Skip to content

Magazin Tabloid: Vlast progoni novinare

20180719_135223

Redakcija Magazina Tabloid prinuđena je da se ovim putem obrati javnosti, jer je danas, 19. jula 2018. godine, u 12,30 sati, nakon što je sinoć na njega pucano iz vatrenog oružja, uhapšen novinar-istraživač Magazina Tabloid Stefan Cvetković, koga su prethodno u dva navrata pokušali da ubiju vlastima poznata lica, nanevši mu teške telesne povrede. Pretpostavljamo da su to uradili po nalogu policije.

Takođe, saopštavamo da je policija raspisla potragu za Ivanom Maksimovićem, novinarom-dopisnikom Magazina Tabloid iz Kosovske Mitrovice, zbog navodnog ugrožavanja sigurnosti predsednika Vučića.

Redakcija Magazina Tabloid raspolaže informacijom da predsednik Vučić, uz podršku diplomatskog osoblja jedne strane ambasade u Beogradu, vrši kompromitaciju svih novinara i saradnika našeg magazina sa ciljem da neki od njih budu i likvidirani.

Napominjemo da je i zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Milan Malenović, proveo šest meseci u pritvoru zbog navodnog ugrožavanja bezbednosti predsednika Vučića, a potom je pravosnažno oslobođen od optužbi.

Potraga je raspisana i za našim novinarom-saradnikom Đorđem Višekrunom, takođe zbog navodnog ugrožavanja sigurnosti Aleksandra Vučića.

 

Snimak hapšenja Stefana Cvetkovića pogledajte na njegovom Fejsbuk nalogu: 

 

Redakcija Magazina Tabloid

Beograd, Savski trg 9

Telefon: 7610208

 

Advertisements

„Beograd na vodi“ nema upotrebnu dozvolu!

 

BGH2O1Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odbilo je zahtev investitora „Beograd na vodi“ d.o.o. Beograd za izdavanje rešenja kojim se odobrava upotreba stambeno-poslovnog objekta „Stambene kule 1A,01 – Kula A i Kula B“.

Magazin Tabloid poseduje Zaključak, kojim je Ministarstvo odbilo da izda upotrebnu dozvolu „Beogradu na vodi“. U Zaključku se navodi da investitor nije ispunio neophodne uslove. Nije dostavljen Elaborat geodetskih radova za objekat, drugi Elaborati nisu na propisan način overeni od strane lica koja su ih izradila i odgovornih lica, nisu dostavljene sve saglasnosti koje su navedene u Glavnoj svesci, nedostaje opšta dokumentacija u pojedinim delovima projekta i nisu dostavljeni Zapisnici o inspekcijskom nadzoru za 2016. i 2017. godinu. Odluku kojom je odbilo zahtev za izdavanjem upotrebne dozvole za kule A i B, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je 10. jula 2018. godine.

BGH2O2

Iako je znao da zgrade nemaju upotrebnu dozvolu, Aleksandar Vučić je, četiri dana nakon što je Ministarstvo odbilo da izda rešenje, priredio svečano useljavanje stanara. U društvu Mohameda al Abara, predsednika kompanije „Igl Hils“, premijerke Ane Brnabić, bivšeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog i njegovog naslednika Zorana Radojičića, presečena je vrpca i uručeni su ključevi vlasnicima stanova u „Beogradu na vodi“. U svom teatralnom stilu, Vučić je stanarima obećao flašu šampanjca, ali nije ih obavestio da zgrade nemaju sve neophodne dozvole. Za normalan život prevarenih bogataša, uglavnom gastarbajtera-povratnika, još je važnije što stambeni objekti nisu priključeni na gradsku kanalizaciju.

U pravnoj državi, stanari bi bili hitno iseljeni, a prevaranti sankcionisani. Međutim, u ovom slučaju prevaru su izvršili nosioci najviših državnih funkcija, koji su ignorisali odluke nadležnog ministarstva.

 

Orhan Dragaš: TREĆI BRAT REKETAŠ

dragaš orhan pink

Stranim diplomatama, domaćim biznismenima, pa i konobarima u „Salonu 1905“ Orhan Dragaš se predstavlja kao „treći brat Vučić“. Sličnost postoji, i on brutalno laže, vara, ucenjuje, reketira, otima, špijunira, optužuje Srbe i Srbiju i zalaže se za priznanje albanske države Kosovo. Takođe, kao svi Vučići, zakone i Ustav krši nekažnjeno.

Sličan se sličnom raduje, zato je Aleksandar Vučić oberučke prigrlio Dragaša i iskoristio ga za obavljanje prljavih zadataka. Po dolasku Srpske napredne stranke na vlast, Vučić nije slučajno za sebe izabrao ministarstvo odbrane, znao je da se veliki novac obrće u trgovini oružjem. Na taj posao nameračio se i Tomislav Nikolić, kome je logističku podršku davao Slobodan Tešić. Srpskoj javnosti Tešić je privukao pažnju još 2002. godine, kada je objavljeno da je njegova firma „Temeks“ osumnjičena za šverc oružja u Jemen, Irak i nekoliko afričkih zemalja, među kojima je bila i Liberija. Američke bezbednosne službe otkrile su nelegalnu trgovinu preko tzv. endjuzer sertifikata, u kojima su kao krajnji kupci navedene firme iz Konga i Nigerije. Sa Tešićem su „pali“ Jovan Aleksić, zastupnik „Aviogeneksa“ i Orhan Dragaš. Zbog kršenja međunarodnih sankcija Komitet Saveta bezbednosti UN-a je 2003. godine Rezolucijom 1251 svu trojicu stavio na listu osoba kojima su zabranjena putovanja. Međutim, Nikolić nije gadljiv na pare, privatio je Tešićeve donacije, prvo za izbornu kampanju 2012, a zatim i za Fondaciju Dragice Nikolić. Zauzvrat, Tešićevu ćerku Danijelu stavio je na 96. mesto na listi poslaničkih kandidata. Saradnja je trebalo da se proširi na trgovinu oružjem. Tešić je do tada trgovao uglavnom oružjem iz bivših sovjetskih republika, pa je naumio da preko Nikolića dobije priliku da kupuje i iz srpskih vojnih fabrika.

Plan im je pokvario Vučić. Prvo je medijskom kampanjom kompromitovao Tešića, prenoseći optužbe za nelegalnu prodaju oružja i vojne opreme Sadamu Huseinu i Moameru Gadafiju. Usput, očistio je Dragaševe tragove, prikazujući ga kao kolateralnu štetu. Eto, Dragaš je slučajno putovao s Tešićem u Liberiju, da proda svoju robu, koja nema veze s 30.000 pušaka, 12.000 tenkovskih granata, nekoliko hiljada pištolja, ručnih bombi, mina, ručnih bacača i 90 miliona metaka različitog kalibra. Dragaš je tvrdio da je angažovao jednu stranu advokatsku kancelariju koja je pred sudom u Njujorku tužila UN zbog „nelegalne i neustavne zabrane izlaska iz zemlje“.

Vučić je iz posla izbacio Tešića i Nikolića i zadržao Dragaša, koji je imao kontakte sa stranim kupcima. Od tada se Dragaš hvali kako sa svojom braćom Aleksandrom i Andrejem prodaje srpsko oružje i vojnu opremu.

Još u vreme pripreme puča u Srpskoj radikalnoj stranci, Vučić je uspostavio bratske odnose s Dragašem. Povezao ih je bračni bar Montgomeri. Vučić je bivšeg američkog ambasadora angažovao za lobiranje, kako bi ga SAD skinula s „crne liste“, a Dragaš je njegovu suprugu Lin postavio na mesto rektora svoje Akademije za diplomatiju i bezbednost. Iako su svi bili kompromitovani, politički i poslovno, uspevali su da stvore utisak da su značajni. Vilijamu je propao posao u Duborvniku, Lin je po kafanama zabavljala društvo plesanjem na stolu i pričama kako je muža ujela za grlo kad ga je zatekla na gomili sa švalerkom, sekretaricom Biljanom Jović. Dragaš je beskrupoloznim lažima sablažnjavao domaće i strane političare. Najavljivao je simpozijume na kojima će učestvovati Mihail Gorbačov, Miroslav Lajčak i druge diplomate sličnog renomea, pa je britanska ambasada morala da se javno ogradi od Dragaša i njegove Akademije. Istina nikad nije mogla da pokoleba upornog Goranca. Uhvaćen u laži, nastavio je da tvrdi da „sve što Akademija radi ide isključivo preko Ambasade Velike Britanije u Beogradu“, a u nekoliko novina je objavilo oglas koji su, navodno, potpisali predstavnici podmlatka nekoliko parlamentarnih stranaka (DS, DSS, G17, SPO…). I srpsko Ministarstvo spoljnih poslova je demantovalo tvrdnje da „Dragaševe diplomce“ čeka siguran posao u toj instituciji. Oglašavali su se i prevareni studenti.

– Od svega što nam je obećano, za školarinu od 4.660 evra, nismo dobili ništa. Sa diplomom ove akademije ne možemo uraditi ništa, a među predavačima je bila i osoba koja je svojevremeno bila u zatvoru, sarađivala sa mudžahedinima i obučavala teroriste na Kosovu – tvrdio je Dejan Milošević, apsolvent Akademije za diplomatiju i bezbednost.

Zbog prevare i falsifikata, Milošević je podneo krivičnu prijavu protiv Dragaša i univerzitetskog profesora Zorana Dragišića, koji je danas narodni poslanik s liste SNS-a, koji su ga, kako kaže, uveravali da će predavanja držati najbolji svetski profesori s Kembridža i Jejla, a ne samo Branko Krga i ostali penzionisani oficiri JNA.

Kao profesor i pomoćnik direktora Akademije bio je angažovan Elis Bektaš, koji je hapšen zbog skrivanja zloglasnog mudžahedina Karaja Kamela bin Alija, poznatijeg pod imenom Abu Hamza, koji je tokom rata u Bosni „proslavio“ pokoljem Srba. Posle Bosne, Bektaš je na Kosovu obučavao teroriste iz UČK, da bi se, potom, zaposlio kod Dragaša.

dragaš orhan isis wp

Koliko kvalitetnim informacijama su raspolagali Dragaš i njegovo udbaško-kosovsko akademsko udruženje vidi se iz vesti o hapšenju generala Ratka Mladića.

– Ratko Mladić je uhapšen u sredu 22. februara 2006, u ranim jutarnjim satima, u Rumuniji od strane komandosa britanskog SAS-a. Mladić nije hteo da se preda srpskim vlastima, pa je Vojislav Koštunica vrlo mudro postupio kad nije dopustio da ga uhapsi srpska policija, kako ne bi došlo do nemira u Srbiji – tvrdio je Dragaš u intervjuu za Radio-televiziju Republike Srpske i druge medije.

dragaš mladić uhapšen

Posle prodaje Akademije za diplomatiju i bezbednost Nenadu Đorđeviću, bivšem julovcu, Dragaš je slične brljotine nastavio da pravi i prilikom reketiranja raznih političara i biznismena. Željko Majdov, suvlasnik firme „Aleks petrol“ podneo je krajem 2009. kirivičnu prijavu protiv Dragaša, Dragišića i prof. dr Miodraga Stošljevića zbog iznude i primene sile. Oni su, navodno, pokušali da mu, pretnjama i silom, otmu 200.000 evra. Dragaš se, pričao je Majdov, ponudio da mu pomogne da realizuje ugovor koji je „Aleks petrol“ imao s pančevačkom „Azotarom“, koja je posle neuspešne privatizacije pripala „Srbijagasu“.

– U avgustu 2009. Orhan Dragaš i profesor Zoran Dragišić odveli su me u neku vilu na Dedinju, gde, kako su mi rekli, nalazi Institut za bezbednost. Ništa nisam posumnjao. Dragaš se ponudio da preko svojih veza u „Srbijagasu“ sredi da se ugovor sa „Azotarom“ aktivira. Načelno sam prihvatio. Dragaš me kasnije nekoliko puta zvao telefonom, a jednom smo se, zajedno s Dragišićem, našli na Bežanijskoj kosi. Dragaš je rekao da je stupio u kontakt sa ljudima iz „Srbijagasa“ i da se ugovor može realizovati. Posle nekoliko razgovora, 2. novembra sam otišao u institut na Dedinju. Dragaš je počeo da otvoreno preti. Rekao je da se iz priče ne mogu lako izvući: „Ti moraš, kako znaš i umeš, da obezbediš novac i da ga doneseš“. Tvrdio je da je za taj posao ljudima iz „Srbijagasa“ obećao 200.000 evra, a ranije je pominjao 600.000 evra, što je suludo. Posle tog sastanka, isto veče, sa Dragašem sam se video u restoranu „BG“ na Novom Beogradu. Došao je sa dva momka. Seo je preko puta mene i počeo da psuje i preti. Ona dvojica su iznenada počeli da me udaraju. Restoran je bio prazan. Gazda se uplašio i pobegao u kuhinju. Gužva je trajala 10-15 minuta. Bilo je žestoko, izbili su mi tri zuba, polomili parcijalnu protezu i naneli druge teške povrede. Odlazeći, Dragaš mi je rekao da zna sve o meni, gde mi se kreće porodica i da mi ne pada na pamet da ga prijavim policiji – ispričao je Majdov.

Dragaš nije hteo da komentariše njegove tvrdnje, a Dragišić je Majdovu pretio tužbom.

Majdov je ostao bez tri zuba, a Vladan Vujadinović bez 950.000 evra. Njegova firma „RMV Vujadinović“ iz Čačka u martu 2010. počela je da posluje sa „Azotarom“. Dragaš mu je ponudio saradnju u prodaji kompleta prve pomoći preko turske firme „Novitas“.

Od tog posla Dragašu je trebalo da ostane oko dva miliona evra, plus provizija od Turaka, ukupno oko sedam miliona evra. Problem je nastao kad je tražio proviziju za posao koji nikad nije realizovan. Nosio sam mu svakodnevno milione, u jednom danu sam odneo 25 miliona dinara. Slao mi je sms poruke, koje su mi dokaz na sudu da me je ucenjivao. Dragaš se pozivao na Vučića, Dačića i Bajatovića – pričao je Vujadinović.

Uplašen pretnjama da će mu ubiti ženu i decu, dao je Dragašu 700.000 evra i izgubio još 250.000 na propalom poslu s turskom firmom. Upravo zbog tog posla Dragaš je nasrnuo i na Aleksandra Nikačevića, direktora Auto-moto saveza Srbije.

Hajku na mene i AMSS vodi Orhan Dragaš, biznismen sklon kriminalnim radnjama, koji je pokušao da me podmiti i ponudi mi mutne poslove, koje sam, naravno, odbio. Dragašu sam smetao jer sam odbio da AMSS uvozi „prvu pomoć“ iz Turske – rekao je Nikačević.

S takvim poslovnim manirima, Dragaš se pokazao kao idealan saradnik Vučića, koji ga koristi i za kompromitovanje političkih protivnika. Sve što Vučić misli o Draganu Đilasu, Saši Jankoviću, Vuku Jeremiću i ostalim opozicionarima, Dragaš izgovara u naprednjačkim medijima. Istovremeno, besomučno promoviše Vučićevu nameru da prizna nezavisnost Kosova. Vučića i Dragaša povezao je kriminal, a Srbija će biti slobodna i pravna država tek kad oni, vezani lisicama, sednu na optuženičku klupu.

knjige narudžbenica

 

 

Maja Gojković, gospođa ministarka Vučićeve kulture i informisanja

gojković maja njene knjige

Maja Gojković već slavi prelazak na funkciju ministra kulture i informisanja. Vučić joj je obećao, ona se raduje. A, mora se priznati, zaslužila je to ministarstvo. Danas, pod naprednjačkom torturom, kultura i informisanje zaista liče na Gojkovićku. Teško su bolesni, korumpirani i beznačajni.

Njenim dolaskom na čelo tog resora održao bi se kontinuitet ludila. Vučić je prvo izabrao Ivana Tasovca, koji je tvrdio da se ofarbao u plavo zato što je hteo da izgleda kao Pamela Anderson, američka glumica poznata po porno skandalima. Posle njega, izabrao je Vladana Vukosavljevića, poznatog po nezabeleženoj beznačajnosti.

U odnosu na njih, Gojkovićka ima gigantske predispozicije za vođenje ministarstva kulture i informisanja. Ima vrhunske reference. Objavila je dve knjige: „Prva dama opozicije“ i „Lavirint pravde“, obe u izdanju Srpske radikalne stranke. Pored toga, istakla se i kao recenzent nekoliko knjiga Vojislava Šešelja, među kojima su „Đavolov šegrt zločinački rimski papa Jovan Pavle Drugi“, „Pakleni planovi Zapada“, „Žigosanje dosmanlijskog beščašća“, „Srpski četnički pokret“, „Fenomenologija balkanskog despotizma“, pa i „Kontinuitet radikalske doslednosti“, koji je ona u praksi dokazala preletanjem u svaku vladajuću stranku ili koaliciju unazad petnaestak godina. Gojkovićka ne krije da su knjige njena strast. Odoleva, kaže, 21. veku, pa ih i dalje kupuje i čita.

Razume se i u novinarstvo. Još kao mala, htela je da bude novinar. Devedesetih godina, iako je bila zamenik predsednika SRS-a, tvrdila je da bi, da je novinar, radila isključivo u nezavisnim medijima. Začudo, možda nije lagala, pošto je u to vreme pisala kolumnu za novosadski Svet. Naročitu pažnju je privukla serijom otvorenih pisama Miri Marković, ali i najprimitivnojim samoreklamerstvom, dostojnim Vučićevih mentalnih oboljenja.

Puna kompleksa, psihičkih i fizičkih, zasmejavala je čitaoce patološkom potrebom da dokazuje značaj porodičnog pedigrea. Bez stida, tvrdila je da je praunuka Dragiše Vasića, predratnog advokata, novinara, esejiste, akademika i političara, koji je ubijen u Staroj Gradiški neposredno pred kraj Drugog svetskog rata. Nasuprot milion puta ponovljenoj Majinoj tvrdnji da je Vasićeva praunuka, stoji samo jedan rečenica njegove prave ćerke Tanje Vasić-Janićijević, koja je rekla: „Ja nikada nisam ni čula ni videla tu mladu osobu i njene roditelje“.

Nezainteresovana za činjenice, Maja se u istom romansiranom stilu kitila i drugu porodičnu liniju. U naletu nadahnuća, isticala je da je i Baba Višnja, majka knjaza Miloša, bila poreklom od Gojkovića. Da bi naglasila tradicionalnu političku podobnost, tvrdila je da je njen deda Dobrivoje Gojković bio sekretar ratnog štaba đenerala Draže Mihailovića. Ako je to tačno, onda zaista čudi da je đeneral za sekretara uzeo običnog šustera. Što god bio, deda šuster je imao sina Mitu, Majinog oca, novosadskog advokata, specijalizovanog za sporove oko odštete u saobraćajnim udesima i drugim nesrećama, zbog čega je s ponosom nosio nadimak Mita Šteta. Mama Savka joj je, pričala je, bila predsednik Kola srpskih sestara Eparhije bačke.

Zahvaljujući takvom poreklu, bez obzira da li je stvarno ili izmišljeno, Maja je svakim tekstom dokazivala status nezvanične velikosrpske vojvotkinje. Odlučno je zastupala radikalske stavove da su „granice Srbije dogovorene Londonskim sporazumom 1915 i idu duž linije Karlovac-Ogulin-Karlobag-Virovitica“ i da „Bosna mora da postane središte Srbije“.

– Rat će trajati dok hrvatsko vrhovništvo ne uvidi da u ovim krajevima, gde žive Srbi, nema šta da traži. Bez obzira na žrtve, moramo da pobedimo u ovom ratu, nema cene koja nam je previsoka – izavila je 1991. u intervjuu za bečki Profil.

Da bi dokazala koliko je opasna, predstavljala se kao „srpska Gudru Nestlin“. Mukica, nije znala da tačno transkribuje ime Gudrun Eslin (Gudrun Esslin), osnivača jedne od frakcija terirističke organizacije Crvene armije, ali imponovalo joj je poređenje s hraborm i opasnom ženom.

Kad je vlast Socijalističke partije Srbije uvela blokadu na Drini, Maja je obećala da će preći most na Drini, „pa, neka Miloševićeva milicija puca prvo u mene“. Bez stida, krajnjom patetikom, osvajala je simpatije tvrdih nacionalista. Pokazivala je Rubikovu kocku, koju joj je, navodno, poklonio njen „čuvar na frontu“.

– Dao mi je kocku, otišao na prvu liniju i poginuo. Zato tu kocku čuvam kao uspomenu na žrtvu tog hrabrog viteza – rekla je Gojkovićka.

Takvim izjavama privukla je samo Arkana.

Uvek se ljubim sa Željkom Ražnatovićem kad god se sretnemo. Poštujem to što se on borio u RS i RSK i on je zaista srpski junak. Išla sam u Skupštinu da ga zavrbujem u našu stranku, međutim, on mi se nasmejao i rekao da sam jedna pametna i šarmantna žena i da bi trebalo da budem predsednik Jugoslavije ili ministar vojske, ali pristupnicu za SRS nije potpisao. Ako budem češće odlazila u Skupštinu, možda će se pokolebati – tvrdila je Gojkovićka, iako je Vojislav Šešelj bio u žestokom sukobu s Arkanom, kome je javno obećavao da će ga likvidirati.

Junačkim izjavama i statusom zamenika predsednika Srpske radikalne stranke, privukla je pažnju muške publike, bar onog dela s nižim vrednosnim standardima. Da bi upotpunila fam fatale imidž, detaljno je opisala kako treba da izgleda srećnik koji bi imao šanse da osvoji njeno srce:

Idealan muškarac je Srbin. Mudar kao Sveti Sava, nadahnut, lep i otmen kao despot Stefan Lazarević, spreman na žrtvu za srpstvo kao Miloš Obilić, hrabar kao kapetan Gavrilović… On ostaje na braniku svog naroda makar i potpuno sam, a protiv čitavog sveta. Srećna sam što znam da to nije samo ideal već i stvarnost. Postoji ono što se zove otpadom srpskog naroda, ali postoje i novi vitezovi, dostojni naslednici i potomci slavne tradicije. Spoljni znak njihovog prepoznavanja je i maskirna uniforma dobrovoljca, kokarda sa dvoglavim orlom i ocilima večne vatre srpske plemenitosti.

img343

Umesto dobrovoljca s kokardom, udala se za novosadskog umetnika Igora Vlaisavljevića. Nije štedela pohvale na račun izabranika: „On je slikar, vrlo talentovan. Moja sušta suprotnost. Uz to, vrlo je tolerantan, što se i mora pored ovakve žene.“ Dovodila je novinare u svoj stan u novosadskoj ulici Mike Antića, pokazivala ikonu Svetog Đorđa, nemačka izdanja Voga i skupoceni bidermajer nameštaj, ali nije imala nijednu sliku svog supruga.

I pre nego što joj se brak raspao, u medijima nije skrivala da u njenom srcu mesta ima samo za jednog muškarca, vojvodu Voju. Privrženost, nastala još 1991. u Jagodnjaku, kad je Šešelj uzbunjivao srpsko stanovništvo u Baranji, potrajala je do 2006. godine, dok se nije otkrila korupcionaška afera s izgradnjom nove autobuske stanice. Novosadska gradonačelnica Gojkovićka i Igor Mirović, tada na funkciji direktora Zavoda za izgradnju grada, prihvatili su projekat Ilije Devića, vlasnika ATP Vojvodina, pomogli mu da napravi velelepni objekat, ali nisu izdali rešenje za preusmeravanje saobraćaja. Posao je propao, investitor takođe. U aferu se umešao i Aleksandar Vučić. S namerom da kompromituje Gojkovićku i Mirovića, tvrdio je Šešelju, tada haškom uzniku, da su uzeli šest miliona evra mita i da su za poslednje rešenje tražili još jedan milion. Šešelja nije zanimala sudbina nesrećnog Devića, nego nekorektna podela plena. Smatrajući da je zakinut, nadurio se na Maju. Ona je to lako podnela, kao i Devićeve tužbe. Tek u proleće 2013. pretrnula je od straha, kad je Evropska unija kao uslov za pokretanje procesa pridruživanja, od Srbije tražila da reši 24 sporne privatizacije, među kojima je i ATP Vojvodina.

U paranoji, svesna opasnosti da zaglavi zatvor i da joj se, što bi teže podnela, oduzme imovina, Gojkovićka je počela da rasprodaje sve što je nagrabila; stanove, nameštaj, slike. Opasnost je prošla, za pristojnu nadoknadu Vučić joj je pomogao da njeno ime nestane iz slučaja. Ostali su joj samo tikovi. Sad trepće 48 puta u sekundu, kao i svi koji vide spisak od dva njena stana i 17 stanova, kuća, vinograda i zemljišta, koji se vode na ime njene mame Savke.

Korumpirana, u stalnom strahu od izvlačenja brojnih tužbi iz sudskih fioka, Maja Gojković je pristala na lojalnost Vučiću. Što ne bi? Sličan se sličnom raduje.

– Ja sam u horoskopu blizanac. Znači, u startu nas ima dve u jednoj ženi. E, ali ja sam blizanac i u podznaku. Ima nas četiri. Često smo u svađi jedna s drugom – na naučni način dokazivala je da nije normalna.

Vučiću takvi dokazi nisu potrebni, na njemu se vidi u kakvom je stanju. Iako nema nikakvih prepreka da Gojkovićki ispuni želju i postavi je na čelo ministarstva kulture i informisanja, njegovo „da“ istovremeno znači „možda“ ili „ne“. Zato treba navijati za Maju, kao gospođa ministarka ona bi bila idealna personifikacija vučićevske kulture i informisanja.

knjige narudžbenica

 

 

 

 

Naprednjački parazitizam: Dragi Igore, zaposli mi ženu!

mirović igor

Srpska napredna stranka nije izmislila udomljavanje stranačkih kadrova u državne institucije, ali ona je taj parazitski sistem razvila do krajnjih granica. Na najviše funkcije postavljeni su ljudi s falsifikovanim diplomama i plagiranim doktoratima, opštinsku vlast vode automehaničari i limari, a radna mesta su dobili i primitivci kojima je jedina referenca to što su lepili naprednjačke plakate, delili upaljače i aplaudirali na mitinzima.

Mnogo je dokaza naprednjačkih nezakonitih radnji. Brojni sendvičari prošlog leta su, uz morske selfije, izjavljivali zahvalnost stranci i vođi, koji su im omogućili da dobiju vaučere za putovanja i odmor. Ima i onih koji se javno hvale kako su se zaposlili u nekom od ministarstava, jači su od zakona i uredbi, kojima je to zabranjeno. Međutim, Srbija je suviše mala za sve pohlepne parazite, željne svog dela plena.

Zahvaljujući jednom od mnogih nezadovoljnih naprednjaka, koji sve češće dolaze u redakciju Magazina Tabloid i donose dokaze nezakonitih aktivnosti svojih šefova, otkriveno je kako oni u praksi vrše stranačko zapošljavanje.

– Dragi Igore, izvini što ti se ovako obraćam, ali, sticajem okolnosti, nikako da se na kratko, kao pre, nađemo da popričamo. Moja supruga Aleksandra je član SNS-a od samog početka stranke (sećaš se, ti je učlanio). Nažalost, supruga je već više od osam godina bez stalnog zaposlenja. Pokušali smo „partijskim autoritetom“ da je zaposlimo. Naime, kada je SNS preuzeo vlast u Novom Sadu, gradski odbor PUPS-a je sa gradskim odborom SNS-a potpisao sporazum o saradnji. Između ostalog, dogovoreno je da se omogući zaposlenje supruzi Aleksandri iz „kvote“ PUPS-a iako je ona član SNS-a. Nažalost, do dan-danas supruga je i dalje bez posla, a sam znaš koliko je od dolaska na vlast SNS-a u Novom Sadu zaposleno lica (neću da komentarišem koliko je među njima „preletača“ i sa stažom od par meseci u odnosu na suprugu. Nadam se da me shvataš i izvini što ti se ovako direktno obraćam, ali prinuđen sam. Dostavljam ti CV supruge, koju si lično upoznao – napisao je Igoru Miroviću, predsedniku Vlade AP Vojvodina izvesni Radomir Čubranović, zvani Čubra.

Tužni Čubra na najkonkretniji način optužio je Mirovića da krši zakon pod „partijskim autoritetom“, a u interesu parazitskih udruženja kakva su SNS i PUPS. Njegovo pismo je prosleđeno tužilaštvu, gde će ga neki naprednjački poltron baciti u kantu za đubre.

knjige narudžbenica

 

 

Vučić, Informer i strah od CIA

IMG-7dcad40621ad055558bb48c781b13087-V

Aleksandar Vučić vodi kampanju kojom kompromituje sve političke i medijske kritičare njegove namere da samovoljno prizna albansku državu Kosovo.

Na udaru Vučićeve medijske falange našao se Vuk Jeremić. Prvo je Željko Mitrović objavio otvoreno pismo u kome je Jeremića zasuo najprljavijim uvredama.

– Vuče, ti si jedna bolesna patološka lažovčina, koja i dalje živi u vremenima kada si vladao Srbijom i kada se u javnom i političkom životu Srbije uglavnom kralo, otimalo i lagalo. Laže Vuk i to ne samo domaću već i svetsku, posebno donatorsku javnost zbog ponekog dolara koji mu udele na moljakanje i prosjačenje – napisao je Mitrović ono što Vučić misli.

Dva dana kasnije, Vučić je i sam to potvrdio, optuživši Jeremića da je „predvodnik međunarodne bande lopova“. Iako je predsednik Narodne stranke najavio tužbu, to nije zaustavilo Vučića. Naprotiv, preko svog biltena „Informer“ objavio je optužnicu protiv Jeremića, koga je, navodno, CIA izabrala da predvodi akciju nasilnog obaranja Vučića s vlasti.

U izmišljenom scenariju navodi se da je u Skoplju 21. maja održan tajni sastanak kod makedonskog premijera Zorana Zaeva, na kome su bili Amerikanac Erik Berns, političar Saša Mirković, obaveštajac Boban Jovanović i vlasnik makedonske televizije „Nova“ Sead Kočan. U prvoj verziji te vesti pomenut je i reditelj Goran Marković, ali kasnije je njegovo ime izbačeno, kad su autori shvatili da nije u pitanju član predsedništva Pokreta slobodnih građana, nego Mirkovićev kum. Oni su optuženi za pripremu rušenja naprednjačkog režima, u koju će CIA uložiti 16 miliona evra. Tim novcem finansiraće se nevladine organizacije i mediji koji već postoje, kao i oni koje će osnovati Mirković i Zoran Bašanović. Da haos bude kompletan, Erik Berns je bio u izbornom štabu Hilari Klinton, čiju kampanju je Vučić finansirao s dva miliona dolara.

O kolikoj količini laži je reč za „Tabloid“ otkrivaju Saša Mirković i Boban Jovanović.

mirković berns wp

– Nisam 21. maja bio u Skoplju. Zorana Zaeva nikad nisam upoznao, ne poznajem ni Kočana. Poznajem Zorana Bašanovića. On, Vučić i ja smo se radnije družili. Inače, Vučić je krstio Bašanovićevo dete. Prethodnih godina se odricao, kako drugova tako i kumova, zbog toga što nismo hteli da slušamo njegove patološke naredbe, koje su pogubne za građanse Srbije. Goran Marković mi je kum, njemu je diktator naneo mnogo zla, kao i svakom normalnom građaninu Srbije. Boban Jovanović je moj stari prijatelj, još iz mladalačkih dana. Poznajem i Erika Bernsa, viđali smo se mnogo puta, ali u Kosovskoj Mitrovici – tvrdi Mirković i objašnjava: „Pokret Cela Srbija i ja, kao njegov predsednik, zalažemo se za Srbiju svih građana, a ne za Srbiju koja je Vučićeva mafijaška država. U interesu naše države i naroda viđaćemo se sa svima, pa i sa Amerikancima, Englezima, Rusima, Kinezima, Grcima, Turcima i svim ostalim. Čak i Nemci pokazuju interesovanje da se vide sa nama iz pokreta Cela Srbija, jer su shvatili da ih njihov „đak“ Vučić laže, kao i Amerikance, Francuze i sve druge. Koliki je lažov, ustalom, najbolje znamo mi, koji živimo u Srbiji pod njegovom diktaturom. Na kraju, sa svim tim dobro je upoznat i Bata Gašić, kao i pojedini članovi Vlade, sa kojima imamo normalne odnose i koji ne podržavaju Vučićevu politiku, koja, u najmanju ruku, podseća na Hitlerovu. Ovakvim atakovanjem na ljude iz opozicije, Vučić pokušava da nam, preko svojih satrapa, stavi mete na čelo. Svi znamo kako je prošao Oliver Ivanović, koji je i sam bio izložen ovakvoj hajci kao ja sada. Ostalo je još samo da me ubiju kao Olivera. Ako se nešto desi bilo kom članu pokreta Cela Srbija, mojoj porodici ili meni, zna se da će to doći od Vučića i njegove kaznene ekspedicije. Srbija za koju se borimo biće slobodna zemlja, a ne mafijaška privatna država.“

Pored Mirkovića, za učešće na izmišljenom sastanku optužen je i „izvesni“ Boban Jovanović.

– Pošto se u „Informerovom“ tekstu pominje izvesni Boban Jovanović „obaveštajac“, želim da kažem da ja nisam nikakav obaveštajac, već predstavnik Agencije za podršku civilne odbrane iz Ženeve za Balkan. Da, u Skoplju sam se sreo s nekim od pomenutih ljudi, ali privatno. Politikom se ne bavim i ne živim u Srbiji poslednjih šest godina. Bavim se isključivo društvenim i humanitarnim radom u međunarodnim organizacijama, a i odnedavno sam savetnik predsednika makedonskog SNS-a Dragiše Miletića, koji je savetnik premijera Makedonije za nacionalne manjine. Dovođenje mog imena u kontekst rušenja vlasti u Srbiji je totalna glupost i nema veze sa istinom. Od 2012. nisam glasao na izborima u Srbiji i nemam nameru, jer tamo ne ostvarujem prihode i ne plaćam porez, pa stoga nemam prava da odlučujem ko će biti na vlasti – kaže Jovanović za „Tabloid“.

jovanović boban wp

Početkom devedesetih, Jovanović je bio član SPO-a, kasnije je formirao Pokret za Ćupriju, da bi potom prešao u Novu demokratiju. Uporedo s politikom, bavio se i novinarstvom. Bio je vlasnik radio stanice TIR, uređivao je lokalnu televiziju „Nemanja“, a sarađivao je s radijom „Slobodna Evropa“ i „Dnevnim telegrafom“. U predsedničkoj kampanji 2008. godine, kao marketinški stručnjak pomogao je kandidaturu Tomislava Nikolića. Pre šest godina odselio se na Maltu i angažovao se u nekoliko međunarodnih organizacija. (O sebi i svojoj ulozi u montiranom „Informerovom“ slučaju Jovanović je opširno govorio u intervju makedonskom portalu „Balkanski glas istine“ https://www.youtube.com/watch?v=IYSbcNbsCeI&app=desktop) Od pre nekog vremena, Jovanović je savetnik Dragiše Miletića, predsednik makedonske Srpske napredne stranke.

Posle objavljivanja teksta u „Informeru“, kojim je etiketiran kao koordinator stranih službi, koji uz pomoć CIA iz Makedonije rukovodi akcijom svrgavanja Vučića, Jovanović dobija pretnje.

Bez obzira na sve, Vučić ne dozvoljava da činjenice utiču na njegove politikantske manipulacije. Na vlast je došao uz američku pomoć, a sad optužuje CIA da ga obara iako radi sve što je potrebno da bi se, kako sam ističe, Srbija zauvek rešila kosovskog tereta.

 

knjige narudžbenica

 

 

PRAVA PRILIKA: Zaradite na Maji Gojković!

REPUBLICKI I POKRAJINSKI IZBORI ISTOG DANA

Maja Gojković već 25 godina zarađuje na građanima, ali došlo je vreme da i oni zarade na njoj.

Kladionica „Mocart“ nudi mogućnost klađenja na rezultate rekonstrukcije Vlade Srbije. U ponudi je nekoliko igara: koliko će ministara biti smenjeno, ko će ostati u Vladi i ko će biti novi ministri. Sigurnu zaradu doneće Ivica Dačić, Aleksandar Vulin, Rasim Ljajić, Milan Krkobabić i još nekoliko parazita koji uživaju poverenje vladara Aleksandra Vučića. Nešto veće, ali takođe sigurne kvote, nude se na Anu Brnabić, Zoranu Mihajlović, Mladena Šarčevića i Branislava Nedimovića.

Tri ponude obećavaju lep dobitak. Za smenu Vanje Udovičića kvota je 1,60, a za Vladana Vukosavljevića 1,50. Ministar sporta i „pančevačke omorike“, usled brojnih korupcionaških afera, a bez ikakve političke podrške, već je pripreljen za eliminaciju iz Vlade. S druge strane, ministar kulture i informisanja, usled vlastite beznačajnosti, kao pasionirani kockar, sigurno je već uplatio pozamašnu svotu na svoj povratak u anonimnost.

mocart ponuda gojković

Ipak, najbolja ponuda odnosi se na Maju Gojković. Ko se kladi da će ona dobiti ministarstvo može da računa na zaradu od čak 1,90. S namerom da opet ponizi inteligenciju svih podanika i konačno nađe nekog goreg ministra kulture i informisanja nego što su bili Ivan Tasovac i nesrećni Vukosavljević, Vučić će joj dati ministarski mandat.

Grehota je propustiti šansu da se uzme neki dinar na Gojkovićki, koja se obogatila na štetu građana.

knjige narudžbenica