Skip to content

GREH, STID I KAJANJE

09/10/2013

Слика

Iza Aleksandra Vučića i mene nalazi se skoro 20 godina turbulentnog odnosa u kome su podjednak značaj imali periodi u kojima smo se sukobili, ignorisali i sarađivali. Na isti način, igrom slučaja, u isto vreme, u skladu s ličnim afinitetima, karakterima i mogućnostima, odredili smo svoje sudbine. On je ušao u politiku, ja u novinarstvo.

Sticaj okolnosti prečesto nas je upućivao jednog na drugog. Prvi intervju u životu Vučić je dao meni, a da ja minut pre toga nisam znao ni da on postoji. Kad su radikali bili progonjeni i medijski blokirani, sarađivao sam s retkim novinama koje su im davale prostor. Debitantskim dolaskom na vlast, Vučić je smisao svoje ministarske funkcije video u kreiranju i sprovođenju torture nad Slavkom Ćuruvijom i „Dnevnim telegrafom“. Hajka je završena rafalom u leđa Ćuruvije, s kojim sam u to vreme pripremao njegovu biografiju. Radikali su petooktobarskom revolucijom oterani s vlasti. Mene je zadesilo da napravim „Nacional“, jedini opozicioni list u vreme DOS-ovog režima, u kome je, čak i kao kolumnista, Vučić našao svoje mesto.

Vučić je „Pravdu“ osnovao s politički i privatno bližim novinarima. Međutim, već posle tri broja, nezadovoljan postignutim rezultatima, ponudio mi je mesto glavnog i odgovornog urednika, da gasim požar koji je sam izazvao. Napravio sam fatalnu grešku sa čijim posledicama se još suočavam, pristao sam.

Posle svega što smo preturili preko glave – svih svađa, psovanja, uvreda, pomirenja i skoro drugarske komunikacije – kao najjači utisak ostalo mi je uverenje da se ništa nismo promenili.

Punih 15 godina, Vučić je bio jedan od najistaknutijih radikala. Bez obzira na stranačku funkciju i parole kojima je zamajavao građane, i tada sam znao da ne mari za radikalsku ideologiju, koristio ju je samo kao sredstvo za namicanje glasova, poslaničkih mandata, moći i para. U iste svrhe, potrebljavao je i ljude, kako svog prvog političkog oca Šešelja, tako i hiljade radikala, koje je stimulisao da ubijaju i ginu, a samim tim i milione nesrećnika iz svih republika i naroda, koji su postali žrtve njegovih političkih avantura.

Transformacijom u evro-atlantskog naprednjaka odrekao se šešeljevske prošlosti i prihvatio fanatičnu poniznost pred novim vašingtonsko-briselskim gazdama. Ma koliko gorljivo pokušavao da stvori predstavu o svom novom liku, ne može da sakrije konvertibilnu suštinu vlastitih ambicija. Za pare, uradiće sve. Kao radikal, mogao je da Srbe i Srbiju gura pod bombe NATO agresora. Kao naprednjak, može predano da ispunjava zadatke koje mu ispostavljaju isti oni koje je nazivao „evropskim ubicama čije cipele su umrljane krvlju srpske dece“ i „američkim nacistima, gorim od Hitlera“. Umesto odgovornosti za političke promašaje, obeležene stotinama hiljada grobova, milionima izbegličkih sudbina i trajno izgubljenim Kosovom, Vučić je prihvatio novac, stanove, kuće, automobile i status diktatora pred kojim drhte svi, od folk pevačica do patrijarha, a naročito tajkuni i kompromitovani politikanti iz drugih stranaka.

Bez obzira na sablasno-komični preokret svoje politike, Vučić je ostao isti. Iza značajnih strateških promena, kojima je na duži rok zaustavio demokratizaciju srpskog društva, nalaze se sitni lukrativni interesi, koje je, na isti način – spletkama, intrigama, prevarama i lažima – pokušavao da realizuje i pre 20 godina.

Kao i on, ni ja se nisam promenio. Na udaru njegovih manipulacija, često besmislenih i još češće vrlo ozbiljnih i opasnih, nalazio sam se od trenutku kad smo se upoznali, pa do danas. Uzalud mi utešna činjenica da mu nikada nisam verovao, na kraju sam prinuđen da glavom razbijam tikve koje sam s njim sadio.

Insajderske ispovesti ne volim ni da čitam, a kamoli da pišem. Odluka, ne baš pametna, da objavim ovo svedočanstvo o poznanstvu s Vučićem, motivisana je namerom da, malo zbog čitalaca a malo više zbog sebe, ostavim optužujući trag odgovornosti jednog trivijalnog pohlepnika, koji je dobio priliku da u odlučujućoj meri utiče na savremenu srpsku istoriju. Ne upuštajući se u analizu njegovih političkih poteza, pokušao sam da što plastičnije, s mnogo opisa određenih situacija i citata razgovora koje smo vodili, objasnim Vučićev amoralni pogled na svet oko sebe. Sa statusom „svedoka saradnika s izvesnom distancom“, koji sam sebi pripisao, od istine, uglavnom neprijatne po obojicu, nisam štedeo ni njega, ni sebe. Takođe, priznajem vlastiti deo krivice za sve ružno što se događalo između nas i što je potvrdilo moje uverenje da je njemu bilo teže da sarađuje sa mnom, nego meni s njim.

Kad sam prihvatio saradnju s Vučićem, pogrešio sam. Stidim se i kajem zbog toga. Siguran sam da se i on kaje.

Advertisements
17 коментара
  1. Ja volem i naseg pisca, Vuka Draskovica

  2. picke travestirane (izvini sto Ti psujem po zidu)

  3. Pa dokle je to Popoviću? Ove najave više ne uvažavam 😉

  4. Knjiga je u štampariji. U subotu, nadam se, ide u prodaju. Osim ako diktator ne otkupi ceo tiraž

  5. ma neće se on toga setiti, znate državni poslovi i to…

  6. Da, njemu je sve preče od njega samog

  7. marimari permalink

    samo ne znam je li cilj pokajanje, ili licna promocija..za ovo prvo ne verujem da je ijedan srbin sposoban (hriscanski, pred Bogom samo). kad sam ovo procitala, nisam videla razliku izmedju tebe i onih mamlaza sto se u gradskom prevozu krste kad god bus prodje pored crkve..krste se pred crkvom umesto pred Bogom..zato, bice da je ovo drugo..

  8. moram da dodam …ni meni se ne svidja kad je neko apsolutni junak na pokajanju svojih teksto–va…ali su dobri
    tekstovi,- mislim 🙂

    • Predlažem da prepisku nastavimo kad pročitate, ako se uopšte upustite u tu avanturu, knjigu o kojoj je reč.
      Apsolutni junak je Vučić, a on se, poznato je, ne kaje.
      Kajem se ja. Ne zbog svojih tekstova, nego zbog pristanka da sarađujem s njim.
      Na kraju, da, tekstovi su dobri. Mislim…

      • davnih godina sam prestala da idem na promocije kjiga. cirkus kao i svi ostali. ipak, na ovu bih dosla , ako sam dobrodosla i ako je uopste bud-e ( salim se————————,- valjda
        —————————————————)

      • Ništa nisi propustila. Pre dve godine išao sam na dvadesetak promocija mojih knjiga. Još se nisam oporavio.
        Planirao sam da za ovu knjigu organizujem promociju na Sajmu, ali definitivnu odluku ću doneti tek posle vikenda. Ako je bude, dođi

  9. Treba mi govornica na samo par minuta na promociji, i svima ce biti jasno zasto knjigu treba da procitaju… u svakom slucaju bice mi zadovoljstvo da budem tu… havala unapred na obavestenju kad i gde!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: