Скочи на садржај

Sanja P: MOJ SIN JE NAJMLAĐI POLITIČKI ZATVORENIK U EVROPI

nikola pilipović

Sanja P, majka maloletnog Nikole, koji je uhapšen zbog nošenja makete vešala na protestu, uputila je otvoreno pismo Aleksandru Vučiću, kojim ga je obavestila da je njen sin najmlađi politički zatvorenik u Evropi.

– Od Vas ništa ne tražim, niti Vas molim za bilo kakvu uslugu. Samo Vas obaveštavam, kao najodgovornijeg čoveka za stanje u državi, da znate da u Srbiji nema pravosuđa i nema pravde i da su sudstvo i tužilaštvo najveći problem naše države. Nažalost, moj Nikola je danas zatvoren u ćeliji beogradskog Centralnog zatvora. On je najmlađi politički zatvorenik u Srbiji. On je pritvoren bez postojanja bilo kakvog krivičnog dela. Tamo su ga smestili javni tužilac i sudija, ne po zakonu i pravdi, već po pritisku politike. Pravnička javnost je već rekla svoj stav o tome. I Vi ste diplomirani pravnik i vrlo dobro znate da Nikola nije učinio nikakvo krivično delo, kao i da mu se nikako nije smeo odrediti pritvor – navodi se u pismu mame Sanje.

Pismo je upućeno na pravu adresu, pošto je Vučić zaista najodgovorniji za celokupno katastrofalno stanje u državi, pa i za političku i pravosudnu torturu nad svima koji zasmetaju naprednjačkom režimu. Vučić, kao što majka Sanja ističe, dobro zna da maloletni Nikola nije izvršio nikakvo krivično delo, ali vladar ne dozvoljava da zakon, pravda i istina ograničavaju njegovu tiraniju.

sanja pilipović pismo vučiću

– Nikola je, na njegovu nesreću, danas postao najmlađi politički zatvorenik u Evropi, simbol političkog i pravnog nasilja, čiji su izvršioci Više javno tužilaštvo i Viši sud u Beogradu. Ovaj slučaj pokazuje sliku u kakvoj državi živimo i kolika nepravda vlada u Srbiji. Sada, kad sam lično doživela nemoć da svoje dete zaštitim od otvorenog kršenja zakona i videla kakvo nasilje nad pravdom se vrši od strane onih čiji je posao da se staraju o primeni zakona, moram da kažem da je jadna država u kojoj se ne poštuje zakon i gde malobrojna kasta privilegovanih može da radi šta hoće. E, Vi ste predsednik jedne takve države. „Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom“, rekao je mudri Njegoš. Kao običan građanin, samohrana majka, nisam uticajna i nemam novac, medije i političku moć i ne mogu u ovom trenutku da zaštitim svoje dete od samovolje i zlostavljanja političkih i pravosudnih moćnika, ali dobro znajte da ću se za Nikolu boriti kao lavica. A imam još jednu želju – da ničije dete više ne doživi ono što se desilo Nikoli – napisala je Sanja.

Torturom nad maloletnim Nikolom, Vučić je zloupotrebio uticaj na pravosuđe i dokazao da mu zakon leži u topuzu. To i ne čudi, pošto svi njegovi politikantski tragovi smrde nečovještvom. Da bi ispunio svoje lukrativne interese, Vučić je, huškanjem na rat, u grobove već gurnuo brojne žrtve, među kojima ima i dece mnogo mlađe od Nikole Pilipovića. Nikad nije snosio ni pravnu, ni političku odgovornost za hiljade dece koja su stradala u ratovima, koje je on zagovarao dok je bio radikal. Ni on, niti bilo ko od njegovih saučesnika u naprednjačkim zločinima, nije odgovarao ni za smrt bebe, koja je poginula u udesu helikoptera 2013. godine. Kad se pogledaju tragovi njegove smrtonosne prošlosti, ostaje samo nada da će Nikola živ i zdrav izaći iz pritvora, kao što je njegova mama Sanja izašla iz Srpske napredne stranke.

– Moj otac i ja se vodimo kao sigurni glasovi Vaše stranke. Redovno nas obaveštavaju o aktivnostima i šalju vozilo da nas vode na glasanje. Ne morate to više da radite. Naše glasove više nemate – navela je mama Sanja.

Ona je svog sina opisala kao dobro dete, na koje je ponosna.

– Odgajila sam ga kao samohrana majka, bez ičije pomoći. Nas dvoje smo se borili sa svim životnim teškoćama zajedno punih sedamnaest i po godina. Nije bilo lako, jer životne prilike u Srbiji tokom Nikolinog odrastanja su bile teške – besparica, nemanje posla i opšta klima u društvu. Međutim, zajedno smo savladavali prepreke. Nikola je dobar fudbaler, trenirao je taj sport, ali nismo imali novca i podrške da uspe. Nikola voli i muziku, svira bubnjeve i ima diplomu rokenrol škole. Nikola je talentovan i za glumu, ima osvojeno treće mesto u pozorištu Dadov. Učenik je trećeg razreda srednje škole, omiljen je kod svojih drugara i nastavnika. Nestašan je, tipično za dečaka njegovih godina. Ja sam ponosna na svog sina, jer sam rodila i odgajila dobro dete. Doći će dan kada će svi morati da odgovaraju za svoja dela. A, ja sam danas, i pored svega što proživljavam, ponosna majka, jer sam rodila jednog viteza, koga ova nepravda neće slomiti – napisala je Sanja P.

knjige narudžbenica

Advertisements

Pacijenti isterani iz bolnice zbog Babića

zoran-babic-nesreca

Svi pacijenti iz odeljenja ortopedije na trećem spratu Instituta na Banjici morali su  napuste tu ustanovu zbog Zorana Babića.

U saobraćajnom udesu, 31. januara, na naplatnoj rampi kod Doljevca poginula je Stanka Gligorijević, a među petoro povređenih bio je i v.d. direktora Koridora Srbije. Babić je zadobio prelom butne kosti i još nekoliko manjih povreda. Stanje mu je stabilizovano u Urgentnom centru KBC Niš, da bi istog dana bio transportovan u Beograd.

I pre nego što su saznali šta se desilo 270 kilometara južnije, pacijenti s trećeg sprata Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“ obavešteni su da hitno moraju da napuste tu ustanovu. Bez obzira na težinu povreda, svima su podeljene otpusne liste. Dok su pakovali stvari, medicinske sestre i čistačice počele su da sređuju sobe, peru pod i prozore za doček Babića.

– Ajde, šta kukate? Vidite da vam nije ništa, bežite kući – rekao je lekar petorici pacijenata u jednoj sobi.

– Meni je tek ugrađen fiksator u nogu. Šta da radim s njim? – pitao je jedan od povređenih ljudi.

– Skinućemo fiksator kad dođeš na kontrolu. Sad putuj – odgovorio je lekar.

IMG-f383fd2464d21b06da912693c489e33f-V

Lekar: Vidiš da ti nije ništa, idi kući

U prvoj izjavi posle udesa, Babić je rekao: „Sva sreća, živ sam i još ću vas gnjaviti“. Bio je u pravu. I povređen, ugnjavio je pacijente s trećeg sprata „Banjice“. Babić, kao i Koridori Srbije i Vlada Srbije nisu izjavili saučešće porodici ubijene Stanke Gligorijević.

IMG-417a866690c158e6f2ab2351276c2cea-V

Da li je Babić vozio auto koji je izazvao udes?

Na društvenim mrežama objavljeno je nekoliko spekulacija o uzrocima nesreće kod Doljevca. Između ostalih, pojavila se informacija da je udes izazvao lično Babić, a ne njegov vozač. Navodno, Babić je bio sam u vozilu, a u kritičnom trenutku pisao je sms poruku, pa nije ni primetio naplatnu rampu, nego se u punoj brzini zakucao u vozilo u kome je, na stražnjem sedištu, bila nesrećna žena. Sumnju u zvaničnu verziju, prema kojoj je vozilom upravljao izvesni Dejan S, povećala je odluka sudije niškog Osnovnog suda da mu ne odredi pritvor. Ministar policije Nebojša Stefanović najavio je Babićevu ostavku na mesto direktora Koridora Srbije.

Da iver zaista ne pada daleko od klade ličnim primerom je dokazala Babićeva ćerka Teodora. Na svom nalogu na Instagramu, ona je kritičare zasula primitivnim uvredama.

1461039_teodora-babic-instagram_ls

– E ovako, za sve jadnike koji objavljuju. U Srbiji je poznato da čovek čoveku ne oprašta uspeh. Vi koji ste na dnu samo čekate one koji su na vrhu da naprave jedan jedini peh da biste mogli da ih prozivate. Ali verujte mi, time ispadate još jadniji nego što zaprvo jeste, kompleksi i ljubomora će vas ubiti! Mogli biste malo da se pozabavite vašim životima koji su veoma bedni… Ne trudite se uzalud da poremetite ljude koji znaju svoju vrednost i koji će zauvek biti mnogo iznad vas. Hvala – napisala je Teodora Babić.

Ona nije ni pomenula Stanku Gligorijević, koja se bavila svojim životom, dok nije ubijena automobilom u kome je bio Zoran Babić.

Bez obzira da li je bahatost izraz genetike ili naprednjačkog politikanstva, valja priznati da je Teodora u pravu – u Srbiji se ne prašta uspeh. Ne bi smelo da se prašta ni ubistvo, pa ni tortura nad pacijentima, kojima je redovno lečenje prekinuto kako ne bi smetali smrtonosnom pripadniku dvorske svite Aleksandra Vučića.

 

 

Pritvor za nosače vešala

protest vešala

Beogradski Viši sud odredio je pritvor do 30 dana za Slobodana G. i maloletnog N.P, koji su osumnjičeni da su nosili maketu vešala na građanskom protestu 2. februara u Beogradu.

Biljana Stanković, portparolka suda, tvrdi da se terete za krivično delo ugrožavanje sigurnosti i da im je pritvor određen „zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo“ i da ne bi mogli da utiču na svedoke.

Jelena Biorčević Cerović, zamenik Višeg javnog tužioca u Beogradu, odluku o pokretanju istrage protiv Slobodana G. obrazložila je postojenjem osnova sumnje da je „širio i na drugi način učinio javno dostupnim svako drugo podstrekivanje ideja koje zagovaraju ili podstrekuju mržnju, diskriminaciju i nasilje protiv bilo kog lica ili grupe lica zasnovanih na nekom ličnom svojstvu“. Prvo mu je određeno zadržavanje do 48 sati, da bi mu sudija za prethodni postupak Nebojša Živković odredio pritvor do 30 dana.

Sudija Živković je, tokom saslušanja, provocirao osumnjičenog pitanjima „koga ćete vi da rušite“,  „šta vi mislite, da smo mi naivni, da ne možemo da vas nađemo“ i insinuacijama o članstvu u Dverima, kao da je to nezakonito delo.

odluka o zadržavanju glišića3

 

Maloletnog N.P. saslušala je sudija Verica Vasojević Stajić. U izdvojenom postupku, on je izjavio da ga je narodni poslanik Srđan Nogo, koga zna iz medija, tokom protestne šetnje preko Terazija, pitao da pridrži i ponese „neku plastičnu cev sa kanapom, koja je ličila na vešala“. Mladić je pristao, nosio je „vešala“ 10-15 minuta, kad ih je preuzeo S.G, koga je tada upoznao.

– Napravu sam nosio samo iz pristojnosti, jer me je Srđan Nogo zamolio da je pridržim, a kad više nisam mogao da nosim, jer mi je bila preteška, zamolio sam Slobodana da je preuzme, što je on i učinio – izjavio je maloletni N.P, ali to nije sprečilo sudiju Vasojević Stajić da mu odredi pritvor.

 

Srđan Nogo, narodni poslanik, na društvenim mrežama i u medijima je priznao da je doneo sporna vešala na protest. Nogo je išao i u policiju i u Više javno tužilaštvo, ali niko nije hteo da ga sasluša. Jelena Biorčević Cerović je advokatima Slobodana G. rekla da je sa Nogom imala telefonski „muški razgovor“ i da će ga saslušati kao svedoka.

Režimske sudije za vešanje nisu utvrdile protiv koga su osumnjičeni širili mržnju i podstrekivali na nasilje. Valjda je i njima jasno, kao što su istakli mnogi predstavnici vlasti, da od vešanja najviše strahuje Aleksandar Vučić. Još pre dve godine, to je najavio i Vučićev blatoid „Informer“, ali Dragan J. Vučićević nije uhapšen.

51516223_2267771740130805_7241465025997570048_n (1)

Dok je bio u opoziciji, Vučić je pretio da će obesiti Slobodana Miloševića zbog izdaje Republike Srpske Krajine i da će istrebiti Zorana Đinđića, Nebojšu Čovića i Gorana Svilanovića zbog haške optužnice protiv Vojislava Šešelja. Javno je pretio osvetom Slavku Ćuruviji. U vreme kohabitacije Borisa Tadića i Vojislava Koštunice, upozoravao ih je da će „visiti na Terazijama“ ukoliko potpišu bilo kakav sporazum s albanskim vlastima na Kosovu.

Vučić nikad nije odgovarao, a danas, kad on steže omču oko vrata svakog normalnog čoveka, njegove sudije pritvaraju mladiće koji ga plaše maketom vešala.

knjige narudžbenica

 

Ćuruvijino jato u Vučićevom gnezdu

curuvija

Aleksandar Vučić je naneo nesagledivu štetu Srbiji. Uništio je sve čega se dohvatio, privredu i državne institucije, pa i medije. Ipak, u tom zlu ima i nešto dobro – raskrinkao je samozvane nezavisne novinare i medije. Na njegovom snegu, svi su pokazali trag.

U gomili političkih konvertita ističu se njihovi medijski pandani. Neke od njih, Vučić je iskoristio za pranje savesti zbog zločina nad Slavkom Ćuruvijom.

U predigri za pravosudni igrokaz, koji ima za cilj da zauvek spere odgovornost za hajku na vlasnika “Dnevnog telegrafa”, Vučić je angažovao Verana Matića. Dok je bio direktor B92, Matić je uživao ugled i poverenje američkih službi. Kad se na tom putu, ne svojom voljom, pojavio Ćuruvija, Matić mu je postavljen za mentora. Uveo ga je u društvo “stranih plaćenika”, upoznao ga s Raselom Džonsonom, Jiržijem Dinzbirom i ostalim belosvetskim supervizorima. Iako je bio odlično obavešten o torturi nad Ćuruvijom i njegovim novinama, kad je postavljen na funkciju paradržavne institucije Komisije za istraživanje ubistava novinara, Matić je naprasno zaboravio na Vučićevu ulogu u tom krvavom piru.

matić veran i vučić

Zataškavanjem Vučićevog zločina i saradnjom u pripremi montirane optužnice protiv osumnjičenih za ubistvo vlasnika DT-a, Matić je postao saučesnik. Nije jedini. Njegov primer sledili su mnogi bivši Ćuruvijini saradnici.

Dok je trajala hajka na “Dnevni telegraf” i “Evropljanin”, Ćuruvija je imao podršku Aleksandra Tijanića. Zajedno su napisali proročki tekst “Šta je sledeće, Miloševiću”, koji i danas može da se čita kao dijagnoza tragičnog stanja Srbije; sve je isto, samo nema Miloševića, a ima Vučića. Kad je Vučić izdao nalog da se zatvori redakcija “Dnevnog telegrafa”, pod policijskom pratnjom poslednji su iz nje izašli Ćuruvija i Tijanić.

– Rupama u glavi, Ćuruvija je ispunio rupe u biografiji. Plašim se da će se isto dogoditi i meni – rekao je Tijanić na sahrani svog saborca.

Pošto nije imao dileme oko toga da li je ubistvo Ćuruvije naručila i izvršila država, Tijanić je pobegao iz Srbije. Na bezbednom, u Banjaluci, u “Nezavisnim novinama” objavio je tekst o Aleksandru Vučiću.

– Imajući na umu da je po novinarskoj vrednosti mali ministar Vučić tek treći novinar u sopstvenoj familiji – iza majke i žene – i da ga je dečji otpor prema njima naterao da im postane ministar, ne dozvoljavam prijateljima da njega gade ili ozbiljno insistiraju i shvataju. Nije Vučić, sekretar vojvode od Karlobaga, Virovitice i Ogulina i najpoznatiji klon onog lažnog profesora Pravnog fakulteta u Prištini, koji je sa Kosova utekao ne održavši nijedno predavanje – nije, dakle, Vučić kriv što u Srbiji niko ne zna gde se okončava paleozoik, a gde počinje Ministarstvo informisanja. Niti, pak, taj novinar u prednacrtu, snosi odgovornost za fakat da nije jasno gde se završava njegov idol Šešelj, a odakle počinje on sam. To je nemerljivo tragična pozicija za mladog čoveka čija inteligencija već dugo prezire njegov sopstveni karakter. Njegova uloga ne dobacije ni do prezira, ona je za sažaljenje! Na pravljenju Vučića bila je angažovana povelika grupa stvaralaca. Njegov imunološki sistem trajno je oštećen, nije uspeo da se suprotstavi idolopoklonstvu, magičnoj privlačnosti diktature, uživanju u sistemu socijalnog sadizma i sopstvenoj korupciji. Za svaku od ovih oblasti on je izabrao svog tvorca i predao mu se dušom i telom. Tako je, u moralnom smislu, Vučić pretvorio sebe u teglicu sa senfom. Svi su u njega, po potrebi, umakali svoju viršlu: Vojvoda, Toma Nikolić, Mirko Marjanović, julovci, slobisti, policajci – napisao je istinu Tijanić u maju 2000. godine.

Vučić mu to nije oprostio. Na osvetu je čekao punih 12 godina. Kad je već bilo očigledno da SNS dolazi na vlast, Vučić je svima pričao kako će mu prvi potez biti da najuri Tijanića iz RTS-a. Međutim, smislio je veću pakost. Umočio je u njega svoju viršlu i ostavio ga da se doživotno bruka u direktorskoj fotelji.

tijanic-vucic

Kad je đavo došao po svoje, Tijanića je nasledio Dragan Bujošević, glavni urednik “Evropljanina”. Na tom radnom mestu sprovodi sve ono za šta je nekad optuživao Vučića. Opoziciju je najurio iz javnog servisa i zabranio kritiku i istraživanje svih tema kojima režim nanosi štetu državi, počev od prodaje Kosova i Metohije, preko korupcionaških afera poput  “Beograda na vodi”, pa do političkog i batinaškog nasilja koje režim sprovodi nad svima koji misle drugačije. Bujošević toliko marljivo vrši svoj cenzorski posao da ne propušta nijedan detalj koji bi mogao da zasmeta vođi. U skladu s Vučićevom tvrdnjom da “Srbija nema ništa, ni metar, na Kosovu”, nedavno je cenzurisan i direktni prenosu dočeka odbojkaške reprezentacije, koja je osvojila titulu svetskog šampiona.

– Hvala na podršci, što ste verovali u nas, jer ovo zlato je i vaše. Pozdrav i za Republiku Srpsku, Crnu Goru i šaljem svu ljubav ovog sveta za Kosovo – rekla je reprezentativka Milena Rašić, ali to nisu moglo da se čuje na RTS-u, da ne zasmeta šefu Vučiću.

U naprednjačkom gangu dobro se snašao i Ivan Radovanović, bivši zamenik glavnog urednika “Dnevnog telegrafa”, danas nezvanični savetnik gospodara Vučića i kolumnista njegovog nedeljnika “Ekspres”. Radovanović se nemilosrdno, s dobrom dozom cinizma i samokritike, obračunava s bivšim kolegama, koji ukazuju na medijski mrak.

– Kada pogledam tu bujicu samosažaljivog kukanja zbog raznih “pritisaka” na profesiju, položaja celokupnog novinarstva i svog tog oplakivanja i cmizdrenja nad sopstvenom sudbinom, koje, pri tom, prate i histerični pozivi u pomoć, pitam – zašto sada plačete, kao žene, nad nečim što niste znali da branite, kao muškarci. I zašto oplakujete nešto što ste sami sahranili? Zašto patetični žal za nečim što ste sami i oprali, do neprepoznatljivosti, da skroz izbledi, a zatim i beskrupulozno prodali, svakome ko da i mrvicu? – tvrdi Radovanović.

To mu se retko dešava, ali u pravu je. Kao on, o prodaji za mrvice sve zna i  Ljiljana Smajlović. Koketirajući između vlasti i savesti, Smajlovićka je prihvatila Vučićevu ponudu da, po drugi put, bude postavljena na mesto glavnog urednika “Politike”. Izdržala je koliko je mogla, a onda je, opet, napustila “Politiku”, kao i Matićevu paraudbašku komisiju za pranje prošlosti, ali ostala je na usluzi Vučiću. Optužnicu protiv četiri pripadnika DB-a, osumnjičenih za ubistvo Ćuruvije, koju je po Vučićevom nalogu montirao Miljko Radisavljević, osporila je Branka Prpa, jedini svedok ubistva. Prpu su odmah kompromitovali naprednjački bilteni, ali niko tako prljavo kao Smajlovićka. Od tog manira nije odustala do danas. I pre neki dan objavila je nadahnut hvalospev vođi, tobože šokirana “kako je moguće da je Vučić prvi lider Srbije koji je imao političku volju da pokrene istragu o ubistvu Ćuruvije sa mrtve tačke”. Naravno, ona zna da nije u pitanju politička volja, već skrivanje tragova. Tačno je da Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica i Boris Tadić nisu pokrenuli istragu s mrtve tačke, ali nisu ni montirali optužnicu.

bujošević i ekipa dt preletačevića

Sve to zna i Olivera Zekić, bivša novinarka “Dnevnog telegrafa”, koja je u kobno vreme, dok je Vučić stezao omču oko Ćuruvije, održavala vezu između njih. Ćuruviji je prenosila Vučićeve pomirljive poruke, čime je amortizovala njegov strah za goli život. Evo, 20 godina kasnije, Ćuruvija je na jednoj parceli na Novom groblju, a Zekićka u REM-u štiti gazdu Vučića.

Ćuruvijina žrtva je bila uzaludna. On je izrešetan, a 20 godina kasnije, njegovi najbliži saradnici služe njegovom političkom, policijskom, pravosudnom i medijskom dželatu Vučiću.

knjige narudžbenica

 

ISPRAĆAJ: Todorov ode u ambasadore, uskoro će i Brnabićka

todorov brnabić

Ivan Todorov je konačno preuzeo dužnost ambasadora Srbije u Budimpešti. Bivši zamenik direktora Bezbednosno-informativne agencije dobijanje agremana proslavio je u društvu premijerke Ane Brnabić i kolega iz službe.

Aleksandar Vučić je nastavio tradiciju da islužene bezbednjake prebacuje u diplomatiju i šalje širom sveta. Krajem maja prošle godine, kad je na čelo BIA postavio Bratislava Gašića, njegovog prethodnika Aleksandra Đorđevića poslao je u Sarajevo, a Todorova u Budimpeštu. Đorđević je bez problema dobio agreman Bosne i Hercegovine, ali Viktor Orban nije hteo ni da čuje za Todorova.

Mađarski premijer je godinama tolerisao razlike u odnosu srpskog diktatorskog dvojnika prema Evropskoj uniji, migrantima i, naročito, Džordžu Sorošu. Iako su, po svim tim pitanjima, zastupali suprotstavljene stavove, Orban je to ignorisao, ali ne i pokušaj Andreja Vučića da reketira Lajoša Čakanja, nezvaničnog gospodara Subotice. Mlađi Vučić je prošle godine poželeo da preuzme restoran „Bos“. Čakanj je u pomoć pozvao svog zaštitnika Orbana, koji je jednim telefonskim pozivom uverio starijeg Vučića da se kloni Subotice, nije mu „Bos“ isto što i „Franš“. Braća su podvila rep. Ako su mislili da su time rešili problem i izgladili odnose s Orbanom, pogrešili su.

Todorov nije poželjan zbog uloge koju je imao u reketiranju Čakanja. Prema informacijama kojima raspolaže mađarski premijer, Todorov je zloupotrebio položaj u BIA i Andreju Vučiću dao kompromitujuće podatke o Čakanju.

čakanj andrej vučić wp

Lajoš Čakanj i Andrej Vučić

Problem dugo nije uspevao da ispegla ni Aleksandar Vučić. U nekoliko razgovora, Vučić je uveravao Orbana da Andrej i Todorov nisu krivi, oni nikad nikoga ne bi reketirali. Odgovornost je prebacio na advokata Zorana Jakovljevića, koga je optužio da se lažno predstavlja kao Andrejev zastupnik. Naivni Todorov mu je, eto, poverovao, pa mu je zato pomogao, ne znajući da Jakovljević u svom interesu i na svoju ruku vrši pritisak na Čakanja. Orban u to, očigledno, nije poverovao, pa se donedavno na mestu ambasadora u Budimpešti nalazio Rade Drobac, koji je odavno stekao uslove za odlazak u penziju.

Vučiću je do Todorova stalo koliko i do bedža „Stop haškoj tiraniji – sloboda Šešelju“. Međutim, na tom slučaju se uverio da nema kontrolu nad BIA. Iz razgovora s Orbanom, shvatio je da on raspolaže određenim informacijama koje potiču iz BIA.

Krivca je pronašao u Bratislavu Gašiću. Mnogo je razloga za sumnju. Gašićev dolazak na funkciju direktora BIA neprijatno je iznenadio Todorova, koji se nadao da će dobiti to mesto. Todorov je uradio sve što je mogao kako bi podrio autoritet novog šefa. Uz pomoć starih kadrova, sproveo je internu istragu i prikupio nekoliko zanimljivih informacija. Pored banalnih, kao što je ona o renoviranju bazena, našla su se i saznanja o Gašićevim spornim kontaktima s određenim političkim protivnicima. Todorov se upustio u riskantnu igru, pošto nije mogao da zna da li Gašić to radi s Vučićevim odobrenjem ili čak po njegovom nalogu. Uglavnom, kad je zapelo s ambasadorskim agremanom, svi su opravdano posumnjali da je kruševački gazda Santos umešao prste.

Problem s agremanom je rešen nagodbom između Vučića i Orbana. Vučić je obećao da će podržati poslovne kombinacije Orbanovog sina Gašpara u Srbiji, a Todorov će konačno moći da vrši dužnost ambasadora u Budimpešti. S bivšim zamenikom direktora BIA verovatno će ići i Željko Lazić, Todorovljev zvanični savetnik i nezvanični „poverenik za zanimljive kontakte koje treba sakriti od firme i radoznalih lica“.

todorov proslava ekipa

Željko Lazić, poverenik za sve (u crnom duksu)

Na taj način, Todorov je zaokružio bogatu i zanimljivu karijeru. Počeo je kao telohranitelj Mire Marković, da bi danas, kao zastupnik sumnjivih poslovnih kombinacija braće Vučić, postao ambasador Srbije. I Ana Brnabić se nada da će uskoro, posle najavljenih izbora, preći u diplomatiju i postati ambasadorka u Sjedinjenim Američkim državama. Kakva Srbija, takav i ambasador.

knjige narudžbenica

 

 

 

 

 

 

DOSIJE TONČEV (1.deo) – U mafijaškom krugu, od Petkova do Vučića

tončev wp naslovna

Politička i poslovna karijera Ivice Tončeva detaljno su opisane u zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala. Sve je tu: stranačka i državna funkcija, korupcija i dugotrajna saradnja s mafijaškim gangovima. Ne birajući sredstva, Tončev je stekao mnogo. Vlasnik je sumnjive imperije u Beču, celog Niša i Socijalističke partije Srbije, a pomalo i Aleksandra Vučića. 

Prekretnica u životu Ivice Tončeva dogodila se u zagrljaju Borisa Petkova, rodonačelnika surduličkog klana, koji je devedesetih godina imao značajnu ulogu u transportu heroina od Turske, preko Bugarske i Srbije do evropskog tržišta. Slatkorečivi Petkov prepričavao je mladom zemljaku Tončevu nekoliko anegdota o Ljubi Zemuncu, Giški, Kneletu i Ašaninu, lakim lepoticama, skupim kolima, adrenalinu, zlatnim lancima i metalnim lisicama. Tako je Surdulica ostala bez talentovanog autolimara, virtuoza s autogenim aparatom za varenje, a Srbija je dobila specijalistu za varanje.

tončev i boris petkov

Tončev: Nekad u zagrljaju Petkova, danas Vučića

Vreme je pokazalo, Tončev je bio odličan učenik. Mentor Petkov obezbedio mu je veze u srpskom podzemlju i filijalama u inostranstvu, naučio ga je kako da izbegava sukobe s konkurencijom i da sarađuje s policijom. Tončev je brzo savladao teoriju old shool mafije, da bi je kasnije nadogradio vlastitom strategijom, koja je u praksi donela još bolje rezultate.

– Kriminalci i policajci rade isti posao. Oni su uvek tu negde, postupci su im isti, rade sa istom grupom ljudi, razmišljaju isto, isto se ponašaju. Nose oružje i jedni i drugi. S tim što policajci biju po zakonu – govorio je Petkov.

Tončev je shvatio i unapredio tu duboku mudrost. Zaključio je da nisu isti samo kriminalci i policajci, nego i političari. Uz to, svidela mu se Al Kaponeova izreka, koju je Petkov često citirao: “Više se može postići s lepim rečima i pištoljem, nego samo s lepim rečima”. Tončev je prihvatio i tu devizu, samo u modifikovanoj, modernijoj i bezbednijoj varijanti: “Više se može postići s lepim rečima i novcem, nego bez novca”. U praksi je primenio ta dva principa i stvorio novu, modernu varijantu korupcije. Povezao je kriminalce, policajce i političare. U tome je bio toliko dobar da je sve tri sorte uključio u formiranje svog aktuelnog statusa.

Nikad niko od te fele nije dosegao visine na kojima je sada Tončev. Mučeni Petkov, ni u retkim periodima koje je proveo van zatvora, nije ni na televiziji mogao da vidi predsednika države, a njegov učenik sad tog i ostale funkcionere vodi na bečke ekskurzije, po restoranima i bordelima. Ipak, valja priznati da mu nije bilo lako da stigne do tog nivoa, dugo je morao da ulaže novac, vreme, snagu i živce u saradnju s kriminalcima nižeg ranga od Vučića.

Na vrh zločinačkog sistema Tončev se popeo 2008. godine, kad je postavljen za savetnika za evropske integracije Ivice Dačića, tadašnjeg prvog potpredsednika vlade i ministra policije. Dačića je ekspresno integrisao s narko-bosovima Darkom Šarićem i Rodoljubom Radulovićem, zvanim Miša Banana.

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije objavila je snimak sastanka Tončeva i Radulović, koji je održan 7. aprila 2009. u beogradskom hotelu “Hajat”. Intimniji nego s Anom Nikolić, Radulović je Tončeva grlio, tapšao po grudima, šaputao mu na uvo i ljubio vrlo blizu usana. Nije poznato kako se tek maze kad nisu u javnosti, ali zna se da je Radulović upravo u to vreme organizovao šverc 1,8 tona kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Radulović je svojim brodovima “Golden” i “Verti” iz Argentine za Grčku transportovao kokain skriven u kontejnerima sa sojom. Kad je dobio informaciju da srpska BIA i britanska agencija SOCA zna za tu akciju i priprema plenidbu, brodovi su promenili rutu, skrenuli su u jednu špansku luku i istovarili drogu. Kasnije, na suđenju Šariću i Raduloviću, to je potvrdio svedok saradnik Draško Vuković, koji je imao značajnu ulogu u tom krijumčarskom poduhvatu. Vuković je rekao da je Šarićev klan informacije dobijao iz vrha Ministarstva unutrašnjih poslova, ali da ne zna tačno od koga.

Operativci BIA, koji su vodili akciju “Most”, znaju i to, ali džaba, procesuiran je samo Branko Lazarević, tadašnji šef kabineta ministra policije Dačića. Lazarević je optužen za odavanje poverljivih policijskih informacija Šarićevom klanu. Specijalni sud je, pre nekoliko dana, doneo prvostepenu presudu kojom je oslobodio optužbi Lazarevića, policajca Borisa Geru, Šarićevog advokata Radovana Štrpca, pa i Rodoljuba Radulovića. Sudija Danko Laušević je iz sudskih spisa izbacio dokaze i obavio posao.

U postupku za šverc 5,7 tona kokaina, pre mesec dana, Šarić je osuđen na 15, a Radulović na 11 godina robije. Šarić se već više od četiri godine nalazi u pritvoru, a njegov saradnik Miša Banana u bekstvu. Oni su još dobro prošli, bar u odnosu na neke druge ortake Ivice Tončeva.

(Nastaviće se…)

 

Intervju VUK JEREMIĆ: Nestaće Vučić, nestaće i SNS

jeremić vuk tabloid intervju str 09.01.19.

U rekordnom roku, Narodna stranka je postala najjača opoziciona organizacija, a njen predsednik Vuk Jeremić politički i lični neprijatelj broj jedan Aleksandra Vučića. U intervjuu Magazinu Tabloid, Jeremić otkriva zašto Vučić, “karakterni slabić”, neće moći da izdrži spoljne i unutrašnje pritiske i zašto će, posle pada s vlasti, ostatak života provesti iza rešetaka.

Kakva je Vaša predikcija dešavanja u 2019. godini? Da li može doći do promene vlasti u Srbiji?

– Ova godina može da bude itekako prelomna. Mnoge stvari, koje mogu da odrede političku trajektoriju Srbije na duži period, 2019. će dostići kulminaciju. Međunarodni faktori su rešeni da stave tačku na pokušaj otcepljenja Kosova. Istovremeno, raste snaga građanskih protesta, što i na domaćem terenu stvara pritisak na Aleksandra Vučića. Složenost ukupne situacije otvara mogućnost da, posle dužeg vremena, u Srbiji dođe do promena.

Šta bi trebalo da se dogodi, pa da zaista dođe do pada SNS-a s vlasti?

– Vučić je karakterni slabić koji ne može da izdrži čak ni neki malo čvršći pogled, a kamoli ozbiljniji pritisak. Ukoliko dođe do veštog kombinovanja unutrašnjih i spoljnih pritisaka, bez obzira na to što su oni raznorodni, odnosno da guraju u suprotnim pravcima,Vučić će se pogubiti. I onda će se kao kula od karata srušiti njegov kriminalno-siledžijski poredak, koji danas bahato upravlja Srbijom. To ne znači da nas čeka lak posao. Naprotiv, biće potrebno mnogo političke mudrosti i diplomatske umešnosti da se međunarodna i unutrašnja dimenzija relevantnih dešavanja stavi u jedinstven kontekst. Ako u tome uspemo, uskoro ćemo biti svedoci korenitih promena.

Šta može da se postigne građanskim protestima u Beogradu? Podneti su određeni zahtevi, na koje Vučić, sigurno, neće pristati.

– Ne verujem da će Vučić milom pristati na bilo šta, osim na nove izbore. Međutim, opozicija ne bi smela da prihvati da učestvuje na izborima pod okolnostima u kojima su oni organizovani u poslednjih nekoliko godina. Na tome treba insistirati. Vučiću su potrebni izbori jer ne sme da potpiše sporazum s Albancima o Kosovu ako se pre toga ne pokrije narodnom voljom.

Kakav mu je plan?

– On namerava da raspiše izbore na kojima će od naroda tražiti mandat za „istorijski mir“. Šta je tačno „istorijski mir“, to neće precizno definisati, već će tu parolu pokušati da građanima proda kao jedinu alternativu ratu. Međunarodnim faktorima sa Zapada bi rekao da mu treba dvotrećinska većina u parlamentu kako bi mogao da potpiše razgraničenje sa Kosovom. Da bi to ostvario, od Zapada će tražiti da se previše ne uzbuđuju zbog nedemokratskih izbornih uslova, koji su mu potrebni da bi ispunio zadatak i trajno rešio kosovski problem po njihovoj volji. To bi verovatno bilo s njihove strane i prihvaćeno da na beogradskim ulicama nema više desetina hiljada građana. Nije isto sa i bez tih ljudi! Zato je važno da zadržimo sve njih na ulici, samo tako možemo da sprečimo Vučićevo planirano, da iskoristim narodni izraz, „šibicarenje“.

Dakle, protestima se vrši pritisak i na međunarodne centre moći?

– I Vučiću i međunarodnoj zajednici šaljemo poruku da više ne može da se radi kao u proteklih sedam godina. Na prostoru Balkana vlast se nikada u istoriji nije uspostavljala i menjala potpuno nezavisno od međunarodnih faktora. U Srbiji je tako od Nemanjića do danas. Nekad su presudni uticaj imali Turci, nekada Austrijanci, nekada Sovjetski Savez i nekada NATO, ali uvek je neko bio angažovan, u većoj ili manjoj meri. Međunarodni faktori međutim, sami po sebi, ne dovode do promena, ali oni su bitni da u završnoj fazi „dozvole“ ili „zaustave“ promene. Mi moramo prvo da se izborimo u svojoj kući, da stvorimo alternativu i pokažemo dovoljno veliku energiju, pa da onda pronađemo način za saradnju sa strancima kako bi narodnu volju sproveli do kraja.

Šta će se desiti ako Vučić ne pristane na promenu izbornih uslova?

– Bojkot! Bojkot koji bi doveo u pitanje legitimitet na takav način izabranih institucija, kao i svih odluka koje bi one donosile u budućnosti. To se međunarodnim faktorimanimalo neće dopasti. Jedan broj njih hoće da Vučićeve institucije legalizuju nezavisnost Kosova i sve što je do toga dovelo, uključujući NATO intervenciju 1999. godine. Ali taj posao ne mogu da obave nelegitimne institucije. Zato može da se očekuje da će oni po prvi put do sada izvršiti pritisak na Vučića da pristane na promenu izbornih uslova. Tek tada mogu da počnu ozbiljni razgovori, na koje on nije bio spreman svih ovih godina.

Šta ćete da radite ako ipak odbije i zahteve stranaca i organizuje izbore u kojima će opoziciju fingirati radikali ili neko sličan?

– Na takvim izborima nećemo da učestvujemo. Ako nastavi da ignoriše naše zahteve – ne samo povodom izbornih uslova – mi sigurno nećemo sedeti skrštenih ruku i nemo posmatrati njegovu predstavu.

Nego? Šta ćete uraditi?

– Još je rano da o tome govorimo u javnosti. Kada se tako nešto planira, o tome se ne priča, nego se to uradi.

Da li postoji opasnost da Vučić na silu razbije proteste? Na prošlim smo videli Simu Spasića?

– Kada na ulici ima desetine hiljada ljudi, ni Žandarmeriji nije svejedno, a kamoli nekim provokatorima.

Vučić je, kao radikal, uspešno razbijao i proteste koje je sam organizovao. Na nekim od njih pala je i krv.

– Zdravstveni problemi koje Vučić ima, ta previranja koja se svakodnevno odvijaju u njegovoj glavi, ipak nisu, bar do sada, značajnije uticala na eroziju njegove inteligencije. On je lukav čovek, vrlo dobro zna da bi, ukoliko bi potegao za nasiljem, postojala velika verovatnoća da se to nasilje u momentu okrene protiv njega. Zato ne verujem da će se s tim kockati. U vreme dok je bio radikal, on je bio obična isfrustrirana „golja“. Danas je on veliki diktator koji je pokrao stotine miliona evra, ima mnogo više da izgubi nego ranije. Zato verujem da će više puta razmisliti pre nego što se opredeli za neki nasilan potez.

jeremić vuk na protestu

Vučić će, kad-tad, pasti s vlasti. Šta će tada biti s njim? Možete li da ga zamislite u ulozi lidera neke opozicione stranke?

– On je davno uništio mostove za sobom, više ne može mirno da siđe s vlasti i nastavi da se bavi politikom. Da li će pokušati da pobegne u inostranstvo, to ne znam, ali u svakom slučaju moraće da odgovara za sve što je radio u proteklom periodu. Da bi se to desilo, Narodna stranka se zalaže za tri stvari: zakon o lustraciji, zakon o poreklu imovine i uspostavljanje institucije specijalnog tužioca za visoku korupciju. To bi stvorilo zakonski okvir koji bi omogućio ekipi pravnika – poštenih, hrabrih i stručnih ljudi – da urade svoj posao. Ne želim da nagađam kakav će biti rezultat rada institucija, ali intimno bih bio veoma začuđen ukoliko se ispostavi da je moguće da Vučić ostatak života provede na slobodi.

Šta mogu da očekuju Vučićevi saradnici, koji su takođe imali značajne uloge u brojnim kriminalnim i korupcionaškim aferama?

– Pravosuđe je u Srbiji danas zarobljeno od strane izvršne vlasti. Kada se uspostavi vladavina prava i kada pravosuđe počne da slobodno i nezavisno obavlja svoj posao, sigurno neće odgovarati samo Vučić, nego i svi ostali koji su se ogrešili o zakone i zloupotrebili funkcije i državne resurse.

Nekima bi trebalo, čini mi se, na vreme ponuditi status svedoka saradnika, to bi ubrzalo rasturanje SNS-a.

– Kada stručna i hrabra ekipa dobije zakonom definisani tužilački mandat, ona će znati šta da radi. Najvažnije je obezbediti kvalitetne zakonske okvire. Za dokaze ne brinem, ima ih u ogromnim količinama. U prošlosti smo imali mnogo problema s raznim vladajućim garniturama ogrezlim u korupciju, ali ovako beskrupulozne, bezobzirne i otvorene pljačke, i to na svim nivoima, toga stvarno nikad nije bilo. Vučićeva kamarila se ponaša kao da će na vlasti ostati doveka. Nije mi jasno, na primer, zar neko zaista misli da će pljačka Telekoma preko Kopernikusa proći bez posledica, da nikada neće biti procesuirana?

Građani prejudiciraju, insistiraju na revolucionarnoj pravdi, na onom 6. oktobru, koji se nije desio 2000. godine…

– Na nama je da uspostavimo zakone koji će omogućiti pravosuđu da efikasno obavlja svoj posao. To ne može da se desi za jedan dan. Bolje je da se to napravi solidno, pravno nepropusno, da niko ne bi posle imao šansu da iskoristi eventualne procesne nedostatke i izvuče se od odgovornosti. Tome treba da se ozbiljno posvetimo, kako bismo sprečili mogućnost da nam se naprednjačko zlo ikad više ponovi. Svi prestupnici moraju biti kažnjeni, ali ne samo otkad je SNS na vlasti. Po meni, zakon o lustraciji i poreklu imovine trebalo bi da se odnosi na period od 1990. do danas. To je veliki i značajan posao, ne može se završiti preko noći. Pravda je spora, ali dostižna, ako se postavi na ispravne, čvrste temelje.

S takvim stavovima rasteraćete potencijalne partnere, sponzore, glasače.

– Neću, ne brinite.

Posle pada s vlasti, šta će ostati od SNS-a?

– Ništa – ta stranka neće postojati. S vlasti je 2000. godine pala Socijalistička partija Srbije, ali ona je uspela da opstane, jer je bila nešto drugo. SPS je imala korene u ozbiljnim, ideološki utemeljenim političkim organizacijama – zato je preživela mnoga iskušenja. Srpska napredna stranka nije takva, njene članove ne veže nikakva ideologija, nego samo interes, i to kratkoročni. Kada njega nestane, nestaće i SNS. Mislim da će se na studijama političkih nauka, i to ne samo u Srbiji, generacijama izučavati fenomen SNS-a, od njenog dolaska na vlast do pada.

Trebalo bi izučavati i način na koji je formirana, ko je u tome učestvovao, koji domaći političari i tajkuni, kao i strane diplomate poput Metjua Palmera i Vilijema Montgomerija.

– O načinu na koji je nastala SNS postoji mnogo priča, od kojih su neke istinite, a neke urbani mitovi, ali sve ukazuju na to da je ona formirana isključivo zarad vlasti, da se prigrabe neka sredstva i da se po nečijoj volji reši pitanje Kosova. Motiv i način na koji je stvorena Srpska napredna stranka garantuje da će njen kraj biti jako neslavan. Pre nego što smo ušli u poduhvat formiranja Narodne stranke, dugo sam razmišljao i razgovarao sa meni bliskim ljudima o tome šta će omogućiti dugovečnost tog projekta. Zaključili smo da su to ideologija i program. Koliko god ideologija danas bila devalvirana kao koncept i koliko god program bio nebitan za mnoge glasače, odlučili smo da na upravo tom temelju gradimo stranku. Za svega godinu dana, Narodna stranka je postala vodeća opoziciona stranka, sa preko 100 teritorijalnih organizacija širom Srbije, a to nije malo u ovim okupatorskim uslovima i opštem razočarenju naroda u političare i političke organizacije.

Može li da se desi da Narodna stranka postane podobno mesto za preletače iz Srpske napredne stranke? Deo javnosti je vrlo negativno reagovao kad je Predrag Belić, bivši naprednjački predsednik opštine Alibunar, najavio prelazak u Vašu stranku?

– Narodna stranka je zaista demokratski ustrojena, decentralizovana, sa institucionalnim mehanizmom koji podrazumeva da lokalni odbori i drugi nadležni organi samostalno odlučuju o tome da li će neka aplikacija biti procesuirana i prihvaćena. Ja nisam Vučić, pa da u stranci u kojoj sam predsednik, sam odlučujem o svemu. Koliko je meni poznato, ta aplikacija koju pominjete, popunjena je, ali nije uspešno prošla proces verifikacije. Ali treba da budemo svesni toga da su mnoge stvari pre 2012. godine bile jako pogrešne – zato su ljudi tada i glasali za promene. Glasali su za SNS i bili su prevareni.Mnogi su se razočarali, ali to ne mora da znači da su se ogrešili o zakone i državu, niti da se zbog toga moraju smatrati amoralnim i bezobzirnim. Među glasačima i članovima SNS-a ima ljudi koji su se vodili dobrim namerama. Možda takvi nisu u većini, ali ima ih, neke od njih sam upoznao. U svakom slučaju, posle promene vlasti, neće biti „lova na veštice“.

Pa, lov na veštice, posle svega, ne izgleda kao loša ideja.

– „Lov na veštice“ često završi tako što mnogi stradaju na pravdi Boga. To treba izbeći. Dosta nam je podela i ostašćenosti, nije nam potrebna još jedna istorijska epizoda bratoubilaštva. Pravosudni organi neka rade svoj posao, a političke organizacije neka obezbede normalne uslove za to.

Posle smene naprednjačke vlasti, kakvo rešenje može da se traži za pitanje Kosova i Metohije?

– Naš veliki zadatak je da Vučića osujetimo u nameri da Kosovo, u međunarodno pravnom smislu, trajno otuđi od Srbije. On uveliko radi na pripremi sporazuma o tzv. sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, odnosno razgraničenju Srba i Albanaca. Odmakao je u tom poslu. Iz pisma američkog predsednika Donalda Trampa, koje je uputio Vučiću i Tačiju, vidi se da smo na svega korak od takvog dogovora. Da nije tako, Tramp to ne bi napisao, i to na memorandumu Bele kuće. O tajnim pregovorima Vučića i Tačija obaveštavao sam javnost. Neko je verovao, neko nije, a sad se pokazalo da je to, nažalost, bilo tačno. Ukoliko dođe do potpisivanja sporazuma, ukoliko to dozvolimo Vučiću, Brnabićki ili nekom drugom njegovom satrapu, naći ćemo se u vrlo ozbiljnoj situaciji, čije će posledice osećati i buduće generacije. Problem je kompleksan, ali sad da ostavimo na stranu pitanje, za mene vrlo bitno, nacionalnog identiteta i značaja Kosova u tom kontekstu, ne samo u smislu našeg formativnog predanja i mita, nego i Srpske pravoslavne crkve, imajući u vidu da se na teritoriji Pokrajine nalaze neke od naših najvećih svetinja. Da na stranu ostavimo i činjenicu da Vučić, baš na 800-tu godišnjicu uspostavljanja autokefalnosti SPC-a, namerava da nas razgraniči od Savinog trona. Da li to doživljavate kao prokletstvo, to je intimna stvar, koja zavisi od toga da li ste verujući ili ne. Za ovu priliku, hajde da se bavimo praktičnim posledicama tog akta. Kad Kosovo postane članica UN-a, što će mu omogućiti Vučićev i Tačijev sporazum, više neće biti prepreke za stvaranje Velike Albanije. Biće dovoljno da Albanija i Kosovo pismom obaveste UN da se ujedinjuju. To više neće biti tema za diskusiju ili odlučivanje u Savetu bezbednosti. Ako dopustimo „razgraničenje“, uopšte više nije pitanje da li će to da se desi, nego kada će se desiti – za godinu, dve, tri ili četiri, ali ne više od toga. Stvaranje Velike Albanije označilo bi početak nove faze nestabilnosti na Balkanu.

Kako da se reši pitanje migranata?

– To je ozbiljna opasnost. Srbija ne može da utiče na dešavanja na Bliskom istoku, od kojih prevashodno zavisi da li će biti novih migrantskih talasa. Verujem da je samo pitanje vremena kad će do toga doći. Evropa je, očigledno, odlučila da Srbiju tretira kao tampon zonu. Ako izbeglice krenu s Bliskog istoka, a ne smeju da stignu do Beča i Berlina, gde one mogu da ostanu? Ako pogledate mapu, biće vam sve jasno. Ako čitate istoriju, opet će vam sve biti jasno, jer nas je Evropa i ranije koristila kao bedem prema Bliskom istoku. Moramo da izbegnemo tu sudbinu, a Vučić svojim evropskim partnerima upravo nudi takvu varijantu – da Srbiju pretvori u migrantski centar, a da zauzvrat dobije podršku za opastanak na vlasti.

Ima li rešenja za „Beograd na vodi“?

– S obzirom da su u tom projektu napravljeni najveći ekscesi, to će biti jedan od najsloženijih slučajeva za pravosuđe nakon promene vlasti. U bescenje su dati ogromni nacionalni resursi, prekršeni su mnogi zakoni i Ustav, pričinjena je ogromna šteta državi i oprano je mnogo novca, u šta su bili uključeni i mnogi međunarodni akteri. Neće biti lako razmrsiti to klupko, ali se to mora učiniti – „Beograd na vodi“ je verovatno najveći simbol naprednjačkog banditizma. Ne zastupam principe revolucionarne pravde, pokušavam da budem racionalan, ali taj simbol korupcije treba rastočiti na inteligentan i kompetentan način.

Ovim i ovakvim izjavama u rekordnom roku ste stekli status Vučićevog političkog i ličnog neprijatelja broj jedan. Izloženi ste stalnoj medijskoj kampanji, koja je nedavno rezultovala i napadom na Vašu suprugu. Koliko ste zabrinuti za svoju i bezbednost svoje porodice?

– Samo bi iracionalan čovek bio nezabrinut. Nedavni napad na moju suprugu ispred zgrade u kojoj živimo je eklatantan primer čemu vodi ovo ludilo. I sam sam nedavno imao jedan susret, doduše daleko manje neprijatan, ali koji jasno ilustruje posledice besomučne režimske kampanje laži i uvreda. Dok sam šetao Vračarom, zaustavila me jedna starija gospođa i začudila se što nisam u zatvoru. „Zar vi niste uhapšeni u Americi zbog međunarodne korupcije?“ – pitala me, izvinjavajući se i objašnjavajući da je to čula na televiziji. Vučić se rukovodi Gebelsovim pravilom da hiljadu puta ponovljena laž postaje istina. Vučić se tako, kao prava kukavica, obračunava s ljudima s kojima ne sme da se suoči – nikad i nigde. Tužio sam ga, a on se sakrio iza predsedničkog imuniteta. Ne sme, ne daj Bože, ni da pomisli na televizijski duel sa mnom. Inače, mi se s vremena na vreme srećemo na diplomatskim prijemima, gde me zovu kao bivšeg ministra spoljnih poslova i predsednika Generalne skupštine UN-a. Kada se tamo sretnemo, on momentalno sklanja pogled, okreće se na peti i u pratnji obezbeđenja odlazi u drugi deo prostorije. Ne sme da me pogleda u oči čak ni kad je okružen telohraniteljima, a kamoli u sudnici ili nekom televizijskom studiju. Međutim, neizbežno će doći dan kada će se ostvariti njegova najveća noćna mora – da se sa mnom nađe licem u lice.