Skip to content

„TEŠKA REČ“ – EKSKLUZIVNO – STENOGRAM EMISIJE KOJU VEČERAS EMITUJE SNS-PINK

09/03/2014

DRAGAN J. VUČIĆEVIĆ (Namešta kravatu i vrlja na sve strane, pokušavajući da otkrije koja ga kamera snima. Publika misli da je to deo skeča, pa aplaudira): – Dobro veče, ovo je „Teška reč“, moja i zna se čija najgledanija emisija. Moji večerašnji gosti su gospodin uskoro premijer Aleksandar Vučić, Nebojša Krstić, bivši… smešno mi da kažem… savetnik predsednika Srbije… E, al’ si ga savetovao… Kolega Panović, zaboravio sam mu ime…

PANOVIĆ: Zoran…

DJV: Šta Zoran?

PANOVIĆ: Moje ime je Zoran.

DJV: Aha…

VUČIĆ: Ako mene pitate, Zoran je lepo, najlepše ime. I srpsko i evropsko. Gospodo, to divno ime nosio je i naš najveći reformator i vizonar posle mene. Mislim, bio je pre mene, ali sad sam ga ja prestigao, pa je posle mene. Da, dozvolite da podsetim na Zorana Đinđića, mog predhodnika, reformatora i vizionara, kao što sam već rekao. Ne želim da pominjem, ali ako me pitate, svi, čak i gospođa Ružica, primećuju koliko ličim na njega. Mislim, pre nego što je Zveki, novi srpski heroj, novi Gavrilo Princip… Oprostite… Nisam hteo to da kažem, valjda su me emocije ponele…

DJV (zbunjen malo više nego inače): Dobro… Tu je i kolega Petar Luković…

VUČIĆ: Eto, zbog njega sam se zbunio. Luković! Eto!

LUKOVIĆ: Šta sam ja kriv?

VUČIĆ: Pa, pomenuli smo Đinđića i onda, kad vidim Lukovića, sve me podseti na onaj divni 12. mart kad su se Legija, Zveki, Šiptar i Kum obračunali sa svojim mafijaškim čedom…

KRSTIĆ: Gospodine Vučiću, šta to pričate?

VUČIĆ (briše znoj sa čela): Ne znam… Oprostite… Ja samo zevam, a iz mene progovara glas prošlosti…

DJV: Da, stoko bezrepa, to se i meni ponekad desi… Čuj mene – stoko bezrepa! Pa, to nisam urliknuo otkad sam opelješio Miškovića i promenio gospodara. (smeje se, publika aplaudira)

VUČIĆ: No, zaboravimo to… Znate, jutros u pola pet… Da, da… pre svitanja, dok pošten svet još spava, primio sam neke novinare. I infuziju. Duplu dozu. Duplu dozu novinara. Dakle, Vladu Đukanovića. Od tada mi nije dobro, muti mi se u glavu, priviđa mi se Jeti… Ni infuzija dr Stefanovića nije pomogla… Ali, nema veze, jači sam od od svih srpskih specijalaca. I ne samo srpskih, nego i regionalnih. Kao Rambo. Hoćete da vidite? Hoćete li da napravim deset hiljada milijardi sklekova? A?

DJV (grca od smeha): Ma, gospodine Omiljeni, ne morate, verujemo vam… Zar ne? (Svi gosti klimaju glavom)

VUČIĆ: Mogu ja to, odlično sam se pripremio. Naučio sam čak dva citata iz eseja Maksa Vebera. I više bih, nego znate kako je, sveže oženjen, mlada supruga, pa još trudna… Eh… Doduše, pripremio sam se za dijalog s dragim prijateljem, bivšim predsednikom bratske Kroacije, gospodinom Stjepanom Mesićem. Gde je?

DJV: Ne znam kako da vam, Najdraži, kažem… Mesić je u poslednji čas, sram ga bilo, odbio da se pojavi u emisiji. Kad je čuo ko će biti gosti, rekao je da je to previše čak i za njegov ukus, toliko ustaša na jednom mestu…

VUČIĆ: Ustaša?

LUKOVIĆ: E, sigurno je mislio na mene!

PANOVIĆ: Ili na mene, zna se kakvu uređivačku politiku ima moj „Danas“.

KRSTIĆ: Gospodo, mislio je na predsednika Borisa Bivšeg, sto odsto.

ŽELJKO MITROVIĆ (proviruje ispod stola, namešta šiške): Pa, ljudi, da li ste normalni? Držite se scenarija. Vučko, lave, čitaj to što sam ti napisao…

VUČIĆ: Da, gospodine, čitajte što piše u scenariju…

DJV (prebire po listovima papira): Odmah… Odmah.. Jel’ i ovo – Đilas je kriminalac?

MITROVIĆ: Naravno!

LUKOVIĆ: Ne, to prepustite meni, niko od mene ne pljuje bolje i žešće po Demokratskoj stranci i Đilasu…

KRSTIĆ: Da, vi ste, gospodine Lukoviću, vrlo energični, ali priznajte da nismo loši ni BB i ja, vredni smo kao maljčiki koje retko viđaju s devojkama.

VUČIĆ: Ne želim da se mešam u uređivačku politiku, ali predlažem da čerečenje kriminalca Đilasa ostavimo za kasnije, a da prvo udarimo po najvećem zlu koje razjeda Srbiju, Evropu, Ameriku… Da, da… Po tajkunu Miškoviću…

DJV: Da, Mišković!

LUKOVIĆ: Da, Mišković! Taj finansijer fašista i mafijaša…

DJV: Pa, dobro, nije samo njih finansirao…

MITROVIĆ (opet izviruje): Vučko, ne lupaj. Samo čitaj!

DJV: Ma, ne znam odakle da krenem, umesto pitanja neko je po scenariju crtao srca i ženske usne, napućene…

MITROVIĆ: Gde vidiš srce, to znači da nešto pitaš gospodina Vučića. Nije bitno šta, on će ionako sam da objasni da je najlepši, najpametniji, najjači… A, to nisu ženske nego Vučićeve usne. Znači, kad dođeš do tog znaka – pošalji pusu budućem premijeru…

DJV: Dobro, shvatio sam. Dakle, gospodine Srce, cmok-cmok…

VUČIĆ: Ako mene pitate, odgovoriću vam vrlo jasno. Vreme je da krenemo svom snagom u budućnost.

DJV: Da, bolje je u budućnost nego u prošlost.

VUČIĆ: Gospodine, ne prekidajte me, ne podsećajte me na prošlost. Čim čujem tu strašnu velikosrpsku reč oblije me hladan četnički znoj, zaljuljam se kao u kosovskoj kolevci vaskolikog srpstva i prolaze me žmarci kao da sam u haškoj ćeliji sa… sa onim…

(Publika oduševljeno aplaudira. Međutim, iznenada, ničim izazvan, čuje se dečji plač. Svi gosti se osvrću po studiju, pokušavaju da otkriju ko plače.)

DJV: Dragi gledaoci, eto i to se dešava… Suze u studiju…

VUČIĆ: Sigurno je neko napaćeno dete, vapi zavejano u snegu i čeka da ga spasem…

PANOVIĆ: U, opet pada…

VUČIĆ (nervozno): Da, gospodine Panoviću, uvek ima dece kojoj treba pomoći. I ako mislite da je to smešno, reći ću vam. Nije. Eto, meni su se na celom internetu rugali što sam spasavao nedužnu nejač. I, da znate, nacionalnost nije bitna. Pa, šta ako sam nosio albansko dete? Sad su svi zaboravili da sam pomagao i hrvatskoj deci. Recimo, onom Dariju Barbaliću. Taj nevini dečak imao je samo šest godina kad su radikali njegovim roditeljima oteli stan i mahali njegovom putovnicom, dokazujući da je on „mali ustaša“. E, i tada sam priskočio u njegovu zaštitu. Ne mnogo, ali koliko god sam mogao, svim srcem i svom snagom pomogao sam da ga proteramo iz rodnog Zemuna u lijepu njegovu Hrvatsku. Taj divni dečak sad živi u nezavisnoj državi, članici Evropske unije, dok je pred njegovim vršnjacima, koji su, siroti, ostali ovde, još dug put u budućnost.

(Aplauz)

DJV: Bravo, vaše Veličanstvo, vi ste pravi heroj…

VUČIĆ: Da, ali pošto sam skroman, ne želim to da ističem… Ipak, kad sam već počeo, da vam kažem… (opet se čuje dečji plač, govornik je nervozan što ga prekida, ustaje i gleda po studiju) Koji degenerik toliko cmizdri?

(Neko ustaje u poslednjem redu.)

VUČIĆ (skida naočare, da bolje vidi): Nebojša, jesi li to ti?

STEFANOVIĆ (glas mu drhti): Ja sam, Veliki Vođo.

VUČIĆ: Pa, šta je bilo? Ko te dirao?

STEFANOVIĆ: Onaj Radulović na tviteru napisao da sam neki bot. Joj…

VUČIĆ: Ma, nisi bot… Ti si Slina… Samo se smiri, sedi i ćuti… Može? I nemoj da plačeš…

STEFANOVIĆ: Može. Hvala.

VUČIĆ: Dakle, eto kako najtežim uvredama i klevetama razni korumpirani zlikovci pokušavaju da zaustave reforme. Ali, neće im uspeti…

LUKOVIĆ: Neće! Neće dok je Aleka Velikog, Caneta Ništa Manjeg, kao i Bebe Galeba…

VUČIĆ: Da, ali da ne zaboravimo i Lukovića, onog pravog, što se preziva Ulemek… I on je naš stari drugar…

MITROVIĆ (izleće ispod stola): A ja? Zar sam ja, Alek Najslađi, poslednja svirala na tvojoj rupi?

VUČIĆ (s osmehom): Ne, Lave… I ti si nam drag. Dođi u krilo, sedi… Hajde, pustite reklame, dugo nisam video svoj predizborni spot, a baš je lep…

(Svi aplaudiraju)

https://www.youtube.com/watch?v=z_3haqqkJ-sСлика

Advertisements

From → Uncategorized

6 коментара
  1. Maр permalink

    ППВ: „Ја сам мањи од Ангеле Меркел, ја сам само мали човек. Ангела је велики лидер. Још нисам имао ту част да је сретнем.“ – а онда је ППВ то рекао у оквиру 24 часа бар два пута јавно и понизно, на коленима – сад у емисији и приликом „свечаног“ отварања мерцедес-икарбуса.
    Да ….заиста је мали човек кад већ има такав став о себи лично. Исувише мали човек, мали човек за ког не вреди гласати. У крајњу руку, био је бар по први пут искрен одкад знам за њега.

    • Човек воли немачку памет и производе, тако рече, па немачки пријатељи…још само фали да се надува ЦиклонаБ као познатог немачког производа, чисто да видимо како ће да делује код њега. Можда га начисто просветли као највећег немачког фана у Србији.

  2. Maр permalink

    …ах, да! Публика, односно чланство СНСа, у емисији је заиста отужно, деца која или не схватају ствари и живе у невероватним заблудама и обманама и верују у деда-мраза или су толико неинформисана да је то за сажаљење. Апсолутна туга. Тужнији су они и од самог ППВа У ОСТАВЦИ. Ал не само тужнији, већ самим тим и ОПАСНИЈИ. За живот, за будућност Србије и људи који живе у Србији. Ал разумем их – медијска блокада, за друго, нешто боље, не могу ни да знају. А кад им ППВ озакони феуд-робовласнички закон о раду, можда се, ипак, мало замисле и поразмисле о свему детаљније и дубље. А не површно. А тек аплаузи….?? Циркус. Циркус. Поновићу још једном – ЦИРКУС. И лоботомија.
    „Будућност у коју верујем.“ ?????
    Желим да имам САДАШЊОСТ у коју верујем.

    • “То дебилизовано чланство прати шефа када се појављује и на ТВ. Седе иза стола где шеф излаже своје умности и чекају када ће режија да им дозволи да тапшу, таман онолико гласно и дуго колико је шеф договорио са режисером програма. Треба само мало посматрати лица и понашање тих, већ дебилизованих, обично младих људи, па схватити да је враг однео шалу.“

  3. draza permalink

    Nesrecni Pera L. se u pravoj Teskoj reci pitao zasto je Tadic krio da se rukovao sa Cekuom. Evo vesti iz 2006:)

    VUČIĆ: TADIĆ DA OBJASNI GRAĐANIMA ŠTA RADI SA ČEKUOM

    Generalni sekretar Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Vučić danas je ponovo kritikovao predsednika Srbije Borisa Tadića zbog susreta sa premijerom Kosova Agimom Čekuom u petak na skopskom aerodromu i ocenio da Tadić mora da objasni građanima „šta radi sa Čekuom“.

    Na konferenciji za novinare, Vučić je rekao da je SRS „šokirana činjenicom“ da predsednik Srbije „naziva teroristu i optuženika za ratne zločine Agima Čekua vojnikom i sa njim na pristojan način razgovara o budućnosti dela teritorije Republike Srbije“.

    Vučić je rekao da Tadić mora da objasni građanima Srbije kakav je to Čeku vojnik, šta sa njim radi i zašto nije protestovao kod organa drugih država što nisu poštovale Interpolovu poternicu i Čekua uhapsile.

    „Razumemo mi da je Čeku podržao takozvane demokratske snage u Srbiji, znamo da je i Tadiću i Vojislavu Koštunici (premijeru Srbije) izuzetno značajna pordška Čekua“ rekao je Vučić i dodao da Tadić mora da objasni i da li važi Interpolova poternica.Predsednik Srbije Boris Tadić i kosovski premijer Agim Čeku sreli su se 15. decembra slučajno na aerodromu „Petrovec“ kod Skoplja, pošto su avioni kojima su putovali bili zbog guste magle u Beogradu i Prištini prinuđeni da tamo slete.

    Povodom izjave ambasadora SAD u Srbiji Majkla Polta za današnje „Večernje novosti“ da je Kosovo pri dnu liste odnosa SAD i Srbije, Vučić je rekao da teritorija Srbije „ne može da bude bilo čija prćija“.Funkcioner SRS-a ocenio je i da će ta stranka biti blizu, a možda i ostvariti cilj iz stranačkog slogana „50 odsto plus tvoj glas“ na izborima 21. januara i dodao da će se to „posebno videti“ na završnom mitingu u Beogradu 16. januara.

  4. Nislija permalink

    Nece biti nista cudno ako posle izbora DJV postane generalni RTS-a. ccc

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: