Skip to content

Ćuruvija: Poslednji susret s Mirom Marković

29/10/2014

mira marković

U zakazano vreme, 20. oktobra 1998, u renoviranoj zgradi JUL-a na Dorćolu, Slavko Ćuruvija je stigao na oproštajno viđenje sa Mirom Marković. Gaf koji je napravio još na ulazu u njenu kancelariju kao da je nagovestio ton i tok razgovora. U nekoj konvencionalnoj šali, komentarišući nov ambijent, nameštaj u plavim i crvenim bojama, pitao je ko je izabrao „ove glupe zavese i slike“. „Pa, ja“, rekla mu je Mira.

Posle takvog istrčavanja, Ćuruvija nije oklevao sa ozbiljnijim verbalnim jurišom.

– Kako ste mogli da prekršite obećanje i dozvolite zabranu mojih novina?

– Nisam znala šta se događa, nisam bila tu… – počela je Mira da vrda.

– Ja vam ne verujem! Zašto niste ukinuli Uredbu, za nju ste, pretpostavljam, znali!?

– Ne znam zašto ova vlada još ranije nije donela tu Uredbu. Vi, Slavko, znate da ja godinama pišem i ukazujem na to šta treba da se uradi kako bi se podigla odgovornost vas novinara.

– Tu sam već počeo da mlataram rukama i povišenim glasom ponavljam priču sa Studija B – kaže Ćuruvija. – Ona je to opet doživela kao pretnje njoj i njenom mužu. Miru nikad nisam doživljavao kao prijateljicu. Ona ima politički i etički sklop koji se bitno razlikuje od mog, ali ipak smo u izvesnom smislu, bili bliski. Bio sam potpuno svestan njenog značaja kao političara, ideologa, pa i kao predsednikove supruge i cenio sam njenu spremnost da, bez obzira na ogromne razlike među nama, ipak pristaje da održavamo kontakt, da se viđamo, pričamo, pa i da me štiti od svojih kerbera. U vreme protesta 1996-97, nekoliko dana pred leks specijalis, sa istim, povišenim tonom i prstom – ne zbog pretnje već zbog dramatične situacije – upozoravao sam je da prekine s maltretiranjem naroda jer im se može dogoditi da budu pobijeni. Tada je čak beležila moje napomene i pažljivo slušala svaku moju reč. Sad, u oktobru 1998, opet sam smatrao da imam pravo da je upozorim na haos koji se događa.

– Vaš muž je kriv za diktaturu koja se sprovodi u Srbiji – rekao sam joj. – On je dozvolio da militantni tipovi iz vlade, Šešelj, Bojić i još neki, nekontrolisano preuzmu vlast, a to će izazvati tragične posledice i u unutrašnjoj i u spoljnoj politici. Politika vašeg muža i te grupe primitivaca vodi ka gubitku Kosova i radikalizaciji sukoba u Srbiji. Od mirnih i korektnih ljudi napravićete neprijatelje koje će takvo siledžijstvo, možda već za nekoliko meseci, isterati na ulice. Kao i svi svrgnuti diktatori i vi ćete da tragično okončate vladavinu. Dobro, moguće je da će i neki od nas da vise na Terazijama, ali pre ili kasnije, to i vas čeka. Iako su moje predikcije upućivale na bukureštansku varijantu raspleta, sve to sam govorio dobronamerno, moleći je da shvati u šta su se upustili i da se zaustave dok još ima vremena. Mira je dobar sagovornik, ume da pusti čoveka da bez prekidanja govori koliko hoće. Ćuti i sluša, s bezizražajnim crtama lica, ali još dok sam govorio, u njenim očima sam primetio da se nešto zaledilo. To mi nije teško palo. Bio sam užasno ljut. Smatrao sam je odgovornom za sve što mi se događa i bilo mi je potpuno nebitno šta će se desiti tokom i posle razgovora. Ranije se uvek prikazivala kao meka i osetljiva, ali sad me je gledala šokirano, jedva suzdržavajući bes. Bilo mi je jasno da u meni vidi neprijatelja koji se konačno, nakon svih godina poznanstva, pokazao onakvim kakav zaista jeste. Verovatno joj je Služba državne bezbednosti dostavila bogate izveštaje o tome šta sam privatno i javno govorio poslednjih dana, a što njoj nije bilo drago da čuje.

Skočila je kao oparena.

– Zar to da mi kažete vi koji ste strani plaćenik – počela je da viče. – Vi ste izdajnik, Slavko. Vaše gazde su u inostranstvu, vi ste izdajnik…

– Miro, ja jesam vaš politički oponent, ali nemojte od mene da pravite neprijatelja. To nisam, ali ako me naterate, postaću i biću vrlo neprijatan neprijatelj. Meni možete da kažete u lice da sam izdajnik i ne znam šta sve ne, ali nemojte da vas čuju oni vaši idioti, oni bi me streljali – rekao sam. Znao sam da to tako funkcioniše. Mira posedne Dragana Tomića, Ivana Markovića, Milovana Bojića i ostale jurišnike pa im izbrifuje ko je izdajnik, ko idiot, ko fašista. Onda se oni razlete po konferencijama, parlamentu i televiziji da to rastrube i daju signal za početak opšteg lova na veštice. Tu praksu sam ranije video kad je u vreme demonstracija onaj nesrećni, ondulirani Tomić studente nazvao fašistima. Dok sam razgovarao s njom nisam znao da u skupštini, pred TV kamerama, Bojić i Šešelj o meni već govore sa istim kvalifikativima, da sam plaćenik, izdajnik, podnarednik NATO-a i šta sve ne, kompletnu retoriku kojom me ona šamarala. Pošto ja nisam čovek koji može, kao ona, da mirno sluša sagovornika, prekidao sam je i još više nervirao pitanjima: čiji sam plaćenik, za koju službu radim, recite imena mojih gazda iz inostranstva… U toj prepirci koja se pretvarala u pijačnu svađu, u jednom momentu mi je rekla:

– Vi verovatno želite da nas bombarduju! To hoćete, Slavko!

(Šta je Ćuruvija odgovorio Miri Marković i kako se završio njihov poslednji sastanak pročitajte u knjizi „Poslednja ispovest Slavka Ćuruvije“)

reklama

Advertisements

From → Ćuruvija i ja

12 коментара
  1. darko.tadic permalink

    Mira posedne Dragana Tomića, Ivana Markovića, Milovana Bojića i ostale jurišnike pa im izbrifuje ko je izdajnik, ko idiot, ko fašista. Onda se oni razlete po konferencijama, parlamentu i televiziji da to rastrube i daju signal za početak opšteg lova na veštice. – Sve je isto samo Nje nema. Samo treba umesto Mire ubiacitiVučić, a sve ostalo odgovara današnjem vremenu. Tomića Bojića, Markovića i ostale zameniti raznim Vučićevićima, Selakovićima, Stefanovićima, Babićima… Na žalost, gledamo drugi čin predstave „Oni ne praštaju“. Srbijom danas vladaju likovi kao iz Nušićeve komedije „;Mister dolar“, oni su pohlepni, licemerni, razvratni, lažljivi…

  2. darko.tadic permalink

    Dragi Peđa, ovo što vi tvrdite, sigurno su znali i oni koji su došli na vlast posle demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine. Možda i više od vas, jer na kraju i njih je režim držao na nišanu. Đinđić je svoje bekstvo u Nemačku na početku rata (NATO agresija 1999. godine), pravdao postojanjem dojave da režim sprema njegovo ubistvo. Drašković je u svojoj knjizi „Meta“ iznosio šokantne informacije o tome kako je režim hteo da ga likvidira, i koje sve platio glavom prijateljstvo sa njime. Ako se sve to znalo, ako se znalo ko je Mira, kako je moguće da na kraju bez problema napusti Srbiju?

    • Ćuruvija je sahranjen u sredu, 14. aprila 1999. Đinđić je bio na sahrani i direktno s Novog groblja otišao je u Crnu Goru. Posle petooktobarskih promena, zaboravio je na Ćuruviju. Umesto da dođe do čistke, revolucionari su počeli da sarađuju sa socijalistima i julovcima. Ta bolest do danas nije izlečena. Najagresivniji u hajci na Slavka bio je Aleksandar Vučić. Sad i Slavkova deca, koja sve odlično znaju, podržavaju Vučića.

      • darko.tadic permalink

        Dragi Peđa, želeo bih još nešto da Vas pitam, ali se nadam da moje pitanje nećete shvatiti kao provokaciju ili aluziju na Vaše poštenje. Vaš sam redovan čitalac, od novinskih tekstova do knjiga, i ovo je pitanje isključivo inspirisano ličnom znatiželjom.Vi ste više puta napisali, i javno rekli tokom gostovanja na radiju „Snaga naroda“, da mnoge indicije ukazuju da je u ubistvo nesrećnog Slavka Đuruvije umešan Vučić. I sami ste morali bežati iz Srbije, i svoj književni prvenac objaviti u Banja Luci. Ko je Vučić, i na šta je sve spreman, znali ste mnogo pre svih nas, koji smo na njega gledali isključivo kao na deo poraženih snaga iz devedesetih, radikalskog poslavnika i sekretara. Niko nije ni mogao pomislti da će taj čovek ikada postati naš premijer, a još manje da će nam ponovo zagorčati život. Zašto ste onda pristali da uređujete „Pravdu“? Da li je to bio Vaš lični revolt ili vid osvete demokratama, da ne kažem dosovcima, što su vam ukinuli „Nacional“, i što nikada nisu ni pokušali da istraže do kraja ubistvo Slavka Ćuruvije?

      • Dragi Darko,
        Ne, nikada nisam rekao da je Vučić umešan u ubistvo Ćuruvije. On je predvodio hajku koja je završena ubistvom. O tom progonu ne postoje samo indicije, nego njegovi potpisi, izjave u medijima i živi svedoci i saradnici u pravosudnoj, medijskoj i policijskoj hajci.
        Odluka da prihvatim njegov poziv da uređujem „Pravdu“ nije zasnovana ni na kakvom revoltu ili osveti. Vučić je tada hteo da od „Pravde“ napravi opozicione novine čija uređivačka politika podrazumeva kritiku režima. Pored tog, profesionalnog, motiva imao sam i lični. Iskoristio sam priliku da u „Pravdi“ uposlim 20-tak kolega. Uostalom, uzmite dnevne novine iz tog vremena i videćete da se „Pravda“ razlikovala upravo po tome što su sve stranke, ideje i pojedinci imali isti tretman. Čak i posle Vučićevog odlaska iz SRS-a, u njegovim novinama bez problema sam objavljivao optužbe koje su protiv njega iznosili radikali. U nekoliko tekstova sam to pominjao, a i sada ću – Vučić je kompleksan lik, nije samo zao i pokvaren, iako su te osobine sada najizraženije.
        Da ste čitali moju knjigu „Istina o Vučiću“, videli biste priznanje da se kajem što sam pogrešio i pristao na saradnju s njim. No, moram da naglasim – to je profesionalna saradnja. Ne partijska ili lična. Vučić je znao da nikada nisam i neću glasati za njega. Naravno, danas se mojoj saradnji s njim najviše i najglasnije čude oni koji su glasali za njega, koji su preko njega dolazili do funkcija, biznisa ili sličnih politikantskih privilegija.

  3. darko.tadic permalink

    Koliko košta knjiga i kako se naručuje?

  4. nbgd permalink

    Iz ove perspektive, muslim da je scenario „Causesku“ bio najbolji. Ne bi doslo do toga da nam smradovi kao Mrkonjici, ID, AV, TN I ostali operu ruke I nastave sa starom pricom.Rumuni su to resili efikasno. Nazalost, kada imate posla sa psihopatom kao sto je „zena sa cvetom u kosi“ drugo nista ne preostaje.Slavko kao normalno ljudsko bice to nije na vreme shvatio; njegova deca duboko istraumirana zbog smrti oca pokusavaju da nastave zivot. To sto cerka podrzava rezim AV je neka vrsta mehanizma odbrane; borba za goli zivot. Jer sta da radi covek kada se susretne sa zverima u ljudskom obliku; ili se pravis mrtav, ili se boris ili im se pridruzis.

  5. darko.tadic permalink

    Pošto ne vidim opciju za odgovor na Vaš prošli post, napisaću u formi novog komentara. Da, priznajem da sam pogrešio, lapsus lingva, kada sam napisao da ste kazali kako je Vučić umešan u ubistvo Slavka Ćuruvije. Ovom prilikom se izvinjavam i Vama i ostalim čitaocima teksta, ali se isto tako nadam i da niko nije izvukao, iz moje greške, neki dvosmislen zaključak. Čitao sam sve Vaše knjige, osim ove u vezi pok. Slavka, i uvek im se vraćao. Divim se Vašem pitkom stilu pisanja, bogatom rečniku, i očitom talnetnu za deskripciju ljudi i događaja, a posebno ljudskih osobina. Verujem da Vaša sa saradnja sa Vučićem nije bila lična već profesionalna. Sećam se slogana „Uzmite PRAVDU u svoje ruke, za samo 10 dinara“, kao što se sećam prvi napada na novine. Mnogi su zlurado pravili paralelu sa Staljinovom „Pravdom“, neki su je nazivali biltenom radikalne stranke, kao što danas nazivaju „Informer“. Naravno, osim u nekom metaforičkom smislu, ovde se mora završiti svako poređenje Vas i Vučićevića, jer bi to bilo jedno Vašem unižavanju, a njegovoj glorifikaciji. Ipak, je on, kao što napisah toliko puta, obična crna mrlja sprskog novinarstva. Lično mislim da ste (samo) Vi hteli da od „Pravde“ napravite opozivione novine, a da je Vučić sanjao da to budu njegove lične. Uvek se pitam da li je osnivanje „Pravde“ imalo neke indirektne veze sa dugo pripremanim pučem u SRS, da bi kasnije poslužila kao sredstvo medijskog, naprednjačkog, spina domaće javnosti. U svakom slučaju, dobro ste prošli kako ste mogli, i što je najvažnije: sačuvali ste obraz. Ti što se sada čude Vašoj saradnji sa Vučićem, to su isti oni koji su pre godinu ili dve besplatno delili „Tabloid“ po NS, kada je predmet napada bio Bojan Pajtić i njegova porodica, a sada kao funkcioneri i botovi naprednjačke sekte vode rat protiv ovog lista.

  6. darko.tadic permalink

    izvinjavam se na slovnim i gramatičkim greškama u pisanju, imam problema sa vidom.

  7. Kragujevac permalink

    Crnogorska posla! Iskreno se vole, a iz ljubavi nekada i potamane…

  8. Jugoslavija je od sredine 60ih bila u delovima političkih i obaveštajnih struktira mnogoi tešwe povezana sa službama na zapadu i prema Gladio sistemu nego je to uopšte poznato. Fenomen vremena Miloševoća, je samo jedna od etapa u promeni ideološkog sistema kroz stvaranje preduslova za raspad kroz građanski rat. Izvojeno posmatari fenomene i procese jednostavno ne dozvoljava ozbilniju, a preko potrebnu analizu i suštinske reforme i demokratizaciju.

    I miloševoćev sistem vladavine je počivao na tesnim vezama i saradnji sa Gladio sistemom i preko Stanišića sve vreme imao direktne kontakte. Nisu problem kontakti, već šta i kako se sa njima čini i ko oma realne poluge kontrole sistema i sa kojim ciljevima. Ćuruvija je ima tesne veze sa Udbom i Stanetom Dolancem, jer intervju sa Dapčevićem primera radi je bio moguć samo uz pristanak kontrolora sistema bezednosti partije, a to je id sedamedestih činio Dolanc. I Markovićeba i Miloševoć su ovo znali i ceo politički sve se decenijama vrtio oko ovog osnovnog vrtloga u različitim vezama sa centrima za planiranje posebne prikrivene politike i operacija.

    Demokratska kontrola sistema nikada nije uspostavljena i samo je menjala vlasnije i uživaoce – profitere u biti nepromenljive slobode upotrebe i organizacije delova tajnih službi i psoebno merža van službi pod dvostrukim naizmeničnim zaštitama u inostarnstvu i zemlji.

    Čuruvija je jedna od tragičnih žrtava pored niza bezimenih i neznanih ovih strogo prikrivenih mreža…

    https://viktorkossnachrichtendienste.wordpress.com/

    odnosno srpskom sa postupcima u toku. Krađa i zloupotreba identiteta koja izgleda nezamisliva, ozkrivena i dalje pod strogom tajnosti u zemlji i inostranstvu. A, traje decenijama i centralna figura od 70ih je bio Dolanc:

    https://viktorkoss.wordpress.com/

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: