Skip to content

SKUPŠTINA SRBIJE: VUČIĆEVA DEPONIJA

05/12/2014

skupstina-srbije-kamere-pare-1345317929-199598

Adolf Hitler je morao da spali Rajhstag kako bi zaveo diktaturu. Aleksandru Vučiću to nije potrebno, isti rezultat je postigao uništavanjem Skupštine iznutra, preko tzv. narodnih poslanika, svojih vernih podanika iz skoro svih stranaka.

U aktuelnom skupštinskom sazivu Vučićeve lične interese zastupa 240 poslanika, minimum. Većina je, naravno, s liste njegovog naprednjačkog kartela. Iako ih ima čak 136, svi misle jednom glavom. Ne svojom. Tako i glasaju, srećni što im je vođa dopustio slobodu da sami izaberu da li će skupštinske tastere pritiskati levim ili desnim palcem. Svedeni na nivo marioneta, poslanici Srpske napredne stranke služe samo za stvaranje privida demokratskog načina odlučivanja, kao i za lečenje kompleksa omiljenog im gospodara.

Ko ne veruje, neka pogleda snimak Vučićevog ulaska u Skupštinu. Čim je kročio u salu, poslanici su skočili na noge lagane i dugim, bučnim aplauzom dokazali svoje fanatično idolopoklonstvo. Njihovi moralni preci su na isti način u istom zdanju dočekivali diktatore, ali ni Tito, ni Sloba nisu doživeli ovakve izlive ljubavi. Ili straha. Iako ponekad tako izgledaju, ti prevaranti nisu naivni. Zato aplaudiraju iz sve snage, znaju da Vučić može, dok lupi dlanom o dlan, da ih smeni, najuri, uništi. Da ne bi rizikovali, složno su mu podilazili sramnim aplauzom od koga će, čim on padne, oprati ruke. Neće im biti prvi put. Većina njih već nekoliko puta je prala biografije i odricala se bivših, propalih vođa kojima su služili do poslednjeg dana. Da nisu takvi, Vučić ih ne bi ni uzeo u svoje okruženje.

Na listi SNS-a našli su se razni konvertiti, kriminalci, propaliteti i lažovi. Poslaničke mandate Vučić je podelio svojim sekretaricama, šoferima, slugama, kreaturama bez zanimanja i znanja… Samo zahvaljujući njemu, mesta u Skupštini dobili su lideri stranaka koje praktično ne postoje, kao i mnogi nesrećnici iz mračne prošlosti.

Na toj deponiji najistaknutija mesta zauzimaju bivši radikali. Maja Gojković je zaslužila funkciju predsednika parlamenta. Pre Vučića i Tomislava Nikolića napustila je Vojislava Šešelja i preporučila se moćnicima sa Zapada. Simpatije tadašnjeg američkog ambasadora Kamerona Mantera i njegovog zamenika Džerifer Braš pokušala je da osvoji klevećući Šešelja i hvaleći sebe. Dok je ogovarala bivšeg šefa, Ameri su je možda i ozbiljno slušali, ali sigurno su se čudom čudili kad im se predstavljala kao „vojvođanska princeza“, koja, prema njenim saznanjima, ima „podršku više od 62 odsto građana“. Pored političkih kvaliteta, dokazanih spremnošću da izda Šešelja, isticala je i druge vrline, posebno fizičke. Iako nikada nije prežalila što se nije realizovala kao balerina, ponosila se što izgleda tako seksi da bi i u ovim godinama mogla da pozira za „Plejboj“. Da je spremna na svaku žrtvu samo da bi izgledala seksi, dokazala je u kampanji „Naša Maja“ za gradonačelnika Novog Sada, kad je za jedno veče smršala čak šest kilograma. Depilirala se. Umesto dijagnoze, Amerikanci su joj dali podršku. Zasela je u fotelju predsednika Skupštine, ali nije se izlečila. Naprotiv. U naletu vučićevskog licemerja, predložila je da se donese zakon koji će sprečiti preletače da menjaju partije. Za pretpostaviti je da će taj zakon biti ilustrovan njenom fotografijom, kao pedagoški pretećim primerom najprljavijeg konvertita na našoj političkoj sceni. U javnoj raspravi o Majinom predlogu trebalo bi objaviti i njene članske karte svih stranaka u kojima je bila, kao i svih šefova i koalicionih partnera koje je izneverila, počev od Veljka Guberine, preko Šešelja, Koštunice, Tadića, Dinkića…

supruga zorana babića

U sličnom kontekstu ističe se i Zoran Babić, zvani Manulać, predsednik Poslaničkog kluba SNS-a. Poput neodoljive princeze Maje, i on je lečeni radikal, ali najšarmantniji zajednički imenitelj nije vezan za politiku već za provokativan seksi imidž. Ne njegov, nego njegove supruge Nataše, koja je nedavno postala zvezda društvenih mreža. Lavovska frizura, tigraste haljine, pripijene suknjice i bujni dekolte… Blago Manulaću. Ipak, on nikada neće steći popularnost kakvu ima njegova lepša polovina. Osim ako ne angažuje istog stilistu. S providnim majičicama i mrežastim čarapicama sigurno bi privukao više pažnje nego nespretnim skupštinskim replikama u kojima vrti dve-tri vučićevske teze o tome kako je za sve zlo ovog sveta odgovorna bivša vlast.

No, za uspeh u Vučićevoj dvorskoj sviti nije neophodan estradizovan izgled. Ličnim primerom to dokazuje Aleksandra Đurović. Kao tinejdžerka, politički je, a i ne samo tako, debitovala u Srpskoj radikalnost stranci. Daleke 1995, kad je Šešelj ugostio ruskog brata Vladimira Žirinovskog, radikalska portparolka se na svečanom koktelu pojavila u luksuznoj firmiranoj haljini. Diskretno, svim gostima objasnila je da ta večernja toaleta košta 9.000 maraka. Tiha i skromna, ipak je priznala da ta haljina nije njena. Pozajmila joj je Vesna Zmijanac. Što i ne bi, kad je Sandra, u to vreme, bila predsednik fan-kluba popularne pevačice. Sandra je bila fan i nekih istaknutijih radikala. Oženjenih. No, to je druga tema.

sandra đurović i toma, u avionu

Uglavnom, danas, još uvek mlada i lepa, ona ima značajno mesto u naprednjačkoj hijerarhiji. Kao predsednica srpske Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope dostojno reprezentuje aktuelnu vlast i širom sveta pronosi Vučićevu političku mudrost, koju je Vesna Zmijanac davno opevala stihovima „Davala ne davala, umrećeš svejedno“.

Iako je ponikao u istom radikalskom miljeu, naprednjački poslanik Vladimir Đukanović ne liči na „Plejbojevu“ zečicu i sumo-balerinu Maju. O tome svedoči i nadimak – Bizon. Iako bi, sudeći po gabaritu, mogao da menja odeću s Babićevom Natašom, čedni Đuka se uzdržava od svih modnih eksperimenata, sva njegova pažnja posvećena je samo službi mentora Vučića.

vlada djukanovic

Novinarstvom se bavio u nekoliko redakcija. Uvek na Vučićevu preporuku. Međutim, zanat mu nije išao od ruke. U pokušajima da napravi normalan intervju, blistao je s pitanjima kao što su „da li noćne more mogu da budu na kopnu“ ili „da li se u Sahari može dobiti voda u kolenu“. Mnogo uspešnije obavljao je propagandne zadatke. Kad bi ga Vučić napujdao na, recimo, Tadića, Đuka bi pisao jasno, odlučno i rafalno. Ako gazdu iznervira Vjerica Radeta, Đuka ne bi demolirao samo nju, nego i njenu sestru Željku, koja, sram je bilo, kao član Republičke izborne komisije uzima pare iz džepa siromašnih građana. Tako agresivan, dok bi ujedao radikalke, ne bi se ni setio da je i njegova mama (Biljana, ako se dobro sećam imena) član iste Komisije, na predlog iste partije i da ima ista primanja. Naravno, mamu nije ofirao po novinama.

Bezrezervnu odanost vođi, Đukanović godinama širi kroz sve medije u koje ga Vučić instalira. Isti refren – Vučić je bog – kao nekada na radio „Fokusu“, danas vrti na TV Kopernikusu, pa i u Narodnoj skupštini. Valja priznati, uspešan je u tome. Nije bitno što nervira sve koji više veruju svojim očima nego Vučićevim lažima, oni mogu samo da se ljute i pričaju kako je Đuka glup, ovakav i onakav. Pa, i da je to tačno, nema veze. I glupi birači zaslužuju da ih neko predstavlja u parlamentu.

U ovom sazivu ima i pojedinaca koji su nekada govorili istinu o Vučiću. U vreme raskola među radikalima, niko nije žešće napadao naprednjake od Aleksandra Martinovića. Brutalniji od Šešelja, gorljivo je uveravao građane da su Vučić i Nikolić podli izdajnici, strani plaćenici, ogrezli u kriminalu i korupciji, da su spremni da se odreknu Kosova i Metohije i do kraja unište Srbiju. Tri godine je ponavljao te optužbe, da bi, čim je SRS pala ispod cenzusa a on ostao bez poslaničkog mandata, pao na kolena pred Vučićem, pokajao se što je govorio istinu i zamolio oprost grehova.

Dobio je sve što je tražio. Vučić ga je vratio u parlament i omogućio mu nekoliko funkcija u raznim institucijama. Zatrpan milošću i parama, Martinović se transformisao u naprednjaka baš onakvog kako ih je nekada opisivao.

Sličnu političku sudbinu ima Igor Bečić. Neposredno posle puča u SRS, SNS je debitovala na lokalnim izborima u Bečićevom Vrbasu. Pošto je ostao među radikalima, našao se na meti dojučerašnjih kolega. Vučić ga je optuživao za sve i svašta, opisujući ga kao kriminalca koji je karijeru počeo kao kradljivac kokošaka, da bi na kraju postao jedan od najbogatijih ljudi u Vojvodini. Čim su izbori završeni, neslavno za obe stranke, Bečić se transferisao na Vučićevu deponiju. Dobio je funkciju potpredsednika Skupštine i status jednog od najistaknutijih naprednjaka.

Kao Martinoviću i Bečiću, vođa je oprostio stare grehe i pridošlicama iz drugih partija. Uhlebljenje u Skupštini, preko liste SNS-a, našli su Dragan Šormaz, Marjan Rističević, Milovan Drecun… Tomislav Nikolić je, ranije, u parlamentu dokazivao da se u Šumadiji ljudska glupost označava mernom jedinicom „jedan Šormaz“, a za Rističevića je tvrdio da je nakaza na koju „ne vredi ni sablju okrvaviti“. Vučić je u istom pežorativnom stilu ocenjivao lik i delo Drecuna, „koji na srpskom jeziku tečno i tačno zna da izgovori samo dve reči: dolar i evro“.

Sličnim kvalifikacijama Vučić je čašćavao i Sašu Mirkovića, aktuelnog gradonačelnika Zaječara. Najuspešniji srpski estradni menadžer, u saradnju s Vučićem i Nikolićem, koji su tada, u maju 2008, već bili na izlaznim vratima iz SRS-a, uneo je evropsku šampionku u pevanju Mariju Šerifović. „Molitvom“, s kojom je pobedila na Eurosongu, Marija je ulepšavala mitinge radikalskog predsedničkog kandidata Tome. Molitva nije uslišena. Ne samo što je pobedio Tadić, nego je zapelo i s isplatom honorara, pa je usledio buran prekid saradnje Šerifovićeve i Mirkovića. Vučić se diskretno držao po strani, ne želeći da se meša u njihov spor jer, kako je govorio, „ne želi da se izjašnjava o tome šta misli o pripadnicima te etničke grupe“.

Izjasnio bi se Vučić, samo kad se ne bi plašio Mirkovića. Kao pametan manipulant, vođa SNS-a zna da bi se u tom sukobu loše proveo. Kao i svi bivši Mirkovićevi poslovni i politički partneri. Kad je prekinuo saradnju sa Šerifovićevom, napisao je knjigu „Molitva za patriote“ u kojoj je izneo brojne pikanterije o njenoj homoseksualnosti, ne štedeći ni njenu pijanu majku Vericu. Mirković se zaklinjao u bratstvo s Boškom Ničićem. Dok se nisu posvađali. Od tada Ničić nema sna, progone ga najteže uvrede kojima ga javno i tajno zasipa brat Saša. Istu torturu, garniranu krivičnim prijavama i pravosudnim progonom, trpi i Aca Lukas.

Za razliku od Vučića, koji dobro zna s kim ima posla, Radomir Nikolić, bajčetinski princ-prestolonaslednik, nije shvatio da mu nije pametno dirati u Sašu Mirkovića. Nedavno, mladi Nikolić neoprezno je na sednici Izvršnog odbora SNS-a doneo odluku o izbacivanju Mirkovića iz stranke jer, navodno, nije hteo da vrati jedan mandat, poslanički ili gradonačelnički. Istog trena, Rade je postao bahati Marko Milošević, a Toma dokazani prevarant. Klanu Nikolića teže će pasti sukob s Mirkovićem nego sa bivšim kumom Šešeljem. Zaječarski gazda ne troši vreme i energiju na opšta mesta, on udara nemilosrdno, tamo gde najviše boli.

Kad za to dođe vreme, a doći će, Mirković će se na isti način obračunati i s Vučićem. Mala je Srbija za njih dvojicu. Za sada, primirje se održava usled krhke ravnoteže straha, koju može da poremeti i najmanji konvertibilni nesporazum. Oni to znaju, zato odlažu neizbežni sukob. Vučić ne sme da dirne u Mirkovićev poslanički mandat. Zauzvrat, Zaječarac svu energiju troši na medijsko masakriranje porodice predsednika države.

Aleksandar Vučić je na vlast došao 2012, kada je SNS osvojila 300.000 glasova manje nego SRS četiri godine ranije. Sticajem okolnosti, odličnih po njega i katastrofalnih po Srbiju, okupirao je scenu, preuzeo potpunu vlast i zaveo diktaturu. Zloupotrebom policije, pravosuđa i medija, već skoro tri godine vlada u uslovima vanrednog stanja.

I, uživa u ulozi tiranina. Ličnu gardu uveseljava hvaleći se kako je stvorio stabilnost u državi, niko ne sme ni da pisne. Samozadovoljstvo često ne može da sakrije ni u obraćanju poslanicima.

– Ovde niko nema hrabrosti da me pogleda u oči i da me bilo šta pita – rekao je Vučić pre nekoliko dana, odgovarajući na poslanička pitanja.

U pravu je. U ovom skupštinskom sazivu gotovo svi poslanici znaju da ih imunitet ne može zaštititi od diktatorove histerije. Između elementarnog ljudskog dostojanstva i straha od osvete, izabrali su mišju rupu. Poniženi, aplaudiraju i slepo izvršavaju diktatorova naređenja. Kad bi se njemu prohtelo, mogao bi da predloži ukidanje Ustava i svih zakona, poslanici bi glasali „za“ i niko ne bi primetio razliku u odnosu na trenutno stanje. Optimisti među narodnim predstavnicima, ako ih uopšte ima, mogu samo da se nadaju kako nikada neće biti pozvani na odgovornost, a ako se to ipak dogodi braniće se tvrdnjom da su donosili odluke bez svog znanja.

A, imaće za šta da odgovaraju. Pokorni i revnosni u ispunjavanju prohteva zlog gospodara, glasanjem za izmene zakona o radu i, naročito, neustavnog akta kojim su smanjene penzije, naneli su štetu građanima koje predstavljaju u Skupštini. Istovremeno, dok su zadovoljavali lične interese, omogućili su Vladi da uzima skupe kredite koje će otplaćivati nekoliko sledećih generacija nesrećnika kojima sudbina odredi život u Srbiji.

Kad ih narod, u borbi za goli opstanak, počisti s političke scene – već na sledećim izborima, nadajmo se – uzalud će da lažu kako nisu znali šta se radi i da je za sve kriv gospodar kome su služili. Ko god se nije suprotstavio diktatoru, postao je njegov saučesnik u ratu protiv građana, demokratije i zdravog razuma.

Retke tragove otpora Vučićevoj samovolji u zapisnicima sa skupštinskih sednica ostavilo je tek nekoliko opozicionih poslanika. Borko Stefanović, Zoran Živković, Vladimir Pavićević… Nedovoljno za ozbiljnije drmanje kaveza vladara, ali nema veze, bar se neko osmelio da kaže istinu. I plati cenu.

Zoran Živković je, upravo na sednici koja je počela frenetičnim aplauzom voljenom vođi, obavestio javnost o spornom poslovanju firme Andreja Vučića. Usledila je žestoka osveta, koju je strateški i logistički podržao diktatorov konsiljere Vladimir Beba Popović, u čijem Institutu za javnu politiku je konstruisana optužba protiv Živkovića za saučesništvo u pokušaju ubistva.

Lider Nove stranke je, navodno, pre nekog vremena negde nekome ispričao doživljaj iz mladih dana, kada je iz voza izbacio neidentifikovanog stranca, koji ga je iznervirao jer je govorio engleski. Monstruoznom optužbom, potkrepljenom samo osvetničkim porivima, javnosti se nameće zamena teza – hajde da se raspravlja o Živkovićevom zločinu, a ne o poslovnim avanturama članova vladajuće porodice.

Da ne bi na isti ili sličan način bili provlačeni kroz medijsko blato, Živkovićeve kolege iz skupštinskih klupa uplašeno i bestidno ćute. Ne štite ni lični, ni integritet svojih glasača. Na njihovu nesreću, građani to vide, zato su na internetu pokrenuli peticiju kojom zahtevaju da se onaj huligan – brojač putnika koji je u autobusu pretukao starca, hitno angažuje u Skupštini, da tamo broji poslanike.

Naslovna 01 narudžbenicareklama

KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA „ISTINA O VUČIĆU“ NARUČITE NA 063/123-2702

Advertisements

From → Uncategorized

7 коментара
  1. darko permalink

    A šta drugo reći posle čitanja teksta osim da Srbijom vladaju nitkovi. Svaka vlast voli podanike, ali problem ove vlasti jesti u tome što je to njihova jedina kvalifikacija. Kralj Milan je bezbednost sebe i dinastije prepustio u ruke lukavom Đorđu Genčiću. Možda je Genčić sa aspekta radikala bio ulizica, ali je isto tako bio strah i trepet za svakog protivnika kralja. Knez Miloš je svoju glavu, makar na kratko, poverio hladnokrvnom glavoseči Tomi Vučiću, koji se nije libio da za ljubav svog gospodara skine i Karađorđevu (odnese kneževo naređenje smederevskom knezu Vujici). Tita je čuvao lukavi Krcun, sve dok iz političkih razloga maršal nije rešio da mu skrcka sve kosti. Slično je prošao i Rankovi, koji je, iako skromnog obrazovanja, sa velikim ratnim iskustvom i genom za politiku i policijske poslove, godinama uspešno čuvao glavu najvećeg sina naših naroda i narodnosti. Čak je i Sloba imao sposbnije čuvare trona, koji se nisu gadili ni libili od propisanja tuđe krvi. Jedan je za ljubav predsednika, ali i sebe radi, formirao Cvene beretke – režimski eskadron smrti, a drugi je formirao eskadron šlepera sa peskom.

    Pre oko 5 godina imao sam priliku, više neformalno, da razgovaram sa jednim od funkcionera tada relativno taze formiranim Pokretom Socijalista, čiji je lider bio srpki Če – Aleksandar Vulin. Za sebe sz tvrdili kako su profilisani kao vrlo, vrlo levičarska strana, za koju nema dileme – NE U EU, NE U NATO, nema priče sa tajkunma, nema saradnje sa desničarima ili prijateljima DS-a. Izgledalo je da su sami protiv svih. Zaista čegevaristički, jedino su im još falile maskirne hlačice i automati. Po knacelraiji polepljene parole „EU? Ne, hvala nisam budala“, „Radnik nije rob, Srbija nije Delta“ i sličn. Već tada PS je počeo polako ali sigurno da paktira sa SNS. Na moju opasku da je SNS sastavljne od bivših radikala, četnika i desničara, i da kao takvi nisu ideološki biliski idejama novopečenih čegevarista, dobija odgovor – to je samo privremeno. Drugim rečim, ili bolje reći prema rečima mog sagvornika, cilj je maknuti lopove i ostatke DOS-a, oličene u onom manekenu Tadiću i njegovim tajkunima, i na vlast dovesti one koji će brinuti o narodu. Priznajem, malo je falilo da se najsmejem. Na sledeće pitanje šta čegevaristi planiraju nakok uklanjanja sa vlasti DS-a, i da li će ostai u istim redovima sa četnicima, dobijam konkretan odogovor – ne, uz još gluplje objašnjenje kako će nakon rušenje DS biti ponovo raspisani izbori, na kojima će narod reći koga želi na vlasti. Ako vi mene sada raumete šta sam napisao, taman toliko sam ja razumeo svog sagovornika. Do tada sam mislio da su anarhosindikalisti najveći utopisti i kreteni, ali sam posle ovoga ostao u dilemi. Na kraju, kao što to obično biva kada se jednom sedne u kožnu fotelju, PS ne samo da nije tražio nove izbore, već su svoje čegevarističke „kampove“ zamenili ministarstvima. Put ka EU je postao vrhunac njihovog bavljenja politikom, Mišković i dalje slobodno šeta, radnicima su plate sve manje i manje, a novi Zakon o radu je od njih napravio roblje. Još samo fali danak u krvi, da se popune članska mesta u SNS.

    • darko permalink

      U sličnom kontekstu ističe se i Zoran Babić, zvani Manulać – Peđa, umereću od smeha. Već mi nije dobro. 🙂

  2. И стражари у Аушвицу су „радили по закону“ …

  3. И аутор овог блога поштује традицију, па је због тога и завршио – како је завршио…

    Можда једног дана и пропише ћирилицом 😉 И сети се да су Срби пре 1954. године писали српски само ћирилицом…

    Шта ћеш – поштује комунистичке тековине 😉
    Неће да „учи“ под старе дане…

    • I Vojislav Šešelj, idol „Srbske Ćirilice“ objavljivao je knjige latinicom. Propisao je ćirilicu kad mu je to zatrebalo da lakše manipuliše strastima srbskih masa. Takođe, i Šešeljev miljenik Aleksandar Vučić piše ćirilicom.
      Šta ćeš, oni ne poštuju komunističke tekovine, oni su pravi srbski heroji, treba učiti od njih

      • darko permalink

        Peđa, ignorišite budale. Vidite da dolaze na blog da bi provocirali i vređali. Taman se oslobodiš naprednjačkih provokatora, dođu ludi radikali. Bilo je zanimljivo i lepo da čitaju dok ste pisali o sadašnjem režimu, ali kada ste se dotakli za njih neprijatnih tema, onda ste (preko noći) postali izdajnik, komunista, ustaša, strani plaćenik, špijun… To je svet u kome oni funkcionišu, svet gde su svi protiv njih, ili oni sami protiv svih, i i gde svako ko ne misli njihovom glavom jeste izdajnik. Sebe su proglasili čuvarima srpstva, koje su pre toga tako dobro udesili, da je Srbija danas među najnerazvijenim državama Evrope. Što se mene tiče isto su zlo kao i naprednjaci.

  4. stanislava.antifa permalink

    Ostala sam zatecena kada sam videla sumo rvaca Vladimira Djukanovica kako sedi u skupatinskom odboru za kulturu. Mada me ne bi cudilo da je on u svim odborima. Ej, o kulturi raspravlja osoba koja nema elementarne licne i profesionalne kulture. I sada se secam njegovih emisija sa radija Fokus (btw koji je Vucuc odavno ukinuo, jer mu nesto nije bilo po volji), gde je sagovorniku upadao u rec, odgovarao na pitanja koja je pre toga postavio, a tek telefonska ukljucenja, majko moja…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: