Skip to content

Kako smo Vučić i ja otišli u dobrovoljce

18/10/2013

Слика

Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić su uhapšeni u junu 1995, na mitingu u Gnjilanu, i osuđeni na dvomesečnu zatvorsku kaznu, šefovanje strankom preuzela je Maja Gojković, ali sav teret skupštinskog otpora i organizacije protesta pao je na Vučićeva leđa. Svake večeri je u prostorijama Gradskog odbora u Pariskoj ulici držao tribine na kojima je dokazivao da Miloševićev režim sprovodi torturu nad radikalima.

Nekoliko puta sam dolazio na te tribine. S Vučićem sam se samo usput pozdravljao, bez širenja priče. On bi se, tako u prolazu, požalio koliko je umoran od svega, a ja bih ga sokolio tvrdnjom da mu odlično ide, neka nastavi s borbom.

Krajem jula, u vreme ofanzive na Glamoč i Grahovo, Vučić me iznenadio telefonskim pozivom. Kaže, završio je s tribinom, hteo bi da idemo na piće, ima svašta da mi ispriča. Iako je bilo kasno, pristao sam. Pretpostavio sam da se nešto desilo s utamničenim Šešeljem.

Tako smo, posle godinu i po dana od dogovora, otišli na to prvo piće. Izabrao je Klub književnika. Seli smo u baštu, za prvi slobodan sto. Ćutljiv i ozbiljan, kao da je došao na sahranu, nije pokazao interesovanje za režimske moćnike koji su galamom i smehom stvarali bučnu atmosferu.

– Šta te muči? – pitao sam ga.

– Brate, ne mogu više… Ovo je neizdrživo…

– Izdrži još malo. Ne znam kad tačno ističe kazna Šešelju, ali trebalo bi uskoro da ga puste…

– Ma, ne to. Vidiš šta se dešava, Hrvati i muslimani su krenuli u konačni obračun. Kad uzmu Grahovo, gotovo je, pada i Knin, a onda ode i cela Krajina. Stalno gledam vesti, čekam da to jave, to može da se desi svaki čas, a onda više spasa nema. Milošević je sve pripremio za predaju Krajine Hrvatskoj. U našim medijima se to i ne pominje, sram ih bilo. Eto, zato je i uhapsio Voju, dok je on u zatvoru niko ne može da spreči ovu izdaju.

– Da, sve je pripremano godinu dana…

– Da, da… Ovo je strašno. Najgore je što ništa ne mogu da preduzmem, mogu samo da čekam kada će Hrvati objaviti da je pao Knin. Nemaš pojma koliko sam nervozan. Svi u porodici smo na rubu živaca. Tata samo šeta po sobi, ne progovara ni reč. Brat je juče u tramvaju pretukao nekog ustašu, koji se nešto rugao Krajišnicima. Nije mogao više da izdrži, pa ga je išamarao…

– To nije dobro, ne vredi se nervirati…

– Da, ali šta drugo? Najteže mi pada što znam da Srbi ostaju bez Krajine, propada sve za šta smo se borili a ja ovde sedim i pričam o politici…

– Pa, šta možeš da uradiš?

– Ne znam, ali nešto moram… Zato sam hteo nešto da ti predložim… – kaže i fiksira me pogledom.

Kao prava the drama queen pušta da tišina traje. Ako sam u početku i pao u zabludu, pa poverovao u njegovu iskrenost, prenaglašenom glumom podsetio me s kim imam posla. Pokušao sam da igram njegovu igru, ali ne vredi, uvek je bio u boljoj kondiciji. Brzo sam izgubio strpljenje i pitao:

– Šta predlažeš?

– Ovo više ne može da se izdrži… Ti si jedini novinar za koga smatram da je iskreni nacionalista i patriota. Mislim da se, makar po tom pitanju, dobro razumemo. Ipak, ti možeš da napišeš šta hoćeš, ja mogu da kažem šta hoću na nekoj konfereciji za štampu… I, ništa. Sve što uradimo, ti u novinarstvu a ja u politici, to ne znači ništa. Zato ti predlažem da ne budemo kao drugi, da se ne busamo u grudi ovde u Beogradu, u Klubu književnika, među ovim fukarama, nego da odemo na ratište. Ostavi novinarstvo, ja ću politiku i idemo da se borimo! Ne mora niko da zna, samo ćemo da odemo. Poznajem neke naše borce koji su sada u Kninu, odlični su momci, bićemo s njima, pa šta Bog da…

(Da li smo Vučić i ja odbranili Knin ili smo poginuli na frontu, čitajte u knjizi „Istina o Vučiću“, koju možete da naručite na telefon 063 123 2702 ili na e mail revolucija05@gmail.com)

Naslovna 01 narudžbenica

Advertisements
One Comment
  1. Данко Б. Марин permalink

    Солидно одваљен домаћом ракијом ишао сам градом ,кад – неки људи окупљени ? Придружим се те ’95-те њима , био је то митинг радикала.. Викне Шешељ : ,,Идемо у Крајину!“ Продерем се и ја и моментално ми приђе обезбеђење и каже :,,Немој да плашиш народ!“ Но , ја и одох у Крајину (преко паравојске која не пије алкохол због лоших искустава са ЈНА &алко & рат)… Народ је и даље уплашен 🙂 обзиром који га безобзирни типови воде…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: