Skip to content

2. Tijanić, serijski samoubica iz koristoljublja

19/11/2013

Слика

U novinarstvo, Aleksandar Tijanić uneo je mladalačke ideale o slobodi, pravdi i poštenju, neobuzdanu energiju i izuzetan talenat. Šteta što nije dozvolio da to izbije na površinu.

Za godinu-dve, koliko je stažirao u arhivskom odeljenju „Politike“, koristeći svaku priliku da napiše i objavi ponešto, uspeo je da privuče pažnju društveno-političkih radnika na višim položajima. Čim su prepoznali gigantski format njegovog talenta, ispresavijali su ga i prepakovali u džepno izdanje. Nije se bunio. Selio se iz džepa u džep i uvek mu je bilo lepo, iz svakog je izlazio na vreme i s više para, moći i uticaja, dokazujući da je pametniji i uspešniji od vlasnika džepa.

Uslovljen karakterom i ambicijom, Tijanić je, bez imalo griže savesti, prvu ljubav – novinarstvo – zaveo, iskoristio i odbacio. Pametno. Novinarstvo je i tada bilo isto kao danas, jadno, bedno i beznačajno zanimanje, uzimalo je sve, a obećavalo samo stres, znoj, suze i krv. Kao Vasa, Saša je želeo mnogo više, njive plodne, vinograde blagorodne, u karuce vezane čilaše. I, želje su mu se ispunile čim je iz droljaste privlačnosti medija prešao u zagrljaj političkih prostitutki.

Prvo moralno samoubistvo s predumišljajem Aleksandar Tijanić je izvršio kad je postao predsednik Akcione konferencije Saveza komunista u „Politici“. Obukao je belo odelo, skratio kosu, malo popravio zube i među njih stavio tompus, da i fizički liči na svog idola, maršala.

Dizajnu je prilagodio i tekstove. Hvalio je Staneta Dolanca, Milku Planinc, Branka Mikulića, Antu Markovića i ostale komunističke glavešine, kako se koji uzdizao, istovremeno javno denuncirajući sve koji su, makar i slučajno, mrljali po uspomeni na najvećeg sina naših naroda i narodnosti. Vladimira Dedijera optuživao je za „pokušaj političke demontaže“, koji je prepoznao u biografovom „demistifikovanju ličnosti Tita kroz prikaz ’velikog revolucionara sa ljudskim slabostima i greškama’“. Jednako gorljivo, udarao je po cicibanima iz Narodne banke Jugoslavije, koji su, „bez političkog sluha“, aljkavi i glupi, novčanicu od 5.000 dinara štampali s Titovim likom, ne shvatajući da „Tito nije zaslužio obeležje koje iz dana u dan gubi vrednost“. Već pokojnog maršala, Tijanić je branio i od sina Miše Broza i ostale rodbine, prijatelja i naslednika, kojima je pretio primenom zakona o upotrebi imena i lika Josipa Broza, kako ga ne bi „pomerali s, verovatno, najznačajnijeg mesta u istoriji jugoslovenskih naroda“.

Kad je istorija ipak pomerila Tita i uzdigla Slobodana Miloševića, Tijaniću nije smetalo. Naprotiv, isplativije je biti dvorski sluga živom, nego počasna straža mrtvom vladaru. Pored toga, više se zbližio s Mirom, nego s Jovankom.

Po drugi put je ispalio rafal u vlastito dostojanstvo. Opet zločin iz koristoljublja. I opet mu je uspelo. Kako i ne bi kad se Miri udvarao više, emotivnije i upornije nego Sloba. Sloba se nije pojavio na promociji njene prve knjige, Tijanić je na njoj vrlo nadahnuto, u ulozi visprenog konferensijea, govorio kao o „izuzetnom publicističkom poduhvatu“. Sloba nikada nije pominjao fizički izgled svoje supruge, Tijanić ju je javno šarmirao komplementima, diveći se stilu s kojim nosi godine. Režimske udvorice je opominjao da nije samo Sloba „legenda koja hoda“, to je i njegova bračna drugarica. Mnogo agresivnije, zadatak mu je bio takav, obračunavao se s opozicionarima koji su ogovarali Miru. Bez stida, javno je isticao da „deli njene poglede na svet“ i da „imaju sličan civilizacijski paket“, što god to značilo. Sumnje u iskrenost njegove privrženosti, odbacivao je tvrdnjama da Miru smatra svojom prijateljicom i da će „tako zauvek ostati“.

Izabrao je cilj i opravdao sredstva.

Tekst po tekst, poznanstvo po poznanstvo i stižu uredničke funkcije jedna za drugom. „Intervju“, „Sportski žurnal“, pa Televizija „Politika“.

Na televiziji je zablistao. Pored emisija Bogdana Tirnanića, Mire Bobić-Mojsilović i Slavka Ćuruvije, gledanost su podizala i nova lica, poput Verice Bradić i Olivere Kovačević. Brz uspon prethodio je istom takvom padu.

Udarac je bio bolan, posledice trajne. Uzalud mu iskustvo, inteligencija i istančani instinkt za samoodržanjem, strah je bio jači. Ne shvatajući razloge za nemilost vladarskog para, a toliko se trudio, požurio je da se ponudi njihovom konkurentu i budućem nasledniku, Zoranu Đinđiću. U stanu na Studentskom trgu, u kasne večernje sate, dok je Tijanić kukao nad sudbinom, zabrinut za goli život, Đinđić je gledao „Ples sa vukovima“. Kad je Kostner otplesao, lider demokrata je pokušao da smiri uspaničenog drugara: „Nemoj da se toliko brineš, koliko budu imala moja, imaće i tvoja deca“.

Loša uteha, ponižavajuće nedovoljna. Zajapuren, Tijanić je zalupio vratima, ostavljajući iza sebe, pokazalo se, neprijateljstvo koje je prekinula tek smrt. Đinđićeva.

Strah, svež i agresivan, sutradan je doneo u kafić „Papagaj“, gde smo ga čekali Robert Čoban i ja, da napravimo intervju za „Svet“. Upitan za razloge progona iz „Politike“, Tijanić je vrlo plastično opisao sistem po kome je tada, kao i sada, funkcionisao odnos političara i novinara.

– To izgleda ovako. Sloba prvo pozove mene na kanabe. Kad sednemo, on uzme viski a pred mene stavi hrpu govana i kaže: Saša, ovo neko mora da pojede, hoćeš li ti? Odmerim njega, odmerim govna i kažem: Predsedniče, hvala na ponudi, ali ne mogu, slab mi je želudac. Onda Sloba isprati mene i pozove Žiku Minovića. Njemu ponudi istu onu hrpu govana, a Žika kaže: Predsedniče, izvinite, ali zaista je malo, dajte mi duplo više! Dakle, ko će biti prihvaćen na dvoru ne zavisi od profesionalnih i ljudskih vrednosti, nego od želuca.

Nije prošlo dugo, stomak mu je ojačao, a nabujali apetit zadovoljili su Mira Marković i Bogoljub Karić. Po Mirinom nalogu, Hadži Struja Antić odveo je Tijanića kod Karića, koji ga je dočekao s 300.000 maraka u koferu. Dovoljno za saradnju. I još jedno ubistvo vlastitog morala i profesionalnog kredibiliteta.

Tijanić je odradio svaki pfening. Izabrao je kreativne saradnike, dao im primerak magazina „Mens Health“ i naredio da mu tako dizajniraju studio i voditeljke. Programsku koncepciju rasteretio je vulgarnog režimskog marketinga, kupio paket NBA utakmica i engleske Premier lige i time napravio ne toliko gledanu, koliko uticajnu televiziju.

Svi srećni, saradnju su pretvorili u intenzivno drugarstvo, motivisano zajedničkim političkim i finansijskim interesima.

Miloševićeve ratne avanture ušle su u krvavo finale. Krajina je očišćenja od Srba, kao i pola Bosne, a Srebrenica od muslimana. Više od tri miliona izbeglica svih nacionalnih i verskih opredeljenja rasterano je na sve strane, ostavljajući u zavičajima oko 150.000 grobova, bezbrojna spaljena sela, rasturene gradove… U Srbiji, ojađenoj sankcijama, inflacijom i nezaposlenošću, Aleksandru Tijaniću cvetale su ruže. Zagledan u svoje bankovne račune, stanove i džipove, nije primerio tiraniju Bengalskog Tigra, progon opozicionih političara i nepodobnih medija, pljačku državne i društvene imovine, podljudske uslove u izbegličkim kampovima i sunovrat u bedu ostalih žrtava slobizma. Nije hteo ni da vidi švercerski biznis Marka Miloševića, a i kako bi kad se nije razdvajao od Bojane Bajrušević, udovice Vlade Trefa, prestolonaslednikovog mafijaškog mentora. Neobavešten, nije znao da postoje parapolicijski odredi smrti, bio je zaslepljen sjajem poniklovanog magnuma 357, koji mu je poklonio, ko zna za kakve zasluge, lično Dugouhi Jovica.

Takve sitnice su mu promakle. Logično. Imao je prečeg posla. Da bi opravdao ministarsku funkciju i prateće beneficije, u javnosti je morao da dokazuje kako je Mira „evangelista nade i tolerancije“, a u tajnosti da je zabavlja na poselima dvorske svite. O dogodovštinama s privatnih sedeljki u vili „Mir“ obaveštavao je društvo u „Fresci“, „Vuku“ i „Papagaju“, nadajući se da će se glas o njegovoj pripadnosti povlašćenom krugu proširiti čaršijom. S famoznim pivljanskim darom za verbalni žongleraj, na nivo urbane legende podigao je priču o dva ručka na dvoru. Prema njegovom svedočenju, Mira je pozvala odabrano društvo na ručak, njih desetak. Posle dva sata borbe sa escajgom, gosti su počistili sve što se našlo na stolu, od predjela do deserta. Taman što su raskopčali kaiše i kragne, stigao je Sloba. Veseo zbog milih lica, seo je na čelo stola: „Maco, nemoj da ljudi gladuju, daj nešto da se ruča“. I, stižu novi tanjiri i ovali, ministri Karić i Tijanić opet srču supu. Bolje im je da puknu, nego da gladnom diktatoru priznaju da su se već prejeli.

Međutim, sve što je lepo kratko traje. Nije prošlo dugo, na istom mestu Mira je organizovala večeru, poslednju za Tijanića u tom društvu.

Sve što vladari i njihove sluge nisu hteli da vide, izlilo se na ulice. Krađa lokalnih izbora u jesen 1996, izazvala je prve ozbiljne demonstracije. Vlast se zaljuljala. I Tijanić s njom.

Svestan da je dopratio cara do duvara, Tijanić je iz stana u „crvenkapi“ krenuo na Dedinje, da se suoči sa sudbinom. Iz džipa posmatrao je sukobe policije i „šačice fašista“, džabe je odvrnuo do kraja Ibricu Jusića, ni „Jubi sam vašu kćer“ nije mogla da nadjača pištaljke i šerpe. Na dvoru ga je, među isprepadanim drugovima, najoštrije dočekala Mirina jurodiva kćer. Nezadovoljna njegovom mlakom medijskom odbranom krađe, Marija ga je prva optužila za dezerterstvo. Čim je izostala očekivana Mirina podrška, Tijanić je, bar prema njegovim tvrdnjama, shvatio da je gotov, ali bar je našao dovoljno hrabrosti da ponudi ostavku na sve funkcije. I na pripadnost koru diktatorovih slugu.

– Nisam videla većeg čoveka s manjim mudima – konstatovala je Mira na rastanku.

Tijanić je to shvatio kao smrtnu presudu. Na putu ka „Ju biznis centru“, sve vreme je čekao da se u retrovizoru pojavi sivi audi s ekipom za egzekuciju. Uplašen, nije shvatao da je upravo dobio priliku za novi početak.

Opet uzalud. Nije imao snage da iza sebe ostavi mračnu prošlost. Naprosto, postao je njen sastavni deo. Umesto povratka u novinarstvo, čim je ostao bez starog, počeo je da traži novog gospodara. Izbor nije bio težak. Koštunica.

(nastaviće se)

Advertisements
3 коментара
  1. Jelena Tinska permalink

    Llicemeri koji su mu sve zaboravili misle da je ovaj tekst pljuvanje po Tijanicu kome je svakako ggrobno mesto tamo gde je za\sluzio da bude.
    Popovicev tekst mnogi čitaju kao pljuvanje po njemu a on zapravo pokušavaa da kaže kako mi je žao što je Tijanic neverovatan talenat prodao skotovima koji mu nisu za prineti.Ne treba citai povrsno i osvetnicki ovo sjajno stivo koje je zapravo jedan dirljiv oprostaj dvojice kolega.Sta god neko pomislio.

  2. Огласила се још једна самозвана и непризната удовица.
    Из неког разлога сматра да је неком потребно ЊЕНО тумачење оног што је писац ових редовао казао.

  3. Vesna, duboko verujem da je Vaš život savršen, bez ijedne greške, ako se išta u ovom životu može uopšte nazvati „greškom“. Što se mene tiče, „greške“ jesu upravo ljudi kao Vi, koji od drveta ispred svojih očiju ne vide čitavu šumu. „Samozvana“ i „nepriznata“ udovica… ko to treba da je „prozove“, ko je kompetentan da joj „nalepi“ bilo kakvu etiketu? Možda Vi, o presvetla Vesna Medan? Da li je Vaše dvorište dovoljno čisto da biste nos gurali u tuđe? Lično ne verujem, jer svojim komentarom, potpuno nebitnim za objavljeni članak, pokazujete da ste samo još jedan u nizu iskompleksiranih i nezadovoljnih mediokriteta. Iz nekog razloga VI smatrate da je nekom stalo do VAŠEG mišljenja…. patetično.
    Da, nekima treba nacrtati šta je pisac želeo da kaže, jer eto… uvek se nađe neko ko ima neka druga posla, sem da pokuša da pročita članak kako dolikuje i, ako ima šta da doda ili pojasni vezano za članak – to i učini. Ali ne… da je više onih koji tako postupaju, ovoj zemlji se ne bi mogli prodavati krajnje idiotski reality show-ovi… situacija je, nažalost, potpuno obrnuta, što dokazuje i Vaš komentar.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: