Skip to content

KO JE IZDAJNIK, ŠEŠELJ ILI MARTINOVIĆ?

04/07/2012

 

 

Слика

 

Političko-mafijaška deponija Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića bogatija je za još četvoro bivših radikalskih poslanika.

Aleksandar Martinović, Marina Raguš, Dragan Stevanović i Vladan Jeremić napustili su Srpsku radikalnu stranku i u „korektnom razgovoru“ našli „kompromis“ s vođama naprednjačkog kartela. Čim je transfer obelodanjen, postali su izdajnici, nitkovi, đubre, ološ, preletači, krpe… (Ostale uvrede pročitati u komentarima na sajtu B92 http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=623665, na forumima i na društvenim mrežama.)

Postizborni haos u SRS-u, koji je kulminirao izborom „novog rukovodstva“, završio se na grotsekan način. Za pad ispod cenzusa otkazima su kažnjena tehnička lica, a avanzovali su opskurni poltroni koji su vodili kampanju, reprezentovali stranku, upravljali belim i crnim fondovima, kadrirali i trgovali s i bez vođinog ovlašćenja. Umesto detaljne i ozbiljne analize neuspeha, vrhu SRS-a, funkcionerima, članovima i glasačima je nametnut nedodirljivi autoritet vođe, koji se, opet, nemilosrdno poigrao sa sudbinama svojih saradnika i budućnošću stranke, izazivaju posledice kakva je i egzodus mladih, poznati i priznatih radikalskih prvaka u naprednjački kontejnter.

To je posledica. Uzroke je, takođe, izazvao Vojislav Šešelj.

Serijom diletantskih grešaka, Šešelj je stvorio uslove u kojima SRS nije imala šanse za uspeh na majskim izborima. Prvo, dozvolio je da ga iznenadi apstinencija Dragana Todorovića, koji je, u „belom štrajku“, proveo pune dve godine. (Razlozi za to „durenje“, ma koliko bili opravdani, nisu bitni za ovu temu.) Šešelj je znao da je Todorović svoj status nezvaničnog zamenika predsednika pretpostavio poslovnoj saradnji s vodećim ljudima Tadićevog režima. Znao je, ali ništa nije preduzeo. Naprosto, nije verovao da je njegov najbliži saradnik spreman da bojkotuje najvažniju izbornu kampanju. Prevario se. Drugo, Šešelj je odlučio da „disciplinuje“ Milorada Mirčića. Pod pritiskom optužbi da se Mirčić enormno obogatio kroz biznis s Pajtićem i ostalim novosadskim demokratama, predsednik SRS ga je sklonio s poslaničke liste i, za neverovati, ostavio da vodi kampanju u Vojvodini.

Treći, za ovu priču najbitniji segment, predstavlja Šešeljev predizborni odnos prema „poslednjim izdajnicima“. Marina Raguš je sklonjena, navodno na inicijativu Nemanje Šarovića i uz podršku Elene Božić Talijan, nesposredno posle ponovljenih lokalnih izbora u Voždovcu. Tiho, bez medijske pompe, Raguš je otišla na mnogo korektniji način nego oni koji su ostali. Uspomena na nju, talentovanu i poštovanu, kod većine stranačkih funkcionera mogla je, u najboljem slučaju, da izazove setni uzdah. U vrhu SRS-a nije bilo nijedne moralne gromade koja je naglas, posebno ne u komunikaciji s predsednikom, problematizovala odluku da se Marina Raguš proglasi nepodobnom, anatemiše i odbaci u zaborav.

Takođe, nikome nije bilo sporno što se na 9. mestu poslaničke liste našlo ime Ljiljane Mijoković-Mihajlović, dok je, recimo, Vladan Jeremić skrajnut na 56. Što god sada „neizlečivi radikali“ pričali o Jeremiću, on je u svojoj opštini (Mladenovac) osvojio 4,54 odsto, dakle uveliko iznad beogradskog (Šarovićevog) proseka. Posle četiri godine vrednog, kvalitetnog i doslednog rada, Jeremić je, Šešeljevom voljom, gurnut u stranu. Naravno, ni taj primer nije bio dovoljan da se stranački vrh zapita po kojim to merilima istaknuti intelektualac nema prioritet nad bivšom švercerkom kafe Ljiljom Mijoković-Mihajlović, pa i njenim suprugom Ognjenom Mihajlović-Mijoković, zvanim Guza (50. na poslaničkoj listi), koji je u istoriju srpskog parlamentarizma ušao kao šampion u neradu (za četiri godine, u skupštinskoj sali je proveo isto toliko sati). 

Dragan Stevanović je na listi dobio odlično 19. mesto, odmah uz porno-zvezdu Dušana Marića. U Surdulici je osvojio 5.92 odsto. Umesto nagrade, dobio je širok cinični osmeh Vjerice Radete i Nemanje Šarovića, realizatora izborne katastrofe na republičkom i beogradskom nivou.

Ti primeri, uostalom, nisu ni bitni. Ne, kad se porede s onim što je Vojislav Šešelj napravio Aleksandru Martinoviću. Prvo ga je, kao svog prvog pika na draftu, ponudio građanima Srbije za predsednika države, da bi ga brutalno ponizio povlačenjem kandidature. Martinović je junački podneo udarac, dokazujući da mu je interes stranke važniji od demolirane lične sujete. (U Rumi je SRS osvojila neverovatnih 9,24 odsto.) Ni to nije bilo dovoljno, ne za Šešelja.

Na kraju, Martinović, Raguš, Stevanović i Jeremić su uradili jedno što im je ostalo, napustili su SRS i krenuli svojim putem. Odnosno, stranputicom. Pravo u SNS.

Da su osnovali novu stranku ili, kao što se najavljivalo, prešli u Dveri, niko ne bi mogao da ih diskredituje. Ovako, sami su to uradili. Opstanak, kakav-takav, na političkoj sceni našli su u mafijaškom interesnom udruženju konvertita svih boja.

Drugačije, valjda, nije ni moglo. Već u SRS su dokazali da poseduju naprednjačke karakterne osobine. Zarad zadovoljenja ličnih ambicija ćutke su trpeli samovolju frustrirane Elene Božić Talijan, nisu se protivili nakaradnoj kadrovskoj politici, širom zatvorenih očiju svedočili su kriminogenom primitivizmu bračnog para Mijoković, a da se ne govori o idolopokloničkom odnosu prema pritvorenom vođi. S lakoćom su prelazili preko tuđe nesreće, izazvane istom bahatošću koja je i njih povredila. E, tek kad su se sami našli na udaru, odlučili su da dignu glavu.

Ipak, to ne znači da su preko noći postali izdajnici, nitkovi, krpe… Ne, takvi bi bili i da su ostali. Takvi su i oni koji ih sada ogovaraju, a ne žele da se suoče s istinom o Vjerici Radeti, Nemanji Šaroviću, Ljilji Mijoković i mnogim drugim „doslednim radikalima“. 

Da, i s istinom o Vojislavu Šešelju. A ona je krajnje jednostavna. Šešelj je uvek na isti način koristio i odbacivao saradnike, čak i mnogo bitnije nego što je ovo četvoro. (Ko ne veruje neka napravi spisak bivših potpredsednika SRS-a, koji su stranku napuštali u incidentnim okolnostima, po pravilu s etiketom izdajnika.)

U ovu kampanju, Šešelj je ušao samo s jednim ciljem – da stranka pređe cenzus i preživi dok se on ne vrati. Uveren da će u tome uspeti, makar samo na svoje ime, dozvolio je sebi egzibicionističku slobodu da se osloni na hordu poltrona i idiota. Stečajni upravnici su ga lagali i uveravali da SRS ima 9,5 odsto, pa 7,8, pa 6,6, da bi, kad su se izbori približili, Šešelj konačno dobio prave podatke. A oni su pokazali da je stranka na ivici cenzusa, dok je nesuđeni predsednički kandidat Martinović imao podršku samo tri odsto birača. Uspaničen, odlučio se na očajnički potez, da kandiduje Jadranku. Naravno, nije to uradio, kao što i danas tvrde beznačajnici poput Ognjena Mihajlovića, zbog nepotizma, nego da bi se radikalska lista jasno identifikovala njegovim prezimenom. Ipak, taj politički rezon nije naišao na razumevanje i podršku birača. Cilj nije ostvaren, radikali su ostali ispod cenzusa, s tendencijom daljeg propadanja.

Za neuspeh je, kao i za uspeh, najodgovorniji vođa. A vođa srpskih radikala nije imao šanse da, iz haške ćelije, obezbedi bolji izborni rezultat. Ne s ovakvim saranicima. Iako ih je sam birao.

Ko je tu koga izdao zna samo onaj ko odgonetne ko je stariji, kokoš ili jaje.

 

Advertisements

From → Uncategorized

4 коментара
  1. Ogi permalink

    Dosta tačnih informacija ali… Sto se Marine Raguš tice nju su u svakom trenutku pominjali Šešelju Boris Aleksić, Lidija Vukićević, general Delić i povremeno Dejan Mirović. Naravno veliki Šeki je bio ljut na nju jer nije htela da bude njegova igračka pa je zato i sklonjena.
    I još nešto, Šešelj je imao tačne informacije. Na sastancima pre izbora mu je u više navrata rečeno da SRS ima nešto iznad 6 odsto i da pada, ali je ON na licu mesta ućutkivao sve koji su to govorili. Kasnije (nakon sastanka) je ljude koji su to govorili pozivala Vjeverica Kradeta (saradnik Čumeta) i govorila im da ako Šešelj kaže da SRS ima 10 ili 20 odsto to moraju svi da govore!
    Ovo znači da je Šeki bio spreman da žrtvuje svoje radikale, druge patriote i ceo SRS samo da nanese štetu Nikoliću a sve u dilu sa DS. Zbog čega? Zbog mržnje prema Tomi jer ga je „izdao“!
    Na kraju treba postaviti pitanje ko je u SRS nakon izbora kupio stan verovatno od para koje su inkasirali od žutih. Šarović i njegova više nego desna ruka Miroljub Ignjatović kupuju nekretnine. Neki koji su ostali, zadovoljili su se dobrim starim kešom …

  2. Zana permalink

    Nisam usamljena u improvizaciji pravog prezimena sestara…

  3. Чланак је очигледно написан у кухињиздајничкопревратничкој ДБ Србије,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: