Skip to content

ВУЧИЋ И ДВА ХУСЕИНА: ЉУБАВ ДО ПОСЛЕДЊЕ КАПИ ТУЂЕ КРВИ

25/09/2014

Fotografija0852

Многи светски државници истакли су се у борби против тероризма, хегемонизма и неофашизма. Нико као Александар Вучић. Само он је успео да, истим поводом и с истим оптужбама, ратује против обе сукобљене стране. Прво се са Садамом Хусеином борио против америчког тероризма, а сада с Бараком Хусеином Обамом јуриша на исламске терористе из Ирака и Сирије.

Доследно, увек против тероризма, Вучић је, док је био радикал, истицао да „Србија нема други избор него да се бори против Сједињених Америчких Држава“. Зато је позивао цео „слободни свет“ да пружи отпор „америчкој хегемонији“. Подсећао је на америчко истребљење Индијанаца, атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки, агресију на Вијетнам, оптужујући вашингтонске владаре да се понашају горе од Адолфа Хитлера.

– Американци би желели да Србију униште, да и Србија постане колонија, да и Србија постане вазал моћном америчком господару, а то је оно што ми као народ и као земља не можемо да прихватимо. Ти злочинци хоће окупацију Србије, они хоће да са лица земље нестану сви који се залажу за опстанак Србије као државе, њеног суверенитета и територијалног интегритета. Ми имамо нешто што нас уверава у коначну победу, а то је чињеница да ми бранимо само своје, да бранимо свој народ, своју слободу, и нећемо ништа туђе. Не могу Американци имати већа права на нашу земљу од нас самих, не могу Нови Сад или Приштина бити нигде у Калифорнији.“ (Конференција са делегацијом ирачке Баас партије у влади Србије, 25. октобар 1999. године)

Знао је да Србија „можда није довољно јака да се супротстави Америци“, али веровао је да ће се у ту неравноправну борбу укључити „много других земаља, азијских, латиноамеричких, афричких и европских које ће се супротставити америчком тоталитаризму, хегемонизму и империјализму“.

– Имамо ли избора? Хоћемо ли да идемо са САД? Хоћемо ли да идемо са онима који хоће да нас униште? Са онима који су убијали овај народ, са онима који су рушили мостове? Да ли то неко покушава да их амнестира или покушава да нас натера да заборавимо шта су нам све радили у претходних десет година и шта нам и даље раде? Или хоће да каже – имамо неки други пут? Немамо! – говорио је Александар Вучић пре него што је схватио да се исплати амнестирати злочинце и кренути са њима, руку под руку.

Једини спас за Србију и цео свет видео је у победи над „америчким нацизмом“.

– Американци неће одустати од свог циља док негде на глобалном плану не буду поражени. Без обзира на све жртве, они се не либе ничега. Уосталом, после Другог светског рата имали смо око 250 сукоба ниског интензитета или правих ратова, и у свих тих 250 сукоба само је једна земља, али апсолутно у свим сукобима, била инволвирана. То су Сједињене Америчке Државе – тврдио је Вучић док је био министар за информисање.

У говорима је одушевљено цитирао Садамове речи: „Нека амерички народ памти да нико кроз читаву историју није прешао Атлантик држећи у рукама оружје уперено против њих. Америка је та која је прешла Атлантик доносећи смрт и пустош читавом свету“.

– Американци нацистичким методама покушавају да империјалистички освоје цео свет и ми смо просто приморани једино и искључиво да се бранимо. Ни ми, као ни Ирак, не желимо ништа туђе. Ми желимо само своје, своју земљу, желимо свој народ, и желимо да заштитимо суверенитет и интегритет наше отаџбине. Нећемо ништа америчко. Нас уопште не занимају Лос Анђелес и Њујорк. Сигуран сам да ни грађане Багдада не интересује ни Бостон ни Хјустон, али очигледно да Американце интересује и Београд, и Нови Сад, и Багдад – истицао је радикал Вучић и додавао:

– Председник Садам Хусеин данас представља симбол отпора америчком режиму. И српски народ се солидарише у потпуности са ирачким народом и разуме патње и муке ирачког народа. Очекујем да ћемо успети да створимо основ за једну јачу и жешћу политичку основу за отпор не само према Американцима него и њиховим западноевропским слугама. Тај фронт отпора мора да крене широм света, макар кренули од две, три или четири земље, а ми знамо да су народи стотину земаља у свету против Американаца, и тај фронт ће се, сигуран сам, ширити, као што се ширио антифашистички фронт у Другом светском рату, тако ће се и овај фронт отпора Американцима и њиховој нацистичко-имеријалистичкој идеји ширити. (Говор Александра Вучића у Багдаду на коференцији „Светски центар отпора империјализму и тероризму“, новембар 2001.)

На отпор Америци, „држави која на варварски начин широм света чини највеће злочине“, Вучић је позивао „у име демократије, људских права, социјалне правде и равноправности свих људи и народа“.

– Народ Србије већ је искусио америчку „демократију“. Патили смо под њиховим бомбама, гранатама чак и касетним бомбама, али сада више патимо због њихове наводне политичке и економске помоћи и подршке нашој земљи. Као резултат те помоћи ми данас живимо горе него раније. Америка сада користи нове изговоре, као што је одлучна борба против тероризма, да би напала земље и народе који нису покорни. Судећи према америчким ставовима, све заиста независне и суверене државе представљају опасност и претњу Америци. Све ове земље су потенцијално гнездо терориста само зато што покушавају да избегну даље нелегално мешање у њихове унутрашње послове. Тероризам је, нема сумње, зло. Али Америка је једина држава која је потпуно одговорна за ширење тог зла – говорио је Вучић 2001. године у Багдаду.

Своје јуначке говоре, Александар Вучић је завршавао покликом: „За слободне земље! За Србију и Ирак! За српски и ирачки народ! За председника Шешеља и председника Хусеина!“

Међутим, Шешељ је отишао у Хаг, Садам у џенет, а Вучић у америчку амбасаду, свој нови Еден.

Као што је тада, током прих 15 година своје политичке каријере, грађане Србије гурао под бомбе, како је причао, америчких терориста, данас, трансформисан у напредњачког евро-атлантског фанатика нуди подршку Бараку Хусеину Обами у рату против исламског тероризма.

– Влада Србије подржава борбу против Исламске Државе Ирака и Леванта и спремна је да, скромним средствима којима располаже, ту борбу помогне – истакао је Вучић у писму председнику САД.

Током његове прве ратне авантуре Србија је тешко страдала под НАТО бомбама, о чему је он детаљно и крајње патетично обавештавао јавност. Сада, улазећи у рат с исламским фундаменталистима, опет гура Србе у мртвачке сандуке .

Не мари за будуће жртве, које гура под нож борцима ИСИС-а.

Признајем, не марим ни ја. Несрећници који преживе ионако ће опет гласати за свог џелата. Срби то, изгледа, воле… Мени је жао Барака Хусеина Обаме. Не пише му се добро. Вучић је подржавао Шешеља – ено га, чека да умре у Хагу. Подржавао је Милошевића – он је већ под липом у Пожаревцу. Заклињао се у Садама Хусеина – заљуљао се на вешалима. Волео је Ксенију – сирота, сад је на Пинку… Дакле, кукавни Хусеин Обама, малерознијег савезника није могао да добије. С Вучићем је, као и Србија, осуђен на пропаст.

Naslovna 01 narudžbenica

Advertisements

From → Uncategorized

Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: