Скочи на садржај

Crkva u Krnjači: ZABRANJEN PRILAZ PSIMA I OPOZICIJI

IMAG0045

Ispred beogradske crkve Svetog Luke rado su viđeni naprednjački kriminalci, ali pristup je zabranjen psima i svima koji kritikuju Aleksandra Vučića.

Rade Simić, starešina hrama u Krnjači, nedavno je u crkvenom parku postavio nekoliko tabli s upozorenjem da je zabranjen prolaz psima i biciklistima, a takvu zabranu verbalno iznosi svakome za koga posumnja da nije pripadnik vladajućeg kartela. Pop Rade je restriktivne mere doneo u uverenju da je crkva njegova privatna svojina i da je jači od zakona, bar dok ima podršku svojih drugara iz SNS-a. Na njegovu žalost, ima i nas, koji ne marimo za te tripove.

Na Lučidan, popodne, kad su već uklonjene tezge s liciderskim srcima, balonima i ikonicama, ispred crkvenog doma zaustavio sam protu Radeta, predstavio se i zamolio ga da mi odgovori na nekoliko pitanja.

Prota se dobroćudno nasmešio, kao Derek Troter Trigeru. Osmeh je trajao do prvog pitanja.

– Na osnovu kog zakona ili propisa ste zabranili prilaz crkvi biciklistima i vlasnicima pasa?

– A? –  šokirao se.

– Ponoviću pitanje: na osnovu kog zakona ili propisa ste zabranili prilaz crkvi biciklistima i vlasnicima pasa?

– Ko ste vi? Ko ste vi? Zašto to pitate? Ko vas je poslao? – upitao je i, za neverovati, odjurio iza ograde u neko dvorište.

Nadrealna scena: pop, uplašen pitanjem, brzinom Juseina Bolta, pobeže od mene. Kad sam počeo da se smejem, zastao je pred jednim od ulaza u parohijski dom. Valjda postiđen, dobacio je da ne beži, samo je krenuo da otključa vrata. Zaista, iz mantije je izvadio ključ, petljao nešto oko brave i vratio se da mi opet postavi ista pitanja – ko sam i ko me poslao. Ton je, ne na dobar način, promenio kad je shvatio da neću odustati od pitanja.

– Ovo je moja parohija, mogu da radim šta hoću. Sad, molim vas, napustite crkveni posed – rekao je i pokazao mi smer u kome je želeo da nestanem.

– Vidite, pope, crkva je vaša koliko i moja. Sad, molim vas, odgovorite, pa da pređemo na sledeća, teža pitanja o tome da li izdajete fiskalne račune za robu koju prodajete, koliko plaćate PDV i porez… Opustite se i nasmešite, da budete lepi na slici – posavetovao sam ga i izvadio mobilni.

IMAG0046

Sveštenik Rade Simić, vlasnik crkve Svetog Luke

Proti Radetu Troteru u tom trenutku je priskočio sveštenik, koji je istrčao iz parohijskog doma. Mlad i sitan, ali drčan. Pri tom, očigledno pijan.

– Ko si ti? Znam ja tebe. Ti si i mene pominjao. Pišeš laži o meni i našem predsedniku Vučiću, đubre jedno… – urlao je, zaplićući jezikom.

Pijanac u mantiji, ohrabren alkoholom, čak se usudio da pokuša da mi otme mobilni telefon.

– Mrš, gnome! Mrš u kućicu! – viknuo sam.

Gnom me, začudo, odmah poslušao. (Možda je suvišno, ali tek zbog zapisnika: nikad ga pre nisam video, nisam znao da postoji, ni njega, ni bilo kojeg sveštenika iz Krnjače nisam pominjao u tekstovima. Vučića, njegovog predsednika, priznajem, jesam.)

– Proto, psi vam smetaju, a ovog pijanca puštate bez povoca – opomenuo sam zabezeknutog naprednjaka Simića.

Džabe sam se ponadao da ćemo moći da nastavimo s razgovorom. Pijanac je otišao u kućicu samo da bi pozvao pojačanje. Iz trgovine s ikonama, svećama i knjigama, dojurio je stariji čovek; trezan, ali jednako agresivan kao onaj musavko u mantiji.

– Gospodine, lepo vas molim, napustite crkveno imanje, inače… – prošaputao je, uhvativši me za ruku.

– Inače, šta? Ajde, miči ruku, iščupaću ti je iz lopatice, kao pauku – diskretno sam ga opomenuo.

Brada mu je drhtala od besa, škripao je zubima, a u očima je sevala mržnja. Ipak, uzdržao se od nasilja. Malo je mrmljao neke kletve i uvrede, ali na kraju se povukao u radnju. Dok mi je on odvlačio pažnju, Jusein Troter Simić je iskoristio priliku da zbriše.

Na platou između nekoliko zgrada parohijskog doma, ostao sam sam. Pošto sam nastavio da snimam „lice mesta“, za potrebe novinarskog uviđaja, popovi su pred mene poslali poslednjeg kerbera – neku rumenu tetkicu. Umesto da se upustim u raspravu s njom, predložio sam joj da pozove popa Radeta, a može i njihove naprednjačke ortake Dejana Cvetkovića, Momu Šiptara ili, još bolje, njihovog predsednika Vučića. Nije htela. Zombirana, samo je ponavljala mantru: „Ko ste vi, ko vas je poslao…“

                     Pijani pop otima mobilni, agresivni crkvenjak preti i vređa

Posle svega, protiv sveštenika Radeta Simića i NN pijandure podneo sam zahtev za pokretanje disciplinskog postupka pred Velikim crkvenim sudom SPC, a Komunalnu inspekciju opštine Palilula obavestio sam o kršenju zakona od strane starešine hrama Svetog Luke. Znam, taj posao je uzaludan, ali nastaviću ga.

 

 

Advertisements

Dragan ĐILAS i Ksenija VUČIĆ: Male porodične čarke na Tviteru

dj kv wp

Sve prave ljubavi su tužne. Takva je i ona Đilasova, poslovno-politička, prema Aleksandru Vučiću.

U toj romansi, Đilas je svom izabraniku ispunio sve snove, dao mu je novac, vlast i priliku da uništi Srbiju. Kad je dobio što je hteo, Vučić ga je ostavio, ali ni to nije poljuljalo Đilasove emocije, nastavio je da hvali njegov projekat „Beograd na vodi“ i podržava naprednjačku „borbu protiv korupcije i kriminala“. Tek kad je ta „borba“ pokucala na njegova vrata, Đilas je skinuo burmu i, na Tviteru, kriknuo naprasno shvaćenu istinu:

– ADVOKAT DRAGANA J. VUČIĆEVIĆA I ŽELJKA MITROVIĆA ALEKSANDAR VUČIĆ JE NAJVEĆI LAŽOV KOJI JE HODAO ZEMLJOM SRBIJOM U NJENOJ ISTORIJI.

Umesto Đilasovih bivših poslovnih partnera D.J. Vučićevića i Mitrovića i njihovog advokata, odnosno gospodara, odgovorila je Ksenija prvovenčana Vučić.

– A, što vičete? Dve ili tri oktave više neće sakriti nedostatak argumenata. Ako ste se tome nadali – grešite. A, ako niste – onda ste samo nevaspitani i bahati = navikli da komunicirate povišenim tonom – navela je Ksenija Vučić u komentaru.

1

Trebalo bi joj verovati, ona zna sve o nedostatku argumenata, nevaspitanju, bahatosti i komunikaciji urlanjem. Dve decenije torture, kojoj još nije kraj, ostavile su posledice, među kojima je i potreba da na Tviteru igra ulogu dežurnog kerbera bivšeg supruga.

U porodičnu čarku umešali su se naprednjački botovi, ali i nekoliko normalnih tviteraša. Dušan Marović je savetovao Kseniji da „gleda da se uda, a ne da se zamlaćuje po Tviteru“. Bilo je i onih koji su pokazali razumevanje za to „što se ne trezni“, posle svega što je prošla, dok je neke interesovalo da li joj se „vratija Šime“.

Ksenija je odgovarala kao da je zaista Vučić, primitivnim sarkazmom i uvredama. Svaki dijalog završavala je blokiranjem sagovornika. Iako je u prvom komentaru tvrdila da upotreba velikih slova predstavlja viku, koja ne može da sakrije nedostatak argumenta, ponosno je naglašavala BLOK!

ksenija blokira

ksenija blokira2

ksenija blokira3

Eto kolika je moć Ksenijine podsvesti. Moć svesti prezentovao je Đilas. Nije prihvatio Ksenijin izazov. Ignorisao je ovu, kao i njene prethodne prozivke, poput one da „ne razbija ogledalo ako mu se ne sviđa slika koju vidi“.

Od ove tviteraške čarke najviše koristi ima Aleksandar Vučić. Ma koliko njegov bivši partner Đilas bio u pravu, odijum s lajne usmerio se na bivšu suprugu Kseniju, pa najveći lažov koji je hodao zemljom Srbijom nema razloga za brigu.

 

 

DOMAGOJ MARGETIĆ: Štrajk glađu ću nastaviti do kraja

margetić domagoj štrajk glađu

Zagrebački novinar Domagoj Margetić štrajkuje glađu zbog pritisaka i pretnji smrću. Štrajk je počeo 6. septembra. Zdravstveno stanje mu se dramatično pogoršalo, ali ne namerava da odustane dok vlast ne prihvati zahtev da policija i tužilaštvo procesuiraju slučajeve pretnji i napada na njega.

Margetić već dve decenije privlači pažnju javnosti i političke mafije u svim bivšim jugoslovenskim republikama. Razotkrio je pozadinu korupcionaških afera INA, „Hipo“ i „Agrokor“, ratnih zločina i sprege raznih balkanskih klanova, a o saradnji Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića, njihovim tajnim dogovorima i zajedničkim bankarskim računima, napisao je knjigu „Krvave balkanske milijarde“. Tri godine je uređivao emisiju „Necenzurirano“, koju je vlasnik Mreže TV skinuo za tri sekunda, bez objašnjenja. U tekstovima, objavljenim u našem Magazinu Tabloid, Margetić je otkrio kako su prebacivane pare iz Srbije na Kipar, a zatim na privatne račune lopova koji su i danas na vlasti. U feljtonu „Slučaj Pukanić: Ubistvo s potpisom države“ opisao je lavirint balkanskog kriminala. U izdanju Magazina Tabloid publikovana je Margetićeva knjiga „Operacija Durrse – Kosovo i novi balkanski poredak“.

Zbog tema i načina na koji se njima bavio, Domagoj Margetić je hrvatski rekorder po broju napada. U jesen 2014. brutalno je pretučen. Dve godine kasnije napadnut je u centru Zagreba. Dva puta su nepoznati počinioci upadali u njegov stan i krali kompjutersku opremu i dokumentaciju. Pretnje u telefonskim pozivima, sms porukama i javnim pozivima na linč na društvenim mrežama, gde je objavljena i njegova adresa, prijavljivao je policiji. Državne institucije nisu reagovale ni posle vrlo ozbiljnih pretnji smrću, koje su mu upućene u novembru prošle godine. Zbog svih problema kojima je izložen, a na koje ne reaguju ni policija, ni tužilaštvo, odlučio se na štrajk glađu.

– Sve su mi uzeli zato jer nisam pristao da trgujem novinarskim pozivom. Nisu znali kako da me ućutkaju, pa mi godinama uništavaju egzistenciju, porodicu, privatni život, prete mi, napadaju, diskredituju, naručuju ubistvo… Uzeli su mi egzistenciju. Uzeli su mi i uništili porodicu. Mene su diskreditovali do te mere da više ni sam ne znam šta je to istina o meni i koliko ima tih mojih alternativnih biografija, kojima se po potrebi koriste, kako bi me prikazali ovako ili onako. Naručuju moje ubistvo, dok javnost sve voajerski posmatra. Iza toga stoji politika, a policija prikriva. Ko god je mogao i bio u prilici, taj me izdao, napustio, prodao, sudelovao u igrama kojima su mi radili i još mi rade o glavi. Isprobanom šemom širenja laži i diskreditacija nameravaju da mi unište profesionalni i privatni život. Tako se to radi. Nas, koji nismo pristali da uzmemo novac i ćutimo, nas predstavljaju kao kontroverzne ljude. A, to je, verujte mi, gore od metka ili podmetnute bombe. Žele da me ubiju i papirnato, i psihički i fizički, da me satru koliko god im je moguće – objasnio je Margetić razloge za štrajk.

Hrvatsko udruženje novinara i Evropska federacija novinara uputili su apel u kome su istakli da se Margetićevo zdravlje ubrzano pogoršava, zbog čega su ga pozvali da prekine štrajk, a hrvatsku vlast da odmah reaguje na njegove zahteve. Predsednik vlade Hrvatske, Andrej Plenković, javno je osudio napade na novinare i pozvao Margetića da prekine štrajk glađu, ali nije rekao ni reč o tome zašto institucije ne ispunjavaju zahteve.

– Sve su mi uzeli, a od mene traže da prekinem štrajk. Neću, ne mogu i ne želim da prekinem štrajk glađu. Štrajkovaću do kraja ili do ispunjenja mojih zahteva. Ne zato što će to meni pomoći, nego zato što, ako se ovakvi napadi, pritisci, ucene, pretnje i diskreditacije nas novinara nastave, novinarstvo će jednostavno nestati, a ostaće brdo najavljivača, čitača i prepisivača naručenih objava, kojima se javnost laže. Nagovaranja na prekid štrajka samo mi pokazuju koliko niko ništa ne razume, koliko nisu spremni ni da mrdnu prstom i kako bi hteli da prekidom štrajka spasim i savest onih za koje su glasali, a koji nama novinarima rade o glavi. Javnost snosi barem jednaku odgovornost za ovo kao i vlast, odnosno politika. Javnost ništa nije učinila da ne dopusti da novinari doživljavaju pritiske, napade, pretnje, ucene… Loše se osećam, stanje se pogoršava, ali, pošto nijedan od važnih zahteva nije ispunjen, miran sam i odlučan u nameri da ostvarim svoj cilj, od koga neću odustati. Štrajk glađu ću nastaviti do kraja, zato i sada pokušavam da vrištim – sloboda novinarstvu! – rekao je Margetić.

On je, u invalidskim kolicima, iscrpljen i slab, uz pomoć prijatelja, došao pred zgradu hrvatske vlade s transparentom na kome je pisalo: „U uvjetima straha, napada, prijetnji, diskreditacija nema novinarskih sloboda“.   

margetić domagoj štrajk glađu hitna pomoć

Margetić, iako u kritičnom stanju, ne odustaje od štrajka glađu

Uporedo s Margetićevim pozivom na odbranu slobode novinarstva, pokrenuta je peticija, kojom se od javnosti, od građana, traži da podrži zahteve za zaštitu novinarskih sloboda. Peticija je objavljena na sajtu change.org. U „Deklaraciji – Sloboda novinarstvu“ ističe se da novinari nisu privatni preduzetnici, pa u rizicima svog posla ne bi smeli da budu prepušteni sami sebi, nego bi trebalo da imaju zaštitu institucija i celog društva.

– Interesi, strah, razaranje svih ljudskih odnosa i ono što bi moglo da se nazove socijalnom korupcijom zamenili su normalne društvene odnose. Takva javnost ne može biti garant demokratskih i civilizacijskih standarda, pa ni slobode i sigurnosti novinara. Egzistencijalni pritisci na novinare direkno guše novinarske slobode i slobodu govora. Novinari služe interesu javnosti, zato je zaštita novinara od institucionalnih i vaninstitucionalnih pritisaka prvorazredni javni interes – navodi se u „Deklaraciji“, koja opisuje i stanje u Srbiji, srpskom društvu i na medijskoj sceni.

Redakcija Magazina Tabloid pruža punu podršku svom saradniku Domagoju Margetiću i učestvuje u njegovoj borbi za slobodnu novinarstva. Urednici, novinari i saradnici našeg Magazina i sami su izloženi istoj vrsti progona, pritisaka, napada i diskreditacije kao i kolega Margetić. To je razlog više da ne posustanemo u borbi za oslobođenje.

 

 

 

Uspomene na 5. oktobar: KUM NIKOLA DOBIO BATINE, UZEO SLIKE

nikola petrović 5. oktobar 2000.

U vrhu liste sramnih simbola petooktobarske revolucije istaknuto mesto zauzima Nikola Petrović. Sa uzdignutom pesnicom i osmehom na licu, među prvima je uleteo u Saveznu skupštinu i proslavio pobedu nad diktatorom Slobodanom Miloševićem.

Po običaju, spojio je lepo i korisno. To popodne, kad je Skupština već bila osvojena, Petrović je došao na parking zgrade u Bulevaru Mihajla Pupina 10, u kojoj je stanovao. Čučnuo je pored svog kabriolet “mercedesa” i počeo da pretače gorivo, koje mu je bilo potrebno za kombi s kojim se dovezao.

Nije imao sreće, usred posla zatekao ga je komšija Svetozar Simović, zamenik saveznog ministra policije. Simović se šokirao kad je video da Petrović na leđima nosi nalepljen letak “Gotov je”. Otac Radoslav mu je bio direktor u državnom preduzeću “Energoprojekt”, blizak prijatelj mu je Aleksandar Vučić, ministar informisanja, a on protestuje!

Preslab da kontroliše temperament, Simović je sve to vrlo burno rekao Petroviću. U pobedničkom zanosu, Nikola je odgovorio istom merom, ni ne pretpostavljajući šta će ga snaći. To je možda shvatio posle nokauta, kad je pao na asfalt. Ošamućen, pokušao je da odtetura prema izlazu iz garaže. Simović ga je stigao, uhvatio za kragnu, opet oborio i nekoliko puta pedagoški klepio po glavi. U ruci mu je ostao Petrovićev zlatni lančić. Simović ga je bacio i krenuo prema plavom kombiju u kome su sedela dvojica Petrovićevih drugara s protesta. Otvorio je vrata i ugledao četiri uramljene slike, pored kojih su, na podu, stajale dve plave policijske gas maske. Nije mu bilo teško da pretpostavi da su slike ukradene iz Savezne skupštine.

simović i petrović

   Simović i Petrović: Još se osećaju posledice batina

Tri meseca kasnije, Petrović je tužio Simovića zbog nanetih povreda i nasilničkog ponašanja. Tužbu je povukao kad se setio da će tuženi na suđenu pomenuti i umetnička dela.

Ukradenih slika nedavno se setila i Vjerica Radeta. Sredinom juna ove godine, kad je Maja Gojković, u svečanoj atmosferi, pokazala dve fotelje, koje su 5. oktobra 2000. godine nestale iz Skupštine, Radeta je pitala Vučića da li zna ko je od njegovih saradnika krao slike i kad će ih vratiti. Iako nije pomenut, Petrović se prepoznao u toj prozivci. Gnev je istresao na Vučića, optuživši ga da je dozvolio radikalima da ga javno kompromituju. Zaista, nije lepo da se za nekoga kaže da je lopov samo zato što ponekad nešto ukrade.

Nije poznato gde su slike završile, ali možda će se otkriti posle neke sledeće revolucije, kad i svemoćni kum Nikola bude prinuđen da položi račune.

knjige narudžbenica

 

SPEKTAKL: Beba Popović ulazi u „Zadrugu“

popović beba u zadruzi1

Vladimir Popović, zvani Beba, prihvatio je ponudu za nastup u Pinkovom rijalitiju „Zadruga“.

Nezvanični konsiljere Aleksandra Vučića danas je posetio bajkoviti Imaginarijum u Šimanovcima. Željko Mitrović ga je prošetao zgradama, replikama najlepših evropskih građevina u stilu neoklasicizma, provozao ga je gliserom po veštačkom morskom zalivu i pokazao mu šlepere umetničkih dela. Popoviću su se svideli šleperi. Svidelo mu se i odelo na mlazni pogon, ali nije ga isprobao. Odela voli, ali ima strah od letenja. Za učestvovanje u „Zadruzi“, naručio je 17 odela kod svog milanskog šnajdera Đanija Kampanje, učenika čuvenog majstora Domenika Karaćenija.

Beba Popović nije tražio honorar. Umesto novca, privukla ga je Mitrovićeva ideja da rijaliti priredi kao svojevrsni sociološki eksperiment.

popović beba u zadruzi2

Iako je načelno prihvatio poziv, Popović će odluku doneti u petak, neposredno pred početak rijalitija. Mitrović se nada da će njegov dugogodišnji prijatelj i zaštitnik ući u Imaginarijum, obećao mu je poseban status i sve moguće beneficije, samo ne pobedu.

– Popović je izuzetno zainteresovan za pojavljivanje u „Zadruzi“, uveren je da ima šta da kaže i pokaže gledaocima. Kad bi pristao, išao bi na pobedu. Međutim, Mitrović ne namerava da degradira imidž koji je godinama gradio poštenim odnosom prema svim takmičarima. Nisu tačne glasine koje kruže Pinkom da je Popović ljubomoran što je Stanija dobila honorar od sto hiljada evra, ni da se plaši favorizovanog Lepog Miće. Kao iskusni marketinški stučnjak, Popović zna da bi mu najveći konkurent bila Miljana Kulić. Pošto nije siguran da bi uspeo da nju pobedi, još se premišlja – kaže odlično obavešten izvor iz Televizije Pink.

miljana i lepi mića. wp

Gledaoci „Zadruge“ sigurno bi imali šta da vide i nauče od Vladimira Popovića, zvanog Beba.

knjige narudžbenica

Srpska tajna služba u šizofrenom stanju: Situaciona depresija

FoNet-SNS-VUÈIÆ

Dugo očekivane organizacione i kadrovske promene u Bezbednosno-informativnoj agenciji, nakon usvajanja Zakona o BIA, kojim su direktoru službe data neograničena ovlašćenja, pokazale su da njenim radom i delovanjem rukovode ljudi izvan Službe. Najuticajniji je, ipak, Aleksandar Vučić, a potom ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji je kao dugogodišnji doušnik postao čovek koji odlučuje o životu i smrti i ove službe. Umesto reorganizacije i demokratizacije, tajna policija je postala egzekutivni servis za opstanak na vlasti Vučićevog kartela i na progonu i uhođenju opozicionara, novinara i crkvenih velikodostojnika, njihovom likvidacijom, trovanjem, zastrašivanjem – navodi potpukovnik Goran Mitrović u tekstu iz sledećeg broja Magazina Tabloid, koji potražite na kiosku od četvrtka, 6. septembra.

Nakon poslednje reorganizacije BIA (o čemu je Magazin Tabloid već pisao) jedna od novoformiranih organizacionih jedinica je takozvani „Situacioni centar” (počeo je tek da radi). Centar je formiran sa namerom da se ostvari 24-časovni tehnički nadzor nad “tačkama” od interesa. Za sada su određene i skrivenim kamerama pokrivene neke pozicije na severu KiM, veći broj lokacija u Beogradu, ali i po drugim mestima u Srbiji. Načelnici Regionalnih centara i operativnih uprava u narednom periodu dostaviće predloge lokacija koje će biti pokrivene na ovaj način. Centar će biti na 24-časovnoj usluzi vrhu BIA, ali i političkom vrhu države.

Za načelnika Situacionog centra, na iznenađenje radnika BIA, postavljen je službenik BIA koji je važio za poverljivog čoveka bivšeg direktora Saše Vukadinovića!

U serijalu Magazina Tabloid o rasulu i kriminalu u BIA opisali smo pljačke, nasilje i kriminal rukovodstva Službe sa Banjice. Ukazom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, određen je za ambasadora Srbije u Budimpešti zloglasni Ivan Todorov, načelnik Uprave za bezbednost. Opisan u pomenutom serijalu Magazina Tabloid kao opasan kriminalac, Todorov je sa doskorašnjim direktorom BIA Aleksandrom Đorđevićem umešan u ubistvo dvoje službenika Ambasade u Tripoliju, a kasnije i ambasadora Olivera Potežice, kako bi za sebe uzeli 20 miliona dolara otkupnine, koliko je iz budžeta Srbije izdvojeno da bi se isplatili otmičari dvoje službenika srpske ambasade u Libiji. Istraga o nestanku para nikada nije završena!

Molimo čitaoce da na Google pretraživaču ukucaju ime Ivan Todorov i dodaju Magazin Tabloid, moći će da pročitaju na desetinu tekstova koji su opisivali kriminal ovog priprostog čoveka i kriminalca.

Ali, umesto u zatvor, Todorov, bivši telohranitelj Mirjane Marković, čovek koji je obdaren fizičkom inteligencijom, postao je načelnik Uprave za bezbednost u tajnoj službi! Na tu poziciju postavio ga je Zlatibor Lončar, zvani “Doktor smrti”, danas ministar zdravlja i jedan od najuticajnijih ljudi u državi. Da bi pobegao od poverilaca i potere iz podzemlja, Todorov je postavljen za ambasadora u Mađarskoj, a Aleksandar Đorđević, zvani Đora peder, poslat je u Sarajevo, za ambasadora.

Loncar

Lončar: Bivši doušnik, danas jedan od šefova BIA

Zašto je Dežurna služba BIA zamenjena “Situacionom centrom”?

U Vučićevom kartelu i službama sve je psihotično, pa i organizacija je u tom pravcu ustrojena. Izvesne depresivne reakcije ljudi nazivaju se situacionim ili reaktivnim depresijama. One mogu biti neurotične ili psihotične. Situacionim ili reaktivnim nazivaju se ako su se razvile posle određenog uočljivog traumatskog doživljaja – traumatske situacije. Ne smeju se, međutim, pri tome zanemariti i unutrašnji faktori koji doprinose razvoju depresije. Traumatski doživljaj nije uvek i uzrok depresije. Treba imati na umu da reakcija na doživljene traume može da se razvije i posle dužeg razdoblja, tako da je veza između traumatskih doživljaja i depresivnog reagovanja zamagljena. Situaciona je izazvana nekim traumatskim događajem ili situacijom odnosno gubitkom koji se nalazi u spoljašnjem svetu i koji je moguće identifikovati. Ove su reakcije samoograničene što se tiče vremena trajanja, te prema tome dijagnoza ima istovremeno i prognostički značaj.

Uveren da je on jedan od pet svetskih lidera, šizofreni Vučić je odlučio da vlast brani po svaku cenu, a da predaju Kosova i Metohije prikaže svetu kao svoj “državnički potez” koji će ga kandidovati za Nobela.

Radi osiguranja vlasti, jer je evidentno da u oružanim snagama (Vojsci Srbije) nema nikakvo uporište, niti oficiri vojske bez vojnika žele da ginu za njega, Vučić je dao ovlašćenja direktoru BIA da može rukovoditi službom po svom ćefu, uz savete svog pajtosa Zlatibora Lončara, Doktora smrti.

U skladu sa Vučićevim psiho stanjem, nazvan je i centar, koji treba da “uspostavi red i mir u državi”.

Osim što su nevidljivim kamerama pokrili Severnu Mitrovicu, koju Vučić smatra opasnom zonom, kada bude pregovarao o prodaji i predaji južne srpske pokrajine, preventivno zastrašujući stanovništvo koje ne može podržati Vučićev naum da ih preda u ruke ratnih zločinaca, šizofreni diktator je naložio da se u tom gradu likvidiraju viđeniji otporaši. Ubistvo Olivera Ivanovića, dalo je Vučiću snagu. Njega je u tom zločinu zdušno podržao američki diplomata Metju Palmer, koji je, srećom, udaljen od daljeg uticaja na sudbinu ovog prostora. Jednom srpskom diplomati Metju je pre tri meseca rekao da su “Srbi govna”, da je Vučić genije, da je ubio Ivanovića i da mu niko ništa ne može!

Da bi izbegao optužbe za masovne likvidacije, Vučić je naložio da se BIA angažuje na likvidaciji u Pokrajini, upotrebom otrova, koje je nabavio uz pomoć Toni Blera, svog savetnika i Zlatibora Lončara, koji je dugogodišnji agent MI VI.

“Situacioni centar” je nevidljivim kamerama pokrio sedišta i ulaze u političke opozicione stranke, daljinski je ozvu~io prostorije i stanove 50 opozicionih političara i 25 novinara i sva ruska diplomatska predstavništva.

Najveću aktivnost BIA je usmerila na praćenju velikodostojnika SPC, počev od patrijarha Irineja, svih vladika koji žive ne teritoriji Srbije i Kosmeta, ozvučila zgradu Patrijaršije, a stotinu službenika BIA prikuplja podatke radi kompromitacije crkvenih velikodostojnika. Službenici BIA izvršili su preko sto tajnih pretresa stanova i crkvenih odaja, skoro sve automobile su ozvučili i svakodnevno referišu Vučiću o raspoloženju među sveštenstvom i o preduzetim merama ucenjivanja koje preduzimaju, uključujući i podmićivanje.

Naravno, očaj službenika u BIA je sve veći, jer su svi svesni da će vlast brzo pasti i da će se za sve njihove zločine brzo saznati. Već 20 godina tajna služba se nije bavila političkim likvidacijama, ali sada taj posao je jedan od najprioritetnijih.

Dvojac Gašić-Lončar je okrvavio ruke i u aferi helikopter i njih dvojicu čeka dugogodišnja robija, ako dožive suđenje.

Vučić trovanjem opozicionara, novinara i sveštenstva želi da za to optuži Rusiju, a da Velika Birtanija pozove na nove sankcije ovoj zemlji. Naravno, pored Aleksandra Čepurina, koji “ništa ne vidi”, sve je moguće napakovati Rusiji.

Proteklih mesec dana Vučić je više puta u Zabeli posetio osuđenog Milorada Ulemeka Legiju, tražeći savete kako da stvara kod mladih junake kakvim je prethodna služba od njega stvorila idola mladima! Vučić je već ozloglašene ubice sa KiM počeo da veliča, da od njih pravi pozitivne idole.

Vučić, na njegovu žalost, ima sve manje šanse da bilo šta uradi na sopstvenoj bezbednosti.

Upućenoj javnosti je poznato da Ministarstvo unutrašnjih poslova i njegovi pripadnici nisu spremni da se bave zločinima. Smenjen je komadant Žandarmerije Goran Dragović, koji je znao da su pripadnici protiv terorističkog voda po Vučićevom nalogu likvidirali Saleta Mutavog, vođu navijača koji je učestvovao u rušenju Savamale i drugim krivičnim delima, koji je postao Vučiću kamen o vratu i poslat je u Sarajevo, kao “oficir za vezu” u Ambasadi Srbije.

Sadašnje rukovodstvo MUP-a Srbije teško da bi upotrebilo SAJ ili Žandarmeriju da štiti Vučićev kartel od gladnih građana. Od reorganizacije u BIA samo je “Situacioni centar” novina.

Bojan Dimić postavljen je za načelnika 1. i 2. uprave, koje su objedinjene u jednu upravu. On je pod zaštitom kosovskog kartela i direktor Gašić je servilan pred njim. Dimić je došao iz Prištine i bavi se u službi najcrnjim kriminalom. Načelnik Centra u Beogradu Marko Parazanović, postavljen je na mesto Ivana Todorova, tj. na mesto načelnika bezbednosti BIA.

Jovan Drobnjaković, postavljen je na mesto specijalnog savetnika, a na njegovo mesto postavljen je bivši zamenik načelnika centra Novi Sad.

Darko Đendić, sa mesta zamenika načelnika Centra Beograd, postavljen je na mesto načelnika Centra Beograd.

Zoran Stanić, zvani ZIS, iz prislušnog centra iz Katanićeve ulice premešten je u zgradu na Banjici i postavljen je na mesto načelnika novoformirane tehničke uprave (objedinjene dve uprave i neka tehnička odeljenja).

Snežana Radanović je od septembra u penziji i odlazi da radi kod Miše Milićevića, bivšeg direktora BIA (radi kao „bezbednjak” za potrebe arapskih kompanija i interesa u Srbiji). Snežana je bila njegova ljubavnica, a inače i državljanin je Crne Gore, a pre par meseci je u upravu kojom je rukovodila dovela svoju kumu Violetu, bivšu radnicu BIA (takođe lice sa dvojnim državljanstvom, što je, kao i Snežanu, čini nepodobnom za rad u BIA). Violeta je svojevremeno dobrovoljno napustila BIA, udala se za stranog državljanina i u Crnoj Gori je živela nekoliko godina. Muž joj je početkom 2018. otišao u SAD a ona je, zahvaljujući kumi Snežani, ekspresno vraćena u BIA. Nejasno je kojim se poslovima bavi Violetin muž u SAD.

Na mesto penzionisane Snežane Radanović postavljena je Suzana Brener.

Duško Bobić, bivši načelnik u BIA, preko političkih veza ubacio je svoju ćerku u proceduru za prijem na rad u BIA.

Radmila Selaković je javno izjavila da nju “niko neće oterati u penziju”, te da ona nikakvo rešenje o penzionisanju neće potpisati.

Opšti je utisak, među radnicima BIA, da su u pitanju samo „kozmetičke promene” i da se ništa nije učinilo na dekriminalizaciji vrha BIA kao i na depolitizaciji ove službe, već u njenoj upotrebi kao egzekutivnog servisa Vučićevog kartela.

 

Potpukovnik Goran Mitrović

 

Spisak za privođenje na Vučićev miting

IMG-ba1e4630bb9bc0bee676224966ab7a69-V

Na profesore Ekonomsko-trgovinske škole iz Prištine, izmeštene u Laplje Selo, vrši se pritisak da 9. septrembra dođu na miting Aleksandra Vučića. Potpise na spisak već su stavili Ljiljana Jokanović, Milijana Crvenković, Snežana Andrejević, Ivan Đorić, Jelena Aksić, Marina Ničić, Andrej Sever i Jelena Sojević, a očekuje se da, pod pretnjom otpuštanja s posla, i ostali nastavnici pristanu da učestvuju u Vučićevoj predstavi u Kosovskoj Mitrovici.

Ista vrsta spiskova kruži i ostalim javnim ustanovama u srpskim enklavama. Spiskovi se dostavljaju Jasmini Dedić, načelnici školske uprave, saopštio je nedavno Pokret centra. Predstavnici tzv. Srpske liste, filijale Vučićeve Srpske napredne stranke, vrše pritisak i na vlasnike privatnih preduzeća sa zahtevom da finansijski „pomognu“ organizatore mitinga, kao i da prinude svoje radnike da prisustvuju Vučevom „antigazimestanskom“ spektaklu.

Rada Trajković, predsednica NVO Evropski pokret, opisala je kako teku pripreme za Vučićev dolazak na Kosovo.

– Teku dva procesa. Jedan predstavlja naredba „Bin Ladena sa severa Kosova“ Milana Radojičića gradonačelnicima kosovskog Pomoravlja da obezbede 4.000 ljudi koji će doći da podrže predsednikovo obraćanje kosovskim Srbima. Sa druge strane, vlasniku Kosmet prevoza, Srđanu Vuloviću, naređeno je da, kako zna, nađe 200 autobusa za prevoz Srba na miting, ne samo iz kosovskog Pomoravlja, već i onih koji su prognani. Već je određeno vreme i mesto polaska, a obezbeđeni su i sendviči i sve što ide uz to – rekla je Trajkovićeva za list „Danas“.