Skip to content

Vučiću, umesto rođendanskog poklona

04/03/2013

 Слика

Za 50. rođendan svog omiljenog vođe, Martin Borman je Adolfu Hitleru poklonio „Orlovo gnezdo“, letnjikovac-bunker. Za 37. rođendan, Aleksandar Vučić je omiljenom sebi poklonio dnevne novine „Pravdu“. (Sličnosti i razlike dva diktatora – bivšeg nemačkog i aktuelnog pro-nemačkog – nisu bitne, ne za ovu tužnu priču o „Pravdi“, najvećoj sramoti u savremenoj istoriji srpskog novinarstva. Uglavnom, tek da napomenem, „Orlovo gnezdo“ je trajalo duže.)

Moje učešće u tom užasu počelo je deset meseci pre objavljivanja prvog broja „Pravde“. Početkom juna 2006, nekog prepodneva, s dvoje kolega sedeo sam u tadašnjoj „Ajši“ i bezazleno bistrio listu „Meridijana“, kad se pakao otvorio. Tačnije, u roku od desetak minuta, javila su mi se dva crna vraga.

Prvi je bio neki Cobe, saradnik Bogoljuba Karića. Rekao mi je kako „predsednik“ želi da pravi dnevne novine.

Drugi, važniji, poziv stiže od Vučića. Moramo hitno da se vidimo, i on hoće da pokrene novine.

Ortaci koji su svedočili tim telefonskim razgovorima nisu mogli da se čudom načude mojoj spremnosti da pre prihvatim saradnju s kriminalcem u bekstvu, nego s generalnim sekretarom najjače stranke, najperspektivnijim mladim politikantom. Do tada, s Bogoljubom sam se sto puta dogovarao da pravimo novine. Svaki put smo se lako sporazumeli i rukovali, pa još lakše zaboravljali na to. S druge strane, s Vučićem nisam imao nikakvih iskustava tog tipa, saradnja se svodila isključivo na njegovo povremeno pojavljivanje u novinama u kojima sam radio. Ipak, Karić mi je bio srcu draži. Karić da, ali ne i njegovi saradnici, koje je zadužio da organizuju proizvodnju novina. Posle dva meseca smaranja, obavestio sam Cobeta i tzv. direktorku Ljubicu Vukotić da odustajem.

Vučić nije odustajao. Posle trapavog početka razgovora, konkretizovao je ideju. Kao investitora predstavio mi je Nebojšu Mišića, o kome sam do tada znao samo da su ga mediji dovodili u vezu s aferom „Janjušević-Kolesar“. Napravio sam biznis plan, ponudio nekoliko dizajnerskih modela, predložio naziv novina („Direkt“), a Vučić se bavio operativnim poslovima. Jedno septembarsko veče, negde oko ponoći, zajedno smo, sve s Mišićem, išli u zgradu „Beka“, negde u centru Zemuna, da gledamo poslovni prostor u kome bi mogla da se smesti redakcija. Razišli smo se uz Vučićevu napomenu da se „sutra obavezno čujemo i vidimo, javiće se“.

Prošla su dva meseca, mirna i tiha, bez Vučića. Umesto njega, javila se direktorka Ljubica, kaže da Bogoljub hoće da se čuje sa mnom. Tako je i bilo. Posle strogo konspirativnog razgovora, odnekud s bezbedne udaljenosti, Karić se javio, u pet minuta razgovora sve smo se dogovorili i tako su nastale dnevne novine „Opozicija“.

 

Prvi broj „Pravde“

 

U Beogradu možeš sve da sakriješ – i ko je koga ubio, koji političar ima vanbračnu decu, koji tajkun je kome poklonio audija – samo ne to ko stoji iza kojih novina. Od januara 2007. čaršijom je krenula priča da Vučić pokreće list koji će se zvati „Pravda“. Krajem februara i prvih dana marta osvanuli su bilbordi i spotovi na „Pinku“, a 5. marta se pojavio i prvi broj.

Tog jutra, neoprezno sam prolazio kroz redakciju „Opozicije“. Koleginica Bojana je upravo završila snimanje intervjua s Vučićem (naslov je bio: „Šešelj uskoro u Beogradu“), zaustavila me, pružila slušalicu i rekla mi da on hoće da se čujemo.

– Gde si, Vučiću? Čestitam ti na pokretanju „Pravde“ – rekoh.

Prvo sam čuo tužan uzdah, pa laž:

– Ma, ne zajebavaj, nemam veze s tim… Zar treba u Danila da ti se kunem?

– Nemoj da se kuneš, to nikako. Nego, ako sretneš nekoga ko ima veze s „Pravdom“, ti mu se zahvali u moje ime. Od danas, „Opozicija“ nisu najgore novine u Srbiji. Hvala ti.

– Ajde, jebi, jebi…

Smandrljao je razgovor, a ja nisam ni naslutio da je to tek uvod u ono što će se desiti u četvrtak, tri dana kasnije.

– Peđa, javiće ti se Brana Prostran, s njim razgovaraj o preuzimanju „Pravde“. S njim se dogovaraj kao sa mnom. Ja sutra ujutru idem u Hag, vraćam se u nedelju, tada ćemo da se vidimo, ali ti ćeš do tada već da budeš glavni urednik „Pravde“.

– Vučiću, kakve ti veze imaš s „Pravdom“?

– Zajebavaj koliko hoćeš, ali sedi s Branom i sve se dogovorite…

Bog je nekad pravi šeret, na strmini doda teret. „Opozicija“ se u tom trenutku uveliko kotrljala niz strminu, prvenstveno zahvaljujući Bogoljubovom bratu Dragomiru i famoznoj direktorki Ljubici. (Zadužili su me da i o njima napišem istinu, ali to će sačekati neki drugi tekst.) Da bih uhlebio dvadesetak saradnika, lako sam se dogovorio s Prostranom, a sve je aminovao Vučić, koji mi se javljao 20 puta dnevno iz Haga.

Prvi otkaz sam dao već nakon 14 sekundi od početka primopredaje dužnosti glavnog urednika, još dok je Đorđe Martić izgovarao startnu rečenicu. Nikada neću sebi oprostiti što sam dozvolio da me Brana Prostran i Jugoslav Petković spreče da izađem iz redakcije. Avantura u kojoj sam, kako sam i najavio Vučiću, nameravao da učestvujem najviše tri meseca, pretvorila se u horor dug tri i po godine, s posledicama koje me i danas prate.

 

Poltroni i vođa

 

Da je Frojd poznavao Vučića, psihoanaliza bi danas izgledala drugačije. U to sam bio uveren i pre neposrednje saradnje s njim, a jedan od upečatljivijih dokaza je upravo nervoza s kojom su se njegovi bormani pripremali za obeležavanje rođendana vođe.

U Vučićevom stanu, krajem februara 2008, održano je nekoliko sastanaka na kojima je glavna tema bila – organizacija proslave godišnjice „Pravde“. Moja primedba da ne dolazi u obzir da se hepening održi 5. marta zgrozila je ostrašćene vučićevce.

– Mora 5. marta – rekao mi je Nebojša Stefanović, a podržali su ga svi prisutni.

– Ma, ni govora, to je sreda. Proslavu ćemo održati u petak, kad završimo s vikend brojem…

– Ali, 5. marta je Alekov rođendan! – šokirao se Stefanović mojoj jeresi.

– Pa, šta? – mene je šokirala poltronska spremnost da se naruši rad redakcije u slavu voljenog vođe.

Skromni Vučić je skrušeno pristao na petak. Naravno, to ne umanjuje utisak o bolesnoj potrebi da, ritualno, „svoje treće dete“, odvratnu „Pravdu“, porodi na svoj rođendan.

Mogu da zamislim način na koji će Aleksandar Vučić obeležiti svoj 43. rođendan, prvi od novog dolaska na vlast. Mogu, ali neću, da ne psujem.

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=BHbM0LNTJsk

 

 

Advertisements

From → Uncategorized

5 коментара
  1. Gordana D. permalink

    “ Da bih uhlebio dvadesetak saradnika,..“ u ovo mogu da poverujem. Par puta sam bila u društvu gde se pričalo o tebi i Vučku još dok ste bili Kurirova „čeda“ i skoro jednoglasan komentar ljudi koji su vas dobro poznavali je bio da si ti stvarno ok i dobar čovek za razliku od ovog drugopomenutog namazanog ljigavca. Sada , posle skoro 10-tak godina to i dalje deluje tako ali meni još uvek ne ide u glavu gde si se ustvari pronašao u toj priči sa Vučićem koji apsolutno nikog ne može da prevari pa ni one koje plaća za to.
    Zaista.
    I bez zadnje namere.

    • U prvom delu tvog komentara nalazi se odgovor na mučno pitanje – gde sam se pronašao u toj priči s Vučićem.
      Đavo me naveo da se upetljam u to. Sad se kajem. Kaje se, siguran sam, i Vučić.

  2. Gordana D. permalink

    I da , odlični su ti tekstovi ali ti to i sam znaš bez da te ja komplimentiram.

  3. Gordana D. permalink

    Saglasna hehe i samo još ovo : poštujem ljude koji imaju petlju da kažu “ ok , ispao sam naivan , imao neke druge prioritete , nužda me naterala itd.“ i verujem u onu “ ko je bezgrešan , prvi kamen je njegov “ jer svako od nas je negde kroz slično prošao , ali takvi su retki.
    Mnogo je više ljudi koji će i životom braniti svoje zablude iako su i sami shvatili da su samo to, zablude.

    p.s. Izvesno vreme nisam bila ovde pa ako si negde spomenuo, ne zameri : gde ovde u Beogradu mogu da se nađu tvoje knjige , ne elektronsko izdanje već baš knjige, da ne lutam ?
    Ja sam još uvek od onih koji vole pod prstima da osete papir i ostatke štamparske boje mada već dugo vremena ne kupujem nijedne novine ali knjiga se teško odričem .

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: