Skip to content

Da li je Šešelj u zemlji ili je još živ?

05/11/2014

Šešelj

Haški tribunal je obavio sve što je trebalo oko ubistva Vojislava Šešelja, ostalo je još samo da njegov zemni ostatak, dok ima pulsa, transportuje u Srbiju, da ih se ona reši kako zna. Uglavnom, posao je obavljen, Šešelj je gotov.

Što se mene tiče, neka je. U ovom tekstu neću da opisujem istorijat našeg turbulentnog odnosa, ni šta mislim o njemu, njegovim postupcima, odbeglim saradnicima i stečajnim upravnicima SRS-a, a ni o posledicama njegovih političkih avantura, koje će Srbija još dugo da ispašta. Ukratko, tri su osnovna razloga zbog kojih ne mogu i ne želim da ga sažaljevam.

slavko foto 2 za zadnje korice

  1. Slavko Ćuruvija, vlasnik „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“, moj šef, kolega i, uslovno rečeno, prijatelj, ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999, u vreme NATO bombardovanja. Posle višemesečne medijske, sudske i policijske hajke, koju su predvodili Vojislav Šešelj i Aleksandar Vučić, streljali su ga državni službenici. Tri dana kasnije, nekoliko sati posle sahrane, dok sam s kolegom iz DT-a šetao zamračenom Knez Mihailovom ulicom, zaustavila nas je grupa radikala: Šešelj, Vučić, Tomislav Nikolić i tri-četiri telohranitelja. Šešelj je pružio ruku mom kolegi i pitao ga: „Gde ti je Ćuruvija? Je l’ pobegao iz zemlje ili je u zemlji?“ Vic je propratio morbidnim smehom.

U trenutku kad je izrešetan sa 17 metaka u leđa i jednim u glavu, Ćuruvija je bio zdrav kao dren. Šešelj sad umire usled teške bolesti. Ćuruvija je ubijen u prisustvu vlasti u čijem vrhu je bio Šešelj. I danas sam uveren da vođa radikala nije imao direktne veze s tim zločinom, ali nema šanse da mu oprostim ruganje mrtvom Ćuruviji.

Iako o ubijenom prijatelju pišem kao da se svetim, neću da se rugam sa Šešeljevim izvesnim krajem. No, neću ni da ga žalim.

šešelj i vučić

  1. Vojislav Šešelj je stvorio Aleksandra Vučića. Stvorio ga je po obličju i podobju svome. Pre nego što me upoznao s Vučićem, Šešelj me upozorio: „Vučić deluje pristojno, mlad je i moderan, ali pazi se, pokvaren je, podao i osvetoljubiv“. Zbog tih osobina, zajedničkih, uspešno su sarađivali sve dok Vučić, mutirana vrsta politikantskog virusa, nije procenio da će bez Šešelja lakše realizovati lične ambicije. Pre toga, 15 godina su najteže nacionalne nesreće koristili za sticanje imovine, moći i uticaja. Zajedno su parazitirali na velikorspkim parolama pod kojima su milioni normalnih ljudi ginuli i ubijali, ostajali bez članova porodice, kuća, para, budućnosti… U tom lešinarskom poslu, Vučić je savršeno odgovarao Šešelju.

– Aleksandar Vučić je energičan, sposoban, obrazovan i, pre svega, pošten čovek. Dobro ga poznajem, znam da Vučić nikada i ni po koju cenu neće prihvatiti bilo kakvu i bilo čiju ideju o kršenju zakonskih, a posebno moralnih normi. Biće čuvar principa, zakonitosti i čestitosti, a posebno moralnih normi – tvrdio je Šešelj u pismu podrške svom monstruoznom miljeniku u vreme njegove prve gradonačelničke kandidature.

Čini mi se, lagao je. Sad to nije ni bitno. U Šešeljevoj laboratoriji prevara i zabluda stvoren je virus Vučić, koji razara Srbiju. I red je da jedan drugog sahranjuju. Doduše, priznajem da bi mi bilo draže da to rade obrnutim redosledom.

  1. Zna Šešelj. Znaju i njegovi stečajni upravnici Ljilja i Ognjen Mihajlović. Pošto me ta švercerka iz Šegovine i njen vrtni patuljak ne zanimaju, ceh za prevaru ispostaviću Šešelju, svejedno mi je mrtvom ili živom. Naravno, vojvoda će imati popust u kritici, ipak pamtim i retke i kratke periode korektnog odnosa. Za ostalo, neko drugi neka mu dušu prosti.

Naslovna 01 narudžbenicareklama

Advertisements

From → Uncategorized

20 коментара
  1. darko permalink

    Драги Пеђа, донекле се слажем са Вама. Мени је лично жао Шешеља као човека, јер је свака болест тешка, али не могу да заборавим све његове бравуре из деведесети и касније. Неспорно, Шешељ јесте интелектуална громада, веома паметан и лукав човек, дрзак и прост колико и мудар и образован, али је највећа несрећа Срба у томе што је своју памет користио тако да су нама главе пуцале. Милошевићев пајтос, одбегли комуниста, застранели националиста, бахат и препун негативних набоја у себи, Шешељ је био режимско страшило, али и један од оних који су доливали уље на ватру грађанског рата. Далеко од тога да ћу заступати проусташке тезе како је Србија крива за рат, или Шешељ лично, само што остаје горак укус у устима после гледања и слушања његових изјава током ратних година. Увек кажем да је Шешељу требало судити у Србији, ако је требало… Хашки процес је комедија, спрдња са здравим разумом, која је од Шешеља направила националног мученика. Далеко конкретније јесте бавити се темама отмице стана породици Барбалић у Земуну (1997.), пребијањем њиховог адвоката Николе Баровича, потезањаем пиштоља и сличним испадима, него његовим наводним вербалним деликтима. Да, за крај, често кажем радикалима управо оно што сте изнели у тексту: радикали су задњи који имају морланог права да се саблажљавају над методима Вучићеве владавине, јер она ради оно чему су га тамо научили, влада како би и они владали, када би им се указала прилика. Разлике су козметиике, са опаском да је Вучић успео и више од њих, он је границе (Велике) Србије проширио до Брисела.

    • Razumem Vaše stavove, dragi Darko. Logično je što Vam je žao bolesnog čoveka, međutim, da ponovim tvrdnju iz teksta, Šešelju nije bilo žao što je streljan zdrav Ćuruvija. S tim izrugivanjem nad mrtvim čovekom, Šešelj je odredio meru odnosa koji danas ja imam prema njemu.
      Inače, Šešeljeva sudbina izgleda kao vrhunska grčka drama. Viša sila – DOS i Hag – odredili su ga za odstrel, montirali proces i, na kraju, ispunili zadatak, eliminisali su ga s političke scene. S druge strane, najbliži saradnici su ga izdali i došli na vlast, dok je SRS, njegov životni projekat, totalno propao. Međutim, to je njegov problem.
      Što se mene tiče, neka mu lečenje bude uspešno.

      • darko permalink

        Što se Vojvode tiče, on se savršeno uklapa u onu legendarnu rečenicu Bore Todorovića (podstanara Jakovljevića) iz Kovačevićeve drame „Balkanski špijun“: „Sve što mi je Bog dao, sam sam sebi oduzeo.“ Šešeljva biografija je veoma neobična i prepuna apsurda, a velika većina radikala odbija da je u potpunosti upozna. Priča o Šešelju je priča o našem nacionalnom srozavanju, i dok pratimo njegov uspon i pad, mi jasno vidmo i naličije onih oko njega, bilo njegovih saradnika, bilo političkih protivnika. Šešelj je Srbjja u malom, od genijalnosti do gluposti, od velikih pobeda do totalnih poraza, od velikih šansi do amaterskih poteza. Šešelj je i jing i jang našeg mentaliteta. Ono što je bio Tijanić u srpskom novinarstvu, to je Šešelj u politici. Njega je nekada veoma teško definisati, prepun je suprotnosti. Njegova idelogija mi deluje kao politički supermarket, jednostavno svega ima, i sve je na prodaju. On je bivši komunista, ali je istovremeno radikalni nacionalista, četnik koji prezire svog kralja i zalaže se sa republiku, tradionalista kome ništa nije sveto, borac za vladavinu prava i demokratiju, kritičar komunističkog apsolutizma I Miloševićeve samovolje, a istovremeno netolerantan prema svakome ko drugačije misli. Čudan i tragičan lik, koga istovremeno žalim i osuđujem. Vučić ga danas kopira, njegov odnos prema saradnicima je sličan, koristi ljude, menja po potrebi, vaga čas levo čas desno. Često svoju krivicu prebacuju na druge. Čuveni četnički vovjoda pok. Momčilo Đujić, dao mu je titlu vojvode i podršku da ruši “crvene”, da početkom devedesetih vrati Srbiju na stari put. Umesto toga, Vojvoda radi sve kontra. On je republikanac, zakleti antimonarhista, i na koncu svega ulazi u vladu Mirka Marjanovića. Besan, razočaran Đujić mu oduzima titulu vojvode, na šta Šešelj reaguje optužbom da je bolesni i stari Đujić, koji je već prevalio devetu deceniju života, agent CIA i izdajnik naroda. Apsurd! Đujić izdajnik srpstva. Takav je Šešelj, lišen svake samokrtičnosti, a takav je i Vučić.

    • Pucale bi vama glave srbijanci bilo ko da je bio drugi na vlasti an ne ONI. Vi ste mali i siromašan narod koji je samo oruđe zapadnih demokrata i to odavnina.

  2. Predragi Predraze,
    ………………………………….(ova nasa rasprava oko ovoga produzuje se)…………..

    Pomaze Bog.

    Odlicno ste napisali, i ne sumnjam da znate prekrasno svu tacnost u Seseljevom proslom zivotu sto se ovoga tice. To cenim i jako cenim; ne mislite da ne cenim.

    I ja ne mogu…. apsolutno ne mogu prihvatiti neke licnosti kada znam koliko su opaki, mrzitelji, osvetljivi i ljubomorni, izmisljaju lazi, okrivljuju pravednih i smeju se tome k’o sotoni pravi. . . . Znam… i kad kazem da znam: Z N A M ! Imam takvu familiju…… Ne bore se za istinu i pravdu, i ne bi prepoznali istinu da ih to samara u lice! Nego ce radije misliti zlo, traziti svoje, i braniti svoje. Oni su ti koji bi prosli mimo ako se ko nalazi u opasnosti i treba im pomoc. Prema tome, nikada nisam imala sta sa njima. Ja skocim da pomognem, i sebi izlozim opasnosti da bih to uradila, i oni su oduvek to smatrali cudnim, glupim i sasvim nepotrebnim. Takva je situacija. Nista zajednickog nemamo, osim krvi. I tu, smatram da se to izmenilo na veliko posle tolikog Pricescivanja, gde mi se umnozi blagodat, a oni samo primaju sud i osudu kada ne menjaju srce svoje, nego i dalje rade po sotonovim nagonima (sa klevetima, ogovaranjem, ljubomorom, mrznjem i osvetom).

    To je zalosno i svezalosno. Priznam. S takvim ljudima ne mogu da se druzim. Moram se vidjati sa njima jer to je red, jel’? Moram oprastati jer je to meni dusekorisno, i moram se nadati da ce se promenuti jednog dana i da su se promenuli vec, iako sam ih poznala decenijama, i nista nije bilo od toga!

    Pravo da Vam kazem: znam da ce jednog dana doci k sebi! Znam da hoce. Pedjo, Brate moj prekrasni i mili, bliski i pravi, posteni i smireni, pravedni i temeljiti…. saslujajte seju svoju sada, jer imam nesto da Vam kazem i preporucujem.

    Sve znam kako se osecate i ne sumnjam u svoj svojoj tacnosti. Ok! Dobijete poente iz usiju za to! Ne pravim se da znam ono sto ne znam, ali u istoj ruci, moram reci, Brate mili, da se stvari menjaju u zivotu…. Ljudi se menjaju…. Svi mi imamo nesto da naucimo jedno od drugog, i sami Bog nas provede kroz mnogih muka da nas iskalupi da bismo postali ono sto treba da budemo. To niste potvrdili. A to je veoma bitni deo zagonetke. Veoma bitno…

    Zato nam Bog preporucuje da samo gledamo NAPRED, a nikada NAZAD. Pedjo.. SEBI propovedam, ne toliko Vama! Sebi govorim: „Angelina, oprosti ih! Gresni su, mali su, sitni i nikakvi, ignorantni, sebicni, ljubomorni i mrzitelji od najranijih nogu!….. Ali TVOJE JE da ih OPROSTIS! TVOJE JE DUSU SVOJU DA SPASES! TVOJE JE da budes ZIVI PRIMER NJIMA! A MOJE JE njih da PROSVETIM u Svoje Vreme – ne u tvoje!“

    E, tako mi Bog Sveti veli . . . . Sad, Vi izvucite primer za sebe!

    Potpuno se slazem, Pedjo. Hag ne zeli da bude kriv i za zlostavljanja Seselja i za njegovo ubistvo – jer onda sasvim diskredituje svoj sopstveni organ pred svetom (kao da nije vec)! Ali pre nego sto Vam ovo kazem, podseticu Vas na jedno: i to je bilo kada je ovaj iluminatus probao mene da unisti kada sam pustila film: „Freemasonry, Secret Societies, Occultism & the Illuminati VS Christ“ (Slobodnozidarstvao, Tajnih Drustva, Okultizam i Iluminata Protiv Hrista). Predupredio me je da izlazim iz zemlje u toku 4-5 dana jer sam jako mnogo naljutila neke budzovane u zemlji. Inace, doci ce u zatvoru da mi hrani kikiriki, kaze on. Ali ja ne primam komande od iluminata; ja samo sluzim Boga, ja odgovorih! Pa su me bacali, takodje, u pritvoru, i izmislili mnogo sto-sta protiv mene. Meni nije bilo nikoga da stupi u pomoc. Oduzeli su mi telefon, svi masoni se okomise oko mene, radeci zajedno k’o jedna sotonska masina, stvarali su svoju mrezu i podlo radili svoje….. ali nisu odradili.

    Zbog cega? – Posto Boga ima!

    Al’ da produzujem pricu. Moja sopstvena familija je POVEROVALA te lazi protiv mene, POPRIMILA je tu NAGNUTU, PODLU PRICU, i TO, VRLO RADO, mogu Vam reci! Bilo im je SUSNO ZADOVOLJSTVO da su NAJZAD pronasli nesto sto ce me oboriti… sto ce ugusiti moju bezprecendentnu RADOST ZIVOTA, ENERGIJU SVESILNU, ENTUZIAZMA ZIVOTA, POPULARNOST, LEPOTU, ZDRAVLJE, bilo sta! Njima je to godilo! Shvatite to! Godilo im je! Njima je to bilo taman ono sto su trazili celog svog jadnog zivota! SKOCILI su na vagonu mojih neprijatelja da im pripomognu…. da bezplatno diseminiraju njihovu pricu, da bi opravdali svoju sopstvenu mrznju prema meni! To bi im dalo neka krila, kao bojagi . . .

    Ali sve je to palo u vodi!
    I jos jedno, onda cu povezati sve…

    Setite se na samom kraju zivota onog razbojnika, koji se pokajao na samom krstu! Inace, Seselj je na krstu, i to, dobro treba da vidite i potvrdite. On se kajao s desne strane Gospoda. Bio je u uzasu, slusajuci razbojnika s leve strane! On je tu na krstu imao otrkovenje! Shvatio je, najzad, tajnu Zivota i Ko nam daje Zivot! On se kajao iskreno u poslednjem momentu, i sta je Gospod deklarisao?

    Da li Gospod rekao: „Ma, tice mi se, djole…. ogresio si se ti mnogo u zivotu! Sad ces primati svoje!“…. Ili je rekao: „Briga me! E, sad ces platiti, kunem ti se!“…. Ili pak: „Nemoj meni sada da places, kad’ sam probao vise puta da ti kazem i dokazem, a ti: em, neces da poslusas; em, gresis sve vise i vise! Sada je knap! Sada cu rado da ti ocitam lekciju i kazniti, istovremeno!“

    Pedjo…. da li to zvuci kao Gospod? Ili onog drugog? . . .

    Brate prekrasni i mili…. Shvatam Vas…. Shvatam i saosecam. Preko okejana i mreza, vremena i prostora.. .

    Treba, svakako, da radimo na SEBE! …SEBE, Pedjo! … SEBE!

    TO sto ste Vi bili NAJDRAZI, PRAVI PRIJATELJ prekrasnom svom bratu, Slavku, je za svaku pohvalu! To sto ste odani i sto iskrenu ljubav posedujete prema njemu je divno i dirljivo! To sto Vi patite zbog njega i hocete da osvecujete njegovu nepravednu smrt je svakako bazirano na pravednosti, ne na zlobu! Ali, Brate prekrasni . . . . Gospod trazi nesto VISE od NAS, kao Hriscane!

    I verovali ili ne…. kazem Vam, da i sam Slavko Vama ovako govori:

    „Pedjo, brate moj svagdasnji i vecni…… evo me u narucju Gospodnjem, i nemoze biti lepse il’ udobnije. Stigao sam kuci, najzad. Ovde nema patnje. Ovde nemoram se muciti, misleci kako da hranim decu svoju ili sebe, kako da platim struju, racune… ne bakcem se s takvim niskim osobama kao sto ti jos uvek moras da cinis. . . Meni je sve dobro. Razveseli se za mene, brate! Najzad imam sve sto sam trazio u zivotu! Jos sam primio mucenicku nagradu, pa da vidis ovo sto mi je sve dato! Ne bi verovao da moze meni biti tako dobro i prekrasno!. Bas tako . . . Hocu da kazem da sam te zazeleo, ali takva osecanja nisu dopustena ovde, niti nam pada tako nesto na pamet, jer sve je ovde savrseno ustrojeno, emotivno i duhovno. Sve je u svemu savrseno. Nema se htenja ni nuzdi ovde. Ovde je savrsenost u savrsenosti. Ali sam samo hteo reci. Oprosti mu, brate! Da nije za njih, ne bi mi bilo tako velicanstveno ovde sada. Sve ima svoje. Ja ne bih promenuo nista – to da znas! Da sam znao sta me ceka ovde, ja bih odenuo mucenicku kapu odavno da ostvaram ovaj konacni cilj i primam ovoliku palatu, kao sto nijedan od tih zivih mrtvaca ne poseduje na Dedinju! Oslobodi se, burazere! Ja te oslobadjam! Rastereti se i usredsredi se na dusu svoju! Imas jos posla… sledi taj put…. da jednog dana stizes da se opet druzimo! Zamolicu Gospoda da ti pravi palatu evo ovde pored mene! Ustvari, vec to cini…. Budi bez brige! Imam ti ledja jos uvek…. Tu sam gde mi je namenjeno. Ne bih zeleo nista da menjam! Samo mi ti falis ovde…. tako reci. No, ne ja da dodjem opet k tebi; no ti meni! To treba da je cilj. To je Zivot. To je raj! Ziveo!……. Pa sto cekas! Usredsredi se pa radi svoje! To je put k meni i put ka Gospodu! Pa ispuni to sto pre! Cekam te! S Ljubavlju, Slavko.“

    – Seselj jeste taj razbojnik na krstu, Brate. Gospod prima nase pokajanje i u jedanaestom casu, ne zaboravite. Ocekujem da ce se i moja familija uvrstiti u toj grupi. No, mi treba da radimo na SEBE i SVOJU MISIJU!…. Mozda je Seselj imao svoje otkrovenje u pritvoru u Hagu. Nije da mozda, no jeste! Sto bi se ko bunio da neko dodje sebi i da se kaje i da prima nagradu svoju konacnu i vecnu? Treba da se radujemo tome! Ako se ne radujemo tome, znaci nismo dorasli kao Hriscani.

    Jeli to tesko, mucno, ubitacno? – Jeste… za ego nas.
    Jeli potrebno, nuzno, obavezno? – Jeste… za Spasenje nase.

    Pricam SEBI, Brate, SEBI!
    Sebi propovedam….. sebe tesim…. sebe ispravim!

    Na SEBE da gledamo.
    I SVOJU MISIJU podrobno da obavljamo!

    Malo vremena imamo, Pedjo.
    Treba da ispunimo sve sto NAM je namenjeno!
    Vidimo se uskoro!
    I duzna sam Vam neka pisanija jos…… sto stize uskoro.

    ZIV… ZIV… ZIVELI!
    + + +
    xo~A“S“

    P.S. Hvala, sekretu servisu iz Londona, sto su mi prosledili ovaj clanak i pismo. Jer Slavko je imao nesto da porucuje, i Gospod nesto (bar, meni) . . . .

    Pa to primajte kao javna ispovest mojeja……. kao sto ce Seseljevo pokajanje, isto tako, biti javno i bilo je…. a poslednja rec njegova treba da bude u Srbiji – i to je po Bozijem Providjenju i Prevelikoj Milosti +++

    Pa neka Bog da da Seselj DOZIVI i OSETI SVU BLAGODARNOST SVIH DOBRODUSNIH SRBA za NJEGOVU SVE-SUDBONOSNU HASKU BORBU, APOLOGETIKU I ODBRANU GLOBALNIH RAZMERA PROTIV SVIH SVETSKIH EMISARA SOTONA U IME SVIH NAS, i to, neka bude BALZAM na njegovu DUSU pre smrti, onako kako je sam Bogo-Covek, Gospod NAS Isus Hristos bio u nuzdi u istom tom trenutku, primivsi balzam na noge Svoje od Marije Magdalene pre Svoje Raspece i trenutne smrti, po Providjenju Boga Oca.

    Ibo spremati se za mucenistvo mala stvar nije. . . neka niko ne misli da jeste!
    Samo se pitajmo: DA LI SMO MI SPREMNI na TAKVU BORBU i na TAKVU SMRT?

    Nista drugo ne treba da nas zanima koliko to . . . .
    Svo ostalo je samo ZAMKA Necastivoga da NAS mami i potamni.

    – NE DOZVOLIMO MU!

    ZIVELI!
    Sa Centralne Srpske Kule,
    Gde Meridijan udara Ekvator,
    Sa Centra Sveta,
    Iz Akre, Gane, Zapadna Afrika
    + + +
    xo~A“S“
    +CARICA JUZNAJA/
    SVEDOK PERVI.
    06.11.2014.

    • Predraga sestro Angelino,
      Hvala na mudrim poukama.
      Iz gomile Vaših stavova i saveta, duboko ukrenjenih u hrišćanstvu, izdvojiću samo četiri.
      1. Ukazujete na potrebu da GLEDAMO UNAPRED. Da, u pravu ste. I u ovom tekstu pokušao sam upravo to, da dam predikciju Šešeljevih političkih poteza. Kao što vidite, očekujem da on donese veliku korist Srbiji. Prvo će da, svojim destruktivnim potezima, uništi nadu koju u njega polažu mnogi lakoverni, ali to će ih osvestiti i ohrabriti da sami preduzmu nešto. Vašim rečnikom da kažem – novo vino u nove mehove. Šešeljev meh je pohaban i iscepan, pušta na sve strane. Što pre on ode u prošlost, gde mu je i mesto, oslobodiće se prostor za normalne ljude koji imaju snage i energije da pogledaju unapred.
      2. U pravu ste kad tvrdite da se LJUDI MENJAJU. Da li se Šešelj promenio? Do odlaska u Hag, njegova karijera je bila puna tuđe krvi i nesreće. U sudaru s montiranom haškom optužnicom držao se dostojanstveno. Čestitam. Kao što je sam iskreno rekao, vratio se da nastavi tamo gde je stao. Održao je reč, nastavio je da širi sumanutu destrkciju. Kad slušate njegove političke i lične poruke, da li primećujete razliku? Da li se promenio? Meni se čini da je isti primitivni agresivac kakav je uvek bio.
      3. Lepo je što podsećate na RAZBOJNIKA koji je, na krstu pored Hristovog, dobio oprost grehova. Još je značajnije što ističete kako je prošao drugi RAZBOJNIK, onaj nepokajani. Od njih dvojice, kome je Šešelj bliži? U Šešeljevim postupcima ne vidim ni naznaku kajanja zbog svega što je radio. Naprotiv.
      4. Upozoravate me da je MOJE DA OPROSTIM. Da, jedva čekam na to. Međutim, moram da poštujem proceduru kakva je utvrđena u pravoslavlju. Dakle, prvo Šešelj mora da se pokaje za svoja zla dela, onda mora da se postom i molitvom pripremi za ispoved. Kad prizna šta je skrivio Srbiji, Srbima i pripadnicima ostalih naroda, mora da zatraži oprost. Verujem, biće to dugotrajan i težak posao. Želim mu uspeh i mnogo sreće, trebaće mu.
      Pozdravljam Vas, sestro Angelino

  3. sonja permalink

    Posle svega sto sam saznala o Seselju I posle 25 godina od pojave V.S. na politickoj sceni Republike Srbije, mogu da kazem da je taj covek ubacen hrvatski agent – „Agent Provocateur“, jer samo takav covek moze da uradi Srbima ono sto je V.S. uradio. Secam se njegove posete Vukovaru 92. i politicke stete koju nam je naneo. Drugog racionalnog resenja nema; plus covek ima poremecaj licnosti ali to neka strucnjak objasni. Na sajtu Tabloida sam procitala zanimljive stvari o njemu kao ustaskom agentu.

    • darko permalink

      Mislim da su Vaše optužbe preteške, i nikako ne mogu da se složim sa teorijom da je Šešelj ubačeni ustaški agent. Ako to jeste, onda su te iste ustaše teške budaletine. Niko nije više isporzivao i izvređao hrvatski narod u modernoj srpskoj politic od Vojislava Šešelja, koji deluje kao da gaji patološku mržnju prema Hrvatima. Setimo se samo slučaja porodice Barbalić, otimačine njihove imovine, kao i brojnih međunacionalnih incidenata, tokom devedesetih, širom Vojovodine, u kojima su direktno ili indirektno učestvovali radikali i njihov vođa. Naravno, možemo se povesti i za paranoičnim teorijama zavere, kako je sve to unapred organizovano, jer sve je suprotno od onogašto izgleda da jeste – što bi kazao Ilija Čvorovi. Primer šovinizma i agresije lidera radikala, koga je uporno štitio tadašnji režim: http://www.youtube.com/watch?v=sPCgVNJN3sw

      • sonja permalink

        Pa to je I poenta; ubacen da predstavi Srbe kao soviniste I varvare. Zato se kaze Agent provokator. Naneo ogromnu moralnu stetu Srbima. Ne treba nam Bernard Levy da nas pospe katranom I perjem jada imamo VS.

  4. darko permalink

    Dragi Peđa, znam da nema (dirketno) veze sa temom, ali molim Vas da objavite ovaj komentar. U pitanju je komentar jednog od sns-botova, na portalu b92, koji u tako malo reči sublimira svu glupost i besmisao narednjačkog medijskog spina. Dotična „ja“ napisala je komentar koji je verovatno vrhunac bezobrazluka, a koji glasi: „Svaka čast Vučiću koji je za samo dve godine svojim predanim radom doprineo da se radujem povratku Šešelja. – (Ja, 6. novembar 2014 19:32)“. Zaista, počinjem da se pitam da li režim ima uvrenje o zdravstvenom stanju svojih agitatora, ili je Vođino ludilo i bezobrazluk poput virusa koju mitra i širi se pandemijskom brzinom. Ali moramo razumeti botove, za njih je i sunčev sjaj posledica Vođine volje. Vučić ne samo da ništa nije doprineo puštanju Šešelja iz Haga, već je njemu to najamnje potrebno, posebno sada kad’ se režim suočava sa talasom nezadovoljstva naroda (štrajkovi, obustave rada, kresanje plata i penzija itd.). Znajući Vučića, ne bi me čudllo da i od ovoga, onako podmuklo iz senke, napravi medijsku predstavu. Peđa, šta Vi mislite, kako će se Vučić sada ponašati. Šešelj nije tako opasan kao ranije, iz Haga nije došao kao pobednik ili zdrav čovek, ali svejedno on je ipak i dalje osoba koga veliki deo desničarske Srbije podržava.

    • darko permalink

      Trebam li posebno da napomenem da b92, naravno, nije objavio moj kontraodgovor dotičnom botu, jer već godinama na ovom sajtu, kao i mnogim drugim domaćim portalima, važi pravilo da dobra volja i politička pripadnost administratora važe više od poštovanja svakog pravila pisanja. Mislim da bi se u napredom periodu naš omiljeni novinar mogao upravoi pozbaviti pitanjem Vučićevog i Nikolićevog držanja povodom dolaska Šešelja, kao uređevačkom politikom srpskih portala, na kojima je čini se obesmišljena svaka demokratska i javna rasprava.

  5. Svojom mitskom dvanaestogodisnjom borbom sam Seselj je na najbolji nacin pokazao koliko ga se apsolutno ne tice bilo cije sazaljevanje. Stvarno ne znam sta bi od jednog ovakvog tipa, njegovi politicki neprijatelji mogli i da ocekuju osim najvedrije i najnasmejanije okrutnosti. Covek koji zarad svojih politickih ideala bez zrna sentimentalnosti i patetike, stavise prkosno vedro i nasmejano, zrtvuje svoje zdravlje i zivot, kako lako i nasmejano tek zrtvuje zivote svojih neprijatelja. U tom smislu stvano niko ne moze da mu zameri nedoslednost. Sto se ovog tvog teksta tice, mislim da si jos jednom po ko zna koji put u nizu dozvolio da te zaslepe licni obziri i emocije, i da si iz vida izgubio glavnu stvar. Seselj je u haskom tribunalu prestao da komunicira sa svojim savremenicima i usao u dijalog sa istorijom. Haski sud je omogucio Vojislavu Seselju da se izdigne u rang istinske istorijske velicine – kad je lomljeno i slomljeno dostojanstvo, energija, volja za zivotom citavog jednog naroda, jedan njegov pripadnik ostao je potpuno sam – moralno neslomljen, stavise jednako prkosan, vedar, potsmesljiv, moralno superioran u odnosu na svoje neprijatelje. Jednog dana koji mora doci, kada nacija konacno pocne da se bavi vlastitim moralnim isceljivanjem, ona nece imati vremenski blizi i neposredniji primer moralne i kulturne superiornosti za ugled od ovog Seseljevog. Kada bude ponovo ucila kako je lepo imati dostojanstvo, boriti se do kraja, nikada se ne predavati, o znacaju istinskog obrazovanja i kulture u ovoj borbi, nacija nece imati drugu skolu osim ove Seseljeve. Neki novi adolescenti, puni buntovne energije i prezira prema svojim ocevima kukavicama i konformistima, savete i podsticaje za svoje smele ambicije trazice vrteci klipove sa Seseljevog sudjenja. Seseljevo seirenje nad pokojnim Curuvijom, bice samo jedna simpaticna anegdota-svedocanstvo o coveku celicne volje i energije koji svojim neprijateljima nije priredjivao nista vise od onoga sto je sam mogao da podnese. I bice to osvezavajuce. Uzasno za prijatelje znam, ali istorija ima neka potpuno svoja merila, a Seselj im je ocigledno, voleli ga ili ne, bio dorastao.

    • darko permalink

      Miloše, Vi se savršeno uklapate u misao koju sam izrekao u jednom od prethodnih komentara – Šešeljva biografija je veoma neobična i prepuna apsurda, a velika većina radikala odbija da je u potpunosti upozna. Vi se, izgleda, savršeno uklapate u taj profil. Kakva mitska borba, kakav mitski junak? Nemoj te me zasmejavati, molim Vas. Odavno Srbi više nemaju mitske junake. Mi smo devedesetih iz „mitskih svetova“ pali u blato ratnih zločina, obrukali se kao što nismo nikada u svojoj istoriji. Nisu Pđeu zalspeile lične emosije, već bolna sećanja koja naviru, od kojih čovek ne može da pobegne, koje progone kao aveti. Predlažem Vam da se vratite na početak teksta, da još jednom, dobro, pogledate sliku ubijenog Ćuruvije, koji leži u lokvi krvi, u čijem presijavanju, kao ogledalu, se vide lica onih koji su do tog ubistva doveli. Nije ubica samo onaj ko povuče obarač, jer neko je tog ubicu morao da pošalje, da mu naredi, da ga pripremi, bilo ideološki, bilo logistički. Danas je lep dan. Danas je predivan dan. Uživate li Miloše u novom danu, u predivnoj zori koja se budi nad Srbijom, verovatno okreuženi onima koje volite, i koji vole Vas? Taj dan, tu zoru, ovo predivno, toplo jesenje sunce, Slavko ne može ni da vidi ni da oseti. On je u crnoj zemlji, duboko, daleko od svih nas. Njevog ovozemaljski život je prekinut voljom bezdušnika i ludaka, ali se nadam da mu je duša našla mir i spas, jer Slavko je pravi mučenik, njegova žrtva je mitska za pravdu i vladavinu zakona u Srbiji, njegova a ne Šešeljeva. Da li ste svesni da je taj čovek ubijen sa 17 metaka, i da su mu mrtvom pucali u glavu još jedom? To je zločin, to nije anegdota, Kažtee da će jednog lepog dana Šešeljeva morbidna, bolesna opaska da li je Slavko u zemlji ili je već pobegao, biti samo duhovita pošalica – anegdota. Da li ste vi pri sebi? Nije Slavko, na žalost, ni prvi ni poslednji pokojnik sa kojim je Šešelj tako „šalio“. To nije anegdota, to je ruganje mrtvom čoveku, bolu njegove porodice, rođaka, prijatelja, kolega. Nije Slavko ni prvi ni poslednji pokojnik sa kojim se Vojvoda samo „šalio“. Sličnih šala je bilo i sa Đinđićem. Anegdota je i pretnja Hrvatima da će biti klani zarđalim kašikama, pa ko preživi klanje neće tetanus. Smešno, zar ne? Ne, to je bolesno. I u šali moraju postojati granice. ‘Ajde da pričamo o stanu porodice Barbalić, o advokatu Barovićui, o tome zašto je naš dragi Peđa morao da štampa svoju knigu daleko od Srbije, od koga se on to plašio i zašto? Da pričamo o nalseđu mirskog junaka, o tome šta nam je ostavio u amanet? Šešelj je u srpsku politiku uneo do tada neviđeni prostakluk, bahatost, nasilje, pretnje… Radikali su od Skupštine Srbije napravili cirkus, poligon za svoje ideološke govore, za izlive patološke mržnje prema svemu što nije srpsko ili na njihovom političkom kursu. Današnji naprednjaci sa svojim pomahnitalim Vođom, deo su tog nasleđa, rade ono čemu su ih u radiklanoj stranici učili, samo što su politiku velikorspkog nacionalizma, zamenili patetičnim evrofanatizmom. Mi Srbi smo skloni idelaizaciji i mitomaniji, skloni smo da istoriju posmatramo veoma nekritički i romantičarski, i zato nam se često dešava da budemo ponavljački. Dok drugi uče iz tuđih grešaka i knjiga, Srbi uči iz svojih sopstvenih. Žao mi je Šešelja, žao mi je zbog nepravde koja mu je nanesena, i želim mu da ozdravi, da živi u miru sa svojom porodicom. Ovo su iskrene reči, nisu „anegdote“. Ali, bez obzira na sve ranije napisano, smatram da ja Vaš tekst lišen osećaja za relanost, da je previše politički obojen, pristrasan i zvuči kao govor sa nekog mitinga. Istorija sud o nekome ne može dati danas za sutra, već traži vreme.

    • Miloše, razumem Vaše divljenje Šešeljevim podvizima u Hagu, ne i ocenu da je ruganje mrtvom čoveku „simpatična anegdota“.
      Priznajem, nemam šešeljevsku „čeličnu volju i energiju“, pa mi ne pada na pamet da u njegovom stilu smišljam simpatično morbidne anegdote. Kad bih to mogao, pitao bih ga da li je rak prelazna bolest, a ako jeste preložio bih mu da prvo poljubi Srećka.
      Priznajem i da sam u ovom tekstu, kao i mnogim drugim, što ste dobro primetili, dozvolio da me „zaslepe lični obziri i emocije“. To mi se desi svaki put kad se suočim s nečijim primitivizmom.
      Na kraju, hvala na komentaru, smatram značajnim što ste prezentovali svoje mišljenje o Šešeljevoj žrtvi i načinu na koji je u Hagu zastupao ne samo lične nego i interese Srbije i svih Srba. Hvala, iako to nema veze s mojim tekstom.

  6. Sa vama bi uopste mogao da se slozim u samo jednoj stvari i to sasvim uslovno – Odavno Srbi nemaju svoje mitske junake. Ali upravo je u tome aktuelna srpska agonija. Mit predstavlja najvisu tablicu vrednosti jednoga naroda. Narod bez mita i mitskog junaka je narod bez vrednosti, potpuno potonuo u nihilizam. Mit nije izmisljotina kako bi uporno da nas ubede vec jedna sasvim konkretna psiholoska i eticka stvarnost. Za stvaranje mita zato nije dovoljno samo umece lepog pricanja prica, vec je potreban i stvarni eticki sadrzaj – neko cija se izuzetnost, zadivljujuce snazna i nesebicna spremnost da se zrtvuje za opste ciljeve ne moze prirodno drugacije izraziti nego u mitskom obliku, u obliku kulta secanja i vaspitnog primera u odgajanju novih pokoljenja. E sad pitam ja vas da mi pored Seseljevog date neki drugi primer u savremenoj srpskoj politickoj istoriji koji se vise primakao ovoj formalnoj definiciji, nekoga ko se uopste trudio da joj se primakne. Covek je potpuno razbucao haski tribunal – jedan goli instrument sile koji su nastojali da nametnu jos i kao instrument potpunog drzavnog i narodnog ponizenja . Ucinio je to u potpuno neravnopravnoj borbi sam protiv citave jedne medjunarodne birokratske masinerije i to kao kao pripadnik jednog malog prezrenog i demonizovanog naroda. Kakvi god da su moji politicki sentimenti, ja to ne mogu da ne postujem. Cinjenica da sam Seseljevu politicku aktivnost dok je bio slobodan smatrao promasenom cini da sam jos svesniji ovog postovanja i kako ga je bilo tesko kod mene zaraditi. Otuda nista cudno sto se smatram dovoljno objektivnim da vam dam jednu istorijsku projekciju njegovog znacaja a koju ste vi vidim zamenili za zelju da mu spevam hvalospev. Sa njegovim likom i delom, dobro sam upoznat, sa svim nedostacima i mracnim stranama, ali velicina dela je tolika da ove strane blede do iscezavanja. Kad sam ja njegov savremenik toliko sklon oprostaju, sta mislite tek koliko ce biti potonje generacije koje mracnim stranama njegovog karaktera nece biti izlozene a hoce velicini njegovog dela. Njima cemo mi sa svojim zamerkama izgledati samo kao kastrirani pedanti, koji sitnicavim kritizerstvom velikih ljudi pokusavaju da opravdaju vlastitu jalovost. Prilicno sam siguran.

    Sto se tice vaseg stava o nacionalnom padu u blato ratnih zlocina, to stvarno ne vidim kao bilo kakav stav, vec iskljucivo kao jedan od repova antisrpske propagande, kojoj smo bili izlozeni i koji su na mnoge od nas ostavile posledice. Ovim naravno ne uobrazavam da zlocini sa srpske strane nisu cinjeni – vec samo podsecam na prostu biolosku cinjenicu – u ratu je glavna stvar pobediti. Ratni zlocini neodvojivi su od rata.Tek posle pobede moguce je uopste uspostaviti iskreni govor o individualnom ponasanju u ratu i krsenju ratnih pravila. U ratnom porazu nemoguce je slobodno i iskreno otvaranje price o ratnim zlocinima jer ona ne moze biti nista drugo osim vida licemernog moralnog ponizavanja i potcinjavanja pobedniku. Opet dakle negovanje jednog mita, samo sada mita osvajaca i kolonizatora, sto je neminovna sudbina za svaki narod koji ne neguje vlastite mitove.

    Sto se tice vaseg odnosa vezanog za likvidaciju Curuvije, s obzirom na mogucnost da ste bili u nekom licnom odnosu, a znajuci sebe koliko sam osetljiv na svoje prijatelje cak i kad sam uveren da grese, necu to da komentarisem.

  7. Cp6a permalink

    Какав је ово усташки сајт? Не пиздите, идем ја одавде. Не дружим се с усташама.

  8. TeTejac permalink

    Oooo gde ste do sada, kako ono ide pozdrav…?!

    -Pomoz’ BOT junaci!
    -BOT ti pomogo!

  9. darko permalink

    Opet ja sa mojim „uskočkim“ komentarima, ali moram. Gledam današnju naslovnicu, režimskog biltena, „Informera“, pa se pitam da li ovi iz vlasti nas zaista drže za budale. Da li je moguće da su režimski seratori tolike kukavice, pored sve represije koju sprovode, da se i bolesnog Šešelja plaše? Na naslovnici piše kako sprema novi (milioniti) udar na Vučića, od strane zapadnih centara moći, a sve zbog puštanja Vojvode Voje na slobodu. Živo me zanima na koji način funkcioniše mozak D.J(ebote Vučić) Vučićevića, kada ima obraza da nas zasipa takvim sranjima. Čuj, Zapad sprema udar na takvog kenjca kao što je Vučić, nemaju druga posla. Da hoće, a tako će bito kad’ im više ne bude trebao, srušili bi ga sa vlatsti bez problema.Ali, zašto bi ga rušili, kad’ servilnije vlasti u Srbiji nije bilo, do ove današnje. Gde oni okom, tu Vođa skokom. I dok se ovde kurči nekom lažnom silom, pred njima je manji od mako zrna.

    • Gordana D. permalink

      Sasvim si u pravu , a ja saglasna sa manji od makovog zrna. Nego, nešto drugo je interesantnije u toj prostoj jednačini , ako odrastao čovek koji sebe predstavlja pametnim godinama služi pod nekim ili da budem jasnija na njegovom je platnom spisku , a o kome na kraju najgrđim mogućim rečima želi da obavesti i širu javnost, šta to ustvari govori o samom pripovedaču, khm ?!
      U ovome bi se mnogi mogli da pronađu , ako me razumete lol !

      Da, drago mi je što takav um kao što i jeste profesor dr Šešelj dolazi napokon u svoju zemlju kao pobednik jer on to ovde i sada svakako jeste . Pobednik nad bezumnom nepravdom haškog kazamata , a ovaj odozgo režiser će svakom od nas dodeliti ulogu koja nam sleduje , kod njega nema protekcije.
      I nama koji ni pod kojim uslovima ne prodadosmo veru za večeru kao i vama koji zarad šake srebrnjaka podviste repove i staviste se u službu krvnika i neprijatelja ove zemlje , a sve pod plaštom kvazi demokratije .
      Amin…ne pada sneg da pokrije breg već da svaka zver pokaže svoj trag.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: