Skip to content

VUČIĆ, KOSOVO I EVROPA: PREVARANT I DVA LAŽNA MITA

20/04/2013

vucic-dacic-taci-eston1

 

Aleksandar Vučić je već odavno dokazao da je napametniji i najveštiji politikant na domaćoj sceni. Prihvatanjem briselskog ultimatuma i priznanjem nezavisnosti albanske države Kosovo, postao je i najhrabriji srpski vladar.

Pošteno je – što mu nije osobina – ispunio obaveze prema američkim i evropskim sponzorima njegove transformacije iz večitog radikalskog opozicionara u, opet večitog, evro-atlantskog fanatika. Prihvatio se zadatka uništavanja SRS-a, kompletne opozicije i nade svih građana ojađenih dvodecenijskim stradanjima, a sve sa ciljem da se realizuje američki plan o „postkosovskoj Srbiji“.

Iako na prvi pogled izgleda komplikovano, za Vučića je to bio lak posao. Naprosto, znao je s kim ima posla. Znao je da su svi Srbi, kao i ostali građani Srbije, obični lažovi. I sam je takav, samo mnogo uspešniji.

Znao je kakve reakcije će izazvati priznanje Kosova. Podržaće ga većina stranaka, odavno formatiranih u Lengliju. Kritikovaće ga profesionalni politikanti s falsifikovanim nacionalističkim pedigreom. Svi ostali građani nisu bitni, oni su samo amorfna masa u koju je utopljeno nekoliko miliona ličnih trauma.

U takvim okolnostima, Vučić nije imao problema. Lako i brzo, Srbima je mit o Evropi prodao u zemenu za mit o Kosovu, a oba lažna.

 

Prvih 15 godina, pod Šešeljevim okriljem, Vučić je vredno gradio mit o Kosovu, svetoj srpskoj zemlji, srcu Srbije. Još dok se vodio rat u Krajini i Bosni, mladi radikalski lav upozoravao je Amerikance i Nemce da se „ne bave Kosovom i Metohijom, a ako to hoće, onda ćemo se i mi, Srbi, pitati da li će Teksas i Alzas da budu nezavisni“. Tvrdio je da „pitanje Kosova nije sporno jer je regulisano Ustavom Srbije, a to ne mogu da promene šiptarski teroristi i njihovi američki i evropski saveznici, gori od Hitlerovih nacista“. Suočen s pretnjom NATO agresije, šef režimske propagande, Vučić, suzbijao je defetizam borbom protiv domaćih izdajnika i stranih plaćenika, koji se zalažu za bilo kakav miran sporazum, samo da rata ne bude. Kao ministar informisanja, zabranjivao je medije, progonio novinare i predvodio hajku na Slavka Ćuruviju. Koristio je svaku priliku da istakne kako ga „tomahavci ne mogu uplašiti, jer se Srbija, dok postoji makar jedan živi Srbin, neće odreći Kosova i Metohije“. Dok je trajala ta avantura, Srbija je postala bogatija za novih 2.500 grobova, a Vučić za stan u „crvenkapi“, elitnom novobeogradskom naselju. Po potpisivanju  Kumanovskog sporazuma, kako se od milja naziva ta kapitulacija, Vučić, za razliku od Dačića, nije slavio „pobedu“, ali ostao je deo crno-crvene vladajuće mašinerije. Ni kasnije, kad je narodnom revolucijom svrgnut s vlasti, nije odustajao od „srca Srbije“. Protestujući protiv proglašenja nezavisnosti Kosova, u februaru 2007, demonstranti su spalili američku ambasadu. Isto veče, Vučić je na televiziji B92 osudio nasilje, ali i priznao da se „divi i ponosi srpskim mladićima koji su imali hrabrosti da probiju policijski kordon i dođu do ambasade“.

Zahvaljujući tim parolama, Aleksandar Vučić je postao jedan od najbogatijih građana i najpopularnijih političara Srbije.

 

Kad je kosovski mit istrošen, našao je konvertibilniji. Evropski.

Braneći Kosovo, tvrdio je da „bez prošlosti nemamo ni budućnost“. Danas tvrdi da prošlost nije važna, ona je samo teret, koji nam otežava put u budućnost.

Lažni mit o Evropskoj uniji, koji je u Srbiji zapatila Demokratska stranka, Vučić je s lakoćom prihvatio i nadogradio novim neistinama. Dojučerašnji „srbožderi čije su cipele uprljane krvlju srpske dece“ odjednom su postali „jedini spas za Srbiju“ i „vazduh bez kojeg nećemo moći da dišemo“. Iza izlizanih floskula o „fondovima koje će EU preusmeriti na Srbiju“ i „novih investicija“, ne stoji ništa osim besmislene nade, namenjene za manipulaciju unesrećenim građanima, željnih normalnog života. Kukavci su, bez obzira na stranačko opredeljenje, prihvatili mamac o „evropskom putu koji nema alternativu“, baš kao što su nekada, za vreme prve Vučićeve vladavine, u aprilu 1998, na referendumu jedinstveno (97,3 odsto) odbili pregovore s međunarodnom zajednicom o pitanju Kosova i Metohije. Kao što su nekada lagali da veruju u mogućnost odbrane Kosova, tako danas lažu da veruju kako će ih u EU uvesti banditi iz aktuelne vlasti.

 

Kao vrhunski prevarant, Vučić je profitirao prodajom obe laži, i one o „kolevci srpstva“, i ove o „spasu koji nas čeka u Evropskoj uniji“.

Kad je prvi put lagao, u petnaestogodišnjem kontinuitetu, zarad ličnih interesa gurao je Srbe u rat sa celim svetom, pozivao ih da ginu i ubijaju. I tada, dok je sa skupštinske govornice citirao Lazarevu kletvu, znao je da Kosovo nije srpsko. Međutim, nije dozvolio da ga istina ograniči u izgradnji stanova, kuća i političke karijere. Cenu tih laži on je plaćao davajući intervjue, dok su drugi Srbi, bolji od njega, ostajali bez glave.

Novu zabludu, opet će platiti svi, osim njega.

Tako i treba.

Za priznanje nezavisnosti Kosova i kršenje Ustava Srbije nije kriv Aleksandar Vučić. Krivi su svi lažovi koji su glasali na prošlim izborima, svejedno da li za SNS, SPS, DS ili DSS. Krivi su i oni koji su apstinirali, jer nisu ni pokušali da nešto promene. Krive su krajiške, bosanske i kosovske izbeglice, pun ih je SNS, lepo su udomljeni, srećni i veseli. Krivi su popovi i vladike, koji nariču nad sudbinom hramova u „svetoj srpskoj zemlji“, a beogradske crkve im zvrje prazne. Krivi su jurodivi profesionalni nacionalisti, koji se pozivaju na čast i ponos, a drhte pred Vjericom Radetom i Ljiljom Mihajlović-Barbalić.

Vučić im je samo ispunio želje. Neki su dobili mogućnost da ga pljuju, da na prostestima viču parole koje gordo zvuče, utemeljene isključivo na patološkoj potrebi za egzibicionizmom i skupljanjem prljavih političkih poena. Neki su, opet, dobili priliku da ga stidljivo podrže, srećni što je preuzeo na sebe teret, koji sami nisu mogli da nose.

U krajnjoj liniji, i pravedno je da Vučić prizna nezavisnost Kosova. To tužno suočenje s realnošću moglo je da zapadne i nekog normalnog čoveka. Ovako, posle sveg zla koje je godinama proizvodio i svih krvavih tragova njegovog političkog bauljanja, red je da ostane zabeleženo da se Aleksandar Vučić u istoriju upisao kao prvi srpski vladar koji je dobrovoljno priznao tuđu državu na teritoriji Srbije.

 

 

 

 

 

Advertisements

From → Uncategorized

11 коментара
  1. Stojan permalink

    Da sam ja pisao ovako bi to izgledalo.

  2. Gordana D. permalink

    Mučno mi je, odavno mi je mučno sve ovo što gledam(o) oko nas i ne progovaram u realu o tome …ni sa kim . Sve se bojim ako progovorim ko bi me zaustavio, gde bi tu bio kraj, a ne sumnjam da bi bio loš. Po mene , naravno.
    U početku , tamo devedesetih sam na tren mogla i da nasednem …i da poverujem u šarene laže uvijene u staniol, a ravnotežu mi je davao pokojni otac ne želeći da utiče ali podsećajući koliko su svi oni isti i da se korumpirani politikant , direktor, svejedno ne menja dok nisi našao dostojnu , poštenu zamenu jer je taj korumpirani već uspeo da se najede, obogati i malo zadovolji ličnu pohlepu i alavost, a sa novim te čeka ponovna pljačka, otimačina i haos.

    Na toj vagi tada uspeh i da umirim tasove. Ne, nisam lupala u šerpe , crv sumnje, šesto čulo, kako god to sada da nazovem mi nije dalo da poverujem tim novim politikantima, lopovima i instaliranim nam “ vođama otpora“.

    Ubrzo sam i videla kao i većina nas nestranačkih, slobodnomislećih. Videla sam koja bagra, ološ i šljam nas je zajahao.
    Videla sam gomilu dojučerašnjih gologuzana , odrpanih, gladnih, bosih i golih koji su se u rekordnom roku najeli, obukli, obuli i memljive brloge u kojima su generacijama živeli zamenili stančugama i vilama od par stotina kvadrata .

    Krljave i pokvarene zube zameniše veštačkim navlakama , rahitična tela obukoše u italijanska odela i kostime , a prirodni smrad pokušaše da zakamufliraju francuskim parfemima.

    I vladaše nama skoro deceniju ipo.

    Prošle godine prvi put nisam glasala. Svesno. Namerno.
    Nisam imala za koga.

    Znala sam koja ološ jeste na vlasti, a još bolje sam znala koja ološ će ih smeniti i naslediti.
    Gori, bezobzirniji , beskrupulozniji. Alaviji . Gladniji. Suroviji.
    Prethodni se već najedoše malo.

    Smeniše ih novi krezavi. Staviše i oni nove, veštačke zube, rahitična tela obukoše u odela i kvrgave noge smestiše iz opanaka u italijanske cipele.
    i cvikere natakariše. Misle da tako mogu kamuflirati tupave poglede i glad iz očiju.

    Jasni su meni oni.
    Tu se radi o gomilama para na stranim računima, o kvadratima i hacijendama u kojima im još uvek treba vodič jer su nenaviknuti na toliki prostor samo njima pripadajući, a „gospođe“ im još uvek drže najlone na novokupljenim kaučima koji služe samo za slikanje jer im je slamnata ponjava prirodno okruženje.

    Jedino što mi još uvek nije jasno su ovi njihovi glasači , ovi iz citiranog dela : “ Dojučerašnji „srbožderi čije su cipele uprljane krvlju srpske dece“ odjednom su postali „jedini spas za Srbiju“.

    Šta te i takve pokreće da krvožedno nastupaju na svim portalima i medijima veličajući novoobogaćeni ološ i šljam koji nam je i unuke prodao?

    Čukununucima se i ne nadam jer ih neće biti. Bar ne pod nacijom koja se nekad zvala Srbi.
    Nazdravlje vam sitnozubi. Ničija nije do zore…

  3. Gordana D. permalink

    I samo još ovo za kraj :
    Uspevala sam da racionalizujem emocije kada su politikanti u pitanju . Uspevala sve do dolaska na vlast ovih presvučenih , jeftino rasprodatih radikala.

    Prvi put mi se sada dešava da mi to ne uspeva. Racionalizacija.

    Gade mi se do te mere da imam i fizičku reakciju u vidu mučnine kad vidim neizbežnu sliku Vučića i Nikolića u bilo kojoj vesti, mediju.

    A to ne mogu da izbegnem ma koliko da se trudim.

    Postoji samo još mala doza radoznalosti : kako ta jeftino kupljena ološ spava noću ?

    I ne , ne smeta mi što to nikada neću znati ni saznati.

    • Koja je poenta celog vaseg komentara (oba dela)?

      • Gordana D. permalink

        Htedoh da napišem da se vi malecki, jadni, stranački vojničići bar negde zastidite ali na vreme se podsetih da za to treba imati obraza, intelekta i dostojanstva što su vama generalno nepoznate discipline.
        To bi bila poenta, ukratko.

      • E sorry sto si nezadovoljna zivotom svojim, ali tvoj stav je kriv a ne ja. Pre nego sto pocnes da pljuckas pogledaj na koga pljuckas bez veze da ispadnes pacer. Ja sam inzinjer pa me mrzi da se bakcem sa gramatikom uvek i svuda.

        Sto se ucenja tice, ja sam, pored redovne skole, poslovnu i zivotnu debelo platio, stoga ne kapiram kuknjavu iz tvog (zaboravi na postovanje sada) posta. Nista konkretno nisi rekla, samo si pljuvala i kukala na sve zivo. Nit si resenje dala. Nista. Zip. Nula. Bez cilja. Bla truc, lopovi, bitange, a cak si priznala da nista po tom pitanju nisi uradila.

        Ne znam ni zasto odgovoram, ali eto, lepo je kad je diskusija ziva 🙂

  4. Gordana D. permalink

    edit: Vašeg se piše velikim slovom jer si mi se obratio lično u prvom licu , a ovo vama što sam ja napisala se odnosi na sve vas , množina , te tako i ide malim slovom.
    p.s. Usput i da naučite nešto kada vam već škola nije išla.

  5. Gordana D. permalink

    “ Ja sam inzinjer pa me mrzi da se bakcem sa gramatikom uvek i svuda.“ …ahahahha msm druže Gangula , izvini nisam te odma’ prepoznala inače se ne bih upuštala s dr mr Nambija doktorima nauka.
    U mom selu Beogradu ta gramatika i pravopis nam je još uvek bitan ali mi ne smetate ni vi sa Megableje sa doktorskim disertacijama iako ni toalet papir nije toliko skup.

    I da ne zaboravim : prepoznajete se malecki, stranački vojničići i bez čekanja tačke na kraju rečenice.
    Naprosto ‘telegencija izbija iz svakog vam slova u smešnim i jadnim rečenicama.

    p.s. Peco Popoviću , izvinjotina do neba što zloupotrebih tvoje gostoprimstvo ali ovaj mali primitivac naprosto vapi da mu neko održi lekciju …pa i životnu, haha

    • Pazi, da bi ti bilo bolje u zivotu moras nesto da uradis povodom toga. Pljuvanje ti nece pomoci. Ti mene vredjas do besvesti sada a ja ni rec nisam rekao protiv samog clanka, cak se slazem sa njim i smatram da je mozda i previse blag.

      Ali to tebe ne sprecava da mene optuzis za nepismenost (vrlo lako mozes videti koji fakultet sam zavrsio), seljacko poreklo (naspram tvog beogradskog koji ti eto nista u zivotu nije doprineo koliko vidim) i za primitivizam koji nigde nisam ispoljio sto se ne moze reci za tebe koja na pitanje odgovara uvredama, napadima i ispitivanjem porekla sto je klasicna reakcija upravo obozavalaca subjekta ovog posta.

  6. Političari ne shvataju politiku kao javnu delatnost u interesu države i gradjana, već kao mogućnost sopstvene promocije i zgrtanja moći i novca.Pošten i dobar čovek ne može da učestvuje u tom širenju zla jer ga je sramota da se nadje u društvu takvih kriminalnih tipova i moralno bolesnih nakaza………..http://zlj13051967.wordpress.com/

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: