Skip to content

DVE TRAGEDIJE: Helikopter je pao, Vučić ne leti

05/04/2015

helikopter
Onog trenutka kad je naredio da helikopter leti do surčinskog aerodroma, Bratislav Gašić je preuzeo odgovornost za tragediju u kojoj je živote izgubilo sedmoro ljudi.
Sve ostalo nije bitno.
Helikopter je mogao da ostane bez goriva i padne na, recimo, Divčibarama; piloti su mogli da budu pijani kao Nikola Petrović na tajnoj svadbi Aleksandra Vučića ili da budu retardirani kao Dragan J. Vučićević; lekari su mogli da imaju falsifikovane lične karte na ime bate Andreja; letelicu su mogli da obore zli žandari; moglo je da dođe do nekog fatalnog kvara… Ali, sve to nije bitno. Ne, za utvrđivanje političke odgovornosti.
Željan svojih slika na naslovnim stranama „Kurira“ i „Informera“ i izjava za Pink i RTS, Bratislav Gašić je tuđe sudbine natovario sebi na savest.
U ovom slučaju, kao i u bilo kojem drugom, nije bitan ni sam Gašić. On predstavlja samo kolateralnu štetu u Vučićevom patološkom jurišu na zdrav razum. Upravo je Vučić nametnuo trend zloupotrebe nečije nesreće u lične propagande svrhe. Kao što je Vučić iz snežnih nanosa u Feketiću, gde ga je helikopterom bezbedno dovezao upravo pilot Omer Mehić, odigrao predstavu s dečakom u naručju, tako je i Zlatibor Lončar, poznatiji kao Doktor Smrt, iz ruku roditelja oteo neko dete i uneo ga u avion kojim je prebačen na lečenje u Nemačku. Naravno, sve pred kamermanima i novinarima.
Normalno, Gašić je jedva dočekao priliku da i sam zablista. Činilo mu se da ga je sreća pogledala: em je za akciju određeno njegovo ministarstvo, em ga je zadesilo da je pomoć potrebna bebi, a ne nekom debelom klincu. Kao da su mu se same složile sve pločice u kupatilu, u stilu svog voljenog vođe, zanemario je službene propise, vremenske uslove i moral, pozvao je novinare i kolegu Lončara i u kobni rizik uveo sedmoro ljudi. Međutim, dok su ministri, uz piće, u aerodromskoj loži vežbali osmehe i dogovarali se ko će prvi da pozira s bolesnom bebom, zadesila ih je velika muka – promocija je otkazana usled pada helikoptera.
Ako mu je za utehu, odgovornost za tragediju je preuzeo i Vučić. Na svoj način, primitivnom zamenom teza, premijer je prvo formirao istražnu komisiju, čiji izveštaj je poslužio njegovim medijima da kroz blato provuku „pijane“ pilote, da bi se, na kraju, i sam obrušio na novinare koji od nesreće prave „spektakl“ .
I, u pravu je.
Sedam života više ili manje na njegovoj listi žrtava, posle ratnih avantura u Krajini, Bosni i na Kosovu, zaista ne znači ništa. Svestan činjenice da su mu Srbi olako oprostili svo zlo kojim ih je uništavao 20 godina, on može sebi dozvoliti slobodu da javno opravdava naređenje da helikopter ne sleće na VMA, nego u Surčin. Licemernom tvrdnjom da bi i sam – pobogu, detetu je trebalo pomoći – doneo takvu odluku, po milioniti put je ponizio inteligenciju svih svojih podanika, tzv. građana Srbije. Po toj logici, svaki zločin je opravdan, jer njegov izvršilac ima dobre namere. Za sebe, ne za žrtve.
Nažalost, nema ko da Vučića suoči s odgovornošću. Da postoji opozicija, demonstracije bi počele istog časa kad je objavljeno kakva tragedija se dogodila i trajale bi dok Vučić, drhtavom rukom, ne bi potpisao ostavku i povukao se u vinski podrum, da tihuje okružen senima svih nesrećnika koji su stradali u njegovim politikantskim eksperimentima. Da postoje mediji, javnost ne bi mogla da ignoriše činjenicu kakav čovek vlada državom. Da postoji pravosuđe….
Ma, nije ni to bitno.
Srbija je sama izabrala ovo zlo. Svi funkcioneri, članovi i glasači Srpske napredne stranke, svi su, podrškom Aleksandru Vučiću, omogućili da se stvore uslovi za ovu i buduće ovakve tragedije. Ćutanje normalnih i krvavi pir vučićevskih novinara koji lešinarski agresivno vređaju žrtve pokazuje da ovaj narod i ne zaslužuje boljeg gospodara.
Još dan-dva samo će se pojedinci iz slobodarskih enklava na Fejsbuku i Tviteru nervirati zbog ove tragedije i manipulacija kojima se skrivaju krivci. Ožalošćene porodice će se povući u svoju tugu. Režimski mediji će početi da razvlače dilemu „hoće li ili neće Šešelj opet dobrovoljno otići u Hag“ i sve će prekriti ruzmarin i šaš.
Koliko je Srbija jadna i bedna pokazuje činjenica da istinu o helikopterskom udesu može da brani samo Tomislav Nikolić. Pred nekoliko svedoka, među kojima je bilo i onih za koje je znao da će odmah potrčati na pravu adresu da ga citiraju, Nikolić se zakleo da će, kad istražni organi završe svoj posao, „saopštiti punu i pravu istinu o uzrocima nesreće, bez obzira koliko oni bili poražavajući za Vučića“. Iako predsednik, očigledno, ima saznanja koja za sada nisu dostupna javnosti, tanka je nada u njega, on se i u crkvi zaklinjao da nikada neće napustiti Šešelja…
Dakle, s obzirom ko vlada, saučešće, pored Mehićeve i ostalih u crno zavijenih porodica, zaslužuju svi građani Srbije, svi su žrtve, samo se ne zna redosled kojim će stradati.

PS
Krajem 2002. predsednica finskog parlamenta podnela je ostavku. Tehničkom greškom napravila je propust i jednoj poslaničkoj grupi skratila vreme za diskusiju za četiri minuta. Na dnevnom redu bila je rasprava o stanju u Iraku.
Tako to rade u normalnim državama.
U Srbiji nema ko da preuzme političku odgovornost, a kamoli da zbog potrebe očuvanja elementarnih moralnih načela podnese ostavku i vrati se izvlačenju fugni ili u londonsku gvožđaru.
Tako se to radi u Vučićevom kalifatu.

KNJIGE PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702
istina o vucicu_korice_dinexreklama

Advertisements

From → Uncategorized

14 коментара
  1. miha bukovac permalink

    Vučić se preračunao, njegov već poznati bez-obrazni stil komunikacije sa javnošću mu „dao krila“ i samim tim je izgubio svaki politički kompas, ponovo je postao ono što je nekada bio, licemer, galamdžija, bukač. Zato i nije mogao da sagleda veličinu ove tragedije i njenu absurdnost, misleći da će je sa nekoliko licemernih reči jevtinog patosa relativizovati. NJegovi „ministri“, falš „školovani“ (kao i predsednik nam države) bezpogovorno verujući u svog šefa kao apsolutnog autoriteta posakrivali se u „mišije rupe“ očekujući da će od tuda pojave kada „šef zavede red sa javnošću“ i oni nastave „tamo gde su stali“, po svom običaju. Na njihovu žalost, neće biti tako. bi’će izvučeni od tuda ili izterani onako kako su zaslužili a čekat’ će ih „strašni sud narodne pravde“ zajedno sa njihovim šefom i njihovim lopovskim „guruom“ Tomom budalom i klanom njegove lopovske porodice)

  2. Reblogged this on P R E V R A T and commented:
    Svestan činjenice da su mu Srbi olako oprostili svo zlo kojim ih je uništavao 20 godina, on može sebi dozvoliti slobodu da javno opravdava naređenje da helikopter ne sleće na VMA, nego u Surčin. Licemernom tvrdnjom da bi i sam – pobogu, detetu je trebalo pomoći – doneo takvu odluku, po milioniti put je ponizio inteligenciju svih svojih podanika, tzv. građana Srbije. Po toj logici, svaki zločin je opravdan, jer njegov izvršilac ima dobre namere. Za sebe, ne za žrtve.

  3. Jasna permalink

    „Srbija je sama izabrala ovo zlo….. pokazuje da ovaj narod i ne zaslužuje boljeg gospodara“. Poštovani Peđa, sve ste rekli. Bila sam zatečena stepenom hipnoze ovih što su izlazili na izbore kada su prošlo proleće bili izbori i stepenom ravnodušnosti tipa „baš me briga, ja ne izlazim na izbore“, tako da je sve ostalo suvišno reći…

    • darko permalink

      Nije izabrala Srbija već bicši radikali i „beli listići“. Mi smo žrtve dve kvazi političke struje.

      • Jasna permalink

        Pa light radikali i beli listići su isto Srbija, zar ne? Većinska, na žalost. Mi ostali smo kolateralna šteta, očajni statisti u ovoj Vučićevoj pozorišnoj predstavi…

    • darko permalink

      Realno jeste tako. Samo što je naš ekonomski i društveni problem daleko kompleksniji nego što mislimo, nema pune krivice na bivšim radikalima i „belim listićima“. Oni su samo produkt tog vremena i opšteg stanja. Srbija je posle promena imala istorijski šansu da postane potpuno novo društvo, da napravi zaokret kao nikada ranije, ali je sve ostalo na obećanjima i nadanjima. Čim je DOS počeo da se raspada, sukob između Đinđića i Koštunice, zatim ubistvo premijera, i na koncu svega trijumfalni ulazak radikala u Skupštinu Srbije na izborima 2003. godine (imali su 82 poslanika, ili 1.056.256 glasova ), bili su jasan signal da je stvar propala. Istovremeno DS (37) i DSS (53) zajedno su imali jedva nešto više od radikala. Činjenica da posle svega, posle samo 3 godine, SRS i SPS uđu u parlament sa ne malim brojem poslanika, jasno govori da smo mi bili i ostali politički nepismeno društvo, čije pamćenje traje do početka sledećeg godišenjeg doba. Kako je bilo tada, tako je ostalo i danas, sa tom (komičnom) razlikom što je SRS zamenila SNS.
      Kako to reče Peđa u nekom od rethodnik komentara, čitam i ja novinske tesktove iz prošlosti, kao da tražim odgovor na pitanje kako je moguće da nam vladaju preobučeni radikali, i kako je moguće da je 2015. godine ponovo jedna od glavnih tema – Šešelj. Nedavno sam čitao teskt o nezaposlenosti, mislim da je list „Vreme“ iz 2003. godine. Isto kao danas, mi kao da stojimo u mestu. Malo bolji život u velikim gradovima, puko preživljavanje po unutrašnjosti. Ono malo boljitka što smo nekako uspeli da osetimo, neutralisala je nova kriza i dolazak na vlast ovog naprednjačkog šljama. Našao sam i Nin iz jula 1995 godine, kakve li simbolike Ratko Mladić je bio na prvoj strani, a već na sledećoj sumoran tekst o tome kako samo za hranu i račune dajemo skoro 80% primanja. I dok će neko od dežurnih botova, bilo šešeljevskih, bilo vučićevskih, već požuriti da nas prosvetli kako su tada bile sankcije i ratno okruženje, gurak ukus ostaje nakon saznjana da i danas dajemo isto toliko, ako ne i više. Nekada se pitam kako je moguće da svi drugi mogu da stvore normalne i uređene države.a samo mi Srbi od sopstvene pravimo cirkus.

  4. Glavna stvar:

    Akcija spasavanja deteta nije bila samo humanitarnog vec i marketinsko-politickog karaktera. Nicim se drugim ne moze objasniti prisustvo ministra zdravlja u odboru za docek bolesne bebe na aerodromu Nikola Tesla. Niti je tamo bio kao pedijatar, niti kao vozac medicinskog vozila, niti kao kontrolor leta. Njegova pozitivna uloga kao ministra mogla je da se vidi u dobroj organizaciji svih medicinskih aktera u zbrinjavanju bolesnog deteta, ali on se time nije zadovoljavao. Njemu je bila potrebna vlastita promocija na licu mesta. Kad je tako, osnovno je pitanje da li su u angazmanu vojnog helikoptera neovlasceno preuzeti bezbednosni rizici koje nije iziskivala akcija spasavanja sama po sebi ali jeste potreba ministra da se slika na odgovarajucem mestu i u odgovarajuce vreme?

    Ako dezurni advokati i propagandisti zaista zaista budu zeleli da nesto doprinesu u razresavanju ove afere pocece sa odgovorom na ovo pitanje. Sve mimo toga, bice samo jos jedno u nizu suvisnih svedocenja o vlastitoj inteligenciji i moralu.

    • bgd permalink

      Zanimljiva je I cinjenica da je izdato saopstenje jednog direktora decje bolnice da je beba primljena I to nekoliko sati pre same nesrece. Ta vest je povucena, ali je neko uzeo „screenshot“. To sam procitala na portalu Teleprompter. Znaci sve je izrezirano u kabinetu AV. Narod se na svim internet forumina pobunio protiv lazne price o pijanum pilotima kao jedinim krivcima pa je AV morao da uradi „damage control“ sa onom pateticnom konferencijom za medije..Opet mu se saradnja sa zutom stampom obila o glavu; upao je u sopstvenu zamku. Narod niije glup da poveruje u lazi koje mu tabloidi plasiraju o pogibji posade.

      • Žeki permalink

        To je ista fora kao kada su pozvali stanovnike Obrenovca i okoline da ostanu u svojim kucama jer nema opasnosti od poplava, apel je bio postavljne na sajtu grada Beograda, da bi nakon sto je grad buvkalno potonuo pred naletom poplavnog talasa, isti link postao odjednom neaktivan. Na svu srecu bilo je lukavih koji su na vreme uradili print screen sajta, tako da nisu mogli reci da nije tako.

      • Žeki permalink

        Mole se građani Obrenovca da ne napuštaju svoje domove i da se za sve potrebne informacije obrate Operativnom centru Uprave za vanredne situacije grada Beograda na broj 1985″ (maj 2014)

  5. darko permalink

    Poslednji broj nedeljnika „Vreme“ (broj 1265, april 2015.), u samo dva članka sublimira realnost u Srbiji. Kao da pravi most između događanja iz devedesetih, i ovoga što se dešava danas. Najstrašnije jeste što su antiheroji oba teksta zapravo – RADIKALI. Simbolika ili ne, ali de facto mi smo društvo koje se već 25 godina vrti u krug. Mi danas imamo tu tragediju da nam vladaju oni koji su nas odveli u propast tokom devedesetih, koji su posle demokratskih promena nastavili da koče i ometaju sve reofme ovog društva, da bi sada oni bili ti koji nam drže lekcije iz demokratije i vladavine prava. Groteska!

    U tekstu „Slučaj Barbalić – Anatomija ljudske sramote“ (autor Tatjana Tagirov) surovo i sirovo se podsećamo na sve što se dešavalo pred našim očima, na vreme kada se ljudski život, sloboda, dostojanstvo i pravo u Srbiji nisi cenili ni koliko crno ispod nokata. Vreme kada smo kao nacija i država dotakli samo dno-dna. I taman kada pomislimo da je to ludilo iza nas, da je došlo neko drugo vreme u kome ćemo se, konačno, osećati kao ljudi, desi se tragedija sa vojnim helikopterom. (Ostaviću sada po strani svesno trovanje nacije aflatoksinom, kao i tragediju prošlogodišnjih poplaVa – DOĆIĆE VREME KADA ĆE NEKO MORATI DA POLAŽE RAĆUNE I ZA TAJ DOGAĐAJ) Postajemo svesni da se ljudski život u Srbiji ponovo ne smatra ni vrednim ni jednim, već da proživljavamo svojevrsni moralni i politički „deja vu“, i ponovo gledamo (stare) aktere naše nesreće – Šešelja, Vučića, Dačića, Nikolića, Vulina i ostalu bandu, kako se ponovo poigravaju sa nama. Intervju Đorđa Vukadinovića „Vladavina obmane, laži i manipulacije“ sublimira sve ono što nas se događa, dobrim delom našom krivicom, od leta 2012. do danas.

    Tragedija pilota samo pokazuje da za režim nema prepreke koja ih može omesti u borbi za rejtingi naslovnu stranu, ali pokazuje i da naši životi za njih ne vreme ništa. Posebno iritira držanje naše naše vojske. Kao prijatelj vojnih lica, kao neko koje od Prvog svetskog rata na ovamo imao ne mali broj predaka u redovima naših vojski, učesnike mnogi bitaka, osećam se revoltirano postupkom vojske koja mirno gleda i ćuit dok režim njihovg druga, prijatelja i saborca u nevoljama, zarad bežanja od sopstvene odgovornosti, proizvodi u notornog alkosa. Gde vam je čast?

    I kao “šlag na tortu” dolazi priča o “slučjanim prolaznicima” iz reportaže Studia-B(ot) na temu irežimsmog protesta, za koje se na kraju ispostavlja da su sve sami članovi i članice Vučićeve sekte – naravno već ubačeni u javna preduzeća.

    A možemo se podsetiti i nedavne komedije u režiji “Treće Srbije”, odreda Vučićevih batinaša koji imaju zadatak da redovno uteruju strah u kosti svim protivnicima režima u Novom Sadu, i njihove debilne priče o trovačima i trovačicama iz kuhinje. E, sad’ možemo tu reč “kuhinja” tumačiti različito, ali je “Treća (nesreća) Srbije” već utvrdila da miris ide iz kuhinje dnevnih novina “Blic”. U već poznatom, ludačkom maniru Aleksandra Vulina, nametnuti gradonačelnik Novog Sada – Miloš Vučević, objasnio je svojim sugrađanima i vaskolikom sprstvu da napad na bilmeze i batinaše iz pomenute horde bivših “dveraša”, jeste zapravo napad na Vladu i Vučića.

    Putujući crikus Aleksandra Vučića nastavlja da tera po svome, radeći šta i kako hoće, a meni i dalje ostaje ono isto, već dosadno pitanje – dokle ćemo ćutati?

    • Žeki permalink

      Zaboravio si da na kraju teskta napomenes da je napad na lidera Trece Srbije izmisljen. Jeste da si napomenuo na pocetku, ali treba to ponavljati. Da je ovom narodu malo vise ponavljano sta je radjeno od 1991 do 2000 godine, kao i da smo to cesto gledali na tv umesto raznih sapunjara, verovatno da ne bi smo dopustili da nas ponovo vode radikali.

  6. Tihomir J. permalink

    Deo izveštaja komisije koji se odnosi na prisustvo alkohola u krvi letača nije moguće prihvatiti jer prilikom vazduhoplovnih udesa, dolazi do potpunog „devastiranja“ organizma osoba koje su se našle u vazduhoplovu i mikroorganizmi koji nastanjuju svako naše telo, stupaju u intenzivan napad na dezintegriasana tkiva. Tom prilikom se oslobađa etanol i provera tkiva i fluida unutar tela letača na prisustvo alokohola, čak i nakon kratkog vremena od udesa, daje obavezno pozitivan rezultat i to višestruko viši nego što je komisija „utvrdila“.

  7. Hercegovac permalink

    To sto Vucic radi je na stetu naroda i drzave,ali otkuda tolika patologija da sve radi i u korist svoje stete.Valjda je toliko svestan da je presao Rubikon,te je onako izoblicen,ljut,besan,valjda uvidja da mu manipulacije tesko prolaze i da ce se skoro toliko poviti i poljubiti sebe u straznjicu.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: