Skip to content

Tajna veza: Vučić – Beko

31/10/2013

Слика

Vučić je i kao radikal bio na usluzi tajkunima, a koliko je bio prisan s Milanom Bekom uverio sam se u martu 2007, nekoliko dana po mom dolasku u „Pravdu“.

– Imaš li šta jako za naslovnu stranu? – pitao me Vučić u prvom jutarnjem javljanju.

– Imam. Dobio sam pismo Slobodana Radulovića. Na više od deset strana opisao je proces privatizacije „C Marketa“.

– Da li navodi konkretna imena?

– Da, svi su tu. Od Miškovića i Beka do Koštunice, Jočića i Mihajlova.

– Šta je napisao za njih?

– Ma, znaš i sam, Radulović je nevini prognanik, a svi ostali su opaki kriminalci…

– Pošalji mi da pogledam.

Jednu kopiju sam poslao Vučiću, drugu sam pažljivo čitao, s namerom da izvučem nekoliko najzanimljivijih delova i da kasnije priredim feljton za koji sam bio uveren da će biti vrlo interesantan publici.

Dobro pismo. Značajan trag o vremenu političko-tajkunskog dvovlašća u kome su pojedinci stekli enormna bogatstva, na štetu ojađenih građana Srbije.

Samo što sam ga pročitao, eto Vučića:

– Da li su ovo dobile i druge redakcije?

– Naravno.

– Ne znam šta Radulović želi da postigne ovim budalaštinama. Čak i da je sve ovo tačno, niko mu neće poverovati. Ako govori istinu, što se skriva u Španiji kod ćerki, što ne dođe da mu se ovde sudi?

– Da. Idiot, ne želi da ga Mišković i Beko osude na sto godina robije.

– Ma, nije to tako jednostavno. Znaš šta mislim o njima, ali ni Radulović nije bolji…

– Bolji je bar utoliko što se ohrabrio da raskrinka način na koji je prodat „C Market“.

– Dobro – rekao je Vučić. – Razmisli kako ćeš to da plasiraš, nemoj da žuriš. Javiću ti se za pola sata…

Nisam žurio. Novine nisu radio, pa da emituju vesti svakih sat vremena. Pošto me ranije nije preterano zanimala afera o prodaji „C Marketa“, da bih bolje shvatio suštinu Radulovićevih navoda, počeo sam da na internetu tražim stare tekstove o tom slučaju. U sred posla, prekinuo me novi Vučićev poziv.

– Brate, napravi još dve-tri kopije tog pisma. Odmah sedi u taksi i idi u Ulicu kralja Petra 44, u firmu „Laderna“. Znaš i sam ko te tamo čeka.

– Ne znam.

– Znaš, znaš… Ostavi sve što radiš i odmah kreni. Nemoj da ga napadneš pitanjima, pusti neka ti ispriča šta ima. Korektno razgovaraj s njim, on je sasvim OK, videćeš. Javi mi se čim završite razgovor.

– Ti si se čuo s njim?

– Da. Požuri, čeka te.

Požurio sam, nije lepo da me čeka Milan Beko, srpski tajkun broj 2, s tendencijom da postane broj 1.

(Šta sam razgovarao s Bekom pročitajte u knjizi ISTINA O VUČIĆU, koju možete da naručite na telefon 063 123 2702 ili na e mail revolucija05@gmail.com)

Advertisements
3 коментара
  1. Jasmina Lukač permalink

    Sa velikim zadovoljstvom čitam tvoju knjigu – to je tačno to vreme, baš ti događaji i takvi ljudi. Samo ti Popoviću nisi kao u mom sećanju – malo si blaži i mnogo dobroćudniji, ali ti opraštam zbog spisateljske slobode.

    Spasa

    • Spaso, drago mi je što si prepoznala vreme, događaje i ljude koji su opisani u knjizi.
      Čudi me što me ne pamtiš kao ekstremno blagog i dobroćudnog, kakav jesam. Ponekad

  2. Svaka čast gospodine Popoviću na svim tekstovima do sada. Uživam da ih čitam, ne samo što i ja želim da se bavim novinarstvom, već iz prostog razloga što sam saznao brojne „pikanterije“ oko Velikog Vođe. Ovaj tekst mi je privukao najviše pažnje, verovatno zbog poslednjih dešavanja i činjenice da je Alek upravo Beku ponudio Železnice Srbije…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: