DRAGAN MURAR: Vreme je za promene, zahtevamo Vučićevu ostavku
Pokret “Odbrani i Podrži” održaće protest na beogradskom Trgu Republike 14. marta 2015.
Dragan Murar, jedan od predstavnika pokreta, u razgovoru za ovaj blog, objašnjava motive s kojima će ta grupa građana pokušati da pokrene Srbiju. Kao nezaposleni bivši podoficir, otac dvoje dece, Murar je uveren da je došlo vreme za promene, koje moraju da iniciraju sami nezadovoljni građani, bez čekanja na političke stranke. On je u junu prošle godine, posle poplave, vodio višednevne proteste u Obrenovcu i pred zgradom Vlade Srbije.
Ko su organizatori protesta 14. marta?
– Protest 14. marta organizuje grupa građana koja se našla preko društvenih mreža i posle dogovora formirala udruženje-pokret “Odbrani i Podrži”. Prvo smo zakazali protest i kasnije je sve vodilo do formiranja udruženja-pokreta.
Ko predvodi pokret?
– U Upravnom odboru nalazimo se Vuk Mujović, Mladen Skenderija, Radovan Nenadić i ja. Nas četvorica se smenjujemo na mestu predsedavajućeg
Koja stranka stoji iza vas?
– Niti jedna.
Zašto?
– Ne želimo da budemo članovi stranaka jer nemaju naše poverenje.
Šta im zamerate?
– Za 25 godina demokratije u ovoj našoj državi su stranke vodile glavnu reč u svim sferama života. Retke su koristi koje građani imaju od njihovog rada. Srbija je pretvorena u partokratski plen. Deca nam se vaspitavaju sa rečima “samo budi sposoban, učlani se u neku stranku i rešio si sve”. To nam smeta, to nije demokratija. Stranke su odgovorne za sve što nam se dešava, one odlučuju u naše ime bez da nas pitaju bilo šta. Pojave se pred izbore i tad nas zasipaju obećanjima. Kad su na vlasti grade našim novcem koji predstavljaju kao svoj. Novac iz budžeta je novac svih građana Srbije a ne partijski plen. Dakle, stranke moraju da nauče da su odgovorne nama građanima.
Šta nameravate da uradite sa svojim pokretom? Da postanete alternativa postojećim strankama?
– Vreme će pokazati šta će biti… Sigurno je samo da nećemo biti stranka.
Da li je vaš pokret pandan Otporu iz 1998?
– Ne, nije, mada situacija sve više liči na onu pre Petog oktobra. Mi nemamo ambiciju da budemo politički pokret, želimo da pokrenemo Srbiju. Nadam se da ćemo uspeti. Pokret “Odbrani i Podrži” ima ambiciju samo da pokrene Srbiju u odbrani građanskih prava, demokratskih institucija i principa, kao i da podrži sve građane u borbi za njihova prava. To je dug put. Želimo da održimo prvi protest i da sve bude u najboljem redu. Želimo da pokažemo Srbiji da nikakve stranke nisu potrebne da bi se iskazali zahtevi i nezadovoljstvo, da oni koji odlučuju moraju shvatiti da su obavezni da nas slušaju, da su pravo i pravda ono što građanima treba, da Srbija prevaziđe strah od vlasti i da krene da iskazuje nezadovoljstvo mnogo masovnije. Ovo će biti prvi protest i ako uspe, u što ne sumnjamo, odmah ćemo najaviti sledeći.
Da li ćete na protestu izneti neke konkretne zahteve?
– Da. Zahtev svih zahteva je da premijer Vučić odstupi. Zahtevaćemo da se poštuju nezavisne institucije, da se nastavi put u Evropsku uniju, da se prestane sa cenzurom, kao i u uspostavljanje prave vladavine ljudskih prava. Ima još čitav niz konkretnih zahteva, a ovo su neki od njih. Premijer mora da odstupi a samim tim i ceo njegov kabinet. On ga je birao, a sve je pogrešno odabrao. O njemu samom suvišno je govoriti. Lično, ja ga nazivam samozaljubljenim autokratom, to govori dosta.
Pošto je i Vama jasno da zahtevi neće biti ispunjeni, šta će biti sledeći potezi pokreta?
– Širenje protesta po celoj Srbiji. Mislimo da Srbija čeka ovaj prvi protest i da će svaki sledeći biti mnogo masovniji.
Koliko ljudi očekujete na protestu?
– Naša očekivanja su oko 2000, mada nikad se ne zna. Sa tim brojem bili bismo zadovoljni. Srbija voli da sačeka da vidi kako će proći nešto što je prvo. Za nas i za Srbiju važno je da svi koji dođu, bez obzira na stranačko opredeljenje, ne donesu nikakva stranačka obeležja. Mi smo nezadovoljni građani, a nezadovoljnih ima i među svim stranačkim opcijama. Središte protesta je građanin, mali čovek koga njegova vlast ugrožava.
Kako nemarave da probijete medijsku blokadu i obavestite Beograđane o održavanju protesta?
– Sledeće nedelje ćemo lepiti plakate. Kad su saznali šta pripremamo, ljudi su se sami ponudili da nam pomognu. Takođe, u ponedeljak 9. marta održaćemo konferenciju za novinare u Medija centru. Inače, glavno sredstvo obaveštavanja su društvene mreže na internetu.
Da li ste zadovoljni reakcijom na društvenim mrežama?
– Naravno da jesmo. Za prva tri dana, od trenutka kada smo objavili proglas, imali smo 112 hiljada pregleda naše stranice i više od 3000 šerovanja. Imamo pozive net portala da damo izjave. To jeste uspeh. Ovaj razgovor sa vama je prvi intervju koju neko od nas daje. Do sad smo odlagali, sutra ćemo imati više susreta sa novinarima i urednicima net portal.
Predrag Popović
predragpopovic 
ovo je onaj sto se bori sa vetrenjacama
rušenje miloševića je pokušavano više puta, neretko silom, ali bez rezultata. čak ni tragični događaji iz marta 1991.. i 1993. godine nisu bili dovoljni da dedinjski autokrata odstupi sa vlasti. onda su došli višemesečni protesti (1996/97 godina), prvi jači udar na režim, samo što je i ovoga puta režim uspeo da se održi. istini za volju jedva, i pocenu neočekivanog poniženja glavnog aktera – priznavanjem izborne krađe. međutim, konačni slom desio se 5. oktobra, kada niko nije ni mogao da zamisli da će koliko te večeri sa prvog programa rts-a biti saopšteno da je milošević poražen. neretko lovorike su kupili oni koji su precenili svoju zasluge, a malo ko je pominjao epicentar iz koga je sve krenulo – rudnik „Kolubara“. nekada veliki događaji zaista počinju malim stvarima. prvi srpski ustanak je krenuo iz jaruge, započela ga je grupica buntovnika, koja je svega dve godine kasnije porazila tursku carsku vojsku na mišaru (1806. godine). zato treba želiti da bude što više nas koji ćemo juršati na vetrenjače.
Da, svi se borimo s vetrenjačama
Samo HRABRO! Ne verujuem da sami mogu protiv tiranina, jer je suviše jak i za ozbiljnije igrače, ali neka se svakoga dana pobuni neko drugi, neka nas bude što više, naprednjacima će biti sve teže da se održe na vlasti lažima.
Nisam komentarisao duže vreme, ali i to je bilo dovljno da se desi toliko toga, da prosto ne znam odakle da počnem. Da li od najave novog udara na srpsku sirotinju, najavljenim poskupljenjem struje, ili od grozomorne vesti da je Bler (ponovo) posetio Srbiju, odnosno vratio se na mesto zločina, kako to poetski reče Ljiljana Smajlović (konačno da čujem neku njenu misao koje je lišena političke korektnosti i vernosti svakom režimu). Iskreno, čisto pragmatično gledano, poskupljenje struje me više brine od posete novopečenog (ne)prijatelja Srbije, samo što mi je ova druga vest izazvala više gorčine i besa od svih dosadašnjih psokupljenja. Ne znam da li mi je bilo odvratnije da čitam botovske komentare, očito dokaznih licemera i maloumnika, koji su se prosto utrkivali ko će više veličati i pravdati Blera, ili ono cinično koketiranje Zorane Mihajlović sa medijima, koja samo što nije rekla kako je dotični sam platio kafu, a onda u maniru svakog časnog srpskog domaćina, častio društvo za susednim stolom. Možda bi Zoranu, botove i ostale učesnike „tajnog“ sastanka trebalo podsetiti na vremena kada je njihov lider hteo da hapsi Đinđića, zajedno sa čitavom dosovskom vladom (doduše ideja nije tako loša, ali je motiv bio pogrešan), zato što su javno ugostili Havijera Solanu, kome su takome bile namenjen bugagje. Bilo je to krajem 2002. godine, dok smo svi živeli u ičekivanju da li će premijer Đinđić imati povoda da otvara šampanjac, ili ćemo ponov ispiti čašu žuči, pa su mediji danima nagađali da li će se pena prosipati po tepihu u Nemanjinoj. Za to vreme radikalski junoša, zajedno sa ostalom bedž-bratijom, kovao je bugagije i ispisivao robijaške brojeve na prugastim odelim, prvo zna se za Mlađana, i snevao dan i smišljao način kako će se osvetiti mrskim izdajnicima. Doduše, tada smo to tumačili kao akt agresivnog nacionalizma, ali je danas sasvim jasno da je to bio akt čist ljuibomore, zapravo lišen bilo čega patriotskog. Ostaje pitanje zašto sada, sledeći svoje političke korene i nekadašnje ideje, Vučić nije uhapsio Blera, svoje ministe, te na kraju samoga sebe… Istini za volju, bukagije su ostale aktuelne, samo još nisi podeljeni brojevi, ali jedno se zna – Vučič je iskopao preduboku jamu, red je da u nju upadne prvi.
Bravo za hrabre momke koji ovo organizuju i koji su osnovali udruženje – pokret. Imaju moju punu podršku. Odlučiti se za ovakav korak u ovakvoj Srbiji je za puno poštovanje. Sada će ih napadati partijski plaćenici iz svih partija ali se iskreno nadam da pre svega rade na proceni lične bezbednosti.
Podrzavam potpuno. Imam samo primedbu na ime pokreta. Ono treba vec samo da odrazava ideju, to jest njen kolorit.
Pokret koji bi, na primer, trebao da se bori protiv reptiloidnih humanoida poreklom sa planete Nibiru, ja bih nazvao,recimo, Nova Tijamat.
Pokret koji treba da srusi jednu sramnu, prosto NEPRISTOJNU tiraniju, ja bih nazvao :“ MOTKA , I JOS GOVNJIVA“.
Mozda bi bagra to bolje razumela.
Svaka Vam čast Predraže na istrajnosti, požrtvovanosti i čeličnim mudima kojima opisujete pad naše države u ruke Diktatora, kao i ličnost samog Diktatora i njegove dvorske svite. Vi ste jedini novinar, ili bar jedan od retkih, koji se usudio na ovakvo nešto, a sigurno ste najzastupljeniji i najenergičniji borac protiv Vučićevog sultanata. Svaka Vam čast, rizikovati sve: posao, miran san i slično, da bi se izrekla istina. Bravo! Vi ste novinar najvišeg kalibra, a ne oni poput Vučićevića i sličnih koji zapravo i nisu novinari nego priručna olovka za pisanje i prepravljanje! Knjiga o Vučiću je sjajna, vrlo pikantna i cinična, a drži pažnju do samog kraja. Mislim da će vaše knjige biti čitane i izučavane kao važni istorijski dokumenti i kada se čitava ova ujdurma okonča, kao svedočanstvo izopačenosti, ludila i pokvarenjašta koje se sada zacarilo nad našom majkom Srbijom.
Hteo bih da pitam nešto: da li postoji ikakva šansa da objavite blog post o doajenu naše advokature Veljku Guberini, koji je obnovio rad Narodne radikalne stranke 1990. godine, i kom je Toma zabio nož u ledja? Lično bih voleo što više da pročitam i o Veljku kao ličnosti, on je meni bar jako zanimljiva ličnost, ali nigde na netu nema nekih posebnih podataka, a ne znam gde bih mogao da pronadjem nešto opširnije. Vi ste ipak novinar, sigurno više znate o tome. Jako me zanima taj deo naše skorije istorije, Guberinina ličnost, kada je Guberina obnovio stranku – zašto je propao, kakve su mu to afere prikačili, gde je pogrešio i šta je Nikolić tačno radio i uradio tokom i nakon svega toga?
Znam da ovo nije džuboks sa spiskom želja, ali eto, odvažih se da probam i ipak postavim pitanje o mogućnosti pisanja o tome. Puno pozdrava hrabrom novinaru i njegovoj ekipi koja se bori protiv zla.
Ugljenu prasinu iskra brzo zapali, ali ova brzo sagori. Kameni ugalj treba mnogo grejati da plane, ali zato gori dugo i mocno.
Zbog toga, ne treba se nadati da ce Srbija planuti 14. marta. I bolje. Neka se dobro zagreje.
Sto se ostalog tice, mislim da Ameriku i Vatikan treba unistiti,a Hrvatsku najostrije kazniti za najsuroviji genocid u istoriji.
Да се настави пут у Европску унију… Све речено, све виђено . Србија, Либија, Сирија, Украјина… Србија .
Naravno da treba nastaviti, jer mi nikada nismo ni shvatili šta znači istinska EU. Mi ne možemo kao društvo da pojmimo šta znači uređeno društvo, vladavina zakona, zaposlenost, sistem bez korupcije i nepotizma. Nama su sve vlasti samo obećavale „put u EU“, ali nikada nisu na tome radile svojski, jer je i njima odgovarao sistem „trange frange“, u kome su mogli da rade šta hoće. Ma koliko da prezirem Vučića i naprednjake, nisu oni izmislili stranačko zapošljavanje ni spinovanje javnosti, samo su dobri prepisivači. One stranke koje nam pričaju bajke o nekoj „evro-azijskoj“ uniji, to čine iz ličnog interesa, na prvom mestu jer njima samima ne odgovara da se ovde stvori sistem kao u EU, da počnu da rade institucije sistema. Zato nas truju lažima i igraju na kartu jeftinog i kvazi nacionalizma, pričaju nam kako ćemo iz EU „uvesti“ pedere i pedofiliju, kao da toga nema kod nas, a neće da nam kažu da može uspostaviti normalno društvo. Kao da u EU žive samo pederi, lezbejke i pedofili. Ja imam rođake u EU, u čak pet država, rasuli su se po belom svetu od 1945 do 2002 godine, i znam kkao žive i šta rade. Nisu ni tamo stvari sjajne zbog krize, ali još niko koje otišao nije se vratio. Zašto, pa pitajte one koji vam govore kako je EU zlo. Da je zlo, valjda bi svi bežali ovako, a ne obrnuto.
Jeste činjenica da je društvo prepuno agresije, bede, nepravde, nasilja… Nedavno je naš ugledni neuropsihijatar javno izneo podatak da 80% svih bolesti nacije potiču od bednog života, od stresa zbog nemanja posla i malih primanja, zbog straha jer nemamo perspektivu. Naveo je podatak da od 40 nezaposlenih, koji sada ostanu bez posla, zbog stresa će barem 10 postati zavisno od lekova za smirenje i poremećene psihičke ravnoteže. Grozno vreme od zdravih ljudi pravi bolesnike. Što je najgore, zbog akumuliranog stresa, menja se i genetrska struktura ličnosti. a to drugim rečima znači da se taj poremećaj prenosi na pokolenja. Zato nije čudo kada čujemo kako neko u žargonu kaže: deca rođena devedesetih. Ali, to nije samo šala, u tome ima još kako istine. Ovom društvu su potrebne ozbiljne reforme od poda to plafona, jer ovako više ne može. Život je sve skuplji, standard ispod svakog proeska, imigracija sve veća, svaka vlast sve bahatija. Monstruozni zlločini, ubista i samoubistva, biće sve češća i gora, ako ne bude bilo kakvih promena na bolje.
Potpuno se slažem sa tobom. Mi jednostavno ne znamo šta znači – EU. Kod nas je to pitane totalna politika, a malo ko govori o drugim segmentima, takoreći životnim pitanjima. Pogledajmo ko su glavni protivnici EU, čast izuzecima, to su oni koji pate za devedesetima, nekadašnje režimlije (kod drugova Miloševića i Šešelja), razni huliganski pokreti i njihovi praznoglavi lideri, kao i oni kojima ovakvo stanje odgovara u nedogled. Svaki obespravljeni srpski radik, koji je imao sreće da se dokopa EU i tamo nađe posao, makar najskormniji, nije mogao da veruje da je i tako nešto moguće. Jeste, stalno slušaju „arbeit, arbeit“, ali zato ostvaruju sva prava. Ne moraju da strahuju od bolesti, otkaza bez razloga, rada na crno, neuplaćenog staža i tome slične (uobičajne) pojave u našem patriJotskom društvu, vrlih branitelja srpstva.
Прво да исплате одштету за разарања, па да повуку своје трупе из Србије и обећају да нас више неће разарати и војно и економски, можемо да разговарамо. Србија је изузетно богата држава, али тзв. елита нас упропасти. Што се тиче институција и система вредности, није то ЕУ, већ плод вишевековног развоја Запада који је се дебело заснивао на експлоатацији других држава и народа. Нисам идеалиста, реално размишљам, али после 1999. године ствари за мене нису исте, паметном човеку је била довољна и 1991. година да схвати шта нам смерају и шта хоће од нас. Ред бомби, ред преговора, ред крви. Србија има довољно снаге да се опорави, разјурити наше бандите, зауставити стране бандите, једноставно ништа компликовано. Срби требају сами да схвате, проће доста времена, али Боже мој, и гора ср.ња смо ми преживели. Треба бити само храбар, скроман и једноставан, а приче о бољем животу и институцијама које ће нам ЕУ обезбедити треба оставити по страни. Није добро да људе који изнесу свој став и мишљење одмах поспрдно квалификујете као :,, патриЈоте“, ,, бранитеље српства“.
Не желим никога да политички прозивам, поштујем право на став и критику. Поздрав.
Meni zlo nije nanela EU, jer nije citava EU podrzavala NATO, vec su mi mladost upropastili upravo patriJoti sa sve tri strane – srpske, hrvatske i bosnjacke. U rat nas nije gurnula EU, vec u nacionaliste preobuceni komunisti, kojima su se onda pridruzili pravi rigidni nacionalisti. Namerno pisem – rigidni, da ih odvojim od cestitih ljudi. Kamo srece da na vlasti nismo imali Milosevica i Seselja, da nas nisu branili razni Arkani i Mladici, i da smo na vlasti imali razumne i postene ljude. Nije nama EU nikada branila da napravimo uredjeno drustvo, mi smo branili samo sebi.
Ne znam zasto, ali imam utisak da Vucicev pad nece biti ni miran ni demokratski. Strahujem od velikih nemira, daleko bilo od otvorenih sukoba. Ne mogu da zamislim da se zbog tog nitkova lije krv gradjana Srbije. S druge strane, iskreno verujuci i zeleci da smena vlasti bude mirna, smatram da naprednjacka bulumenta ne moze da ode sa vlasti tek tako. Oni moraju da odgovaraju za sva pocinjena zla. Nisu ni prethodni bili cvecke, oni su i stvorili naprednjacku sektu, ali ovakva samovolja i krsenje ustava nisu zapamceni odavno. Pustimo te formalizme oko cenzure, kadrovskih resenja, poreza i smanjenja primanja, vec treba otvoreno reci da Srbijom vlada DIKTATOR. Ako Vucic tek tako ode sa vlasti, da nam se kao Slobica femka pored kamina, ili narice kao Tadic, kriveci sve oko sebe, onda ce nam se Vucic i ponoviti.
Tako je. I ja vec duze vreme upozoravam da odlazak naprednjaka svakako nece biti miran. Dovoljno je videti sta rade na izborima za savete mesnih zajednica po Srbiji. Onda je jasno da republicku vlast nece predati bez nasilja. Kao potvrda ovih slutnji stize vest o zabrani mitingovanja od strane gradske vlasti Zajecara. Sve one tekovine demokratije u kojima su 12 godina uzivali, radikali bez bedza sada gase. I sto je najgore, niko se ne buni protiv toga.
Predraze, ako imate informacije, napisite nesto o stanju u domacem fudbalu. Gledam sinoc emisiju Reporter na b92 i umalo nisam zaplakao. Ko je uopste taj Kokeza i cime je zasluzio da odlucuje u nekadasnjem evropskom sampionu? Da li je normalno da na celnim funkcijama u srpskom fudbalu bude bas toliko Crnogoraca… Karadzic, Terzic, Lakovic, Vucelic, Knezevic… Strava i uzas koliko su nas upropastili.
To je refleksija devedesetih. Kada me neko pita kako i zasto, kako je ovo moguce posle tzv. promena, samo kazem – nije bilo 6. oktobra. Narod je prevaren. Nisu potrebna bilo kakva druga objasnjenja.
Kakva vlast takvi i sluzbenici. Sada ce Vučič opet da izjavi kako ništa nije znao, kao ni u slučaju zloupotrebe položaja u fudbalskim klubovima. Dok bolesna deca ili talentovana deca ne mogu ćorav dinar da dobju od ove države, tome smo svedoci svi mi, ova bahata ekipa naprednjačkih pionira se smeje u lice srpskoj sirotinji. Dokle više? Zašto ćutimo? Koga se to plašimo?
Bahati „Tajlanđani“ stigli u Vladu
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/539139/Bahati-Tajlandjani-stigli-u-Vladu
Prilog za istoriju bešćašća naprednjaka!
Od bliskog prijatelja, druga iz kraja, koga poznajem godinama, danas sam čuo priču koja najplastičnije odslikava naše stanje, društvo u kome vlada naprednjačka tiranija. Mnogi komentatori, u koje ubrajam i sebe, ovde napadaju Vučića, koji je zapravo vrh ledenog brega, ali suština je u “malim stvarima”, odnosno u događajima daleko od očiju javnosti.
Kada je diktaror, ne tako davno, najavio racionalizaciju javnog sektora, te optuštanje viška radnika, svim trezvenim građanima Srbije odmah je bilo jasno ko će biti taj – višak! Svi oni koji nisu članovi SNS, ili su dokazani članovi opozicionih stranaka! Naravno, tu uključujem i one koji su pošteno, ako ima takvih, dobili posao u državnoj službi. I struju će da nam poskupe, samo neće smnajiti svoju partijski mašineriju, koja melje budžet Srbije brzinom svetlosti.
Prijatelj, sa početka teksta, pre oko šest meseci, počeo je da radio u beogradskom vodovodu. Iz razumljivih razloga neću otkrivati imena i ostale detalje. Bio je pod ugovorom, posao je dobio preko oca, što je praska u državnim firmama. Priznajem, da smo se tada skoro posvađali, jer sam ga otvoreno napao i ubrojao u armiju nepotistčkih parazita, zbog kojih pošten čovek mora da beži iz ove države, ako želi posao. Ipak, pokazao se kao dobar i savestan radnik, radeći za bednu, početnički platu. Posle dužeg vremena, sretnemo se dana, i kroz kiseli osmeh, više ciničan nego prijateljski, samo mi reče: “Dobio sam otkaz!”. Valjda je očekivao da ću se ja radovati tome, ali de facto nisam, jer sa ma koje strane gledano nisam imao ni interesa ni štete od takvog radovanja. Čemu da se radujem kada smo svi u istom kazanu, svi smo mi slepci koje vodi najveći slepac od svih – Vučić!
Da skratim priču, otkaz je usledio jer nije član – SNS! Zašto? Pa racionalizacija Pantiću, što bi rekao drug Šojić. Doduše, moj drug nije hteo da bude “kapetan od belu lađu”, ali u svom CV nije imao najvažniju stavku – pripadnost vođinoj sekti. Isitin za za volju, njemu to nije rečeno baš otvoreno, već preko kolega, ali je suština ista. Hoćeš posao, prodaj obraz. I taman kada je rešio da proda isti, te potpisao pristupnicu klubu ljubitelja vladajućeh histerika, dobio je negativan odogovor da je zakasnio, otkaz je već stupio na snagu. Valjda je to bila kazna zbog nekoliko dana premišljanja. Nije bio u redu onih koji su na vreme, još u leto 2012. godine, pretrčali u sektu, pa na vreme obezbedili svoja radna mesta. I na kraju šta ostaje? Kajanje zbog prodatog obraza, ili zbog oklevanja? U svakom slučaju, izbor kanja, biće i dokaz njegove ličnosti. Ako ipak izabere ovo drugo, onda bolje i nije zaslužio, jer je imao posla sa istima kao i on.
Napednjaci ne samo što su majstori laži, već su odavno prestali da se obaziru i kada ih uhvatimo u laži. Ova kretenska izjava, Vučićevog potrčka Aleksandra Jovčića, dovela me je do glavolbolje. Nova dežurna budala. Ok, da se razumemo, niti sam bio član niti stalni glasač DS, ali da neko izjavi ovakvu laž, to ne mogu da progutam.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=03&dd=05&nav_category=11&nav_id=964876 ( DS je 15 godina vodila državu i učestvovala u vladama i zbog katastrofalnih rezultata takvog vođstva voljom građana im jedino i preostaje da vode vladu u senci.)
Ovi naprednjaci stvarno nemaju ni grama obraza! Promneili su ime stranke, skinuli beždeve, ali su ostali radikali. Kojih 15 godina vladavine DS? DS je bio na vlasti od 2000. do 2003. godine, zatim od 2008. do 2012. godine, što je nepunih 7 godina, dakle duplo manje. Drugo, nagli pad životnog standarda, skok cena, poreza, pdv-a, pad vrednosti dinara, sve veći pad privredne aktivnosti i veliki spoljni dug, beleži se od 2012. godine na ovamo! Dakle, u vreme vladavine SNS! Od 2000. godine do danas, nikada gore nisam živeo nego sada. Cene ne mogu da pratim, svaki mesec nešto poskupi, struja nas čeka od aprila, pominje se i povećanje pdv-a, i posle dođe neki instruirani kadrovik da mi baca prašinu u oči, kao da sam malouman. Za isti novac pre samo nekoliko godina mogao sam kupiti duplo više hrane. Mom komšiji i prijatelju je ostajalo uvek od penzije viška, mogao je svaki mesec da štedi, i tako godinama, sada jedva spaja dve isplate. Neće ni vaša do zore, narodu je dosta vaših laži i prevara. Bando prevarantska!
Što se tiče Vašeg prijatelja, to ne treba da Vas čudi, SNS je po čitavoj Srbiji sklonio sposobne ljude, nije bitno iz koje stranke, neretko one koji nisu imali „leđa“, i svuda doveo svoje neposobone kadrove, kojima je jedina kvalifikacija članstvo u stranci. Zato se ne treba da se čudite ako sutra na nekom šalteru naletite na službenicu koja ne zna gde treba da udari pečat, koja meša latinična i ćirilična slova, koja se stranci obraća sa „ti“, ili koja Vas kao stranku pita šta znači oznaka „M.P:“ na dokumentu.
Dragi Darko, iskreno govoreci, nije mi zao vaseg prijatelja! Zaista, ni malo mi nije zao! Posao je dobio na neposten nacin, tako ga je i izgubio. Uostalom, on se uclanio u SNS, vec je prodao svoj obraz. Jedino sto je zakasnio, neko je bio brzi i jos pokvareniji. Armija mladih ne moze da nadje posao, zbog cega da zalim pokvarenjake kojima cilj opravdava sredstva. Budite sigurni, da je ostao na poslu, ne samo da ne biste znali da je deo stranke, vec sam sigurna da ruznu rec ne bi kazao protiv ovog rezima. Zbog takvih ce naprednjaci vladati jos sto godina. Hocu reci kada bi se takvi pitali nesto. Ne znam da li imate posla, ali pitajte prijatelja da li je to ikada njega zanimalo.
Da, potpuno ste u pravu prem da je vec 5 do 12, ali nikad nije kasno. Na zalost nism u srbiji da se vama pridruzim sto bi sigurno sa zadovoljstvom uradio, ali zato vam zelkim od sveg srca USPEH i samo Uspeh kao i snagu da se suprostavite Tajkunima, Kriminalcima,Korupciji i svima onima koji su do sada unistavali i unistavaju i dalje nasu Drzavu i nas narod. .