Skip to content

КРВАВА БАЈКА ТОМИСЛАВА НИКОЛИЋА

22/06/2012

 

Српском политичком сценом, уназад две деценије, продефиловало је много националних и страначких лидера разних калибара, истакнутих идеолога и безначајних шпекуланата, корумпираних технократа и аматерских егзибициониста. Неки од њих су, функцијом или снагом личности, битно утицали на политичке и друштвене процесе. Мало, али било је чак и појединаца који су политику доживљавали као службу у интересу народа. Мало више је било авантуриста који су трговали људским душама и судбинама, територијама, попут друмских разбојника делећи власт са страним амбасадорима, домаћим тајкунима и мафијашима…

Било их је свакаквих, али ниједан ни налик Томиславу Николићу.

Свој успон и пад, обележио је најсјајнијим и најсрамнијим особинама политичара с којима је сарађивао или ратовао. У политику је, као радикал, унео њене најважније супстрате; част, поштење и спремност на жртву. На изласку из политике, кад је формирао лични напредњачки картел, однео је украдене мандате, друштвени статус, сумњиво стечене станове, куће, аутомобиле и паре.

Трагови, које је оставио на том путу без повратка, сакупљени су у овој политичкој биографији, односно моралном портрету Томислава Николића. С обзиром на природу мотива којима се руководио у креирању одлука, сам главни јунак је, политичким потезима и медијским наступима, оставио сведочанство двадесетогодишњег драматичног конфликта с моралом.

Томислав Николић је, као нико пре њега, спровео серију најбруталнијих политичких и приватних превара, којима је нанео несагледиву штету демократизацији српског друштва. Преварио је све грађане Србије, милионски корпус гласача Српске радикалне странке и Војислава Шешеља, а у свакој од тих превара прва жртва је био морал.

Као радикал, у време распада СФРЈ, залагао се за стварање Велике Србије, говорима и личним примером стимулисао је Србе да учествују у рату, да оружјем бране идеју „због које вреди умирати и убијати“. Као потпредседник владе, био је спреман да се за Косово и Метохију бори „до последњег Србина“, по цену да и сам погине супротстављајући се „америчким џелатима“ и „европским убицама српске деце“. Због сарадње с Хашким трибуналом, претио је смрћу Зорану Ђинђићу. Заступајући идеологију српског национализма целог себе је уградио у култ личности Војислава Шешеља. 

Као напредњак, фалсификовао је комплетну биографију. Одрекао се свих Срба који су „умирали и убијали“ за Велику Србију, тврдећи да је његова граница с „комшијама Хрватима увек била на Дунаву“, а не код Карлобага и Вировитице. Некада је позивао у рат за „сваку српску ливаду“, да би на крају, кад је изгинуло неколико хиљада Срба, бољих од њега, закључио је да територије нису важне, ионако ће и Косово, као и Србија, ући у Европску унију, па ће бити унутар истих, европских, граница. Све Србе, па и оне с којима је био у политичком и приватном сукобу, бранио је од хашке „але“. Генералу Ратку Младићу, од кога је захтевао да се убије само да не иде у тај „антисрпски казамат“, обећао је да ће га ухапсити и изручити. „Највећег српског хероја“, Шешеља, прогласио је издајником, диктатором и убицом. Разбио је опозициони блок и прекројио изборну вољу грађана, који су у мају 2008. године, гласали против режима Бориса Тадића, зауставивши промене и наду у обнову Србије.

И, све то је радио заклињући се у морал, част и поштење.

Слободана Милошевића је позивао да се убије због издаје Републике Српске Крајине, Вука Драшковића је оптуживао да се одрекао српства због пара које су му потребне за кокаин, а Зорана Ђинђића је сматрао „најчаснијим издајником“ јер је „издајник од почетка“, за разлику од оних који су „прво били патриоте“. Као радикал, издајницима је претио и историјом.

– Све остаје за историју. Једног дана о нама ће судити само на основу онога што о нама прочитају. (Народна скупштина Републике Србије, 23. октобар 2000.) Човек треба да говори оно што мисли, а да ради оно што говори у политици. Јер ово није 18. или 19. век па да нико не зна шта сте говорили пре неколико година. Зато постоје досијеи и зна се свака реч коју сте било којем новинару, било када изговорили. („Аргумент“, 29. децембар 1995.) Политичари постоје да би о њима писали књиге, ни због чега другог. (Српска радикална странка, конференција за новинаре, 22. јул 2008.) Једног дана, кад се све сабере и одузме, одређене људе ће неко назвати „Бранковићима“. Ја претпостављам да ни Вуку Бранковићу, одмах после Косовске битке, нико од Срба које је сретао, није смео да каже да је издајник, али једнога дана неко је сео, установио истину и прогласио га за сва времена издајником. Тако ће бити и са некима који се данас баве политиком. (ТВ „Канал 9“, Крагујевац, 6. јун 1999.) Као што се памти Вук Бранковић, а није било писаних записа, при оволико доказа који ће остати вековима, који су сада издали Косово и Метохију, нека знају да ће остати уписани као издајници – тврдио је Николић (ТВ „Вујић“, Ваљево, 14. јул 1999.) пре него што је надмашио Бранковића.

Оправдања нема, знао је шта чини. Ни за сваког бирача, који поклони глас Српској напредној странци, неће бити оправдања, зна се на шта је Николић све спреман само да би дошао на власт, узео још један стан, већу кућу и скупљи аутомобил. Да би дошао до тога, већ је продао гробове својих сабораца с оне стране Дрине и Дунава, избрисао Призрен и Дечане, разбио Српску радикалну странку и сатанизовао кума и пријатеља Војислава Шешеља. Сада тргује и будућношћу свих осталих грађана.

Томислав Николић јавно, вербалним иглама, пробада своју прошлост, језик, нос и уши, покушавајући да одобровољи стране моћнике и домаће тајкуне, не би ли му уделили неку милостињу, доказујући везу индијске речи „факир“ и српског термина „фукара“. Међутим, за разлику од правих факира, факина, сиромаха и бедника, који личним понижењем плаћају хлеб свагдашњи, Николић не заслужује сажаљење, него само презир и позив на одговорност. Успех те политичке фукаре значиће коначни пораз Србије. 

 (Предговор за политичку биографију Томислава Николића: КРВАВА БАЈКА)

Advertisements

From → Uncategorized

6 коментара
  1. Jok a ti si mi pa mnogo pametan
    OVO JE TIPIČAN GOVOR MRŽNJE KOJI SEJU TAKVI AUTOŠOVINISTI I TERORISTI KOREKTNOSTI KAKV SI IZGLEDA I TI.

    Hvala za ovaj tekst to će mi biti osnov za budući sajt o teroru korektnosti i autošovinizmu u Srba, ako si ti uopšte Srbin.

  2. Ne znam…. možda si u pravu, ali nisam siguran. Mislim da se previše energije troši na stvari koje ne možemo da promenimo. Verujem da u Srbiji ima previše korumpiranih direktora, opštinskih predsednika koji primaju mnogo veću platu od predsednika države. Činimi se da bi kritika tih ljudi mogla mnogo toga u ovoj našoj državi da promeni.

    Meni nije bio dobar ni Tadić, tako da sam u fazonu sjaše kurta da uzjaše murta.

  3. TOMISLAV NIKOLIC JE DETE SA SELA VISOKOG MORALA DOMACINSKOG POREKLA NUCEN DA RADI I CUVA ZEMLJU KOJA GA HLEBOM HRANI STO JE NAJVAZNIOJE. TOMISLAV NIKADA NECE URADITI ONO STO BI MNOGI URADILI RODJENI U GRADU NA TUDJOJ ZEMLJI ULI U NEKOM KAVEZU OD BETONA. ZA PRETHODNOH 20GOD. MENJAO JE MISLJENJE ZAHVALJUJUCI SITUACIJI U KOJOJ SE NALAZIO STO BI URADIO SVAKI NORMALAN COVEK , ZA JEDNO 2-3MESECA VIDECETE VI KAKO SE VODI ZEMLJA OD STRANE JEDNOG SUMADISKOG DOMACINA, SAMO UZMITE I TO U OBZIR DA ON NE DONOSI ODLUKE SAM. ZAR NE VIDITE KOLIKO GOSPODI POSLANICIMA I LIDERIMA TREBA VREMENA DA FORMIRAJU VLADU, A POSLE CE BITI KRIV NIKOLIC A ZEMLJA NIKAD U TEZOJ SITUACIJI.ZELIM DA VERUJEM DA CE TOMISLAV IZNENADITI SVE I OPRAVDATI DOBIJENE GLASOVE OD POSTENOG NAPACENOG NARODA KAO NIKO DO SADA. S VELIKIM POSTOVANJEM POZDRAV ZA NASEG PRESEDNIKA.

  4. Politicki put Tome Nikolica zaista je pun preokreta, ali to ne znaci da je izdajnik i fukara. Uostalom, da je bio u pravu kad je napustio radikale i Seselja najbolje potvrdjuje njegov uspeh i katastrofa SRS na poslednjim izborima.

  5. Tomislav permalink

    Интересантно да нико не примети ког датума је та морална наказа и америчка набигузица николић основала своје предузеће – назадну странку.

  6. lotar permalink

    secamo se zavrtanja rukava u skupstini i poziva na tucu, secamo se „tursko djubre“ za Kemala Montena,secamo se „mucavi tucac kafanskih pevacica“,secamo se ponosa na vojvodstvo, a sada Dragica sakuplja lekovite biljke a fan Bili Ajdola iz vremena predsednika vlade u senci broji stanove, mermer, pare i automobile…Besan sam sam, koliko treba tvojim sinovima i unucima a da ostane mojoj deci…a da te u besu Tomislave ne podsetim da je struja pametna, i da trazi najkraci put do zemlje…
    Bez postovanja

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: