Skip to content

VUČIĆEVA UREDBA – Sredstvo za uništenje nepodobnih medija

28/10/2014

SERBIA-MEDIA-CRIME-JOURNALIST

Krajem septembra 1998. godine Savet bezbednosti UN-a „zabrinut zbog moguće humanitarne katastrofe“ na Kosovu, usvojio je Rezoluciju 1199 i tzv. Akt upozorenja, kojim se SR Jugoslaviji otvoreno pretilo NATO bombardovanjem. Vlast u Srbiji je ozbiljno shvatila pretnje. U okviru priprema za rat, Slobodan Milošević je penzionisao Jovicu Stanišića i Momčila Perišića, a „vlada narodnog jedinstva“ donela je 8. oktobra Uredbu, kojom je regulisala način funkcionisanja državnih institucija u uslovima neposredne ratne opasnosti. Uredbom je resorni ministar Aleksandar Vučić ovlašćen da zabranjuje rad i zatvara medije koje „ne čuvaju teritorijalni integritet i nezavisnost Republike Srbije“.

Vojislav Šešelj, potpredsednik vlade, u intervjuu radiju B 92 prvi je lansirao priču o Uredbi i to pretećim tonom koji je ukazao kakav će biti način njenog sprovođenja. Ni nakon tako otvorene i konkretizovane pretnje, Slavko Ćuruvija nije očekivao haos koji je nastupio. S uverenjem da Šešelj opet istrčava s nekom svojom samostalnom akcijom, smatrao je da je dovoljno naćuliti uši i pripremiti se za mogući dolazak opasnosti.

– Uredba je bila dvostruko loš znak – kaže Ćuruvija. – Ona je pokazala da Šešelj, ipak, može da izgura neke stvari, iako je jasno da sve konce vuče isključivo Milošević, dok su ostali ljudi iz vrha države samo izvođači radova. Uredbom je režim pokazao na šta je sve spreman. Kad sam video da mi javno prete zabranom rada i zaplenom imovine – ako oni procene da moje novine šire strah, panik u i defetizam – reagovao sam u skladu sa svojim dinaroidnim karakterom: na udarac uzvraćam istom merom.

Istog dana Ćuruvija uvodi rubriku „Poštujemo Uredbu – nismo objavili“, kroz koju je svakodnevno izvrgavao ruglu i Uredbu i njene donosioce. Da ne bi širio paniku i strah nije puštao Šešeljeve, Marjanovićeve i Bojićeve izjave. Znao je da ih to iritira i uživao je u tome.

Dozu samopouzdanja dobio je posle razgovora sa Dušankom Đogo, tada tek postavljenom na mesto pomoćnika ministra za informisanje. Ona je došla u redakciju, demonstrirala više razumevanja i stavove bitno drugačije od radikalskih, ali je nedvosmisleno potvrdila da se oko „Dnevnog telegrafa“ događaju neke čudne stvari. Svoj gest uvažavanja i podrške upotpunila je molbom da ostanu u kontaktu. Velikodušno je Ćuruviji dala broj kućnog telefona, ali kad su se neprijatnosti izdešavale, verovatno zaplašena, nije odgovarala na pozive.

U to vreme Ćuruvija se čuo i s Aleksandrom Vućićem, koji mu je nedvosmisleno rekao: „Ne, ’Dnevni telegraf’ nećemo da diramo, ali ’Danas’ i ’Naša Borba’ neće moći ovako da pišu“. Procurila je i priča da je Tomislav Nikolić reagovao slično Vučiću: „Bez obzira šta mi mislili i pričali o ’Dnevnom telegrafu’, napad na te novine bio bi preskup…“

To je Ćuruviju navelo na zaključak da se napad ne priprema s radikalske već socijalističke ili julovske strane. Da bi i radikale podjario, Ćuruvija dan pre zabrane lično pravi intervju s Vukom Draškovićem i ne samo što mu pitanjima pomaže u ukazivanju na Šešeljev fašizam već slične kvalifikative i sam iznosi.

U petak, 16. oktobra, procenivši da je zrelo za uzbunu, Ćuruvija je, po ustaljenoj proceduri, nazvao Miru Marković na kućni telefon i ostavio poruku. Kao i obično, ona se javila posle nekoliko sati i zatekla ga kod Miroslava Miškovića, vlasnika kompanije Delta. Dogovoreno je da mu se ona javi u ponedeljak ili sredu, pa da se vide, nisu dugo.

U ponedeljak, kad se odlučivalo ko će na listu za odstrel, Šešelj je svesrdno gurao protiv „Dnevnog telegrafa“, ali Ćuruvija je ubeđen da je odluku doneo sam Slobodan Milošević. Da bi smirio strasti, Ćuruvija odlučuje da ne čačka mečku, pa izbacuje omiljenu ali problematičnu rubriku. To, kao jedini ustupak. Ako ne budu zadovoljni bolje da zaista zatvore novine nego da ih uređuje vlast.

Preko dana Ćuruvija ostavlja još dve poruke za Miru, ali odgovora nema. Uveče, zabrinut, policajcu iz obezbeđenja diktira hitan poziv u pomoć: „Događaju se neke loše stvari, moramo hitno da se čujemo, prete mi zabranom novina!“

U utorak nastaje kovitlac. S jedne strane stiže informacija: „Gotovo je, odlučili su, više te nema“. Ćuruvija zove Hadži Dragana Antića i druge veze sa vrhom, ali dok jedna polovina, očigledno dobro upućena u to šta se događa, ne diže slušalice, druga, zaprepašćena, ne može da veruje: „Prete ti? Ma, je l’ moguće?“ Svi pali s Marsa, niko ništa ne zna.

Potvrdu najcrnjih slutnji daje Dušanka Đogo, pomoćnik u ministarstvu Aleksandra Vučića: „Slavko, odlučeno je, DT je zabranjen i policija u 22 sata dolazi da to izvede“.

Jedini spas je u kontaktu s Mirom Marković, ženom koje nema. Ćuruvija zove i menja ton. Unosi dramatiku: „Miro, oni meni noćas zabranjuju novine. Molim vas, javite mi šta se događa. Ako problem pravi Šešelj, to je jedna stvar, a ako vi i Sloba to radite, onda je to nešto drugo, mnogo opasnije. Javite se, molim vas“.

Policajac je ljubazno saslušao Ćuruviju, sve ponavljajući – da, da, da… Kao svaka žrtva staljinističkih progona, Ćuruvija u večernje sate ostavlja poslednju poruku, sve misleći „ne zna šef, kad čuje šta me snašlo, spasiće me“.

– Ne mogu da verujem da će, nakon 10 godina normalnog rada, isti taj šef da me zabrani, uhapsi, likvidira – kaže vlasnik DT-a.

U toj zabludi, opet je nazvao vladara i istom policajcu rekao: „Poruka za predsednika Miloševića. Moje novine večeras će da zabrane. Mislim da je to loše i molim vas da to sprečite.“ Policajac kaže „Dobro“.

Bez iskustava te prirode, prvi put ga zabranjuju, Ćuruvija priprema doček. Kao pojačanje stigli su Branka Prpa i Aleksandar Tijanić. Iako nije hteo da involvira redakciju u ceo problem, svi su ostali do 22 sata, da vide šta će se desiti.

(Šta se desilo i kako je zabranjen „Dnevni telegraf“ pročitajte u knjizi „Poslednja ispovest Slavka Ćuruvije – Oni ne praštaju“

reklama

Advertisements

From → Ćuruvija i ja

2 коментара
  1. darko.tadic permalink

    Ne mogu da verujem koliko Vučićev bezobrazluk nema granica. Danas, pred stranicima, kao gost u Londonu, pred stranim novinarima, političarima i poslovnim ljudima, Vučić je izjavio kako njegova Vlada ima najveću podršku od kada postoji moderni višestranački sistem u Srbiji. Nije trepnuo, nikada nije ni mario za istinu, a već je hladnokrvno slagao. Vučićeva Vlada, koja Srbiju vodi u ekonomnsko i nacionalno samoubistvo, ne samo da nije najpopularnija u istoriji srpskog parlamentarzima, pa merio se isti od Ostružničke skupštine ili početka devedesetih, već će verovatno biti upamćena kao najomraženija, možda i više od one (prve) Crveno-crne kolalicije iz 1998. godine. Vučić je na izborima dobio podršku polovine ukupno izašlih glasča, kojih je bilo jedva preko 50%, dakle na granici cenzusa. Dakle, to ne samo da nije većina, več je to četvrtina, koja se verovatno i smanjila do sada, bez obzira na sve laži režimskih medija, i naručene ankete Vučićevih agencija za spin. Jedine dve vlade, od devesetih na ovamo, koje su imale izrazitu podršku naroda, bile su prva Miloševićeva i prva vlada DOS-a. Sve pre i posle toga, bilo je krparenje, natezanje, trgovina…

  2. Aleksa permalink

    S’ obzirom da se izvesni Dragan J Vucicevic asimilovao sa cmarom velikog vodje,da li biste bili ljubazni da za nas iz provincije posvetite veci txt o doticnom.Ko je,sta je,cime se ranije bavio i kako je dosao do toga da bude oficialni Der Sturmer rezima diktatora AV?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: