Skip to content

RAJA RODIĆ I JA: Lud i zbunjen, ali bez seksa

28/11/2012

 

 

 

Izgled vara.

Tako sam mislio dok nisam upoznao Radisava Raju Rodića. E, posle prvog, a pokazalo se i poslednjeg, susreta s Rajom, uverio sam se da on, takav kakav je, i fizički simboliše stanje u savremenom srpskom novinarstvu.

Kraj septembra 2005. godine. Petak. Dok bistrim listu „Meridijana“ prekidaju me radoznalci koji traže dodatno tumačenje vesti objavljene u „Danasu“: cepa se redakcija „Kurira“, Đoko Kesić i Dragan J. Vučićević pokreću nove novine. Nisam dobar sagovornik na tu temu, nemam nikakve informacije o toj zaveri. Uplatio sam tiket i krenuo kući zabrinut nad sudbinom Vest Hema, hoće li me opet oboriti.

Kladioničarske misli razbija novi telefonski poziv. Kolega G, s kojim sam korektno sarađivao u „Nacionalu“, zove me da dođem u „Srpsku kafanu“, Raja Rodić hoće da razgovara sa mnom.

– Čuo si za Đoku i Vučka? – pita.

– Čuo sam.

– Dođi, čekamo te.

Sujeti prija poziv. Drago mi što me se Raja setio. S osmehom krećem prema Saveznoj skupštini, tamo negde je „Srpska kafana“. Posle sto metara, sujeta je popustila pod naletom logike. Setio sam se svih priča koje sam o Raji čuo baš od Đoke i Vučka. Iako sam se tešio činjenicom da su njih dvojica mogli godinama da ga trpe, pa valjda mogu i ja pola sata. Nije vredelo, u kafanu sam ušao sav pokunjen, snužden i nezadovoljan što sam pristao na razgovor.

Za stolom sede Raja, taj moj kolega G, sve s Kačarevićem, Vlahovićem i nekim likom koga ne poznajem. Više se ne sećam konkretne Vlahovićeve rečenice s kojom me dočekao, ali znam da je zasmrdeo. Nešto sam odbrusio, a da odmah ne dođe do ozbiljnijeg sukoba pobrinuo se čestiti Kačke, uhvatio je Vlahovića pod ruku i odveo ga, „da Raja može na miru da razgovara“. (Da bude jasno, to je bio i prvi i jedini susret oči u oči i s Vlahovićem. Desetak godina ranije nekoliko puta sam ga video u redakciji „Intervjua“, ali nikada nismo ni reč razmenili. Ni danas ne znam što mu je trebalo da me tako dočeka, samo slutim da to ima veze s njegovom kćerkom, ali to je priča za neki drugi, još zabavniji, tekst.)

Uglavnom, ostali smo Raja, G. i ja. Pola sata vlasnik „Kurira“ istresa žuč, psuje rođaka Đoku i „sina Vuleta“. Kroz to vreme, sav konfuzan, telefonira, zakazuje i otkazuje sastanke u „Svrati bato“, od nekih Slovenaca naručuje papir, psuje konobara.

Ima, kaže, još samo jednu želju u životu. Da potpiše otkaz Đoki Kesiću i da ga, na kraju, udari nogom u dupe. U tom izlivu emocija, tek povremeno bi me nešto pitao, ali često nije imao strpljenja ni da sasluša odgovor.

– Kolika ti je bila plata u „Nacionalu“? – bilo je jedno od tih pitanja.

– Sto hiljada – rekao sam.

– Sad mi trebaš, pomozi mi da spasem ovaj posao, odužiću ti se… – rekao je i nastavio da ogovara „izdajnike“.

U retkim trenucima kad bi dozvolio da dođem do reči, pokušavao sam, uz podršku kolege G, da mu predložim da danas ne talasa, neka pusti da Đoko i Vučko završe novine, već je 15 sati, a sutra je slobodan dan, biće vremena da se sve na miru dogovorimo. Veče neka iskoristi da vrbuje koga god može iz „izdajničke grupe“, pre svega tehničke urednike Kačavendu i Kneževića.

– Može, tako ćemo da uradimo – pristane Raja i odmah doda: – Ali, ajde sad odmah u Kesićevu kancelariju da izvršimo primopredaju dužnosti…

I, tako unedogled.

U jednom trenutku G. ustaje i odlazi za drugi sto, da se Raja i ja nasamo dogovorimo o uslovima transfera. Naravno, ništa od te teme. On ponavlja kako je voleo Đoku i Vučka kao svoje najbliže, a oni tako… A ja ćutim, gledam ga i čudim se.

Kad je izgubio nerve, Raja kaže da smo se dogovorili, ustaje i zove u Vlajkovićevu. Na ulici pajtonovska scena. G i ja jedva ga sprečismo da odmah izvrši puč u svojoj redakciji. Rastajemo se s načelnim dogovorom da se vidimo večeras, kad „Kurir“ bude štampan.

Do tog susreta nije došlo. G. me zvao, došao sam u Vlajkovićevu 8, posedeo u redakciji nekih drugih Rajinih novina, sačekao akademskih 15 min, i s G. otišao na piće. Kad smo se razišli, sklon greškama, mislio sam da se ludilo završilo. Posle ludaka iz „Nacionala“, koje sam jedva preživeo, poslednje što mi je trebalo bila je još jedna avantura. Uveren da opet mogu da pažnju posvetim Vest Hemu, krenuo sam, konačno, kući.

Nisam stigao ni do Trga Republike, zvoni telefon, zove me Zoran Drakulić. Veza loša, krči, čujem svaku drugu reč, ništa ga ne razumem. Uglavnom, reče mi kako ga je zvao Raja, nešto zbog mene, pričaće mi kad se vrati iz Sevojna.

– OK – šta drugo da kažem, kao ni Drakulić, ni ja nisam imao pojma zašto ga je zvao Raja.

Vest Hem me oborio, ali nisam kukao. Ne mnogo. Sutra je novi dan, novi tiket. S tim optimizom, negde oko jedan po ponoći krećem na zasluženi odmor. Prvi san mi razbija zvonjava telefona.

Željko Mitrović.

– Pope, nemoj da zajebavaš, prihvati Rajinu ponudu. Ja podržavam i Kesića i Vučićevića, ali stalo mi je i da „Kurir“ opstane. Prihvati to, nemoj da si alav.

– Nisam alav, asketski sam skroman – pošalicom pokušavam da dobijem na vremenu da ukapiram otkud Mitrović u toj priči.

– Ma, daj! Kako nisi? Sad sam pričao s Rajom… Sve mi je rekao. Ne zajebavaj, samo prihvati. To što si tražio, biće ti isplaćeno u nekoliko rata…

– Šta, bre, u nekoliko rata? – Kvrc, ne vredi, pukoše živci.

Mitrović je još nekoliko puta ponovio da mu je stalo da „Kurir“ opstane i da ja dođem tamo.

Uh.

Glup razgovor. Tačnije, serija glupih razgovora.

Objašnjenje stiže u cik zore. U 6,30 dobijam SMS.

– Da li si budan? – pita časni Bogoljub Karić.

Čim sam mu odgovorio, javlja se.

– Haha, Peco, al si zacepio cenu Raji, sinoć me pet puta zvao. Dobro, ne kažem, možda ti toliko i vrediš, ali…  – iako poslovično cvrkutav, Bogoljub je uspeo da me iznervira za manje vremena od Željka.

– O čemu pričaš? Kakvu cenu sam zacepio Radiji? Ništa ne razumem.

– Pa, kaže mi da si mu tražio 100.000. Znaš, njemu je ovaj posao izuzetno značajan, ali ipak je to velika cifra…

– To velika cifra? Ti toliko nosiš u kupaćim gaćama kad se tuširaš…

– Hahaha… Ma, dobićeš te pare, ali kako odjednom toliko da ti isplati…

– Čekaj! Ti, najveći tajkun u Srbiji, u cik zore zoveš mene, malog novinarskog proletera, da mi kažeš kako je velika plata od 100.000 dinara?

– Dinara?

– Prvo, o plati i uslovima transfera nisam ni reč progovorio s Rajom. On mi je rekao da mu spasem posao, biću zadovoljan nagradom. To nije nikakav dogovor.

– Meni je rekao da si mu tražio 100.000 evra!

– Ludak. Tu cifru sam pomenuo samo u odgovoru na pitanje kolika mi je bila plata u „Nacionalu“. Ponavljam ti, niti je on pitao za koliko para bih prešao u „Kurir“, niti sam ja o tome reč rekao. Ne znam kako je došao do zaključka da mu tražim 100.000 evra, ali, sad kad razmislim, to uopšte nije loša ideja.

Eto, zahvaljujući Kariću protumačio sam šta su Drakulić mucanjem, a Mitrović histerijom hteli da mi kažu.

U subotu, Radisav Rodić se dogovorio s Antonijem Kovačevićem. Meni je ostalo samo ovo sećanje i hipotetičko pitanje – da sam zaista tražio, recimo, 50.000 evra, da li bi ih dobio?

Naravno, sve to više nije bitno, ali ova ludačka avantura i danas me podseća kakvi likovi vladaju srpskom medijskom scenom, s kakvim ciframa barataju i zašto bi svako normalan trebalo da se kloni valjanja u toj kaljugi.

 

PS

Možda je trebalo da pre ovog napišem i svedočanstvo o saradnji s Draganom J. Vučićevićem, kao i sa Đokom Kesićem. Možda. Ako nađem snage, napisaću je. Besplatno.

 

 

 

 

Advertisements

From → Uncategorized

One Comment
  1. Phanteon permalink

    „Možda je trebalo da pre ovog napišem i svedočanstvo o saradnji s Draganom J. Vučićevićem, kao i sa Đokom Kesićem. Možda. Ako nađem snage, napisaću je. Besplatno.“

    Ovo bi vredelo svaku paru, jer Vučko je novi „vitez“ srpskog „novinarstva“.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: