Skip to content

EKSKLUZIVNO Transkript sednice Predsedničkog kolegijuma SRS-a II

01/06/2012

Слика

Šešeljeva prozivka, Vjeričina dijeta i patuljkov zapis

Na sastanku Predsedničkog kolegijuma SRS-a prisutvovao je neodređen broj vanparlamentarnih lica. Sednica je počela s 2 sata i 78 minuta kašnjenja zbog tehničkih problema. Otkad nema Elene Božić Talijan Portoriko niko nije znao da uključi spikerfon na telefonu, pa ovom transkriptu nedostaje taj deo uvodnog izlaganja prof. dr Vojislava vojvode Šešelja. Nakon što je Nemanja Šarović slučajno pritisnuo dugme na telefonu, s namerom da zove kući u Vranje, da pita kakvo je vreme, začuo se glas voljenog vođe.
V. ŠEŠELJ: …i njemu mamu… Jel tako? Dobro, to smo rešili. Dakle, kakvo je stanje tamo? Ko je prisutan?
V. RADETA: Svi su tu, predsedniče naš najmiliji. I najlepši. Da, i najpametniji.
V. ŠEŠELJ: Jel Martinović tu?
V. RADETA: E, on nije. I neka nije. Zamislite, voljeni šefe, Martinović kaže da se ne slaže s nekim kadrovskim rešenjima. Time je grubo prekršio Statut stranke, član 14.667, stav 887,4 i to alineju, sram ga bilo, broj 9. Uostalom, njemu i nije mesto ovde. Šta će nam? Zar da tolerišemo takvu samovolju samo zato što je mlad, pametan, uspešan i obrazovan? Kakve veze ima što ga članstvo i birači vole? Vole i mene. Eto, ja sam dobila čestitke i poklone zbog izbora na mesto potpredsednika.
V. ŠEŠELJ: Ko ti je čestitao, Vjerice?
V. RADETA: Pa, moja seka Željka. Zagrlila me, čvrsto, muški… Poljubila me u obraz. Triput. I poklonila mi „Herbafast“, sredstvo za mršavljenje, gubitak 3 do 4 kilograma za 4 nedelje, na bazi ovsenih mekinja, sve s pismenom garancijom uspeha. I, deluje, već se vidi da mi je tanji strukić. Znate, u sledećih nekoliko…
V. ŠEŠELJ: Vjerice… Čestitam ti i ja… Da li je tu Mirčić?
V. RADETA: Nije ni on. Otišao je u svoj hotel na Fruškoj Gori da se klonira.
V. ŠEŠELJ: Šta da radi?
V. RADETA: Da se klonira, tako je poručio. Ne znam šta će mu to, i ovaj primerak je višak…
OGNJEN MIHAJLOVIĆ: Ma, šefe, laže Vjeverica… Moj kum Milorad, takav je ćoek, tako se šegači, ko pravi jalijaš. Znaš, kad kaže da ide da se klonira, to znaći da ide u svoju vikendicu, za koju neki zli jezici tvrde da je hotel od skromnih sedam miliona evra, da broji pare. Ima on tamo neku sobu, pa sjedne i broji, broji, broji dok ne klone. To on zove kloniranje. A, ne ovo što ova vještica, cinkaruša, tebi prića…
V. ŠEŠELJ: A šta ćeš ti tu, Ognjene? Ti nisi član Predsedničkog kolegijuma.
O. MIHAJLOVIĆ: Otkud znam šta ću tu! Poslala me Ljilja!
V. ŠEŠELJ: A gde je ona?
O. MIHAJLOVIĆ: Eno je kod kuće, ima pune ruke posla. Nabavio sam neki hođin zapis, pa sad to ćita, tjera duhove. Već noćima nam se priviđa ona baba Danica Barbalić, sjećaš se nje.
V. ŠEŠELJ: Ne sećam se.
O. MIHAJLOVIĆ: Ćuj, ba, ne sjećaš se. Pa, sa 77 godina predvodila je ustaški lobi u Zemunu. I kad je, 1997, otišla u posjetu Tuđmanu, mi ono, kako se kaže, provalili u njen stan, promjenili bravu i eto nas 15 lijepih godinica uživamo. Šta će ustaškoj babi stan u Zemunu? Nema veze što ga je dobila po zakonu, sasvim legalno, to je neka ujdurma vatikanskih srbomrzaca i đavoljeg šegrta pape Jovana Četvrtog ili Petog, ne znam mu tačan broj. Junaćkim napadom oslobodili smo to parće svete srpske zemlje. Ali ona ne da mira. Eto, ćim bude pun mjesec, budim se u znoju, trzam nogom i vidim pored kreveta tu babetinu. Matere mi, jasno ćujem kako mi kaže: „Mrš iz mog stana, kaurine“. Uf, ćime se sve služe te ustaše. Ali, prošo je njen vakat. Sad sam nabavio zapis onog hođe s Pofalića, ima da zauvijek otprcam tu hrvatsku agresorku.
V. ŠEŠELJ: O moj Bože…
O. MIHAJLOVIĆ: Alah! U zapisu se pominje Alah, sa dva L, ko kod one pjevaljke Jellene. Ne razumijem se ja u to. Uglavnom, većeras Ljilja ćita taj zapis, a onda mora da mi isplete fantomku. Vidio sam da u komšiluku stanuje još jedna Hrvatica, isto tuđmanovka. Ćim ona ode nekud, staviću fantomku, pa opet da, demokratski i po zakonu, s pajserom oslobodim još komad srpske teritorije.
V. ŠEŠELJ: Što fantomku? Četnici nose šubaru?
O. MIHAJLOVIĆ: Mojne barušu! Jednom sam stavio šubaru, pa me sva raja zajebavala da ličim na vrtnog patuljka. Ćim je stavim, izgledam niži, a širi me, nekako, u predjelu stomaka. I gore. A dole ništa…
V. ŠEŠELJ: Ho, ho… Pa i ličiš. Reci Ljilji da ne zaboravi da probuši rupe u fantomki, da ne zalutaš…
O. MIHAJLOVIĆ: Reći ću joj. Obavezno. Ako pita. Ako ne pita, ne smijem ni zucnut, znaš kaka je…
V. ŠEŠELJ: Znam. A jel tu Dragan Todorović?
V. RADETA: Nije, ali tražimo ga. Mora da vrati stranački džip.
V. ŠEŠELJ: A što nije došao na sednicu?
V. RADETA: Niko ne zna, zaista. Navodno, nije zadovoljan briljantnim uspehom na prethodnim izborima. Kaže da nismo kampanju vodili kako treba. Ne znam šta mu je. Ljut je i zbog toga što nije opet izabran za potpredsednika, a zna se da je demokratska procedura bila fer i poštena. Svi smo, majke mi, imali apsolutnu slobodu da kad vi nešto naredite, za to glasamo dizanjem leve ili desne ruke, kako nam je volja.
V. ŠEŠELJ: Jel Boris Aleksić tu?
V. RADETA: Ne. Zamislite, voljeni predsedniče, koliko je taj dečko nekorektan. Sve je uložio u stranku, isticao se u parlamentu, radio i na vašoj odbrani, pa se osilio, hteo je da misli svojom glavom. Pa, nije ovo njegova prćija, da govori istinu kad se njemu prohte. Neka ide gde hoće, široko mu polje.
V. ŠEŠELJ: Da li je tu bar Dejan Mirović?
D. MIROVIĆ: Nisam tu.
V. ŠEŠELJ: Kako nisi?
D. MIROVIĆ: Mislim, tu sam. Samo, pomalo nisam. Zavisi kako se uzme.
V. ŠEŠELJ: Od čega zavisi?
D. MIROVIĆ: Ovaj, mislim… U našoj javnosti se svaki argument protiv pristupanja Srbije Evropskoj uniji (u daljem tekstu EU) doživljava kao napad na nešto sveto. Nakon navođenja razloga zašto ne bi trebalo da budemo član EU, kao po komandi slede besomučne fraze, parole i slični argumenti koji treba da nas ubede u neophodnost EU-puta. Ponekad zalaganje za bezuslovni ulazak u EU dobija elemente histerije (ili panike), pa se koriste izrazi „mi moramo“, „od toga zavisi naša budućnost“, „nema alternative EU“. Glavna očekivanja koja proističu od ovakvog euforičnog zalaganja za ulazak u EU mogu se svesti na…
V. ŠEŠELJ: Šta to pričaš, Dejane?
D. MIROVIĆ: Pa, kako da kažem… Konkretno, to bi značilo da se u našoj javnosti svaki argument protiv pristupanja Srbije Evropskoj uniji (u daljem tekstu EU) doživljava kao napad na nešto sveto. Nakon navođenja razloga zašto ne bi trebalo da budemo član EU, kao po komandi slede besomučne fraze, parole i slični argumenti koji treba da nas ubede u neophodnost EU-puta. Ponekad zalaganje za bezuslovni ulazak u EU dobija…
V. ŠEŠELJ: Uh, znači ni ti nisi tu. A Krasić? Jel on stigao?
V. RADETA: On je najavio da će malo kasniti. Zaboravila sam da li je rekao da opet ide u američku ambasadu, da se nudi da pređe u SNS, ili je otrčao kod Radujka u „Telekom“. Znate, voljeni predsedniče, onaj zli Vučić malo-malo pa ga zajebava, da oprostite na izrazu, preti mu kako će nagovoriti Radujka da otpusti Krasićevu ženu. Eto, čime se izdajnici, prokleto im seme i pleme, služe.
V. ŠEŠELJ: Pa, Vjerice, ima li koga osim tebe i Ljiljinog patuljka?
V. RADETA: Tu je neki momak, kaže da se zove Miljan.
V. ŠEŠELJ: Koji Miljan? Miljanić? Zar on nije umro?
V. RADETA: Miljane, jesi ti Miljanić? Bože, al si se podmladio! I ti koristiš neku „Herbafast“ čaroliju?
M. DAMJANOVIĆ: Ne, bre, ja sam Miljan Damjanović, šef Starog Grada.
V. ŠEŠELJ: Pa, ni ti nisi član Predsedničkog kolegijuma!
M. DAMJANOVIĆ: Nisam, a nisam ni znao da je ovo sednica Kolegijuma. Ja mislio, sine, da ćemo raspravljati o predlogu za legalizaciju marihuane.
V. ŠEŠELJ: Znao sam da piješ tu drogu! Eto kakvi ste! Džaba nam ovi sastanci kad ne dolazi niko normalan!
DUH TOMISLAVA NIKOLIĆA: Ja sam tu!
V. ŠEŠELJ: Ko, bre?
DUH TOMISLAVA NIKOLIĆA: Samo sam svratio da vam kažem da slobodno možete u četvrtak da gledate na teveu kako polažem zakletvu za predsednika Srbije. Ej, ja predsednik. Dakle, nemoj ubuduće da me izazivate, da me atentatirate, pljujete i vređate. Niste me hteli za predsednika stranke, sad sam predsednik države. Ej, ja predsednik. Da me vide moje kolege s parcele C-45 u kragujevačkom groblju. I kamenorezac Mile. I njemu sam na vreme rekao da pazi šta radi, jednog dana biću predsednik. Smejao se. I vi ste se smejali. A, sad? A? Sada ću svima da poništim diplome, a Vjericu ću da zapalim na lomači od Šešeljevih knjiga.
V. RADETA: Ju, gospodine predsedniče, nemojte da širite revanšizam!
DUH TOMISLAVA NIKOLIĆA: Ma, neću, ne da mi moj mili brat Štefan File. Samo vas malo štrecam. To radim i Vučiću. I on se uvek prepadne. Budala.
V. ŠEŠELJ: Ognjene, odmah trči kod Ljilje, uzmi onaj hodžin zapis i pročitaj ga u stranci, da isteramo tu izdajničku avet prošlosti…
O. MIHAJLOVIĆ: Oću, šefe, ali bolje da je ti nazoveš, ja ne smem da pisnem pred njom…
V. ŠEŠELJ…
Predsednik SRS-a hteo je još nešto da kaže, ali pospani Nemanja Šarović, umoran od svakodnevnog puta u Vranje, naslonio se na telefon, pritisnuo dugme i isključio spikerfon. Posle 8 sati čekanja da se sednica nastavi, Vjerica Radeta se setila da je vreme da popije još šaku famoznih „Herbafast“ tableta za mršavljenje, pa je krišom izašla i ugasila svetlo. Ostali, sigurno, još sede u mraku.

Advertisements

From → Uncategorized

Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: