Skip to content

TOMA NIKOLIĆ: LICENCIRANI LAŽOV I PREVARANT

23/09/2014

tomislav-nikolic-aleksandar-vucic-1382052592-382933

Predsednik Srbije Tomislav vojvoda Nikolić demantovao je sve koji su pomislili da politički ne postoji, da je mumificiran na funkciji bez značaja i uticaja. Međutim, nije Srbija te sreće. Izbauljao je iz svog bajčetinskog sarkofaga i vrlo živahno, kao nekada, nasrnuo na svoje omiljene žrtve – novinare.

Kako i ne bi, godinama mu kidaju živce. Dok je bio radikal, nisu verovali u njegova ratna obećanja da će Velika Srbija imati granice od Prizrena do Virovitice, optuživali su ga da preteruje kad predlaže da se u Bosni pohvataju i pobiju svi muslimani, i rugali su se njegovim tvrdnjama da će dva batoljona bradatih dobrovoljaca s Kosova preko Prokletija proterati sve Albance. Izdajnička multimedijalna banda nije razumela njegove pretnje američkim i britanskim vladarima, homoseksualcima i pedofilima, čiju će „ratnu tehniku, sve te kompjutere, avione i bombe, zaustaviti mileševski Beli anđeo“. Zle novinarske tračare, koje su otkrivale njegove dilove sa Čumetovim bratom Novakom, nazivao je „besnim kučićima“, a radoznalce koji su se čudili kako je sa 140.000 evra uspeo da kupi dva stana od po 250.000 evra, kao pravi šumadijski domaćin slao je u pičku materinu. Kao naprednjak, od novina koje su sumnjale u njegove akademske uspehe tužbom je tražio da mu plate dva miliona evra odštete.

Sada se, kao predsednik države, zalaže za uvođenje licenci za novinare. Ko naljuti njega ili Vučića – ostaje bez radne dozvole.

Podržavam taj predlog. Bolje da uzme licencu, nego život. A ko misli da vojvoda master Toma nije spreman na to, neka se seti Slavka Ćuruvije, vlasnika „Dnevnog telegrafa“. Strast s kojom ga je živog progonio, nije popuštala ni kad je Slavko već ležao u grobu u koji ga je smestio režim u kome je Nikolić bio potpredsednik vlade, a njegov „politički sin“ Alek Vučić ministar protiv informisanja.

Novinare RTV Beograd, „ustaške doušnike“, nije ispratio na onaj svet, zadovoljio se time što su najureni na ulicu. Ponosno je sedeo pored Šešelja, koji je čitao spisak za odstrel genetski i ideološki nepodobnih.

U emisiju „Teška reč“, na Pinku, došao je bez „crne liste“. Možda je i hteo da napravi spisak, ali nije imao koga da stavi. Na prste jedne ruke mogu da se nabroje novinari koji se sećaju ko je i kakav je Nikolić, a da imaju hrabrosti da mu to kažu. Krdo ostalih lažnih novinara, društveno-političkih radnika trenutno raspoređenih u medijima, podobno je samo za članstvo u naprednjačko-bajčetinskoj komisiji za dodelu licenci. Kandidata ima na sve strane, eno ih vire ispod Vučićeve suknje. Da ih sad ne nabrajam, bar ne ovom prilikom.

Dakle, licence su ok. Nikolić je toliko u pravu da bi trebalo na isti način raščistiti i političku scenu. Bez prava na bavljenje politikom trebalo bi da ostanu skotovi koji su gurali Srbe u ratove, nagovarali ih da ginu i ubijaju, svejedno da li u Antinu ili Srebrenici. Neka na đubrištu završe bednici koji su za vreme NATO agresije pod bombe slali tuđu decu, a svoju unosili u nove, poklonjene stanove. Marš iz kabineta svi koji ne mogu da dokažu poreklo imovine i svi koji ne mogu da danas stanu iza stavova koje su zastupali pre pet godina.

Umesto licence, Tomislav Nikolić zaslužuje pošteno suđenje, posle koga će, u miru kazneno-popravne ustanove, dobiti priliku da se suoči sa senima dva i po miliona izbeglica i prognanika, 150.000 ubijenih, 500.000 obogaljenih, milionima opljačkanih, ojađenih i prevarenih građana svih nacionalnosti, na čijoj žrtvi je on stekao sve što danas ima. Naravno, morao bi i da odgovara za saučesništvo u hajci na Ćuruviju, koja je završena sa 17 metaka u leđa.

Dok se to ne desi, licencirana stoka bezrepa Dragan J. Vučićević, voditelj „Teške reči“, može da bleji u Tomu master Nikolića. Taman su jedan za drugoga. I za Srbiju, ovakvu kakva je danas, ovu koja ćuti i trpi diktaturu najgorih, najslabijih i najglupljih. S njima dvojicom, reprezentativcima svojih zanata, Srbija i ne zaslužuje licencu za slobodu i dostojanstvo.

Fotografija0846

PS

Istog dana kad se na kioscima pojavio „Tabloid“ s mojim tekstom u kome sam opisao odnos Vučića i Nikolića pozvao me neki istaknuti naprednjak, predsednik jedne beogradske opštine.

– Pročitao sam ovo što si napisao, vidim da hoćeš da zakrviš Tomu i Vučića – preneo mi je svoje impresije, kojima nisam pridavao važnost dok se nije pojavio „Informer“, čiji je urednik isti ovaj DJV, s naslovom: „Preko predsednika buše premijera: Zakrviti Tomu i Vučića“.

Da bi razjasnio tu zaveru, Nikolić je došao na Pink, kod Vučićevića. I, čini mi se, rekao je istinu. Ne mogu novinari da ih zakrve. Oni su to sami uradili. Odavno. Kao da je sada potrebno medijima da Nikoliću objašnjavaju da mu je Vučić oduzeo sav uticaj i moć i sveo ga na nivo predsednika Centra za dodelu ordenja i diplomatskih pasoša mrzovoljnim taštama. Pa, Nikolić to zna, zato Vučića voli skoro kao Šešelja.

Naslovna 01 narudžbenica

Advertisements

From → Uncategorized

7 коментара
  1. Najteze je ubiti coveka prvi put, posle je sve rutinska stvar. AV je elegantno eliminisao Vojvodu Sekija pa ce istu sudbinu docekati I Vojvoda Toma od Bajcetine. Pitam se samo sta ce upotrebiti kao oruzje protiv Tome; ilegalno sagradjene vikendice na Savi u zasticenoj zoni, stanovi po Beogradu. Nazalost, plan diskreditacije preko laznih diploma nije uspeo. Hm, pitam se ko daje lovu za fond „Prve Dame.“ Nesto mi to mirise na reketiranje.

  2. TeTejac permalink

    Pazi, kada staviš ovakvu naslovnicu, to i nije loše…bar je uljudno. Ali kada staviš „pederska posla“ i ono „muda“ može čovek svašta da pomisli… al’ avaj sve je to na naš račun, naroda, na kraju ipak mi sve platimo…

  3. ljubica permalink

    A gde treba da zavrse oni koji su pozivali iste NATO bombe da jos zesce i duze bombarduju vlastitu zemlju , samo da bi oni dosli na vlast? Da li su nas i duze bombardovali ne znamo pouzdano, mada su istom i kasnije ispunjavali zelje. Kada dajemo sud o nekome treba da imamo neku osnovnu jedinicu mere. E sad postoje razlicite jedinice mere kao na primer metar, i on ima manje kao milimetar i vece kao kilometar. Za farad postoje samo znatno manje kao mikrofarad, nanofarad i pikofarad. Pa ako posteno sudimo predsedniku Tomislavu Nikolicu po bilo kojim osnovama, parama , stambenim kvadratima onda on moze biti samo 1 ili 2 pikofarada odnosno pikodjindjica.

  4. mirko permalink

    GOSPODINE POPOVICU, EVO JOS PRILOGA ZA NOVU BIOGRAFIJU NIKOLICA, PISMO NASEG
    DIPLOMATE IZ N.Y.
    Postovana urednice,
    Zivim u Americi. u Njujorku. Dugo godina sam bio funkcioner Ujedinjenih Nacija. Sada sam penzioner. Pazljivo i redovno pratim zbivanja u nasoj zemlji Srbiji uglavnom preko Interneta (dnevna stampa, nedeljnici, RTS …). Svakog leta provedemo po mesec do dva dana u Srbiji.
    Ovdasnja srpska dijaspora je upoznata sa teskom finansijsko-ekonomskom situacijom Srbije i merama koje sadasnja vlada preduzima ili ima nameru da preduzme zarad ustede budzetski…h rashoda – smanjenje penzija, plata i sl.
    Ovih dana je bilo zasedanje Generalne skupstine Ujedinjenih nacija. U nasoj dijaspori se zna da je delegaciju Republike Srbije predvodio Predsednik Tomislav Nikolic kao i da je delegacija gospodina Nikolica odsela u Hotelu Star Wood na Lexington Aveniji. U tom hotelu je otselo 50, i slovima pedeset, clanova delegacije ukljucujuci Predsednika i njegovu suprugu Dragicu. Bilo je sedam clanova bezbednosti. Dvokrevetna soba u hotelu Star Wood kosta 600 do 800 Dolara na noc. Gospodja Dragica Nikolic je navodno dosla na konferenciju o autistickoj deci. Ona je predsednik tog zastitnog udruzenja u Srbiji. Sa njom je bila i njihova snaja koja je blagajnik tog udruzenja. Usput su isle i u kupovinu i to bas u radnju Victoria Secrets gde se prodaje ekskluzivni zenstveni donji ves. Apartrman hotela Star Wood u kojem je otsela porodica Nikolic kosta bar par hiljada dolara na noc.
    Istovremeno je drugi deo delegacije na celu sa gospodinom Ivicom Dacicem, Ministrom spoljnih poslova, otseo u hotelu Kimberli (50. ulica i Medison avenija). Njih je bilo, kazu, 20, i slovima dvadeset.
    Radi opsluzivanja sedamdesetoclane delegacije Republike Srbije angazovani su ne samo Stalna misija pri UN (sto je prirodno) vec i Generalni konzulat u Njujorku, Ambasada RS u Vasingtonu, generalni konzulati iz Cikaga i Kanade. Trebalo je obezbediti automobile, vozace, prevodioce, pratioce u setnji i kupovini, placanje racuna u restornima itd., itd.
    Pre neki dan je istim povodom (Gen. skupstna UN) u Njujorku boravio Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije, gospodin Sergerj Lavrov. Sa njim je doslo jos sedam saradnika (provereno u Stalnoj misiji Ruske Federacije pri UN). Jedan iz obezbedjenja, zamenik njegovog sefa kabineta, predstavnik za stampu i nekolicina strucnjaka – Ukrajina, Sirija i sl.
    Pitanje: Koliko je stotina i stotina hiljada Evra kostala ekskurzija sedamdesetoclane delegacije siromasne Republike Srbije u Njujork i koliko je tu penzija, plata ili doprinosa zrtvama nedavnih poplava otislo. Da li ti vasi/nasi lideri imaju obraza. Znaju li da STANU ?

  5. darko.tadic permalink

    Има једна прича из српске историје, веома слична овој у вези Томе и Алека. Једном давно, на брдовитом Балкану, решила су два кума да скину главу трећем. Пошто су у души били веома поштени, морални и осећајни, одлучили су да прљави посао препусте другоме, рачунајући да само руке могу да се окрваве, али не и душа. Колико су били хумани, показује и одлука да трећег кума скрате за главу на спавању, да му буде лакше, да се не мучи превише. У недостатку отрова или курве са сифилисом, јер они ипак нису одрастали ни васпитавани на европским дворовима, одлучили су за мало мање суптилан метод, па су као средство ликвидације одабрали секирче, оно којим су шумадијски домаћини цепали дрва у миру, и турске главе у рату. Зарила се кумовска секира до срца, врисак се чуо целом Србијом, а кумови схвативши шта су урадили, почеше да лију горке сузе. До данас није утврђено да ли су плакали од радости или туге, али се зна да су свој злочин, као многи после њих, правдали тиме да су га починили за добро народа и у „име народа“, иако је тај исти народ волео и ценио трећега кума више него њих двојицу заједно. Наређење за ливидацију трећега кума, први је први је другоме послао преко свог крвника, чувеног кабадахије – Томе Вучића Перишића. Не знам да ли се историја игра са нама, на себи својствен и циничан начин, али два века касније такође трећем куму главу ће скинути један Тома и један Вучић. Тај исти Вучић не само што се из прикрајка надгледати скидање главе, претећи другоме куму да ће његовом одменити туђу, ако нешто не буде урадио како треба, већ ће кумовску главу лично донети оне који га је у сечу и послао. Али, живот пише романе… Само који деценију касније. тај исти Вучић, првога кума послаће тешка срца у прогонство које ће трајати годинама. Тешка срца али не од туге, већ од беса што првог међу њима нија уклонио на онај исти начин који је већ био примењен у једном шумадијском лугу. Два модерна српска кума, који су позабдали ножеве у лећа трећем, пре или касније пожелеће да један другоме скину главу. Изгледа да ће она први, старији, опет најебати као његов претходник, са том разликом што ће доживети још тежу казну – да му и рођени син окрене леђа, и стане уз његове „убице“.

  6. Dragoslavic permalink

    Има Бога!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: