Skip to content

SREBRENICA: Vučić i ostali lešinari

14/07/2015

vucic srebrenica.2

Spektaklom u Srebrenici, Aleksandar Vučić je opravdao status šampiona političke manipulacije i kolektivne hipnoze. Odlično je režirao predstavu i odigirao glavnu ulogu piromana – vatrogasca.

Uspeh nije mogao izostati. Kulise je lično postavio pre 20 godina, kad je, tri nedelje pre masakra u Srebrenici, sa skupštinske govornice predlagao da se ubije sto muslimana za jednog Srbina. Plan je realizovan, a njegovom autoru danas je ostalo samo gađenje nad izvođačima grubih radova, statistima s prejakim osvetničkim nagonom. Na sceni u Potočarima osećao se kao svoj na svome, što i ne čudi jer groblje najtačnije simbolizuje posledice njegovih politikantskih avantura. Skrušeno se poklonio pred spomenikom žrtvama svoje prošlosti, uveren da će odneti pobedu čistu kao tuđa suza. Pozornicu je napustio trkom, bežeći pod kišobranom. No, tek tada je počeo poslednji čin njegove tragikomične predstave, kojom se narugao svima – srebreničkim žrtvama, bosanskim državnicima i, naravno, građanima Srbije.

Eto, iako je znao da ga čeka pakao, došao je s pruženom rukom pomirenja, a zli domaćini su pokušali da ga ubiju kamenicama i cipelama.

Uzalud su porodice stradalih Srebreničana sahranjivali ostatke još 140 tela; uzalud su Britanci predlagali rezoluciju kojom Srbe žigošu kao genocidne varvare; uzalud su Rusi stavili veto na tu optužbu; uzalud su u Beogradu paljene sveće, neke za muslimanske, a neke za srpske žrtve – sve to nije važno, Vučića je stelt-kamen pogodio u usnu, a tvrda nanula proletela iznad glave. Posle atentata, 8.998. po redu, svima je jasno – Aleksandar Vučić je najveća i najznačajnija žrtva Srebrenice i ostalih stratišta širom Velike Srbije.

I ovu multimedijalnu pobedu Vučić je ugradio u ličnu mitologiju. Nadlelekao je sve lešinare koji su se sjatili nad Srebrenicom. A, bilo ih je u ogromnim količinama, svih vrsta. Svoje parče političkog plena jednako strasno poželeli su ratni i anti-ratni profiteri.

Sledeći ideju Dušana Mašića, nekoliko nevladinih organizacija pozvalo je građane da, u znak saučešća i protesta, legnu ispred Doma narodne skupštine. Ne pred zgradu Vlade, u kojoj stoluju Vučić i Dačić – personifikovani ostaci krvave prošlosti, nego pred Skupštinu, da ritualno, u skladu s tezama iz britanske rezolucije, odgovornost za zločin, koji oni smatraju genocidom, prebace na sve Srbe i državu Srbiju. Nijedan predstavnik Vladinih NVO nije se usudio da pomene ime Aleksandra Vučića. Oboleli od Alchajmerovog sindroma, pod konvertibilnom terapijom zajedničkih mentora, grehe njegove radikalske mladosti udelili su u nasleđe svim građanima Srbije. Autošofinističkim parazitima – koji mogu sve, samo ne da pomenu Nasera Orića i podrinjske Srbe pobijene u njegovim krvoločnim pohodima – suprotstavili su se radikalski fanatici, uvereni da se srpstvo brani streljanjem zarobljenih neprijatelja. Ujedinjeni u ruganju srebreničkim kosturima, „žene u crnom“ i isto tako crni pseudo-četnici dokazali su da je rat ipak bio opravdan, njima se isplatio.

Internacionalizovano licitiranje brojem ubijenih, kao i njihovo razvrstavanje po nacionalnoj i verskoj pripadnosti, koristilo je samo Vučiću. U svojim strogo kontrolisanim medijima, vanknjižni vlasnik Srbije ponavljao je politički korektne mantre o pomirenju i budućnosti, u ime svih Srba pozivajući Bošnjake da oproste zločine, baš kao što je pre 20 godina, takođe u ime svih Srba, gurao ljude na ratišta, da ubijaju i ginu. Dirljiva je njegova transformacija u mirotvorca, ali mandat za izvinjenje mogao je da dobije od tate Anđelka i mame Angeline, ne i od normalnih Srba, na čijim rukama nema tuđe krvi.

Ipak, Vučiću se mora priznati doslednost i u patološkom ruganju srpskim žrtvama njegove politike. Isti način, na koji je sad mrtve Srebreničane iskoristio za dizanje rejtinga, ranije je zloupotrebio za skidanje vlastite odgovornosti za hajku koju je sprovodio nad „domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima“ Zoranom Đinđićem i Slavkom Ćuruvijom. Đinđiću je javno pretio da će ga „istrebiti kao gubu iz torine“, a Ćuruviju je upozoravao da će mu se „kad-tad osvetiti“. Streljani protivnici Vučićeve radikalske politike odavno se nalaze na Novom groblju, bez mogućnosti da se usprotive njegovoj nekrofilskoj identifikaciji sa Đinđićem i zloupotrebi pravosuđa u montiranoj optužnici za ubistvo Ćuruvije, kojom je skinuta svaka odgovornost tadašnjeg ministra protiv informisanja, glavnog kreatora hajke koja je završena sa 18 metaka u leđima vlasnika „Dnevnog telegrafa“.

Vučić zna – svi mrtvi su isti. U smrti. U životu, svi ovi nad kojima lešinari, bili su njegovi protivnici. Njih više nema. Uz Vučića, jednako zarobljeni u istoriji, ostali su Mašić, Biserko i Kandićka, kao i njihov karikaturalni antipod Šešelj.

Dok Srbija ne nađe snage da iskorači iz prošlosti, svi građani biće taoci ratnih i antiratnih lešinara, moralnih dvojnika koji, svako sa svojih pozicija, negiraju istinu da Srbi nisu genocidan narod i da svi zločinci, bez obzira kojoj naciji i veri pripadali, treba da odgovaraju. Svi, ne samo Srbi. Za razliku od Vučića, nije general Ratko Mladić pretio nacističkom odmazdom sto za jednog. Nije Mladić, Tomislav Nikolić je predlagao da se pobije 10.000 uhvaćenih muslimana, a ne da se, kao u Bihaću, razmene za zarobljene Srbe. General Mladić nikome nije kopao oči, nije klao trudnice i decu, to je radio ratni komandant Srebrenice, muslimanski heroj Naser Orić. Haški tribunal će presuditi Mladiću, ali to neće doprineti uspostavljanju poverenja, pomirenja i zajedničke budućnosti. Ne, dok zločinci budu deljeni na „naše“ i „njihove“ i dok žrtve budu izložene upotrebi u dnevno-političkim kampanjama kakvu je sada priredio Aleksandar Vučić.

KNJIGE PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702

istina o vucicu_korice_dinexreklama

Advertisements

From → Uncategorized

7 коментара
  1. vuk permalink

    koje zlo smo ucinili da bi dobili ovakvu vlast

    • stanislava permalink

      To se i ja često pitam! Kako je moguće da ovaj narod, posle svega, pruži šansu polupismenim radikalima, i preda im u ruke svoju i budućnost svoje dece! Žuti su imali miliom mana i grešaka, ali niko ne može da kaže da se nije bolje živelo! Pogledajmo samo cene, visinu poreza, taksi i raznih nameta onda i danas! Nadam se da će ovaj narod da se trgne dok je vreme! Izmišljeni atentat ne bih komentarisala! 🙂

  2. Bgd permalink

    Narod koji je glasao za ovog degenerika je zaista ogrezao u zlu. Godine teskih patnji I siromastva su ucinili svoje kako na licnom , tako I na globalnom nivou. Uvek se setim sentence : „Zlo ciniti, a dobrom se nadati.“ Eto to smi mi. Trebaju nam nova sveza lica bez hipoteke proslosti; problem je sto su milioni dobrih I pametnih daleko odavde I nikad se nece vratiti, a mi koji smo ostali camimo u bedi I ocaju I cekamo da ovaj zivot kao lose vreme prodje.

  3. medonja982 permalink

    Vucic vise ne zna gde udara, svi rekevantni pokazatelji su protiv njega! Narod sve teze zivi, nezaposlenost i siromastvo se smanjuju brzinom puza, cene i porezi sve veci, STRUJA POSKUPLJUJE – ocekujte lancanu reakciju povecanja cena i dodatni pad kupovne moci (nadam se da gresim!). U takvoj situaciju postaje vise nego jasno da vladavina bazirana na lazima, obecanjima i zastrasivanju ne moze opstati! Ne bih da budem vulgaran, ali kako bi to kazao moj sincic: „Cale, dokurcio si mi sa svojim savetima!“ 🙂 Salu na stranu, odavno je nama i dokurcilo i prekipelo, cega je svestan i sam Vucic. Kako vreme bude odmicalo, stanje u drustvu se bude rapidno pogorsavalo, vise mu nece pomagati ni jedna laz servirana preko Informera, Pinka, Politike, E-novina, Novosti… Price o izmisljenim atentatima zvuce tako autisticno, kao da u ovoj drzavi postoje dve realnosti, nasa i Vuciceva!

  4. Sanja permalink

    Atentat? ha ha ha ha ha
    U tu pricu ne veruju ni Vucicevi saradnici! Koji je ovo po redu napad na Premijera i drzavu? Vucic vlada po onoj izreci Luja XIV „drzava to sam ja“; samo sto je pomenuti kralj nesto ucinio za svoju drzavu, od Francuske je napravio vojnu, politicku i kulturnu velesilu, dok Vucic za Srbiju nije uradio bas nista!

    • Sanja permalink

      Kada je dr Zoran Djindjic preziveo, bolje reci izbegao, atentat na autoputu, tadasnji gensek radikala, kurceviti i jezicavi, Vucic se ismevao sa tim dogadjajem, nazivajuci ga predstavom za naivan narod! Ubrzo nakon toga dr Djindjic je ubijen, a ja uopste ne sumnjam da se Vucic radovao! Zbog cega bih ja sada osecala empatiju prema Vucicu?! Zato sto je mojoj baki smanjio penziju, sto ne mogu da nadjem posao u struci, sto kao nezaposleni farmaceut (sa prosekom 9,4) od ove drzave nemam nikakvu pomoc i podrsku, kao i stotine hiljada nezaposlenih gradjana drzave Stradije! Sta je trazio, to je dobio!

  5. Bojan permalink

    Vucica ne mogu da smislim, tako da ne zelim da moj komentar bude pogresno shvacen, ali mislim da je dogadjaj u Srebrenici bio pokazna vezba Vucicu koliko lako mogu da ga smaknu. Jer, ti sto su ga pogodili kamenom ili udarili, vrlo lako su mogli i da ga upucaju. Iza svega stoje zapadne sluzbe i ovo je bilo samo upozorenje Vucicu. Licno mi ga nije zao, on im se sam nudio za radno mesto namesnika Srbije, ali bojim se da cela ta stvar u BiH moze da eskalira u mnogo veci problem.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: