Остоја Симетић: Приказ књиге Предрага Поповића „Истина о Вучићу“

Иако Нову годину (ниједну) не славим дуже од деценије, овог 31. децембра, један пријатељ ме је пријатно изненадио поклоном. Била је то књига „Истина о Вучићу“. О аутору, Предрагу Поповићу, нисам знао ништа, али наслов је био више него инспиративан.

Истина о актуелном диктатору, писана је публицистички, без претензија на судску доказивост, али довољно питко да се штиво од својих двестотињак страница чита у даху, откривајући читаоцу појединости из односа писца и главног јунака, које дочаравају карактерну подлост, одсуство емпатије, склоност безочном лагању, освети, удвориштву и насиљу тиранина Вучића. Кроз њигу дефилују и други виђени напредњачки кадрови, људски још ниже позиционирани од свог вође, те новинари, тајкуни, политичари из других партија и остали полусвет који својим поступцима печати стварност у којој бауљамо протекле две деценије.

Најважније, што нам Истина доноси, јесте потпуни приказ моралне наказности Александра Вучића, у свим слојевима његове сплеткарошке душе и злобног, срачунатог ума. Лажљивац! Ако би се поставио задатак да се самозвани први потпредседник речју опише, ово би била реч. Бахат и насилан, подмукао и неискрен, човек који се не стиди ничега, у стању да шени пред јачима и да се сурово свети немоћнима, идеологију, политику и државу схвата само као средства за долазак до моћи, утицаја и богатства. Власт га опија. Спреман је на све. Ради иза леђа најближим сарадницима. Чини се да је и породични живот, у случају овог психопате, режија и оруђе за креирање имиџа о себи као о скрушеном аскети, жељном само бољитка за Србију и њен народ.

Наставља да лаже и када је то очигледно, чини моралне неподопштине ако су му у интересу по систему актера преваре из Нушићевог Покојника. Једно су хришћански закони, а друго је живот. Обмањује, искоришшћава, опањкава и продаје људе. На смрти радикала Ранка Панића, кога су на смрт пребили досови полицајци, гради своју популарност и имиџ борца против неправде, а у обећану посету истотм том Панићу који лежи у болници између смрти и живота, не одлази, јер губи у партији шаха.

Ради за тајкуне које отворено пљује у медијима, прима налоге од Ђиласа и Дачића док је у опозицији да би извукао личну корист, али смишља освету којом ће се насладити кад куцне час.

Шири опис личности и (не)дела Шешељевог, некада потрча, а касније егзекутора, од овог крокија, читалац може и треба да пронађе у књизи „Истина о Вучићу“.

Једино што се потписнику овог приказа није допало у представљеном штиву, јесте штампа латиницом и Поповићев опис и доживљај себе самога, који делује заслађено (иако човека не познајем уопште), јер читаоцу пред очи призива лик Хемфрија Богарта из Казабланке или неког од филмова о Филипу Марлоу, а тешко је поверовати да неко, ко пристаје на сарадњу с Алеком, знајући  какав је, може бити толики Џек као Боги. Једноставно, ја не могу да замислим глодура Вучићеве „Правде“ у улози класичног холивудског антихероја из златног доба. Уз ову, ипак ситну замерку, препоручујем свакоме ко се нађе у прилици, да прочиота ову књигу и њен садржај шири међу људима с којима се среће. Важан је сваки освешћени човек.