Skip to content

Kako je Aleksandar Vučić postao sledbenik Džordža Karlina

28/01/2013

džoržd karlin

 

Političku transformaciju Aleksandra Vučića verovatno je u Lengliju kreirao neki Džon Smit, podstakao francuski špijun Arno Danžan, sponzorisao tajkunski duo Mišković-Beko, i realizovao glupi duo Tadić-Đilas. Međutim, nijedna od tih babica nije pretpostavila da će njihovo frankenšajnsko čedo svoj novi politikantski stajling uskladiti s učenjem Džordža Karlina, legendarnog američkih stend-ap komičara.

Svoj brutalni cinizam, Karlin je objašnjavao uverenjem da je to „odbrambeni mehanizam od života“, pošto „roditi se na Zemlji znači kupiti kartu za cirkus nakaza, a roditi se u Americi znači imati kartu za sedište u prvom redu“. Tu teoriju, malo prilagođenu geografskim i mentalnim okolnostima, Vučić je sproveo u praksu. Od Srbije je napravio cirkus nakaza u kome je on glavna zvezda.

 

Teme i teze, kojima je Karlin zasmejavao američku publiku, Vučić je pretvorio u tehnologiju vladanja. Kako to izgleda, najbolje ilustruje deo iz Karlinove predstave „Žaljenje i kukanje“:

 

– Vozim recimo, nemarno, puno rizikujem, nikad ne popravljam svoje automobile, i ne verujem u saobraćajna pravila. Zato sam imao prilično velik broj nezgoda. I prošle nedelje sam pregazio ili ovcu ili malog čoveka u kaputu od ovčje kože. Ne znam koga. Jer nisam stao. Ne zaustavljam se kad imam saobraćajnu nesreću. A vi? Hej, ko ima toliko vremena? Ja ne. Udarim nekoga, pregazim nekoga i nastavim s kretanjem! Pogotovo ako sam nekoga ozledio. U to se ne petljam! Nisam doktor, nisam medicinski uvežban… Ja sam samo tip koji se okolo vozika, u potrazi za malo zabave, i ne mogu da se zaustavljam zbog svačega. Dakle, pogledajmo to logično. Ako stanete kod scene nesreće, samo još više doprinosite zbrci. Ljudi koje ste pregazili već imaju dovoljno problema i bez vašeg zaustavljanja i pogoršavanja situacije. Pustite te ljude na miru! Pa upravo su imali veliku saobraćajnu nesreću! I najmanje što trebaju je da se vi zaustavite, izađete iz auta, priđete požaru, jer do sad već ima i vatre, i počnete da ih uznemiravate s hrpom glupih pitanja. Jeste li povređeni? Pa naravno da su povređeni! Pogledajte svu tu krv! Naravno da su povređeni! Pustite te ljude na miru! Niste li već dovoljno učinili? Bar jednom u životu učinite pristojnu stvar: ne mešajte se! Kao prvo, to se vas ne tiče. Ne tiče vas se. Sve se odigralo izvan vašeg auta. Pravno govoreći, ti ljudi koje ste pregazili nisu bili u vašem vlasništvu u trenuku kad ste prešli preko njih. Stajali su na ulici, koja je gradsko vlasništvo, i vi niste odgovorni. Ako im se to ne sviđa neka tuže grad! A uz to, desilo se tamo iza! Gotovo je! Prestanite živeti u prošlosti! Budite srećni da to niste bili vi. Daću vam i praktičan razlog da se ne zaustavite. Ako stanete, pre ili kasnije pojaviće se i policija. To hoćete? Ha? Trošiti još svog vremena, stajati tamo, osećati se loše, odgovarati na hrpu smešnih pitanja, lagati vlastima? A uz to, ko ste vi da traćite dragoceno vreme policije? A uz to, zar nije još neko video nesreću? Ha? Zar ste vi jedina osoba koja može da pruži informacije? Naravno, i ljudi koje ste pregazili uhvatili su letimičan pogled u poslednjem trenutku. Zato pustite njima da ispričaju policiji šta se desilo. Bili su čak i puno bliže nego vi. Nema smisla da dve kontradiktorne priče plutaju uokolo o istoj glupoj saobraćajnoj nesreći. Stvari su već dovoljno loše. Ljudi su mrtvi, porodice su uništene, vreme je da se krene dalje! Sad.

 

U naprednjačkom političkom sablasnom šou programu, kad bi bio iskren, Vučić bi rekao:

– Politikom se bavim, recimo, nemarno. Puno rizikujem, nikada ne popravljam svoje principe i ne verujem u pravdu, istinu i moral. Zato sam imao prilično veliki broj nezgoda. I prošle nedelje sam pregazio ili mog partijskog druga ili nekog glasača. Ne znam koga. Jer se nisam osvrnuo. Ne zaustavljam se kad imam političku nesreću. Hej, ko ima toliko vremena. Ja ne. Udarim nekoga, pregazim ga i nastavim dalje! Pogotovo ako sam nekoga ozledio. U to se ne petljam. Nisam doktor… Ja sam samo tip koji se okolo reklamira u potrazi za malo zabave i mnogo para, ne mogu da se zaustavljam zbog svačega. Ako zbog moje politike stradaju Srbi u Krajini, Bosni ili na Kosovu… Šta da im radim? Neću ni da zastanem, da vidim kako su. Ako bih zastao, samo bih doprineo zbrci. Ljudi koje sam prevario već imaju dovoljno problema i bez mog zaustavljanja i pogoršavanja situacije. Zato ih puštam na miru. Pa, upravo su imali veliku političku i ratnu nesreću i najmanje što trebaju jeste da ih ja uznemiravam hrpom glupih pitanja. Jeste li povređeni? Pa, naravno da su povređeni! Pogledajte svu tu krv! Puštam ih na miru i ne mešam se. Kao prvo, to se mene ne tiče. Ne tiče me se! Sve se odigralo izvan mog kabineta. Ti nesrećnici su stradali zato što su mi verovali, ali stradali su negde daleko od mene. Ako im se to ne sviđa, neka tuže Hrvatsku, Bosnu, Kosovo ili Srbiju. Ja nisam odgovoran. Dok su oni rizikovali, zastupajući moje političke stavove, ja sam dobijao na poklon stanove, gradio vilu u Jajincima… Dakle, nisam odgovoran za njihovu naivnost. Drugo, sve je to prošlost! A ja sam prestao da živim u prošlosti! Srećan sam što nisam ja stradao, to mi je dovoljno, za ubijene i izbegle baš me briga. Treći, praktični razlog da se ne zaustavljam, jeste činjenica da će se pre ili kasnije pojaviti i policija. Šta će mi to? Zar da stojim na mestu nesreće, gledam žrtve moje politike, osećam se loše i još da lažem? Ha? Pa, nisam ja jedina osoba koja može policiji i medijima da pruži informacije o nesreći koja se desila. Svi ti izbegli i prognani mogu da ispričaju šta se desilo, bili su bliže nesreći nego ja. Dok su oni traktorima bežali iz Krajine i s Kosova, ja sam se useljavao u novi stančić od sto kvadrata i ugrađivao termo-izolaciju u svoj skupoceni vinski podrum. Nema smisla da moja, po svemu kontradiktorna, priča pluta uokolo o istim ratovima i stradanjima. Stvari su već dovoljno loše. Ljudi su mrtvi, porodice su uništene, vreme je da se krene dalje. Sad. Sad, kad su preživeli nesrećnici opet glasali za mene i doveli me na vlast, da ih vodim u novu avanturu.

 

S takvim pričama, Džordž Karlin je napravio karijeru komičara, Aleksandar Vučić pravi karijeru tragičara.

Ko ne veruje, neka sedi u prvom redu Vučićevog cirkusa nakaza, neka se smeje i aplaudira. Tek kad predstava bude završena, kad se svetla upale, videće se svi grobovi žrtava Vučićeve politike, svi izbeglički kampovi, pune haške i druge zatvorske ćelije, nezaposleni proleteri, obeznađeni seljaci iznajmljeni arapskim gazdama, kao i mnogi drugi tragovi nesreće koju su izazvali prevareni očajnici koji su, posle svega, opet poverovali prevarantu.

 

 

Advertisements

From → Uncategorized

2 коментара
  1. Данима убијају на ТВ како политичка фукара има невероватан рејтинг у народу, због БОРБЕ против корупције и криминала. Мука ми је. Попе, драго ми је да цмо успоставили везу и пуно те поздравља Дејан из Аранђеловца. Ако се сећаш, моја маленкост је често писала текстове за нашу Правду, које си ти у потпуности објављивао. Хвала ти, и ако будеш покретао неке новине, ту сам као добровољац.

  2. Zoki permalink

    Oli;an tekst , naročito prvi deo.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: