Skip to content

Bogdan Tirnanić: Transfer Milana St. Šekularca

05/03/2015

milan st protic
Znameniti libero srpske politike Milan St. Protić opet je promenio klupske boje – od sada će nositi dres DHSS. Do prve prilike.
Pošto je bio slobodan igrač, bez angažmana, demohrišćani su u ovom transferu prošli bez obeštećenja. Možda je njima neko platio. Vezista iz Obrenovca, kapiten Batić, kaže da je dolazak Milančeta veliko pojačanje za njegov tim, čija je ambicija ulazak u prvu ligu direktno iz podsaveza. Samo da ne bude kao sa Figom i Zidanom u Realu, da jedan drugom ne zasmetaju.
Bilo kako bilo, M. St. Protić sve više nalikuje Jezerkiću, poznatom fudbaleru iz prvih posleratnih dana, koji je tokom svoje karijere nastupao za sve beogradske klubove. Ali, Milan zapravo ne menja klubove, klubovi su ti koji se menjaju. On stoji na centru kano klisurina.
Bivalo je, isto tako, u prošlosti igrača Protićevog profila. Očito talentovani, za njih se tvrdilo da znaju znanje, no, ipak, nikako da se dokažu, stalno nezadovoljni trenerom i upravom, prelaze iz kluba u klub, iz većih u sve manje, traže šansu, pokazaće svima jednog dana, a kada taj dan nekim slučajem dođe sve uprskaju – ili im pukne primicač ili pljunu sudiju. Neki od takvih uspeli su da se vrate, ali ne pamtim nikoga kome je to pošlo za nogom nakon što je u jednoj sezoni kiksnuo u dva finala, prvo u domaćem kupu (predsednik Beograda sa najkraćim stažom), onda i na međunarodnoj sceni (ambasador u Vašingtonu sa najkraćim stažom).
Možda Milanče nije kriv, možda su njegova posrtanja na terenu samo refleks žalosnog stanja u našem fudbalu – htedoh reći, u našoj politici. On je inače jedan od najžešćih kritičara mutnih radnji i neraščišćenih računa u najpopularnijem srpskom sportu, loptanju sa državom. U tome uvek polazi od samog vrha: Vojislav Koštunica njegova je obavezna meta. Ali o saigračima iz svojih bivših klubova govori sve najlepše, osim što tvrdi da su paceri sa poljančeta. On je, međutim, svetska klasa, stub srpstva. Često se poziva na slavnu porodičnu prošlost: svi njegovi preci nastupali su za državnu reprezentaciju, menjajući s lakoćom mesta u vladinom timu. On je to takođe pokušao. Uspeo bi da ga ne mrze sudije, za koje opravdano sumnja da su kripto-komunjare, baš kao i onaj Koštunica. Valjda će mu sada Batić naći pravu poziciju – idi bidi bek! Samo da se Milanče ne naljuti, uzme loptu i ode kući. On je kao Kalem Tkač iz “Sna letnje noći”: hoće da igra lava.
Da ga nema, valjalo bi ga izmisliti. Jer – priznaćete – Bebek, Zebec i Džajić su jedno, ali bi život bio dosadan bez Šekularca!

(Oktobar 2001.)

Advertisements
Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: