Skip to content

Ćuruvija i Tijanić, prijateljstvo preko pištolja

31/10/2014

sl3a

U odnosima Slavka Ćuruvije i Aleksandra Tijanića jedina konstanta bila je stalna izmena toplih i hladnih faza. To pravilo, isprobano i dokazano saradnjom u „Telegrafu“ i „Dnevnom telegrafu“, uz neuspešan pokušaj da naprave zajednički nedeljnik, potvrdilo se i tokom aktuelnog Ćuruvijinog sukoba s režimom.

Još one oktobarske noći kad je Uredbom zabranjen rad „Dnevnog telegrafa“, Tijanić se aktivno uključio u rad Ćuruvijinog kriznog štaba. Zajedno su učestvovali u emisijama na Studiju B, držali tribine i konferencije za štampu, išli na suđenja, suprotstavljali se policajcima, pisali „Pismo predsedniku“, osmišljavali akcije i vodili bitku za slobodu srpskih medija. Tako je bilo u prvo vreme.

Tikva je pukla iznenada. Gradom su krenule najčudnije priče. Kao razloge za razlaz, pouzdani izvori navodili su političke nesuglasice, neizmirena dugovanja, ukradeni pištolj, lični sukob.

– I s moje i s njegove strane stekle su se mnoge stvari koje su na kraju dovele do razlaza – kaže Ćuruvija i objašnjava: – Kad je režim krenuo s hajkom protiv mene, DT-a i „Evropljanina“, Tijanić se odmah stavio na raspolaganje. Što god sam radio i gde god sam bio, Tijanić je bio uz mene. Po gradovima u unutrašnjosti punili smo dvorane. Onako inteligentan i duhovit, on je oduševljavao ljude fantastično zanimljivim političkim komentarima. Ja sam se uzdržavao političkih govora, ne zato što se bojim, nego zato što sam smatrao da ću objašnjenjima onoga što se dogodilo „Dnevnom telegrafu“ i „Evropljaninu“, najjasnije pokazati kakvu tiraniju sprovodi crveno-crna koalicija. Tijanić je mislio da je politički angažman najbolja vrsta zaštite od represije. Pošto nema stranke ili neke slične institucije kroz koju bismo mogli da to ostvarimo, vrlo ozbiljno smo nameravali da organizujemo forum za zaštitu slobode medija i mišljenja, pa smo počeli i da operacionalizujemo tu ideju. Hteli smo da napravimo udruženje od pedesetak ljudi koji slično misle. Za tu ideju nismo uspeli da zainteresujemo ni Vuka Draškovića ni Zorana Đinđića. Vuk nije davao nikakve određene odgovore, dok je Đinđić, pored toga što ima neke svoje šeme, kao svi naši političari, zazirao od nas kao od potencijalnih konkurenata. Otvoreno me pitao da li imam političke planove s tim forumom. Kad sam mu rekao da me politika, u stranačkom smislu, ne interesuje, odmah mu je laknulo.

– Nešto kasnije, kad su odnosi između nas dvojice poprilično ohladili, prilikom jednog povratka iz Podgorice, Tijanić više nije mogao da kontroliše netrpeljivost, sumnje i rezerve koje su se u njemu nataložile. Počeo je s nekim nejasnim insinuacijama, sve zakukuljeno. Kao, nije siguran da li da nastavlja saradnju sa mnom.

– Dobro, odluči se da li hoćeš ili nećeš da pišeš?

On reče da hoće, ali poče da udara nekim neverovatnim ciframa.

– Jesi li ti, čoveče, normalan? – Iznervirao me.

Tad mi on, onako, u autu, pred Brankom i još nekim, izruči na glavu punu kofu đubreta.

– Dužan si mi ranije honorare, toliko i toliko hiljada maraka, a još si mi ukrao pištolj!

Tu počne vređanje i razne gluposti, tako da smo prekinuli i da se viđamo i da sarađujemo.

Famozna priča o krađi Tijanićevog pištolja ima nekoliko podjednako sočnih i interesantnih verzija. U svojoj, Ćuruvija tvrdi da se ne oseća krivim.

– Tijanić se nikad ne odvaja od pištolja – priča Slavko…

(Šta se desilo s misterioznim Tijanićevim pištoljem i u kakvim su bili odnosima pred Ćuruvijino ubistvo, pročitajte u knjizi „Poslednja ispovest Slavka Ćuruvije)

reklama

Advertisements

From → Ćuruvija i ja

Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: