Skip to content

ZAŠTO PODRŽAVAM 10. VUČIĆEVIH ZAPOVESTI

06/07/2014

informer 05.07.14.

Potpisujem svaku reč u manifestu koji je premijer Aleksandar Vučić objavio u stranačkom porno-biltenu „Informer“. Ne izostavljajući nijedan detalj, perfektno je analizirao uzroke i posledice katastrofalnog stanja u Srbiji i, što posebno treba naglasiti i pohvaliti, ponudio konkretna rešenja za oporavak.
Iskreno sam uveren da se jedini izlaz iz duboke državne i nacionalne krize nalazi u pravcu koji je odredio premijer Vučić. Samo u suprotnom smeru.

1. AKCIJA ODMAH – Sve nade, namere, ideje i predloge Vučić je sažeo u parolu „Akcija odmah“, ponosno kopirajući svog novog idola Frenklina Ruzvelta.
U pravu je, Srbiji je potrebna akcija i to odmah, pre nego što je naprednjački kartel pretvori u srednjovekovni feud kojim će apsolutistički vladati mračni gospodar sudbina. Nema vremena za jalove politikantske, marketinške i medijske rasprave, za vickaste verbalne bravure na Fejsbuku i Tviteru. Slab je alibi „rekoh i spasih dušu svoju“. Priča nije dovoljna, moramo da pređemo na dela. Dok ne bude kasno. Dobro kaže Vučić: Akcija! Odmah!

2. BUĐENJE – „Verovali smo u sopstvene opsene. (…) Stradali smo sanjajući takve snove i sada je red da se probudimo“, kaže mudri premijer.
Tačno. Dosta je spavanja i snevanja neke lepše budućnosti. Neće nam je Vučić doneti, u to vas je uverila java u kojoj su nam njegovi politikantski eksperimenti napravili košmar od života. Više od 20 godina on opsenjuje građane, gura ih u ratove protiv Hrvata, muslimana, Albanaca, američkih „nacističkih zločinaca“ i evropskih „srboždera“, da bi nad grobovima i stratištima, transformisan u evroatlantskog fanatika, „neprijatelje vaskolikog srpstva“ proglasio „prijateljima bez kojih nam nema spasa“. Tim opsenama, narodu je nudio krv, suze i znoj. Za sebe je uzeo stanove, vile, pare…
Kad klovn zabavlja narod, to je komedija. Kad klovn vlada narodom, to je tragedija. To zna i Vučić, zato kaže: „Najlošije i najštetnije odluke za naš narod dobile su najjaču podršku“. Ispravnost te teze dokazali su građani na poslednjim izborima kad su većinski glasali za njegovu militantnu falangu. Opsenjeni njegovim populističkim trikovima, nisu hteli da slušaju zdrav razum. Sad moraju Vučića. Dok se ne probude. A kad progledaju svojim očima, imaće šta da vide – mrak! No, buđenje je zaista prvi uslov za početak oslobođenja.

3. BEZ STRAHA – „Moramo da izađemo iz začaranog kruga i da prestanemo da se plašimo pokretanja“.
To je suština izazova. Srbija se decenijama nalazi u začaranom krugi u kome je danas vrti Vučić. Od svojih prethodnika – Miloševića, Šešelja, Đinđića, Koštunice i Tadića – nasledio je autentični srpski recept za opstanak na vlasti. Strogo kontrolisanim medijima širi hipnozu kojom zabavlja primitivne, obmanjuje lakoverne i zastrašuje sve koji misle svojom glavom.
Da bi se izašlo iz začaranog kruga neophodno je razbiti atmosferu straha. Znam, to nije lako. Iako je strah iracionalna kategorija, opasnost od Vučića je vrlo realna. Međutim, kao što je Ruzvelt rekao, a Vučić ga citirao – jedina stvar koje treba da se plašimo je strah. Agresivnim istupima i direktnim pretnjama nepodobnim pojedincima srpski premijer pokušava da produbi paranoju, zaustavi demokratske procese i očuva začarani krug nesreće. Svestan da se na vlasti održava upravo pomoću straha, usklikom „ova vlada se neće plašiti“, on preti svima koji se osmele na otpor.
Ne sumnjam, kad oseti da mu se tron ljulja, Vučić će ga braniti nasiljem. Kao i kad je prvi put padao s vlasti. Ko ne veruje, neka pita Ćuruviju. Ipak, odlučnost u zlu ne dokazuje njegovu snagu. Naprotiv. Uslovljen vlastitim karakterom, izuzev talenta za manipulisanje, Vučić je jedno veliko ništa. Slab, gnjecav i nikakav – formatiran u Šešeljevoj laboratoriji za lobotomiju – on nema snage, ideja i moći da na duži rok drži Srbiju u ovom patološkom začaranom krugu. Uzalud svi pinkovi i informeri pokušavaju da ga predstave kao neprikosnovenog kralja džungle. On je samo lav od papira, i to loše prepariran u Briselu i Vašingtonu.
Kad građani poslušaju njegov savet i „prestanu da se plaše pokretanja“ rasplinuće se njegov iluzionistički trik. Da, u borbi za slobodu uvek se strada – to mi Vučić već konkretno dokazuje – ali nema druge, svaka diktatura nameće revoluciju kao obavezu. Bez straha.

4. BEZ ZAVERA – „Za sve smo sami krivi, nema nikakvih zavera, belosvetskih zavrzlama, vanzemaljaca, vatikansko-pravoslavno- budističko-cionističko-šamanskih urota“.
Baš tako.
Sami smo krivi. Vučićeva tiranija nije plod nikakvih zavera, to je izbor samih građana Srbije. Niko sa strane nije skrojio urotu kojom je on aboliran od svih laži, prevara i krvavih avantura, sami smo ga abolirali.
Ipak, prema ovoj Vučićevoj zapovesti imam malu rezervu i to prema delu rečenice u kojoj tvrdi da ne postoje vanzemaljci. A Vlada Đukanović?

5. STOP UMORU I DEPRESIJI – „Ljudi su ovde umorni i konstantno depresivni, i sluđeni, i u glavi im je češće ’dosta mi je svega’ od želje za promenom“.
Da. Građani, sluđeni životom u dve decenije dugom vanrednom stanju, odustaju od želje za promenom i beže u depresiju. Kako i ne bi. Kao što Vučić mudro tvrdi „političari se vrte kao na ringišpilu“, „levičari postaju desničari“, „intelektualci mašu pesnicom“, „ništa se ne menja“… Da nije tako, on bi odavno izleteo iz rotacije i završio na političkoj deponiji, gde mu je i mesto, a ne bi menjao ideolgije, mahao pesnicom i zlostavljao Srbiju svojim naopakim eksperimentima.
Dakle, treba poslušati Vučića, zaboraviti na umor i učiniti sve kako bi konačno došlo do pravih promena.

6. DŽORDANOV PRIMER – „Srbija je kao Džordan. Bezbroj puta je promašivala, ali uveren sam da posle mnogo teških mera, kao posle njegovih napornih treninga, dolazi do neslućenih uspeha. Inače, ceo film o Džordanu je sastavljen od snimaka njegovih promašaja, uz vrlo kratku poruku – da li znaš koliko puta treba da probaš i koliko puta da promašiš da bi postao Majkl Džordan?“
Nisam gledao film o legendi NBA, ali napisao sam tri knjige o Vučićevim promašajima, o tome kako je trenirao kod Karlobaga, u Srebrenici, Prizrenu. Sad ga gledam kako trenira s Kirbijem, Eštonovom, Abu Zajedom, Veranom Matićem, Legijom, Vukom Draškovićem i sličnim saigračima. Umesto stimulativnog filma o Džordanu, građani neka pogledaju snimak intervjua Bebe Popovića, lakše će shvatiti kakav promašaj Vučić sada priprema Srbiji.

7. ŽIVOT, NE SMRT – „Od kliničke ili stvarne smrti, draži su mi život i budućnost“.
Odlična parola. Vučiću bi na njoj pozavideo i Grunf.

8. RAD I SAMO RAD – „Kao narod i država eksperimentisali smo, pokušavajući da malo radimo, mnogo kukamo i tražimo da budemo plaćeni za sve ono što nismo zaradili. (…) Rad mora da bude naša glavna ideologija, osnova naše vere, naš glavni zalog za svaku i svačiju budućnost. (…) Koliko smo malo radili, a koliko smo lagali, i sebe i druge, nismo ni tako loše prošli.“
Surova istina. Koliko je Vučić malo radio a mnogo lagao, dobro je i prošao. Iako nema ni dana radnog staža, bio je umešan u mnoge prljave poslove. Zato je u vladu, koja najavljuje konačni obračun s radnicima, uzeo sebi slične. Ivica Dačić, Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin… Zbir njihovih radnih minuta mimo politike – nula. Još su gori rezultati njihovih političkih angažmana, eno ih po grobljima, u izbegličkim kampovima, uništenim fabrikama… U stilu svog germanskog mentalnog pretka, Vučić insistira na devizi „Arbeit frei machen“. I, opet je u pravu. Dosta je kukanja, vreme je da građani zasuču rukave i prihvate se posla na demontiranju parazitskog sistema koji simboliše premijer Vučić.

9. NIŠTA LIČNO – „Ako promašimo ovaj put, u ovom mandatu, ja ću morati zauvek, oslobođen i sujete i patetike, da napustim politički teren. Biće to i moj lični poraz, u poslu u kojem nema ničeg ličnog.“
Bravo. Na građanima Srbije je da biraju: normalan život ili Vučićev poraz. Jedno isključuje drugo. Srbija mora da ga, tako sujetnog i patetičnog, zauvek ostavi u prošlosti, zarad vlastite budućnost. Dok se to ne desi, sudbinom svih nas vladaće njegovi lični kompleksi i lukrativni porivi, njegovi rođaci, šoferi, sekretarice, mafijaši i ostale štetočine iz SNS kartela.

10. PROMENE – „Obećao sam reforme, akciju i promene. Moja obaveza je da to probam po svaku cenu i uz svaki otpor.“
Naravno. Moja obaveza je da probam da pružim otpor diktatoru, bez obzira na cenu koju već plaćam. Ne moraju njegovi kumovi i saradnici da me podsećaju kako je prošao Ćuruvija kad se suprotstavio Vučićevoj tiraniji. Sećam se toga, znam kako prolaze žrtve demokratskog sučeljavanja mišljenja s njim. Ipak, prihvatam da sprovodim ovih 10 Vučićevih zapovesti kako bih pomogao, u meri vlastitih mogućnosti, oslobodilačkoj boribi protiv prošlosti koja traje.
Dakle, akcija! Odmah!

Naslovna 01 narudžbenica

Advertisements

From → Uncategorized

5 коментара
  1. Karolina permalink

    Odličan tekst! Samo moram da Vas ispravim u osmoj zapovesti je “ Arbeit macht frei! „. Ovo što ste Vi napisali ne znači ništa. Svako dobro!

    • Hvala za oborje, i za ocenu teksta i za ispravku.
      Za prevod te parole konsultovao sam translate.google.rs. Za razliku od Vučića, ne znam nemački. Uostalom, njemu će trebati. Da se lakše snađe u emigraciji.

  2. ljubica permalink

    A sad gospodine Popovicu napisite isto u 10 tacaka u kakvoj smo zemlji Dembeliji ziveli u periodu 2000 – 2012 i ko je zasluzan za to?

  3. Nislija permalink

    Kad smo vec kod Grunfa, vise puta dokazana „ko trci, ne hoda“.

  4. Veliko bravo za tekst, moj komsija. Opet prepoznajem Domanovica samo on nije imao Vucica i valjda mu je narod bio bolji. Ali vodja je isti.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: