Скочи на садржај

SPEKTAKL: Beba Popović ulazi u „Zadrugu“

popović beba u zadruzi1

Vladimir Popović, zvani Beba, prihvatio je ponudu za nastup u Pinkovom rijalitiju „Zadruga“.

Nezvanični konsiljere Aleksandra Vučića danas je posetio bajkoviti Imaginarijum u Šimanovcima. Željko Mitrović ga je prošetao zgradama, replikama najlepših evropskih građevina u stilu neoklasicizma, provozao ga je gliserom po veštačkom morskom zalivu i pokazao mu šlepere umetničkih dela. Popoviću su se svideli šleperi. Svidelo mu se i odelo na mlazni pogon, ali nije ga isprobao. Odela voli, ali ima strah od letenja. Za učestvovanje u „Zadruzi“, naručio je 17 odela kod svog milanskog šnajdera Đanija Kampanje, učenika čuvenog majstora Domenika Karaćenija.

Beba Popović nije tražio honorar. Umesto novca, privukla ga je Mitrovićeva ideja da rijaliti priredi kao svojevrsni sociološki eksperiment.

popović beba u zadruzi2

Iako je načelno prihvatio poziv, Popović će odluku doneti u petak, neposredno pred početak rijalitija. Mitrović se nada da će njegov dugogodišnji prijatelj i zaštitnik ući u Imaginarijum, obećao mu je poseban status i sve moguće beneficije, samo ne pobedu.

– Popović je izuzetno zainteresovan za pojavljivanje u „Zadruzi“, uveren je da ima šta da kaže i pokaže gledaocima. Kad bi pristao, išao bi na pobedu. Međutim, Mitrović ne namerava da degradira imidž koji je godinama gradio poštenim odnosom prema svim takmičarima. Nisu tačne glasine koje kruže Pinkom da je Popović ljubomoran što je Stanija dobila honorar od sto hiljada evra, ni da se plaši favorizovanog Lepog Miće. Kao iskusni marketinški stučnjak, Popović zna da bi mu najveći konkurent bila Miljana Kulić. Pošto nije siguran da bi uspeo da nju pobedi, još se premišlja – kaže odlično obavešten izvor iz Televizije Pink.

miljana i lepi mića. wp

Gledaoci „Zadruge“ sigurno bi imali šta da vide i nauče od Vladimira Popovića, zvanog Beba.

knjige narudžbenica

Advertisements

Srpska tajna služba u šizofrenom stanju: Situaciona depresija

FoNet-SNS-VUÈIÆ

Dugo očekivane organizacione i kadrovske promene u Bezbednosno-informativnoj agenciji, nakon usvajanja Zakona o BIA, kojim su direktoru službe data neograničena ovlašćenja, pokazale su da njenim radom i delovanjem rukovode ljudi izvan Službe. Najuticajniji je, ipak, Aleksandar Vučić, a potom ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji je kao dugogodišnji doušnik postao čovek koji odlučuje o životu i smrti i ove službe. Umesto reorganizacije i demokratizacije, tajna policija je postala egzekutivni servis za opstanak na vlasti Vučićevog kartela i na progonu i uhođenju opozicionara, novinara i crkvenih velikodostojnika, njihovom likvidacijom, trovanjem, zastrašivanjem – navodi potpukovnik Goran Mitrović u tekstu iz sledećeg broja Magazina Tabloid, koji potražite na kiosku od četvrtka, 6. septembra.

Nakon poslednje reorganizacije BIA (o čemu je Magazin Tabloid već pisao) jedna od novoformiranih organizacionih jedinica je takozvani „Situacioni centar” (počeo je tek da radi). Centar je formiran sa namerom da se ostvari 24-časovni tehnički nadzor nad “tačkama” od interesa. Za sada su određene i skrivenim kamerama pokrivene neke pozicije na severu KiM, veći broj lokacija u Beogradu, ali i po drugim mestima u Srbiji. Načelnici Regionalnih centara i operativnih uprava u narednom periodu dostaviće predloge lokacija koje će biti pokrivene na ovaj način. Centar će biti na 24-časovnoj usluzi vrhu BIA, ali i političkom vrhu države.

Za načelnika Situacionog centra, na iznenađenje radnika BIA, postavljen je službenik BIA koji je važio za poverljivog čoveka bivšeg direktora Saše Vukadinovića!

U serijalu Magazina Tabloid o rasulu i kriminalu u BIA opisali smo pljačke, nasilje i kriminal rukovodstva Službe sa Banjice. Ukazom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, određen je za ambasadora Srbije u Budimpešti zloglasni Ivan Todorov, načelnik Uprave za bezbednost. Opisan u pomenutom serijalu Magazina Tabloid kao opasan kriminalac, Todorov je sa doskorašnjim direktorom BIA Aleksandrom Đorđevićem umešan u ubistvo dvoje službenika Ambasade u Tripoliju, a kasnije i ambasadora Olivera Potežice, kako bi za sebe uzeli 20 miliona dolara otkupnine, koliko je iz budžeta Srbije izdvojeno da bi se isplatili otmičari dvoje službenika srpske ambasade u Libiji. Istraga o nestanku para nikada nije završena!

Molimo čitaoce da na Google pretraživaču ukucaju ime Ivan Todorov i dodaju Magazin Tabloid, moći će da pročitaju na desetinu tekstova koji su opisivali kriminal ovog priprostog čoveka i kriminalca.

Ali, umesto u zatvor, Todorov, bivši telohranitelj Mirjane Marković, čovek koji je obdaren fizičkom inteligencijom, postao je načelnik Uprave za bezbednost u tajnoj službi! Na tu poziciju postavio ga je Zlatibor Lončar, zvani “Doktor smrti”, danas ministar zdravlja i jedan od najuticajnijih ljudi u državi. Da bi pobegao od poverilaca i potere iz podzemlja, Todorov je postavljen za ambasadora u Mađarskoj, a Aleksandar Đorđević, zvani Đora peder, poslat je u Sarajevo, za ambasadora.

Loncar

Lončar: Bivši doušnik, danas jedan od šefova BIA

Zašto je Dežurna služba BIA zamenjena “Situacionom centrom”?

U Vučićevom kartelu i službama sve je psihotično, pa i organizacija je u tom pravcu ustrojena. Izvesne depresivne reakcije ljudi nazivaju se situacionim ili reaktivnim depresijama. One mogu biti neurotične ili psihotične. Situacionim ili reaktivnim nazivaju se ako su se razvile posle određenog uočljivog traumatskog doživljaja – traumatske situacije. Ne smeju se, međutim, pri tome zanemariti i unutrašnji faktori koji doprinose razvoju depresije. Traumatski doživljaj nije uvek i uzrok depresije. Treba imati na umu da reakcija na doživljene traume može da se razvije i posle dužeg razdoblja, tako da je veza između traumatskih doživljaja i depresivnog reagovanja zamagljena. Situaciona je izazvana nekim traumatskim događajem ili situacijom odnosno gubitkom koji se nalazi u spoljašnjem svetu i koji je moguće identifikovati. Ove su reakcije samoograničene što se tiče vremena trajanja, te prema tome dijagnoza ima istovremeno i prognostički značaj.

Uveren da je on jedan od pet svetskih lidera, šizofreni Vučić je odlučio da vlast brani po svaku cenu, a da predaju Kosova i Metohije prikaže svetu kao svoj “državnički potez” koji će ga kandidovati za Nobela.

Radi osiguranja vlasti, jer je evidentno da u oružanim snagama (Vojsci Srbije) nema nikakvo uporište, niti oficiri vojske bez vojnika žele da ginu za njega, Vučić je dao ovlašćenja direktoru BIA da može rukovoditi službom po svom ćefu, uz savete svog pajtosa Zlatibora Lončara, Doktora smrti.

U skladu sa Vučićevim psiho stanjem, nazvan je i centar, koji treba da “uspostavi red i mir u državi”.

Osim što su nevidljivim kamerama pokrili Severnu Mitrovicu, koju Vučić smatra opasnom zonom, kada bude pregovarao o prodaji i predaji južne srpske pokrajine, preventivno zastrašujući stanovništvo koje ne može podržati Vučićev naum da ih preda u ruke ratnih zločinaca, šizofreni diktator je naložio da se u tom gradu likvidiraju viđeniji otporaši. Ubistvo Olivera Ivanovića, dalo je Vučiću snagu. Njega je u tom zločinu zdušno podržao američki diplomata Metju Palmer, koji je, srećom, udaljen od daljeg uticaja na sudbinu ovog prostora. Jednom srpskom diplomati Metju je pre tri meseca rekao da su “Srbi govna”, da je Vučić genije, da je ubio Ivanovića i da mu niko ništa ne može!

Da bi izbegao optužbe za masovne likvidacije, Vučić je naložio da se BIA angažuje na likvidaciji u Pokrajini, upotrebom otrova, koje je nabavio uz pomoć Toni Blera, svog savetnika i Zlatibora Lončara, koji je dugogodišnji agent MI VI.

“Situacioni centar” je nevidljivim kamerama pokrio sedišta i ulaze u političke opozicione stranke, daljinski je ozvu~io prostorije i stanove 50 opozicionih političara i 25 novinara i sva ruska diplomatska predstavništva.

Najveću aktivnost BIA je usmerila na praćenju velikodostojnika SPC, počev od patrijarha Irineja, svih vladika koji žive ne teritoriji Srbije i Kosmeta, ozvučila zgradu Patrijaršije, a stotinu službenika BIA prikuplja podatke radi kompromitacije crkvenih velikodostojnika. Službenici BIA izvršili su preko sto tajnih pretresa stanova i crkvenih odaja, skoro sve automobile su ozvučili i svakodnevno referišu Vučiću o raspoloženju među sveštenstvom i o preduzetim merama ucenjivanja koje preduzimaju, uključujući i podmićivanje.

Naravno, očaj službenika u BIA je sve veći, jer su svi svesni da će vlast brzo pasti i da će se za sve njihove zločine brzo saznati. Već 20 godina tajna služba se nije bavila političkim likvidacijama, ali sada taj posao je jedan od najprioritetnijih.

Dvojac Gašić-Lončar je okrvavio ruke i u aferi helikopter i njih dvojicu čeka dugogodišnja robija, ako dožive suđenje.

Vučić trovanjem opozicionara, novinara i sveštenstva želi da za to optuži Rusiju, a da Velika Birtanija pozove na nove sankcije ovoj zemlji. Naravno, pored Aleksandra Čepurina, koji “ništa ne vidi”, sve je moguće napakovati Rusiji.

Proteklih mesec dana Vučić je više puta u Zabeli posetio osuđenog Milorada Ulemeka Legiju, tražeći savete kako da stvara kod mladih junake kakvim je prethodna služba od njega stvorila idola mladima! Vučić je već ozloglašene ubice sa KiM počeo da veliča, da od njih pravi pozitivne idole.

Vučić, na njegovu žalost, ima sve manje šanse da bilo šta uradi na sopstvenoj bezbednosti.

Upućenoj javnosti je poznato da Ministarstvo unutrašnjih poslova i njegovi pripadnici nisu spremni da se bave zločinima. Smenjen je komadant Žandarmerije Goran Dragović, koji je znao da su pripadnici protiv terorističkog voda po Vučićevom nalogu likvidirali Saleta Mutavog, vođu navijača koji je učestvovao u rušenju Savamale i drugim krivičnim delima, koji je postao Vučiću kamen o vratu i poslat je u Sarajevo, kao “oficir za vezu” u Ambasadi Srbije.

Sadašnje rukovodstvo MUP-a Srbije teško da bi upotrebilo SAJ ili Žandarmeriju da štiti Vučićev kartel od gladnih građana. Od reorganizacije u BIA samo je “Situacioni centar” novina.

Bojan Dimić postavljen je za načelnika 1. i 2. uprave, koje su objedinjene u jednu upravu. On je pod zaštitom kosovskog kartela i direktor Gašić je servilan pred njim. Dimić je došao iz Prištine i bavi se u službi najcrnjim kriminalom. Načelnik Centra u Beogradu Marko Parazanović, postavljen je na mesto Ivana Todorova, tj. na mesto načelnika bezbednosti BIA.

Jovan Drobnjaković, postavljen je na mesto specijalnog savetnika, a na njegovo mesto postavljen je bivši zamenik načelnika centra Novi Sad.

Darko Đendić, sa mesta zamenika načelnika Centra Beograd, postavljen je na mesto načelnika Centra Beograd.

Zoran Stanić, zvani ZIS, iz prislušnog centra iz Katanićeve ulice premešten je u zgradu na Banjici i postavljen je na mesto načelnika novoformirane tehničke uprave (objedinjene dve uprave i neka tehnička odeljenja).

Snežana Radanović je od septembra u penziji i odlazi da radi kod Miše Milićevića, bivšeg direktora BIA (radi kao „bezbednjak” za potrebe arapskih kompanija i interesa u Srbiji). Snežana je bila njegova ljubavnica, a inače i državljanin je Crne Gore, a pre par meseci je u upravu kojom je rukovodila dovela svoju kumu Violetu, bivšu radnicu BIA (takođe lice sa dvojnim državljanstvom, što je, kao i Snežanu, čini nepodobnom za rad u BIA). Violeta je svojevremeno dobrovoljno napustila BIA, udala se za stranog državljanina i u Crnoj Gori je živela nekoliko godina. Muž joj je početkom 2018. otišao u SAD a ona je, zahvaljujući kumi Snežani, ekspresno vraćena u BIA. Nejasno je kojim se poslovima bavi Violetin muž u SAD.

Na mesto penzionisane Snežane Radanović postavljena je Suzana Brener.

Duško Bobić, bivši načelnik u BIA, preko političkih veza ubacio je svoju ćerku u proceduru za prijem na rad u BIA.

Radmila Selaković je javno izjavila da nju “niko neće oterati u penziju”, te da ona nikakvo rešenje o penzionisanju neće potpisati.

Opšti je utisak, među radnicima BIA, da su u pitanju samo „kozmetičke promene” i da se ništa nije učinilo na dekriminalizaciji vrha BIA kao i na depolitizaciji ove službe, već u njenoj upotrebi kao egzekutivnog servisa Vučićevog kartela.

 

Potpukovnik Goran Mitrović

 

Spisak za privođenje na Vučićev miting

IMG-ba1e4630bb9bc0bee676224966ab7a69-V

Na profesore Ekonomsko-trgovinske škole iz Prištine, izmeštene u Laplje Selo, vrši se pritisak da 9. septrembra dođu na miting Aleksandra Vučića. Potpise na spisak već su stavili Ljiljana Jokanović, Milijana Crvenković, Snežana Andrejević, Ivan Đorić, Jelena Aksić, Marina Ničić, Andrej Sever i Jelena Sojević, a očekuje se da, pod pretnjom otpuštanja s posla, i ostali nastavnici pristanu da učestvuju u Vučićevoj predstavi u Kosovskoj Mitrovici.

Ista vrsta spiskova kruži i ostalim javnim ustanovama u srpskim enklavama. Spiskovi se dostavljaju Jasmini Dedić, načelnici školske uprave, saopštio je nedavno Pokret centra. Predstavnici tzv. Srpske liste, filijale Vučićeve Srpske napredne stranke, vrše pritisak i na vlasnike privatnih preduzeća sa zahtevom da finansijski „pomognu“ organizatore mitinga, kao i da prinude svoje radnike da prisustvuju Vučevom „antigazimestanskom“ spektaklu.

Rada Trajković, predsednica NVO Evropski pokret, opisala je kako teku pripreme za Vučićev dolazak na Kosovo.

– Teku dva procesa. Jedan predstavlja naredba „Bin Ladena sa severa Kosova“ Milana Radojičića gradonačelnicima kosovskog Pomoravlja da obezbede 4.000 ljudi koji će doći da podrže predsednikovo obraćanje kosovskim Srbima. Sa druge strane, vlasniku Kosmet prevoza, Srđanu Vuloviću, naređeno je da, kako zna, nađe 200 autobusa za prevoz Srba na miting, ne samo iz kosovskog Pomoravlja, već i onih koji su prognani. Već je određeno vreme i mesto polaska, a obezbeđeni su i sendviči i sve što ide uz to – rekla je Trajkovićeva za list „Danas“.

 

Vučić montira porno aferu Saši Mirkoviću

wp.png

Na internetu je objavljen pikantan video klip s naslovom „Saša Mirković u švalerskoj akciji“. Na snimku se vide Mirković i nepoznata plavuša u krevetu. Distributer filma je Aleksandar Vučić.

Aferu, kojom namerava da kompromituje Mirkovića, Vučić je montirao u saradnji s policijom i pravosuđem. Sporni snimak se nalazio u Mirkovićevom mobilnom telefonu, koji mu je oduzet pro šle godine, kad je uhapšen. Umesto da vrati telefon vlasniku, policija je sporni materijal prosledila Vučiću, da ga iskoristi u prljavoj kampanji, kako bi degradirao političkog protivnika.

5

Produkcija „Rikošet“, koju vodi Saša Mirković, snimila je dokumentarnu seriju „Ko je ubio Olivera Ivanovića“. I dok je serija pripremana – u Beogradu, Kosovskoj Mitrovici i Prištini – naprednjački režim je pokušavao da diskredituje Mirkovića, njegove saradnike i novinare, kao i sve ostale pojedince koji su postavljali pitanje – ko je ubio Olivera Ivanovića. Posle svih medijskih podmetačina, Vučić je odlučio da, pre emitovanja serije, plasira ovu porno aferu. Nemoralno i nezakonito, zarad ličnog i političkog interesa, iskoristio je Mirkovićeve privatne snimke i fotografije, napravljene pre 11 godina. Pri tom, Vučić je potpuno nezainteresovan što će tom kampanjom naneti štetu ne samo Mirkoviću, već i njegovoj porodici, kao i nepoznatoj ženi sa snimka koji možete da vidite na https://www.youtube.com/watch?v=NMJpwyoSp0c

Vučić se i ranije s političkim i medijskim protivnicima obračunavao na isti način. Pre dve decenije, kreirao je porno pamflet protiv Slavka Ćuruvije, vlasnika „Dnevnog telegrafa“. Nezadovoljan tekstovim DT-a, u kojima su objavljivane činjenice o radikalskim otimačinama u Zemunu, Vučić je napravio brošuru na osam stranica, štampanu u sto hiljada primeraka, s fotografijama seksa anonimnog muškarca i televizijske voditeljke Aleksandre Juras, za koju su radikali tvrdili da je „Ćuruvijina devojka“. Prema Vučićevoj konstrukciji, Ćuruvija nije kritikovao radikale iz političkih razloga, nego usled ljubomore, jer ga je ljubavnica varala s prijateljem Vučićevog kuma Petra Panića, tadašnjeg šefa obezbeđenja SRS-a, a danas člana Glavnog odbora SRS-a.

Porno pamfletom Vučić nije uspeo da ućutka Ćuruviju, to je ostvareno tek kad je izrešetan sa 18 metaka u leđa. Na kuću Saše Mirkovića je, pre nekoliko godina, bačena bomba, a napadači i njihovi nalogodavci nisu otkriveni. Posle brojnih pretnji i pritisaka, montiran mu je sudski proces, a sad i ovaj ovaj seks skandal. S obzirom na aktivnosti produkcije „Rikošet“ i pokreta Cela Srbija,biće mu potrebno mnogo sreće da izbegne konačnu rafalnu identifikaciju sa Ćuruvijom.

 

Nikola Petrović ugasio Magazin Tabloid

tabloid nikola petrović. za wp

Srpski sudovi još donose presude „U ime naroda“. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša – nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu.

U redakciju Magazina Tabloid nepozvani i nenajavljeni ušao je službenik zaposlen kod javnog izvršitelja Jelene Aleksić, u pratnji advokatskog pripravnika Bojane Kilibarde. Ponudili smo ih ljubazno da napuste prostorije u kojima je smeštena redakcija Magazina Tabloid, čiji je izdavač PD Slobodna štampa. Bili su uporni da nam uruče rešenje o izvršenju i da popišu imovinu koja se nalazi u prostorijama Slobodne štampe. Krenuo sam da ih izbacim, jer nisu imali nalog da uđu u prostorije preduzeća. Ipak, prepustio sam im da pokažu šta žele…

Službenik javnog izvršitelja uručio nam je rešenje kojim je izvršitelj promenio način izvršenja kojim je Nikola Petrović, bivši kum Aleksandra Vučića, tražio prinudno izvršenje presude kojom je Privredno društvo TABLOID PRESS bilo obavezno da nadoknadi g. Petroviću iznos od 200.000 dinara, na ime nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda. Prvi osnovni sud je dozvolio izvršenje, a po rešenju o izvršenju sa računa privrednog društva skinut je sav novac koji se prilivao. Preduzeću je blokiran račun.

Početkom marta novo privredno društvo Slobodna štampa je, shodno Zakonu o javnom informisanju i medijima obavestilo APR da je novi izdavač Magazina Tabloid: Istine i zablude Privredno društvo Slobodna štampa, koje nema nikakve poslovne veze sa prethodnim preduzećem! I to je upisano u APR-u kao legitiman podatak! I 16. avgusta izvršitelj menja način izvršenja, tako da sada insistira da se zapleni sva imovina kojom raspolaže privredno društvo TABLOID PRESS.

tabloid nikola petrović. za wp3

Izvršiteljevom službeniku priložen je izveštaj knjigovodstvene agencije, koja po ugovoru vodi knjigovodstvo da preduzeće nema nikakve imovine ni zaposlenih! U rešenju se ne navodi koliko je prinudno skinuto novca sa računa TABLOID PRESS-a. Izvršiteljka ih je stavila u svoj džep.

Ali…

I pored dokaza da privredno društvo nema nikakvu imovinu koja se može pleniti po označenom rešenju, izvršiteljev službenik popisuje imovinu Privrednog društva Slobodna štampa, koje je registrovano u APR-u na ovoj adresi i šest meseci izdaje novine i vrši poslovnu delatnost. Zaplena imovine drugog preduzeća je nemoguća, jer se iz završnog računa tog preduzeća nesporno utvrđuje da takve imovine nema. Sve vreme ovih dvoje uljeza komuniciraju telefonom sa nepoznatim ljudima, skoro orgazmično napaljeni što će kumu Nikoli da ispune želju da seiri.

Dok pišemo ove redove, očekujemo da opet nenajavljeno uđu policajci ministra Nebojše Stefanovića da nam otmu sedam kompjutera i tako, posle dužeg perioda, zaustave izlaženje lista! Oteće imovinu drugog preduzeća, jer kum Nikola, otkad mu je kum Aleksandar zaveo ženu Maju, pre dve godine, pa se od nje razveo, blizak je prijatelj sa predsednikom Višeg suda u Beogradu Aleksandrom Stepanovićem i predsednikom Apelacionog suda u Beogradu Duškom Milenkovićem. Kum Nikola je težak nekoliko desetina miliona evra, bio je nezakonito direktor EMS-a, koga je upropastio na svoju korist, pokrenuo izgradnju mini elektrana, zbog čega ga stručna javnost često proziva.

stepanović i milenković wp

Američki kongresmeni označili su Nikolu Petrovića kao najbližeg saradnika kartela Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja, a svetski mediji iz Vašingtona i Njujorka su pobrojali njihove kriminalne radnje i pomenuli šverc kokaina, akciznih markica, oružja, nafte, migranata…

Da podsetimo čitaoce na sudbinu našeg magazina. Pre nekoliko godina, po nalogu kuma Nikole, zatvorena je štamparija u Novom Sadu, koja je štampala Magazin Tabloid, a potom su sve ostale u Srbiji odbile da nas štampaju. Štampanje je prihvatila štamparija Vijesti iz Podgorice, koja nas štampa već četiri godine. Plaćamo dopremanje novina, carinu, špediterske usluge, sve to unapred, što nas čini nekonkurentnim novinama, koje nemaju nijedan oglas.

tabloid nikola petrović. za wp2

Potom su nas srpski carinici danima maltretirali, tražeći u novinama sakrivenu drogu! Pa kad to nije uspelo, distributeri su odbili da nas prodaju na trafikama. Koliko smo štete, živaca i poniženja trpeli, nije teško pretpostaviti. Presudama Privrednog suda u Beogradu, kojima je određena privremena mera, naloženo je distributerima da pod pretnjom visokih novčanih kazni naše novine prodaju.

Nigde u svetu sudovi ne nalažu prodaju novina.

Danas nas je ugasio Nikola Petrović otimanjem tuđe imovine, uz pomoć ministra unutrašnjih dela Nebojše Stefanovića, čiji policajci će noću da nam obiju prostorije i odnesu sedam polovnih kompjutera, koji nemaju nikakvu vrednost. Uzeće podatke iz njih, našu prepisku… Još jedno surovo divljanje Vučićeve bratije, pred očima demokratskog sveta, od koje nema zaštite.

Na nišanu smo i zato jer smo jedna od retkih evropskih novina koje su, počev od prvog dana izborne kampanje predsedničkog kandidata g. Donalda Trampa, snažno podržali njegov izborni program. Objavljujemo dokumenta o pljački kojoj smo izloženi. Pozvali smo američkog ambasadora Kajla Skota da poseti našu praznu redakciju i naše zemne ostatke.

Sloboda se mora krvlju osvajati. Eto, nama je to suđeno.

Milovan Brkić

 

 

Dveri: Anatomija samouništenja (1. deo)

bosko-obradovic-sabac-savez-za-srbiju-2018-08-01jpg

Boško Obradović je uveo Dveri u Savez za Srbiju i isterao ih s političke scene. Samouništenje, izvršeno 28. jula, na sednici Glavnog odbora u Čačku obradovalo je pedesetak pretendenata na poslaničke mandate i ogorčilo većinu članova i glasača.

Upokojenje najjače patriotske stranke organizovano je u tragi-komičnom stilu komunističkih kongresa. Posledice su tragične, sve ostalo je komično. Odluka je doneta i pre sednice, o čemu svedoči najava šabačke debate predstavnika Saveza za Srbiju u kojoj je naveden i Obradović. Diskusijom je rukovodio Jugoslav Kiprijanović, malo ženstveniji i mnogo rigidniji od Maje Gojković. Na kraju, nedostatak glasova, potrebnih za pristanak na koaliciju, Obradović je nadoknadio kreativnim tumačenjem stranačkog Statuta.

Kao što Aleksandar Vučić izdaju Kosova pravda brigom za budućnost Srbije, tako je Boško Obradović obrazložio potrebu za ulaskom u Savez. Ipak, Vučić je pošteniji, on za propast optužuje političke vođe, od kneza Lazara do Vuka Jeremića, a Obradoviću je kriv narod.

– Birače upošte ne interesuje ideologija, oni se ni u šta ne razumeju, jednostavno se menjaju kako vetar duva. Kao što nijedna nova politička opcija neće sa nama, jer smo mi već isprljani, isklevetani, naša karijera je, maltene, da kažem, poistovećena sa karijerom oprobanih, drugih tipova koji su već bili na vlasti. Neće mnogi sa nama, jer smo im mi balast, bez obzira što nismo bili na vlasti. Ja sam, prosto, izgubio veru u tu vrstu našeg biračkog tela, ali i tu vrstu naših, da kažem, da će nam pasti sa neba, da kažem, genijalna stvar koja će ubediti Srbe da smo mi najbolji narod planete. Možda sam u to izgubio veru, ako je to tačno, onda je to gde sam se umorio, da kažem, i krenuo linijom manjeg otpora – objasnio je Obradović zašto je odlučio da otkači glupe birače i krene svojim putem.

Dobro ga je razumeo doskora nabliži saradnik Srđan Nogo.

– Ja sam u Dverima jako dugo. Jeste frustrirajuće. Ono što Boško kaže: „Pa šta još da uradim, samo da se zapalim“. Frustrirajuće je, ali moramo istrajati, jer bez velike žrtve nećemo ništa moći da uradimo. Ali, ja zaista verujem da politička prostitucija nije rešenje – rekao je Nogo i istakao da Dveri neće imati mnogo benefita od ulaska u Savez za Srbiju:

– Ja bih voleo da smo uzeli novac, lakše bismo radili, onda bih mogao i da razumem vas koji ste za Savez. Mi ćemo, kako nam je rečeno, imati samo trošak oko tog Saveza, nekih 500 evra, minimum, moraćemo mesečno da plaćamo taj Savez. I, nemojte da zaboravite na onaj emotivni deo. Jer, kao što je naša rasprava emotivna, i birači su emotivni. Nemamo čega da se stidimo. Možda i imamo, ali to neka ostane naša mala tajna, nas koji smo bili u starešinstvu, kako su Dveri ušle u politiku i zašto? Ali, od tada sve se vraća na tog nesrećnog Mikija Rakića, iako je on mrtav.

Nogo nije objasnio ulogu pokojnog Rakića.

Drugi govornici bavili su se drugim, značajnijim pokojnicima, od kneza Lazara i Njegoša, do Gavila Principa. U toj disciplini blistala je prof. dr Tamara Milenković Kerković, koja je odrecitovala skoro pola „Gorskog vijenca“, naričući nad slamkom međ vihorove i plemenom koje mrtvijem snom spava. Na naučnoj osnovi objasnila je zašto đavo „nit ore, nit kopa, već udara tamo gde smo najtanji“ i čime se bave đavolje sluge. U tom nadahnuću, Lazarevom kletvom zapretila je svima koji se protive saradnji sa Savezom za Srbiju.

– Sabranje je jedini put koji je moguć i ja ću glasati za ovaj Savez. To je Srbija koja svoju braću miri i ne deli, to je Srbija koja ima sinove i kćeri, a ne sluge i podanike i to je Srbija u kojoj je na prvom mestu Srbin, a ne član ove ili one stranke. Na onima koji su izdali kneza Lazara ostala je kletva naroda. Ostaće i na onima koji su Murata proglasili za junaka i kažu da je Kosovo izgubljeno. Čestiti knez dobro je znao i ko ga u boju čeka i sa čime raspolaže i na koga se može osloniti. I najveće moguće žrtve je istrpeo, ne odričući se sabornosti – rekla je prof. dr i, za kraj, odrecitovala optimistične stihove Majakovskog: „O, ne govori da spasenja nema, ne gubi se sred očaja svog, što je noć tamnija, svetlije su zvezde, što je tuga dublja, to je bliže Bog“.

Dragan Dželetović, član Izvršnog odbora, sve uz pozdrav „Pomaže Bog, braćo i sestre“, mudro i iskreno je priznao da nije „fan Dragana Đilasa“ iako se zovu isto.

dželetović wp

– Međutim, tog mog imenjaka Đilasa je u martu, na izborima u Beogradu, legitimisao narod koji je glasao za njega, skoro 20 procenata – pohvalio je Dželetović Đilasa i, poput Obradovića, krivicu svalio na „slepce“ koji nisu hteli da glasaju za Dveri:

– Gomila Srba danas ne može da prepozna našu priču, da je vidi, prosto duhovno su slepi i to je tako. Ali, mi moramo da dođemo do tih ljudi, uz određene principe. Koji su to principi? To su ovih 30 tačaka Saveza za Srbiju.

Dželetović je iskoristio priliku i da objasni nacionalističke zablude koje zastupaju dverjanska „braća i sestre“, koji se zaklinju u kneza Lazara i Gavrila Principa.

– Jedan Stefan Lazarević je ratovao za Bajazita, koji mu je možda i ubio oca. I taj Stefan Lazarević, njegova vladavina je na kulturološkom i duhovnom planu, sačuvala srpski narod, da pretraje ovih 4-5 vekova. I jako je važna još jedna stvar, pucanj Gavrila Principa. On za mene jeste junak i mi moramo da negujemo svest o njemu i da ga veličamo na svaki mogući način, ali da Gavrilo nije pucao tog dana i da smo rat izbegli na jedno 20 godina, mi danas verovatno ne bismo imali Albance na Kosovu i imali bi Južnu Srbiju, tj. Makedoniju kao integralni deo srpskog naroda – genijalno je Dželetović opisao zasluge turskog vazala Stefana Lazarevića i krivicu atentatora Principa.

Ko je pomislio da od toga ne može da se kaže ništa gluplje u odbranu teze o potrebi ulaska Dveri u Savez za Srbiju, pogrešio je. Šampionsku titulu u besmislu osvojio je Borko Puškić, predsednik Izvršnog odbora i član Predsedništva Dveri. On je priču upotpunio primerima „najvećeg evropejca“ apostola Pavla i prostitutke Marije Magdalene.

– Samo bih da podsetim na par stvari koju većina vas zna i bolje od mene, jer sam ja mali čovek i mali hrišćanin, ali sam hrišćanin i čovek sam. Da li znate ko je prvi ušao u raj. Razbojnik je prvi ušao u raj. Da li znate ko je bio prvi u redu apostola Hristovih? Ljudi koji su bili raslabljeni, ljudi koji su bili prosti, ljudi koji su bili grešni. Zamislite jednog Pavla, koji je, političkim jezikom rečeno, bio najveći evropejac, pa je od Savla postao Pavle. Ako imate u vidu da je Marija Magdalena bila to što je bila, danas jeste to što jeste i biće u večnosti. Ako imamo u vidu s kim je Hristos opštio, ja mislim da mi nemamo pravo, kao jedan hrišćanski i politički pokret, da nemamo komunikaciju i saradnju sa nekim ljudima. Ovde je suštinska stvar da li imamo poverenje prema Bošku Obradoviću – istakao je Puškić u prvoj verziji „Jevanđelja o Boškiću“, novom mesiji koji pristaje da sarađuje sa razbojnicima, evropejcima i kurvama iz Saveza za Srbiju.

(Sledeći deo: Šta dverjani kažu o lopovu Đilasu, Vuku Jeremiću-Saksu, NATO Borku i ostalim liderima Saveza za Srbiju)

 

PROPAST DVERI: Prokleta je Amerika i zlato što sja

dveri obradović nogo

Pokret Dveri više ne postoji. Duga serija podela, koje taj pokret prate od početka političkog angažovanja, okončaće se na sednici Glavnog odbora, na kojoj će se odlučivati o ulasku u Savez za Srbiju. Kakva god bude odluka, Dveri su gotove.

Ako prevagne frakcija koju predvodi Boško Obradović, a hoće, Dveri će u Savez uneti grupu funkcionera, ali ne i glasače. Zauzvrat, troje-četvoro vodećih dverjana dobiće solidna mesta na budućoj poslaničkoj listi, dok će ostali morati da se zadovolje nadom da će ih se jednog dana, posle smene vlasti, neko setiti i postaviti ih na funkcije u državnim institucijama. Pored ličnih ambicija, ulazak u Savez za Srbiju ima i ozbiljan motiv – borba za opstanak na političkoj sceni. Bez ulaska u širu koaliciju, Dveri će ostati duboko ispod cenzusa. Obradović to zna, zato tajno, dok lobira unutar stranke, podseća da nekad dođe takvo teško vreme, kad i orlovi moraju da spavaju s kokoškama. Javno, opet da bi amortizovao nezadovoljstvo dverjana, crta crvene linije i uslovljava buduće koalicione partnere.

– Za Srpski pokret Dveri je prihvatljiva opoziciona saradnja radi smene sadašnje vlasti, posebno kada je u pitanju borba za slobodu medija i fer i poštene izbore. Niko od nas u opoziciji samostalno trenutno ne može da pobedi Vučića i zato je potrebno sarađivati i ukrupnjavati opozicione potencijale. Ali smena ove vlasti, sa Vučićem na čelu, nije i ne sme biti cilj sam po sebi. To je nužan korak ka sprovođenju politike i programa koji će urediti Srbiju. Zato opoziciona saradnja mora počivati i na zajedničkim programskim tačkama. Sebe vidimo u jednom ozbiljnom opozicionom savezu koji bi prevazišao podele na levicu i desnicu, građansko i nacionalno, tradicionalno i moderno. Naša „crvena linija“ je očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije i sa svima koji su za poštovanje Ustava Srbije i Rezolucije 1244 SB UN, a protiv da se tzv. nezavisnom Kosovu omogući članstvo u UN, možemo da sarađujemo – tvrdi Obradović.

Na „crvenu liniju“ pristaju, bar zasad, tvorac Saveza za Srbiju Dragan Đilas i njegovi partneri Vuk Jeremić, Zoran Lutovac, Borko Stefanović, Dušan Petrović, Janko Veselinović i ostali. Na Obradovićevu žalost, ta ideja nije prihvatljiva za tvrdo krilo Dveri, koje odbija svaku saradnju sa tajkunom Đilasom i restlovima Demokratske stranke. Grupu fundamentalista predvode narodni poslanici Srđan Nogo i Zoran Radojičić, koji imaju podršku većine glasača, ali ne i članova Glavnog odbora.

Kad je postalo izvesno da će Obradović uvući Dveri u Đilasov Savez, kao u svakoj tužnoj srpskoj priči, sučeljavanje stavova se prebacilo s političkog na patološki nivo, garniran s optužbama za kriminal i izdaju srpstva. To je konkretizovano plakatom na kome su Obradović i 50 njegovih istomišljenika optuženi za realizaciju američke operacije „Hologram“, koja ima za cilj prodaju Dveri zlom tajkunu Đilasu, koji u Vučićevom interesu, na taj način, uništava srpsku patriotsku opoziciju. Gde su Amerikanci, tu su i pare. Otud priče da je Obradović za sebe dobio 100.000 evra i još 150.000 evra za kupovinu glasova u Glavnom odboru.

37817143_2218523498376688_677352261390696448_n

Odgovor je plasiran u naprednjačkom maniru. Obradović, kao Vučić, ignoriše optužbe, ne oseća potrebu da se obrati članovima i glasačima. Njegova saradnica Marija Janjušević, poput Marjana Rističevića, na društvenim mrežama, umesto konkretnog objašnjenja, širi sprdnju. Ako nekome zatreba pozajmica, nije problem, dobila je honorar.

Ćuti i Đilas. On je već sto puta dokazao da se ne snalazi u srpskoj politici. U svim greškama koje su izazvale urušavanje Demokratske stranke nalaze se njegovi tragovi, pa nije iznenađujuće što, potpuno nepotrebno, insistira na ulasku Dveri u Savez za Srbiju. Inženjer-mašinac, ponosan na svoj matematičarski talenat, sigurno je primetio sunovrat Dveri. Na vanrednim parlamentarnim izborima 2016. Dveri su osvojile 190.530 glasova. Sledeće godine, predsednički kandidat Obradović dobio je poverenje samo 83.523 birača, a na prolećnim beogradskim izborima, u koaliciji s pokretom „Dosta je bilo“ Dveri su uzele samo 31.682 glasa. Sad, kad se i taj glasački korpus podeli, Đilas će u miraz dobiti samo Obradovića i nekoliko njegovih ambicioznih svedoka. Tanka je to računica. Osim ako „dverjani patriote“, kako su se nazvali anonimni autori antihologramskog plakata, nisu u pravu, pa Đilas ima neki drugi, napredniji razlog da proguta Dveri.

Uz sve to, čak i da su „patriote“ u pravu, teško mogu da opravdaju jučerašnju gubitničku koaliciju sa „Dosta je bilo“ i današnje protivljenje ulasku u najperspektivniji opozicioni blok. Baš kao što Obradović ne može da objasni što je u martu vodio kampanju s parolom „Da ovi odu, a da se oni ne vrate“, a sad radi na povratku onih koji su stvorili ove.

Proletos, posle obznane saradnje sa DJB, podršku Dverima su otkazali Kosta Čavoški, Srđa Trifković. Milo Lompar, Zoran Čvorović i još neki istaknuti intelektualci. Ulaskom u Savez za Srbiju, Dveri će ostati i bez glasača. Kraj.