Skip to content

ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: ЂИНЂИЋ ЈЕ БИО МАФИЈАШКО ЧЕДО И МОЈ СТАРИ ПРИЈАТЕЉ (други део)

26/06/2012

СликаЂинђић је издајник и српски Хомеини

 

Држава није на време завршила са издајницима, за време рата је требало ухапсити Зорана Ђинђића

 

 

Николић никада није прежалио што власт није ухапсила и „рашчистила“ са Ђинђићем и осталим издајницима. Међутим, после бомбардовања, кад је Демократска опозиција Србије митинзима и осталим ванпарламентарним облицима активности почела да припрема услове за обарање Милошевићевог режима, заменик председника Српске радикалне странке је потценио снагу опозиционог покрета. Грађанима, суоченим с последицама бомбардовања, објашњавао је теме из високе политике и властито виђење будућности Косова и Метохије. У том контексту, Николић је само понекад помињао Ђинђићеву издају и штету што због ње није на време кажњен.

– Ако је Србија могла да издржи да Зоран Ђинђић за време рата путује у земље које су нас бомбардовале, да тамо говори свашта, и ако Србија није реаговала док је био рат, онда не треба ни сада да реагује. Не кажем да није погрешила, погрешила је, требало је тада реаговати, али сада, када се већ припремамо за изборе, и када би то могло да буде протумачено као напад на демократију, као напад на политичара који је способан да преузме власт, ја мислим да би то сада било контра-продуктиван потез. Што се тиче Српске радикалне странке, они мирно могу да се спремају за изборе. (15) Држава није на време завршила са издајницима. Није урађено онда када је требало. Са Милом Ђукановићем је требало рашчистити и требало га је ухапсити за време рата, баш као и Зорана Ђинђића и Вука Драшковића, који је издао месец дана пре краја агресије. У тим временима држава мора да покаже снагу и одлучност. Нема колебања. Кад вас из дана у дан, из ноћи у ноћ нападају и бомбардују, када прете да ће да крену и копнено на Косово и Метохију, не може да се трпи издајник (16) – тврдио је Николић, истовремено минимизирајући значај и могућности опозиционог блока који се окупио око Ђинђића:

– За мене Демократска странка, као ванпарламентарна странка, у политичком животу не постоји и очито је њено осипање и губитак оно што је одликовало до сада. Посматрати сада Ђинђића за говорницом и сећати га се од пре неколико година, то вам је велика разлика. Очигледно је да је изгубио живце, и очигледно да му је ово последња шанса да остане у политици. Ја му нисам крив што се продао Немцима и покушава преко њих да се врати на политичку сцену. За нападе контејнерима и бацање контејнера на полицајце који стоје и обезбеђују те демонстранте да могу мирно да прођу, зауставе саобраћај да би они прошли, за то не постоји довољно велика казна. Одговорност, кривица је на онима који организују митинге, првенствено на Зорану Ђинђићу који је баш потпуно помамљен. (17) Ево, видим како му се окупља народ на митинге… (18) Ђинђић не заслужује да буде на државним медијима. Одбио је да изађе на изборе, нема посланика у парламенту, није парламентарна странка. Читам изјаве Зорана Ђинђића да је и он сада угрожен и да има информације да се спрема атентат на њега. Он је заиста баш значајна политичка фигура, чак је безначајан и за Американце. Нису они одушевљени тиме што он сваки други, трећи дан путује у Немачку да разговара са Немцима. (19)

Томислав Николић се, као ретко када, преварио у процени. На изборима за председника Југославије, кандидат ДОС-а, Војислав Коштуница, наводно је победио Слободана Милошевића. До другог изборног круга никада није дошло. Милошевић је спорне изборне резултате признао тек после „петооктобарског пуча“, кад су га напустили најзначајнији политички, војни и полицијски савезници.

Пораз на председничким изборима, када је, као кандидат Српске радикалне странке, освојио само 5,88 одсто гласова, губитак власти и драматично смањен утицај у републичком парламенту, Николић је поднео мушки, без страха од диктатуре коју је завео Зоран Ђинђић. Бескомпромисно, као против Милошевића кад је био најјачи, оптуживао је „досманлије“ за сарадњу с окупатором, издају националних интереса, пљачкашку приватизацију и спрегу с мафијом. У Скупштини, којом су ведрили и облачили ДС-ови екстремисти Чедомир Јовановић и Горан Весић, Николић је користио сваку прилику да премијеру Ђинђићу у лице саспе и политичку критику, али и жестоке личне увреде.

– Господине Ђинђићу, познајући ваш животни пут, очекујем сукоб немачке и америчке линије. У ових 11 година, колико се бавите политиком, нисам успео да пронађем неку нит која би вас водила свих 11 година, да бих могао данас да кажем: „Знам, господине Ђинђићу, ово ће бити баш тако како ви кажете“. Поштено, то је та прва изгубљена нит. Шта ћемо са односом према Републици Српској, господине Ђинђићу? Обилазио сам фронтове, а ваз затицао на Палама, са Караџићем, и вола сте тамо јели. Кад га је НАТО напао, ви сте први у Србији раскинули однос са Караџићем, па рекли: „Ја са њим никада нисам имао никакве озбиљне односе“. То је историја. Ви имате, сигурно, о мени податке. Ја имам о вама. Наравно, ви сте у позицији да решавате које ћете податке објављивати, а мени остаје ова говорница све док министар унутрашњих послова не похапси посланике. Видите да Гашо Кнежевић нострификује дипломе из Републике Српске. Сада ће и ваш извод из матичне књиге рођених из Републике Српске да нострификује. Не кажем крштеницу, јер сте се хвалили да нисте крштени. (20) Јесте ли се бар договорили ко ће да шверцује цигарете, ко ће да шверцује нафту, господине Ђинђићу, када је монопол стављен на то (21) – тукао је Николић по својој омиљеној жртви, најмоћнијем владару у савременој историји Србије.

Повремено, кад би Ђинђићу попустили живци и кад би из клупе у првом реду нешто одговорио, Томислав Николић није избегавао да тензије доведе до усијања, до физичког обрачуна. Увређен што ми је премијер добацио: „Ти си лопов и лажов“, четнички војвода је узвратио провалом праведничког беса:

– Ја за тебе нисам „ти“. Ти си за мене један шверцер цигара кога уопште не поштујем у животу. Ја сам за тебе један српски домаћин, народни посланик. Питаш ме одакле ми стан? Објасни ти одакле теби стан у центру Београда и кућа у Бановцима. Ја сам стан добио од владе, а ти си направио кућу од својих пара. Да ли си ти мени рекао „срам те било“? Нешто ми се учини. За тебе има срама, издајниче српски. Где си провео рат? (22) Наш однос није такав да ви мени овде кажете: „Томо…“ и да изазовете сумњу код осталих припадника Српске радикалне странке, откуд то да ми се председник владе обраћа тоном који је својствен припадницима једне политичке странке, а не представнику политичке странке коју највише прогања у земљи. Моја је дужност да то демантујем. Дакле, ово вам одбацујем, председниче владе. (23) Прерано је за вас да се уздигнете изнад народа и изнад Бога, господине Ђинђићу. Превелика је свињска глава мачету, господине Ђинђићу, ви не заслужујете толики залогај. Нисте ви заслужили ни да ову владу Србије водите, нити да ова Скупштина расправља о тачкама које ви предлажете. Али, ето тако, скупили сте се и сад сте кренули између себе да се обрачунавате. Ви мислите да народ баш ништа не зна, да народ баш ништа не види, да народ верује само ономе што изјављују министри у новинама, на радију и на телевизији. Живот је страшан, живот вас потпуно демантује из дана у дан. Имао сам сукоба са опаснијима него што је Зоран Ђинђић. У то време, народ је много више волео Слободана Милошевића него што сада воли Зорана Ђинђића, тако да сам ја на то све навикао. Моја је породица на све то навикла. Нисам блиндирао стан од 178 квадрата. Изволите, господине председниче владе, када год хоћете. Ауто ми није блиндиран, сам га возим. Ја не бих живео са 50 телохранитеља који ми леже на леђима, па макар и да не будем председник владе (24) – неустрашиво се Николић обрачунавао с лидером ДОС-а.

Српска радикална странка је Народној скупштини предложила да формира анкетни одбор чији задатак би био да спроведе истрагу о повезаности премијера Зорана Ђинђића с организованим криминалом. Наравно, ДОС-ова гласачка машина то није прихватали, али није могла ни да спречи Николића да са скупштинске говорнице прозива вође „Ђинђићевог мафијашког клана“, који су, како је тврдио, монополисали шверц нафте, дувана, оружја и дроге, а које је сматрао одговорнима за два атентата на Вука Драшковића, као и за многа неразјашњена убиства.

У Скупштини никада нико није износио толико жестоке оптужбе против најмоћнијих политичара, тајкуна, полицајаца и мафијаша, као што је то упорно радио Томислав Николић:

– Америка држи анатему над председником владе Зораном Ђинђићем да је сарађивао са криминалцима и пре уласка у владу и од како је у влади. Зашто да спречите да Зоран Ђинђић опере ту љагу са себе? Зашто спречавате да се формира анкетни одбор који ће, по вама, утврдити да Зоран Ђинђић са тим нема никакве везе? Зашто да и даље верујемо на реч медијима и Зорану Ђинђићу и онима које он назове телефоном, па после тога хвале владу? Зашто? Каква је то веза између председника владе и Станка Суботића Цанета, највећег шверцера дувана? Зашто се вози његовим приватним авионом? Кафа коју му Цане Суботић скува у кући је један део кафе од украденог новца, од новца украденог од народа. То је потпуно јасно и очигледно. (25) Главни мафијаши Станко Суботић Цане, Филип Цептер и Драгољуб Марковић звани Крмиво-продукт у потпуности су монополисали шверц нафте, дувана, оружја и дроге. Овладали су тајном полицијом, тако да њихову главну екипу за прљаве послове представљају бивши и садашњи највиши полицијски функционери: Јовица Станишић, Франко Симатовић Френки, Милорад Луковић Легија, Михаљ Кертес и други. Њихово политичко чедо је Зоран Ђинђић, председник владе Србије, човек који је укинуо Уставни суд и инструментализовао све остале судове да би креирао и у пракси реализовао концепт мафијашке државе. Управо је Ђинђићева мафија извршила атентат на Ибарској магистрали и у Будви, ликвидирала Радована Стојичића Баџу, Ивана Стамболића, Момира Гавриловића и многе друге људе. У систематском заташкавању тих ликвидација Ђинђићеви најближи саучесници су Душан Михајловић, Владан Батић, Чедомир Јовановић и Горан Весић. Посланици Српске радикалне странке позивају целокупну српску јавност на одлучно супротстављање мафији. (26) Ђинђић је у страху, све више дрма главом и рукама и све више прети. Огрезао је у криминалу. Када дођемо на власт, он ће ићи у затвор (27) – јавно је изговарао Николић оно што је мало ко у Србији смео и да помисли.

У прве две године владавине ДОС-а, радикали су се једини доследно и неустрашиво супротставили Зорану Ђинђићу. Разобличавали су његове маркетиншке пароле о реформама, европеизацији, демократизацији и бољем животу иза којих се спроводила системска пљачка друштвене и државне имовине, обесмишљавао парламентаризам и институционална моћ преливала у Сурчин, код Драгољуба Марковића и Љубише Бухе, у Спасојевићев замак у Шилеровој улици, као и у Кулу, код Милорада Улемека Легије.

Да би одбранио своје позиције, Ђинђић је применио стару девизу: „Иза сваког проблема се налази човек. Реши се тог човека, решио си проблем.“ Иза проблема које су му стварали радикали налазио се Војислав Шешељ. Ђинђић га се решио уз помоћ Карле дел Понте. Чим је Хашки трибунал објавио монтирану оптужницу, Шешељ је отишао да је демонтира.

За странку није морао да брине, оставио је Томиславу Николићу, верујући да ће он наставити где су заједно стали. Није погрешио. Сам, без Шешељевог громобрана, Николић је појачао притисак на Ђинђића. На опроштајном митингу, кад је кума, брата и пријатеља испратио у Хаг, упозорио је премијера да је и Тито „пред смрт имао проблема с ногом“. Све до пуцња из Гепратове улице, Николић је упорно понављао да је „мафија стигла до Ђинђићевих врата“ и да му прети ликвидација.

– Ђинђић се окружио бандитима којима је дао службене легитимације и пиштоље и кад крену аутопутем дивљају и возе у свим тракама. Мафија је сада пред Ђинђићевим вратима и он ће или наставити да им служи или ће се усправити и казати са ким је био повезан и тако преузети на себе терет, или ће га ликвидирати. (28) Ђинђић је везан с мафијом и криминалцима и то отворено и брутално показује. И Коштуница је везан с криминалцима, само то метиљаво показује. Нити се држава води тако како је води Ђинђић, на мултипликован Милошевићев начин, нити се води како је води Коштуница, који се пробуди у 12 и заспи поново у један. (29) А коме Ђинђић то нешто објашњава? Како може да објасни да је мафијашко чедо? Како да објасни да му је Чуме пријатељ? Како да објасни уредбу о дувану? О нафти? Како ће да објасни оволику криминализацију друштва од када је он дошао на власт? Како да објасни да га и један немачки министар оптужује да их је преварио за „Сартид“? Па, сви ти блиндирани аутомобили и толико обезбеђење, и то какво. Све криминаци са службеним легитимацијама. Ја више уопште не заустављам аутомобил кад ми прилази полиција. Ови су поделили много униформи и значака. Откуд знате како ови силни људи гину, да их можда неко у униформи полиције није зауставио па сасуо шаржер. Нека ме јуре после преко суда што нисам стао. Бар ћу главу сачувати (30) – најављивао је Томислав Николић оно што се заиста догодило 12. марта 2003. године.

 

(крај другог дела)

Advertisements

From → Uncategorized

One Comment
  1. nbgd80@hotamil.com permalink

    Voelo bih neki komentar za Nikolu Petrovica da cujem tj dogadjaj :)))

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: