Skip to content

Т. НИКОЛИЋ: ЂИНЂИЋ, МАФИЈАШКИ КУМ И МОЈ СТАРИ ПРИЈАТЕЉ (ТРЕЋИ ДЕО)

30/06/2012

 

Ко са ђаволом тикве сади…

 

Баш ме занима шта је навело криминалце да убију Ђинђића, све време су живели као бубрег у лоју

 

 

На улазу у зграду владе, Зоран Ђинђић је метком из снајперске пушке погођен у груди. Иако је одмах пребачен у Ургентни центар, лекари су могли само да констатују смрт. Наташа Мићић, тадашњи вршилац дужности председника Србије, прогласила је ванредно стање, а полиција је покренула акцију „Сабља“. Руковођење владом Србије и Демократском странком преузео је Зоран Живковић, али главну реч су водили екстремисти Чедомир Јовановић, Владимир Поповић звани Беба, Душан Михајловић и Владан Батић. Само неколико сати после убиства премијера, државни медији су објавили потерницу за осумљиченим члановима земунског клана, на челу с Милорадом Улемеком Легијом, бившим командантом „Црвених беретки“.

Екстремисти су искористили ванредно стање не само за обрачун с криминалцима него и с политичким противницима. Међу 13.000 ухапшених нашли су се и блиски сарадници Војислава Коштунице Раде Булатовић и генерал Ацо Томић, а као један од инспиратора атентата прозван је и Војислав Шешељ. Да би и од мртвог Ђиђића уклонили везу с мафијашима, његови наследници су као мотив за убиство означили намеру „поражених снага бившег режима“ и „антихашког лобија“ да зауставе „политику економских реформи“ и сарадњу с Хашким трибуналом.

Томислав Николић није пристајао на такву конструкцију. И пре него што је Ђинђић сахрањен, храбро је, из болнице у којој се опорављао од операције хемороида, атентат оценио као „обрачун мафијаша“.

– Што се самог атентата тиче, ко са ђаволом тикве сади, о главу му се обију. Слике оптужених људи које су објавили, то су све хероји петооктобарске револуције. У Србији се већ два месеца осећало да ће доћи до обрачуна мафијаша. Чуо сам се са Шешељем и он је рекао да је обавештен о атентату, јер је пратио све стране агенције и рекао да је све то предосетио и да је знао да ће доћи до овога – храбро је тврдио Николић. (31)

Током „Сабље“ разбијене су многе криминалне групе у Србији, укључујући и земунски клан, чије су вође, Душан Спасојевић и Миле Луковић, убијени под врло спорним околностима. Захваљујући исказима ухапшених мафијаша и припадника „Црвених беретки“ разјашњено је убиство Ивана Стамболића, откривено је скровиште у коме се скривао бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић, осуђен на десет година робије, а ухапшени су и, мало касније, изручени Хашком трибуналу Јовица Станишић и Франко Симатовић, бивши руководиоци Државне безбедности.

Нови господари Србије, лидери Демократске странке, обрачунавали су се с политичким и медијским противницима. Забрањено је неколико новина, а намеру јуродивог Петра Луковића да лично руководи суђењем свим новинарима који су критиком Ђинђићевог режима „креирали атмосферу лична“ спречили су страни амбасадори, у страху од осветничког лудила које је претило да у Србију уведе нацистичке принципе обрачуна са сваким ко мисли другачије. Хајка је усмерена и на Демократску странку Србије и Српску радикалну странку. Војислав Коштуница је присуствовао опелу Ђинђићу у храму Светог Саве, па се ућутао, чекајући да све прође. Челни људи Српске радикалне странке нису лили сузе над покојним премијером. Шешељ је био у Хагу, Вучић је имитирао Коштуницу, само је Томислав Николић бранио радикале од оптужби да су саучествовали у убиству Ђинђића.

– Радикалима нема шта да подметну. То што смо упозоравали на мафију, или што сам рекао да ће Ђинђић бити убијен? Па, он је сам рекао Карли дел Понте да ће бити ликвидиран. То је рекла сама Дел Понте. По тој логици, значи да је он учествовао у свом убиству. (32) Очигледно да Ђинђић више није могао да издржи притиске из иностранства и да је морао да се упусти у борбу против криминала. Могуће да је овима то неко дојавио. Нити сам био у вези са Ђинђићем, нити са криминалцима, али да су слушали Шешеља, читали све његове изјаве, користили трагове на које је указивао, ништа се од овог не би догодило. Само месец дана пред атентат, министар полиције Душан Михајловић је изјавио да је Легија узоран грађанин и пензионер и да МУП Србије са њим нема никаквих проблема. (33) Ђинђићево убиство је висило у ваздуху, очекивало се сваког часа. Кажу, политичари су довели до тога што је убијен Ђинђић, а после кажу да су ови сто кила дроге месечно продавали. Па, знате, ако вам неко прети да ће вам то укинути, не треба вам други повод. Баш ме занима шта је то навело криминалце да убију Ђинђића кад су све време живели као бубрег у лоју (34) – тврдио је Николић.

Лидери ДОС-а и њихови медији су тврдили да имају доказе о контактима вођа замунског клана с Војиславом Шешељем. Подсећали су да је Шешељ у последњем интервјуу пред одлазак у Хаг најавио „крваво пролеће у Србији“, а да је Николић ту „претњу“ конкретизовао на митингу у Београду, три недеље пре атентата.

– И сам сам на митингу, дан пред одлазак Шешеља, рекао: „Ако видите Ђинђића у наредних месец или два, поручите му да је и Тито пред смрт имао проблема с ногом“. То су политички говори. А ако је то знак да сам ја, или неко од радикала, убио Зорана Ђинђића, идем и ја у затвор. (35) Та метафора којом сам се тада одлично послужио пала ми је на памет док сам водио митинг. То што сам рекао је мера храбрости опозиционара која се у Србији увек поштовала и коју ДОС поштује али само када прича о делима која је чинио против Слободана Милошевића. После тога сам и ја поломио ногу, па ми је Вучић рекао: „Тито, Ђинђић, па ви“. Прихватио сам то као шалу… Нисам знао да ће Ђинђић бити убијен, ја сам само то слутио, као што је слутила огромна већина грађана. (36) Политичари често у набоју изговоре нешто што код куће никада не би рекли. Био сам огорчен на Ђинђића јер сам га кривио за одлазак Шешеља у Хаг (37) – оправдавао је Николић себе, али и Шешеља:

– Какве везе Шешељ има са криминалцима, сем што им је био кост у грлу. И не могу сада ови са себе да скину одговорност за 5. октобар, тиме што на Шешеља сваљују кривицу. Зато и треба да се усвоји предлог радикала да се оснује комисија за испитивање убиства Зорана Ђинђића. Војислав Шешељ није криминалац, већ борац против криминала, он је частан и поштен човек. (38) Већ тог дана поподне Демократска странка је у Другом дневнику почела да оптужује нашу странку и да оптужује Шешеља да је подстрекач, иницијатор, организатор убиства. Онда се јавио онај мали Орлић и рекао да смо фашистичка странка. Морали смо да одговоримо на јединој конференцији за штампу која је пренета у медијима, а поднели смо и неколико тужби против оних који су тих дана о нама тако говорили. Знате ли шта су урадили? Позвали су се на имунитет. Орлићу је имунитет успоставила савезна, а Човићу републичка влада. И хајде сад да се судите с њима. Наравно, у међувремену је постало јасно да ми са убиством Ђинђића немамо ништа, али репови се вуку. Пре неки дан су цитирали један лист који је ноћу добио налог да објави како је Шешељ на оптужници заједно са још четрдесетак криминалаца, па су му чак објавили и слику. Објавили су слике Чумета, Легије, Шиптара, па онда Шешеља. Разуме се, сви који виде ту страницу у тим новинама, рећи ће: „Гледај ове криминалце, ево и Шешеља с њима“. Држава и државни органи немају ни један једини доказ да је Војислав Шешељ имао било какав контакт са криминацима. Докази ће им бити изјаве криминалаца. Прво, питање је да ли су те изјаве дате добровољно или су ти људи мучени да би их дали. Друго, ако је, на пример, Чуметова реч довољна да Шешељ буде оптужен као криминалц, ко гарантује да сутра неће оптужити мене, вас или неко трећег? Значи, могу пред сваког грађанина да доведу неког криминалца који ће, из ко зна каквих разлога, рећи да је и тај грађанин криминалац и то ће се онда третирати као готова ствар. Где је ту онда крај? Можемо ли да будемо држава у којој ће Чуметова реч бити закон и доказ? Уопште, ванредно стање и све око њега било је препуно глупости и неправди. (39)

Ванредно стање је укинуто 22. априла 2003, полицијска акција „Сабља“ је полако утихнула, попустила је медијска кампања против политичких противника самозваних лидера Демократске странке, па је и Николић добио простор, додуше цензурисан и ограничен, да изнесе ставове Српске радикалне странке.

– Српска радикална странка је прозивана на почетку, одмах после увођења ванредног стања. Некима се учинило да је то права прилика да рашчисте и са Српском радикалном странком. То је било време еуфорије изазване код власти чином убиства председника владе, која није имала граница. Заиста, тих првих дана требало је бити радикал и да преживете. Свака шуша се појављивала на телевизији и износила оптужбе, безмало се чинило да су то детаљи из истраге који све говоре, само још да нас похапсе. Ми нисмо најављивали „крваво пролеће“, ту реч никад нисте чули од Војислава Шешеља или неког од српских радикала. Шешељ је говорио да он иде у Хаг, али је питање кога ће овде затећи живог кад се врати. То је тачно. Ми смо то везивали за 29. мај. Говорили смо: „Долази 29. мај“, а то је стогодишњица мајског преврата у Србији и то је једна од метафора које вам падну у моменту на ум и које изговорите. Зоран Ђинђић је био повезан са мафијом и дошао је тренутак када је под притиском Запада који је ишао и кроз медије, а не само притиске амбасадора, морао да одлучи – или ће рашчистити са мафијом или неће бити на власти. Или ће бити на власти по вољи народа или по вољи мафије. Пети октобар спровела је група организованих људи. Легија, Јовица Станишић и Павковић омогућили су да све то буде изведено, без обзира колики је био револт грађана. Револт грађана није био усмерен само на то да ДОС дође на власт. Револт је био против крађе избора, да се скине Слободан Милошевић, а ДОС је то каналисао само зато да дође на власт. Али, кад дођете на власт захваљујући мафији, а Легија је и тада представљао мафију, онда ви тој мафији много дугујете. Ако вас финансирају Миодраг Костић, Ненад Опачић, Станко Суботић Цане, Филип Цептер, онда ви то њима све морате да вратите када дођете на власт. И зато су створени лобији и зато су сви главни послови били усмерени на неколико људи у Србији. Зашто је Чуме асфалтирао све путеве по Србији? Како је могуће да на Шешељево питање у Скупштини: „Зашто дајете послове Љубиши Бухи Чумету, криминалцу“, председник владе Ђинђић лаконски одговори: „Најповољнија му је понуда“. Па, онда је и Ал Капоне могао да добије послове у Америци, и он би имао најповољније понуде. Ђинђић је био на раскрсници: или ће бити по вољи народа или по вољи мафије. По вољи народа није био, то су говорили резултати избора и сва истраживања. Војислав Шешељ и Војислав Коштуница су покупили скоро све гласове, остало је можда 10-15 одсто гласова на председничким изборима. Њему је било потпуно јасно да више на народ не може да рачуна. Он изборе није смео да расписује, као што неће смети ни Зоран Живковић. Остао му је обрачун са мафијом да би показао народу да вреди, да му скочи рејтинг. Е, сад, како да изведете обрачун са онима са којима сте до јуче сарађивали. Како је могуће да се четрдесетак минута после убиства премијера на телевизији виде слике свих криминалаца? Како је могуће да је МУП Србије годину дана пре убиства Зорана Ђинђића издао „белу књигу“ о свим криминалцима у Србији и по тој књизи су после Ђинђићевог убиства сви похапшени. Да ли је Ђинђић био кочница да се крене у обрачун са мафијом? Изгледа да су сви то желели, само им је сметао Зоран Ђинђић. Испада, ако се Томислав Николић са њима дружио, он се дружио да би убио Ђинђића, а ако се дружио Небојша Човић, он је ишао да им прети да престану да се баве криминал. Ако се дружио Душан Михајловић, он је ишао да брани државне циљеве.  Слушам Зорана Живковића кад помиње надимке оних које сада прогоне, па каже: „Нећемо да такви одлучују у Србији“. Што не каже надимке оних који су били у обезбеђењу Зорана Ђинђића? Зашто не каже да су осуђивани чак и за продају дроге? На пример, браћа Бургија. Знате да смо упозоравали на њих одмах после конституисања Скупштине, а они су били у обезбеђењу Зорана Ђинђића, па је то обезбеђење састављено од криминалаца добило легитимације тадашње Дежавне безбедности, сада БИА. Сви ти министри, који имају енормно обезбеђење, све њихово обезбеђење запослено је у БИА, сви имају службене легитимације, сви имају оружје. Од када је Војислав Шешељ отишао у Хаг известан проценат наших људи је седео код куће и чекао шта ће да се деси. Оптужбе које су против нас износили заиста су биле страшне и ако би то било тачно тешко би после тога неко могао да каже да је српски радикал и да хоће с таквим људима да се дружи. Е сада, кад људи виде да од тога нема ништа, да су то били покушаји да се дискредитујемо, посебно Војислав Шешељ, од кога зависи како ће да прође Српска радикална странка, сад кад је јасно да за ове две и по године ништа нису нашли што би могло да нас веже за криминал, наше бираче не можемо да изгубимо и наши се људи све више охрабрују. До доласка ДОС-а на власт, Милошевић је све истражио и за ових 13 година нису нам ништа нашли због чега бисмо се стидели. (40) Глупа је прича да је Шешељ знао шта ће све да се деси, па да је побегао у Хаг да би сачувао живу главу. Како је он био тако далековид да је још 1995. знао да ће да побегне у Хаг. Тада је Војислав, директно, телефоном, ево Вучић је сведок, звао Ричарда Голдстона и питао га: „Да ли је тачно, пошто су ме неки политичари и поједини медији на Западу означили као ратног злочинца, да се против мене води поступак у Хагу? Желим да дођем у Хаг и да се провере наводи, да дам изјаву.“ Сви смо слушали разговор преко спикерфона, кад му је Голдстон одговорио: „Против вас не постоји ништа, а ми се не поводимо писањем штампе и изјавама појединих политичара“. Али и тада је Војислав Шешељ рекао: „Ако било када оптужница буде подигнута против мене, сам идем добровољно“. Је ли то он рекао тада да би побегао у Хаг? Па оптужница је могла да буде подигнута 1997. и 1999. године, а многи су овде тада говорили да је то његов политички маркетинг и да неће у Хаг, а ми, његови сарадници смо знали, нажалост, да ће да оде, као што је и отишао. Објавио је датум поласка, време лета, купио карту и отишао. Својевољно. Какво је то бекство? Бекство је бег у планину, не у Хаг. (41) Како је могуће да власт открије ко су главни кривци за убиство Зорана Ђинђића истог дана када је убијен? Због чега нико из власти не објасни ко их је спречавао да ухапсе све те људе и раније и да ли је то можда био Ђинђић? (42) Питам на кога је то мислио Душан Михајловић, ко ће то да убије Ђинђића. Јер ако је тачно да је Легија то учинио, како је могуће да је Душан Михајловић истовремено упозоравао Ђинђића и у јавности хвалио Легију? Да ли је он то можда заметао траг Легији и збуњивао Ђинђића? Милорад Луковић је још два сата после убиства Ђинђића имао полицијско обезбеђење. Видимо да се као другооптужени помиње извесни Саша Пејаковић Пеле, чији је лик на ТВ-у ишао заједно са сликом Звездана Јовановића Звекија. Нико, међутим, из полиције и власти не говори да је тај Пејаковић до пре шест месеци био у обезбеђењу потпредседника Чедомира Јовановића. Толико о везама власти с убицама Зорана Ђинђића. Ту је и прича о Милану Николићу Гагију, који је оптужен за убиство Аркана, а ухапшен је недавно у стану Бебе Поповића у Бечу. А постоји и она о Чеди Јовановићу за кога тврде да није био у Француској на скијању кад је убијен Ђинђић него у Аустрији. Чињеница је да ни шеф његовог обезбеђења Ненад Вукосављевић тог дана није био ту, па није ли чудно да одједном сви они који су се увек гурали око Ђинђића нису ту кад је убијен (43) – тврдио је Николић.

фусноте

31. „Дан“, 14. март 2003.

32. „Дан“, 2. април 2003.

33. „Публика“, 11. април 2003.

34. „Глас јавности“, 30. април 2003.

35. „Глас јавности“, 30. април 2003.

36. „Блиц“, 10. мај 2003.

37. „Данас“, 4. јун 2004.

38. „Глас јавности“, 30. април 2003.

39. „Недељни телеграф“, 10. септембар 2003.

40. „Вечерње новости“, 12. мај 2003, нецензурисани текст

41. „Сведок“, 26. август 2003.

42. „Курир“, 12. мај 2003.

43. „Публика“, 20. мај 2003.

 

 

Advertisements

From → Uncategorized

Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: