Skip to content

Top secret! Presretnuto pismo Ognjena Mihajlovića novom vođi Aleksandru Vučiću Tebe volim, Šešelja mrzim

10/06/2012

СликаDragi Alek, pipišem ovo a ruruka mi drhti. Htio sam samo tri stvastvari da ti kakažem. Prprvo, aferim! Uvijek sam znaznao da je tvoja nafaka da pobijediš i osvojiš vlavlast. Drugo, primi me! Treće… Treće sam zazaboravio… Od uzuzbuđenja. Vidiš da mamalo i mumucam od sreće, samo što ne baildišem. (Ne zamjeri, stari ahbabe, znaš da se uvijek unervozim kad ašikujem.) Dakle, ćestitam na oćekivanom ašćare izbornom uspjehu. Te nedjelje, uhvatio me neki hafifan, ali reko sam sam sebi – brate, Allah-birum šta će biti, ali mora biti da pobijedi moj lijepi i dobri jaran Alek. I bi tako. Dobro, nisi postao šeher-ulema, ali naš dragi Tomo je, uinat onom šejtanu iz Haga, postao predsjednik, slava mu i ćast. Velićanstvena pobjeda naših hairlija naprednjaka još je veća zbog katastrofe đuturuma Šešelja. Taj pehlivan nije shvaćao koliko si ti veliki evro-vizionar, politički genije i značajan insan. Godinama ti je ćinio zlo. Naćerao te da se oženiš, pa da postaneš ministar protiv informisanja, da vodiš hajku protiv onog ćurana Ćuruvije, ćak si morao da uzmeš i državni stanćić. Kad je otprcao tebe i Tomu, mislio je da se riješio zla. E, nije, ostali smo mu Ljilja i ja. Đe si ti stao, mi smo nastavili. Ti si spletkario, zavađao ljude, ogovarao ih đe god bi stigo. Taki sam i ja. Ko god je bio pametan, pismen i vrijedan, ko pere zube i kosu, a posebno ako i zna stranjske jezike, svaki bi se našao na našoj crnoj listi. Jebaji ga, šta će nam taki. Većina tih bi odma, ćim bi shvatili đe su zalutali, sami otišli, ali bilo je i nekih koji su se kurobecali, ko onaj mali Boki što me zajebavo jer ne znam šta je akuzativ. Ćuj, akuzativ! Kaka mu je to rijeć! E, sad nek se akuzativi neđe dalje. Ođe mjesta ima samo za poltrone i mormorne. (Ljilja kaže „morone“, mislim da griješi al ne smijem joj prigovorit.) I za politićare od ugleda, kakav je moj kum Milorad Mirćić, koji je, ko i ti, odavno shvatio da je košulja bliža od kaputa, njemu Pajtić od Šešelja, ko tebi Đilas od Tome. Jesi vidio šta je Milorad napravio od radikala u Vojvodini? Izvini, ali moram da ti reknem da ih ni ti nisi uspio tako demolirat. Uzo pod svoje i onog tokmaka Martinovića, vrti ga oko prsta. Ma, od sviju radi šta oće, a niko mu ništa ne može. Ni Vjerica Radeta, koja ga je špijunirala kod haškog hajvana, nije mogla da mu našteti. Što je Milorad radio po Vojvodini, Vjerica je ćinila po cijeloj Srbijici. I ono malo što je valjalo, rasturila je u paramparćad. Zato je i avanzovala. Bio sam baš ljut na nju, al sad moram da joj se uvlaćim u dupe. Moram. Ti najbolje znaš kaki je to osjećaj, al šta ćeš. Odma poslije izbora, Vojo je ovlastio Ljilju i mene da rašćistimo sa svima koji su ostali. U, to sam ćekao cio život. Odma sam najurio sve koji su govorili istinu o meni, sprdali se kako sam vrtni patuljak, papak, šupak i slićno. Poso izvšen! Više nema nikog normalnog. Dobro, možda je neko i pretekao, ali ni on neće dugo izdurat pored Ljilje. I mene. Pravo da ti rećem, siguran sam da je Šešelj sve to namjerno radio. Da nije htio da uništi stranku, sigurno ne bi dozvolio nekome ko što smo Ljilja i ja da mu kadroviramo, ili kako se to kaže, po stranci. Allaha mi ako se nije dogovorio s haškim ćasnim sudijama da rasturi radikale, a da ga oni odma puste. Međutim, ko što vidiš, zajebo se. Rahmetli SRS više ne postoji, ni mezar nije osto, a njemu će presudu izreći tek u proljeće 2013. Bujrum! Ima da ga opauće s još dvajest godina, a njemu su i dvije – doživotna. Ko ga jebe, on me sprijećio da ufatim i ono potkrovlje u zemunskog Glavnoj ulici, iznad apoteke. Reko je da je Ljilji i meni dovoljno što smo ćapili stan od one babe Danice Barbalić, opakog ustaškog špijuna od 77 ljeta. Otad ga pljujem đe stignem, ali, znaš mene, sve iza leđa, da ne ćuje. Eto, to sam htio da ti reknem o radikalima. A, ono važnije je – primi me! Primi me, služiću te ko što sam Šešelja, vijerno i dosljedno. Trebaš mi ko ljebac i janjetina. Šta ako oni Barbalići opet pokušaju da zloupotrijebe pravosuđe i otmu mi svoj stan? Sad nikog nemam da me brani. Moraš ti! Samo se u tebe, sunce moje jedino, uzdam. I Ljilja se u tebe uzda. Eto, zaboravila je kako si je nazivao švercerkom iako si znao da je bila samostalni internacionalni eksport trejding nelicencirani profesionalni opskrbljivać zagrebaćkih tržnica svježom kahvom iz Trsta. I ja sam ti oprostio što si mi nadjenuo nadimak Guza. Bezbeli! Imao sam ja i pogrdnijih nadimaka, i svaki mi je lijepo pristajao. A ti meni oprostio što sam ti govorio da si pićkousti žvalo, upišanko i smrad. Jesam, ali nikad javno, samo kad ti ne ćuješ. Nego, da se mi lijepo izljubimo, vrlo blizu usana, a može i đe god oćeš. A onda da, barbakli, sarađujemo na obostranu korist. Ti meni obezbjediš da imam ono „kuća-poso“, a ja ću ti špijunirat sve koji te ogovaraju. Boljeg slugu nećeš nać. Bio bi helać da dva vaka hrsuza ne rade zajedno. Jedva ćekam tvoj avaz. Primi me. Tvoj Ogica (Uskoro – Vučićev odgovor)

Advertisements

From → Uncategorized

Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: