Skip to content

„UTISAK NEDELJE“ – NOVA VUČIĆEVA POBEDA NAD SRBIJOM

02/10/2014

vučić olja

U analizi tužnog slučaja zabrane „Utiska nedelje“ i proterivanja Olje Bećković s B92 ističu se četiri osnovna stava.

  1. – Olja Bećković je najvažnija medijska ličnost u savremenoj istoriji Srbije. Ona nije samo televizijska voditeljka, nego i politički činilac, promoter demokratije, neverovatno talentovani, vispreni i duhoviti zastupnik građana i sve to s jedinstvenim šarmom i neodoljivom harizmom. „Utisak“ je kultni, nezamenjivi i neuništivi vrh novinarskog profesionalizma. Nijedna politička sila ne sme da se usudi da napadne na taj simbol slobode mišljenja i govora.

Tako o Olji Bećković i „Utisku nedelje“ misli Olja Bećković.

  1. – Olja Bećković je OK, ali njen problem je samo njen, neka se snalazi sama. Ma, dočekaće se ona na noge, uvek je to radila. I iz ovog progona izvući će neku finansijsku i političku korist.

Tako o proterivanju „Utiska“ s B92 misli većina kolega koji se smatraju njenim prijateljima, poštovaocima i istomišljenicima. Sličan stav glasnim ćutanjem prezentuju i mnogi intelektualci, umetnici i drugi društveno-politički radnici, koji su godinama defilovali kroz njenu emisiju.

Iako nešto agresivnije nastupaju u javnosti, u taj korpus mogu da se ubroje i opozicioni političari, koji javnom i jalovom podrškom, za koju znaju da je besmislena, pokušavaju da osvoje poneki poen.

  1. – Olja Bećković je i zaslužila da bude ugašena. U „Utisku“ je uvek protežirala domaće izdajnike i strane plaćenike, zastupala interese agresora iz SAD i EU i njihovih beogradskih komitenata iz „demokratskog bloka“ i raznih nevladinih organizacija. Napali su je njeni, pa neka su…

To je stav mnogih patrijota koji, uglavnom po društvenim mrežama, seire nad upokojenjem „Utiska nedelje“.

  1. – Ko je Olja Bećković i šta je to „Utisak nedelje“?

Naravno, tu pozu je zauzeo Aleksandar Vučić.

  1. – Progon Bećkovićke predstavlja novu Vučićevu pobedu nad Srbijom.

Naravno, to je, u ovom nizu najmanje bitan, moj stav.

Nije bitna ni Olja Bećković. Ona je samo poslednji ogledni primer destruktivne samovolje i svevlašća aktuelnog diktatora. Na udaru se nije našla zbog opake kritike režima i uticaja na javnost. Zlo ju je spopalo jer mu se može. Likvidacijom Bećkovićke poslao je jasnu poruku svima koji se još predstavljaju kao novinari – ako sam nju, takvu instituciju, uspeo da bez problema najurim s televizije, šta će tek zadesiti anonimne cicibane koji egzistenciju obezbeđuju radom u medijima!

Poruka je primljena i shvaćena.

Na isti način isti diktator već je uništio ili disciplinovao mnogo značajnije institucije nego što je Olja Bećković.

– Policiju je dokrajčio kad je za ministra postavio Nebojšu dr Stefanovića, kleptomana i falsifikatora.

– Vojsku je ponizio likom i delom ministra – keramičara, general-majstora Ceresita.

– Crkva je osramoćena onog trena kad je patrijarh Irinej na Vulinove kokošije grudi prikačio orden Svetog Save.

– Kakvo je stanje u pravosuđu najbolje ilustruje oslobađajuća presuda Stanku Subotiću Canetu, koga je Vučić nazivao kraljem duvanske mafije i ubicom policijskog generala Radovana Stojičića Badže.

– Demokratsku stranku je demolirao preko Tadića i Đilasa, a nastavak potonuća poverio je Pajtiću.

Da ne nabrajam sad, sve je pod kontrolom…

Diktator je medije ukinuo bez po muke, bez ikakvog otpora. Mnoge je ucenio, nekima zapretio i sve sveo na svoj nivo, na nulu. Onog dana kad nijedan medij nije smeo da objavio vest o svadbi tiranina Drugovenčanog, bilo je jasno da novinarstvo ne postoji. Takozvani novinari odrekli su se profesije i dobrovoljno pristali da saučestvuju u nasilju nad zdravim razumom. To što je začeto na patološkoj potrebi jednog nesrećnika da skriva, za javnost beznačajan događaj, stvorilo je uslove za potpuni medijski mrak. U toj tmini nestali su novinari koji bi se, možda, setili da Vučića – promotera istrage ubistva Slavka Ćuruvije – podsete da je upravo on bio ministar protiv informisanja u vreme tog zločina. Izostao je glas podrške Branki Prpi kad je napadnuta preko „Politike“, a u režiji diktatorovog konsiljerea Bebe Popovića. Nikome nije zasmetala cenzura u dnevnim novinama „Alo“, čiji tiraž je uništen da ne bi bio objavljen tekst o milionskoj plati naprednjaka Gorana Kneževića. Kad Vučićev kum Nikola Petrović, pravi vladar iz senke, preko naprednjačkog biltena „Informer“ optuži „Tabloid“ da je „mafijaški medij“ svi ćute. I time podržavaju mračnog predatora, iako negde u krajičku mozga i kod njih postoji svest o mogućnosti da se i sami sutra nađu na udaru.

Sve to, s bezbedne udaljenosti, posmatrali su lažni opozicionari. Čekali su da Bećkovićka kaže kako je danas stanje u Srbiji gore nego u Slobino vreme.

Da, gore je. Dok je zli Sloba sprovodio diktaturu, ipak je bilo otpora. Kad je doneta famozna Vučićeva „Uredba“, u septembru 1998, kojom je ozvaničena cenzura, „Dnevni telegraf“ je izbacio sve vesti o aktivnostima predstavnika režima. Na isti ili sličan način odgovorili su još neki mediji. Ne mali broj redakcija solidarno je bojkotovao konferencije SPS-a, JUL-a i SRS-a.

Davno je to bilo…

Danas mediji ne postoje, pa što bi postojala i Olja Bećković.

O njoj, inače, nemam mišljenje. Kad god sam mogao, bio sam korektan prema njoj. Kad god je mogla, bila je podla, pokvarena i zla prema meni. To je demonstrirala i u poslednjoj emisiji „Utisak nedelje“ kad me, ničim izazvana, opanjkavala gore od njenog gosta Bebe Popovića. O tome drugom prilikom. Za ovu temu, da ponovim, nije bitna Bećkovićka, nego njeno pravo da radi. Ne zanima me ni njen odnos s diktatorom, čime mu se zamerila i zašto je stavljena na listu za odstrel. Što god da je u pozadini, ne može da promeni utisak da je Vučić eliminacijom „Utiska“ ostvario još jednu uverljivu pobedu nad Srbijom.

Naslovna 01 narudžbenica

Advertisements

From → Uncategorized

15 коментара
  1. zemunka permalink

    Olja nije bila novinar po obrazovanju vec glumica. Bila je u klasi sa Lidijom Vukicevic, Bakocevicem I dr. Gledala s njene emisije iz znatizelje I da cujem drugaciji stav. U Americi imate mnostvo takvih talk show programa ; Geraldo na Fox , Nancy Grace na CNN, itd. Ovaj progon Beckovicke je dokaz koliko je Vucko izgubio kompas I upao u paranoju bas kao I guvernerka Jorgovanka. Treba se osvrnuti I na Studio B koji je u rasulu, novinar Predrag Sarapa je skinut s programa I persona non grata. Njegova emisija je takodje bila zanimljiva I gledana.
    PS
    Da li znate kako su rodelji A. Vucica dobili astronomske penzije od 90,0000 & 80,0000 din.?

    • Ne verujem da je Vučić upao u paranoju. Naprotiv, u paranoji se nalazi većina građana. On to zna, zato bez straha od reakcije sprovodi ovakvu represiju.
      Ne, ne znam kako su Anđelko i Angelina dobili tolike penzije. Tata je, kažu, bio vrlo uspešan službenik u Narodnoj banci, a mama prosečna novinarka TV Beograd

  2. Aleksa permalink

    Kao i uvel lep tekst.Ovaj slucaj sa Oljom Beckovic je bio dobar lakmus papir za sve igrace.Pokazao je
    a)Opozicija ne postoji,OK,to smo znali i bez ovoga
    b)Diktator je na vrhuncu moci,vec je on oterao boraniju poput razgibavanja,pescanika,Sarape..ovo je vec ozbiljno parce mesa koje je lako eliminisao
    c)Novinarstvo ne postoji,uvek je bilo pretedenata za ministartvo dezinformisanja ali niko nije bio uspesan kao diktator
    d)mozda i najveci utisak za mene,sve se ovo desava dok ispunjavamo sve zelje zapada.Diktator je ocigledno spreman da pokloni KiM,a zapadni prijatelji su spremni da zazmure i na oba oka,makar diktator otvorio gulag kod deliblatske pescare

  3. Rasho permalink

    Da li Drugovenčani može ukidati blogove? Strah me je toga. Vidim da na raznim portalima ima armiju tzv. botova. Na svaki komentar koji veliča Aleka Veleizdajnika bude i po 2000 pluseva. Isto toliko minusa dobije onaj ko iole kritički piše o “mirotočivom“; tako ga je nazvao jedan duhoviti bloger.

    • Drugovenčani može sve što poželi.

      • ljubica permalink

        E pa ne moze sve sto pozeli. Da moze saznali bismo odakle pare bogatoj i veseloj udovici, kako su poslovale Djialsove i Saperove firme, kako postadose veliki bizmismeni Cvetkovic, Pajtic , Jesic, Petrovic, Dulic ,Sutanovac,Tadic, Ceda Jovanovicic i ostali li brojni naslednici DOS- a. Znali bismo ko i kako prodade Sartid, ko se tu i koliko ugradio, i kako ga upropasti , koliko je para ulozeno u Fiat i ostale privatizacije i naravno te otete pare bi bile vracene. Znali bismo i ko reformisa vojsku i svede je na udruzenje ribolovaca. A biti drugovencan i nije bas smrtni greh. Imali smo mi i one koji su bili u konkubinatu.

  4. Anoniman permalink

    Secas li se sta se desilo Kuriru kada je pre par godina objavio clanak o Oljinom sinu?

    Tada je OB pokazala celoj Srbiji ko je i kakva je ona zapravo

    Znas li mozda nesto vise o tome?

    • Da, znam, ali to je druga tema. Znam i kakve je prljave laži Olja Bećković iznosila o meni, međutim to ne menja moj stav da diktator nema pravo da zavodi medijski mrak i uništava svakog nepodobnog novinara.

      • ljubica permalink

        Olja Beckovic je nepodobna novinarka ne samo za „diktatora “ nego uopste za citavu medijsku javnu scenu. Uostalom ona i nije novinarka po obrazovanju nego je neostvarena glumica. A nisam ocekivala od Vas da Vam je deviza Neprijatelj mog neprijatelja , moj je prijatelj.

  5. Zoran permalink

    Pored ukidanja Utiska nedelje kao još jedne demonstracije apsolutističke vladavine Aleksandra Vučića i njegove (i Montgomerijeve SNS) uz javnu i deklarisanu podršku „svetionika demokratije SAD“, nad Srbijom se nadvio mnogo, mnogo, veći problem. A to je; privatizacija lokalnih medija! Ili, čitaj, gašenje istih! Privatizacijom lokalnih medija čiji su osnivači lokalne samouprave, Srbija gubi i ono malo javnog informisanja u sluzbi gradjana. Privatni vlasnici iz redova estradnih menadzera i kumova aktuelnih vladara, poput Zorana Basanovica, koji se vec zainteresovao za neke lokalne medije, sigurno neće nastaviti da informisu građane o lokalno-komunalnim temama, nego će od tih medija napraviti male pinkove, (od ono malog broja koji preživi tržišnu utakmicu). Ostali će biti ugašeni. Pa će to biti vraćanje demokratije unazad u period posle Drugog svetskog rata. Ali, očigledno pristalice Evropske unije (SNS, DS, SPS, i ostala boranija) ne mogu da kritikuju gasenje lokalnih medija, jer je to, eto, agenda EU. A Agenda EU je kao Bozja zapovest, u njeno slovo se ne dira. Srbija 14 godina posle Slobodana Miloševića, po nalogu EU gasi lokalne medije u celoj državi, (tu je i Studio B), a niko ne podiže glas?! Gde su borci za slobodu i demokratiju?!?!?!?! Lako je bilo biti borac za tu i takvu slobodu i demokratiju kada je nju finansirao Dzordz Soroš i kada je opoziciona aktivnost protiv Miloševića bila kultni status koja omogućava dobru društvenu poziciju. Sada, kada to niko ne plaća, kada nije tako moderno biti opozicionar, delajte sada braćo Srbi prozapadnog opredeljenja! Sram vas bilo!

    • Богдан permalink

      „Sada, kada to niko ne plaća, kada nije tako moderno biti opozicionar, delajte sada braćo Srbi prozapadnog opredeljenja! Sram vas bilo!“
      Sapienti sat – Паметноме доста

  6. TeTejac permalink

    Ko koga briga što su ukinuli Bleblećkovićku… ukinuli i onog eL.De.Pe.-ovca Sarapu sa Studio-B pa nikom ništa – kaže da mu prete vešanjem i zastrašuju porodicu… Ali i to je u neku ruku isto sa prosečnom srpskom porodicom koja roditelje tera ili da sebi prekrate muke dok deca spavaju ili ne znaju kako da deci sutra daju za užinu i preguraju dan…

    Bleblećkovićka kuka kako eto ona „izneverava“ celokupnu situaciji koju joj je smestio ‘Dečko’ (Shekyev mali od Ogulina;Karlobaga i Virovitice, Drugovenčani, & AlekusPatetikus prim. aut.), kako kaže na RTV-1 ‘kao posle saobraćajne nesreće’…jer dok su druge zabranjivali, šikanirali i uništavali živote; karijere; porodice ona je obrtala „Dobro veče/Najjači utisak je…Laku noć“ za dobre pare preko tuđih sudbina.

    Uostalom kako kažu: „Ko u vladu-Za njim u Paradu“ – Marić ide 4x nedeljno na TV Happy-u sa teškim sudbinama i svakodnevnim problemima pretočenih u sat ipo vremena, Grand/Pink zatucavanje u vidu novih „Folkometara“ ’90-ih u udarnim terminima (uglavnom pred kafanu) i onaj zli gremlin DiDžej Vučićević sa „Teška reč“ koji nedeljnim udarnim terminom ubija u pojam 40% Srbije pred TV kranom sa Azdejkovićima, Petrom Lukovićima, Ištvanom Kajićem…

    Daleko je 2016…

  7. Olja Bećković je dala intervju (u saučesništvu s Danicom Vučinić Al Džaziri – http://balkans.aljazeera.net/video/kontekst-disciplinovanje-medija) u kome tvrdi:
    – Ovo nije borba samo za mene, nego za sve ljude, za slobodu…
    – Ovo što se danas meni dešava, sutra će se desiti drugima…
    – Danas samo ja i Danica Vučinić spremne da govorimo o Vučiću…
    Kuka što nijedan medij nije objavio saopštenje srpskog PEN centra, koji ju je podržao. Međutim, ne pominje da se i sama služila sličnom cenzurom, a u interesu Dečka Drugovenčanog. Dvoje kolega koji su svojevremeno gostovali u „Utisku“ ona je upozorila da ne pominju mene i moju knjigu „Istina o Vučiću“.
    No, ipak, srećne joj rane

  8. Душан К. Ковачевић permalink

    Вртим канале, кад видим „лака реч“ – још једна вучићева/вучићевићева победа над (окупираном) Србијом. Код добро познатог „независног новинара“ вучићевића (добри су му били и родићи у куриру, и мишковић и ђилас у пресу, па се кад су напрдњаци дошли на власт сетио да су лоши, вероватно финансијски лоши за њега), гостују ни мање ни више на митровићевом бастиону слободног новинарства – громади етике и породичних вредности – пипипипиПИНК-у, кључне напрдњачке новинарске „слободне величине“: вучела, главни уредник листа напрдњачке окупиране Србије – печат, затим жељко цвија („било куда, цвија свуда“), и апостоловски, представник љиљине преподобне политике за све режиме.
    Немају људи о чему да причају, већ и у условима тоталног медијског мрака, слома државе, краха целог система, доношења отворено антидржавних закона који директно ударају у сваки педаљ живота oбичног човека,… они нашли да причају о цензури, блебећковићки, енди вулфу,… И наравно, не критикују господара-недодирљивог и безгрешног. А не кажу да је немогуће оставити било какав критички коментар на сајту печата или новог стандарда, који се не допада вучели или цвијановићу, а који критикује напрдњачки антидржавни и антинародни режим. вучела са својом екипом (врзић, ђаја, вулин, д.анђелковић, дмитровић,…), и цвија са својим тзв.слободним националним „реалним патриЈотама и интелектуалцима“ су својим радом учинили више на сламању наде да се овде може променити било шта на боље, јер су свих ових година перфидно дували ветар у напрдњачка једра, него најгори другосрбијански новинари. Критиковали су жуто предузеће, док су отворене антидржавне потезе напрдњачког режима на челу са канцеларом, бранили и бране из петних жила. Жуте је било могуће критиковати док су били у дс-у, а сад кад су ти исти жути прешли у напрдњаке, е сад не сме о њима ништа ружно. И народ гласа за напрдњаке, који су ништа друго до пресвучени жутокошуљаши.
    У петак вече, на светској премијери Сунчанице у Сава центру, готово цела окупациона напрдњачко-жута елита. Од курсаџија, звезда гранда, до академика, режимских аналитичара и новинара, посланика, министара, председника изабраног по уставу који је сам прекршио више пута и прве даме,… Кад треба да глуме русофиле, ено их Сава центру, Руском дому, амбасади Русије. Кад треба да подржавају режим и канцелара, који нас воде у еуРОПСКУ унију и нато, у загрљај „партнера“ који хоће да нас тотално униште, и тада су присутни. Тотална шизофренија, и онда се питамо како људи, који су притиснути голим преживљавањем, смањењем плата и пензија, одласком у пензију са 65 година, претњама, уценама, батинашима на гласачким кутијама, тоталном мраку и аутоцензури,… гласају на изборима, кад се окупациона „елита“ понаша овако како се понаша,…
    Можда у овом тренутку нисмо заслужили ништа боље од оваквог режима на челу са друговенчаним, који је мало канцелар, па мало вожд, баш онако како се то народу свиђа,…јер се за боље не боримо,…Све је добро познато у окупираној Србији, већ давних дана. Све остало је само фолирање и забијање главе у песак,… Већих фолираната од наше генерације српски народ не памти!
    Да ли можемо очекивати неки текст о вези напрдњачког картела са montenegrinskom браћом? Или пак неки опширнији текст о горепоменутим „новинарским перјаницама“.

    • Милутин permalink

      „Да ли можемо очекивати неки текст о вези напрдњачког картела са montenegrinskom браћом? “ — е, ово је веома битно. Подржавам ово питање.
      Заиста, Предраже, ваљало би о овој теми… од суштинског је значаја.
      Поздрав…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: