Skip to content

SUMRAK PRAVOSUĐA: Zviždač Nenadić i bubnjar Majić

29/07/2015

radovan nenadić.4

Radovan Nenadić je do pre neki dan bio sudijski pripravnik u beogradskom Višem sudu. Zbog komentara na Fejsbuku, koji se odnosio na nepravilnosti u ponašanju sudije Predraga Vasića, predsednik Višeg suda Aleksandar Stepanović ekspresno i bez obrazloženja dao mu je otkaz.

Da ne bih objašnjavao šta i kako se desilo, pročitajte u Nenadićevim tekstovima http://radovannenadic87.blogspot.com/2015/07/disciplinska-prijava.html i http://radovannenadic87.blogspot.com/2015/07/necu-da-cutim.html. O tom slučaju pisaću drugom prilikom. Ovom prilikom, temu su nametnuli moralisti, profesionalci i ostali genijalci koji su podržali prognanog mladog pravnika.

Pored Vesne Rakić-Vodinelić, reagovali su bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero, član Društva sudija Meho Hadžiomerović i drugi autoriteti, među kojima ima i onih koji su, dok su imali jak uticaj na pravosuđe, i sami doprineli katastrofalnom stanju čiji rezultat je aktuelna afera. Na kraju, uz kukanje što mu je narušeno uživanje u morskoj bonaci, oglasio se i Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Kao i većina komentatora, Majić je u svom tekstu (http://misamajic.com/2015/07/27/ram-za-dva-resenja/) spinovao priču i u prvi plan stavio sporni postupak sudije Vasića. Poput ostalih kolega koji su „digli glas“, ni on nije ponudio nikakvo rešenje; recimo – zahtev za pokretanje disciplinskog postupka protiv predsednika Višeg suda, protest sudija ili nešto drugo…

Prozvan od strane profesorke Rakić-Vodinelić, Majić je svojim blogom dokazao dve stvari: 1. elementarno je nepismen, prideve piše s početnim velikim slovom, i mnogo važnije 2. nema ni grama stida.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Majić je koristio sintagme koje gordo zvuče: „dubina ponora srpskog pravosuđa“, „groteskna epizoda u sudu“, „sudijski greh“, „sudijska etika“, „jednom kad osvojimo sudijsku vlast“, „šta će predsednik suda uraditi zavisi od procene ’odozgo’“… Treba mu verovati, on zna o čemu priča. Bar kad su u pitanju „sudijski greh“ i „dubina ponora“. Kad bude napisana istorija beščašća u srpskom pravosuđu, Majićevom fotografijom ilustrovaće se ti termini.

Ko ga ne zna, prevario bi se i poverovao mu. Na moju iskrenu žalost, Majić mi je poznat. Kao predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu i postupajući sudija u nekoliko procesa protiv mene. Obe funkcije koristio je da, po direktivama „odozgo“, sve predmete pretvori u „sudijsku farsu“ i zločin nad istinom i pravdom.

Na stranu to što se, u vreme kad je avanzovao na mesto predsednika suda, govorilo da to može zahvaliti svom političkom mentoru, jurodivom Vladanu Batiću, tadašnjem ministru protiv pravde. Na stranu i komentar njegove stručnosti; nju je, bar u postupcima koje je vodio protiv mene, kompenzovao nasiljem i primitivizmom.

Evo primera:

  1. Miodrag Majić je 2002. vodio postupak protiv mene po tužbi Momčila Perišića, tadašnjeg potpredsednika DOS-ove vlade i predsednika stranke koja se zvala Pokret za demokratsku Srbiju. Perišić me tužio jer sam ga oklevetao i uvredio objavljivanjem izjave Nebojše Mandića, potrpedsednika PDS-a, u kojoj se navodi da skupština tog pokreta neće biti održana u Beogradu nego u Nišu. Iznerviran mojim insistiranjem da u tom tekstu nema inkriminisanog dela, da ta informacija ne predstavlja ni klevetu ni uvredu, Majić me kaznio s 5.000 dinara „zbog nepoštovanja suda“. Dok je u zapisnik diktirao rešenje o kazni, seo sam na optuženičku klupu i opet najedio ćelavog siledžiju. „Ustani“ – brecnuo je. „Prvo, neću da ustanem. Drugo, ti i ja nismo na ’ti’, i treće, tako možeš da sikćeš na svoju mamu, svog tatu, dečka ili koga već hoćeš, ali ne i na mene“. Tim rečima, po njegovoj oceni, opet nisam poštovao sud, pa mi je odrezao još 5.000 dinara. Rešenja o kaznama nikada nisam dobio, ne znam zašto.
  2. Katarina Obradović, sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, u januaru 2004. izdala je nalog za potragu za mnom jer se nisam odazivao na pozive koje nisam dobio. Da se vodi postupak protiv mene saznao sam kad me pozvala telefonom i, izuzetno neprijatnim tonom i vulgarnim rečnikom, obavestila kad i gde da dođem. Kao i uvek kad dobijem poziv, odazvao sam se i došao u njenu sudnicu. Sam, bez advokata, u prvi mah pristao sam da učestvujem u farsi. Umesto da mi uruči tužbu, postavila mi je nekoliko pitanja o spornim navodima iz teksta kojim je, tobož, oklevetan i uvređen Živorad Anđelković, tada visoki funkcioner DS-a, poznatiji kao Žika Pauk. U nekom trenutku primetio sam da je uz tužbu, kao dokaz, priložen faksimil teksta. Pisanog ćirilicom. Tek posle burnog prepucavanja, sudija Obradović mi je dopustila da vidim sporni tekst. Iz „Večernjih novosti“. Odmah sam zatražio njeno izuzeće. Nije normalno da, kao glavni urednik „Nacionala“, odgovoram za tekst iz „Novosti“. E, vrli predsednik Prvog opštinskog suda, zaštitnik sudijske etike i ostalih bajki, Miodrag Majić odbio je moj zahtev za izuzećem sudije. Taj moralni gigant smatrao je da ipak treba da odgovaram za nešto što je napisano u novinama koje i ne čitam.

Ima još nekoliko takvih primera, a u svima se „sudija“ Majić pojaviljavao kao pravosudni portparol, da ne kažem dželat, predstavnika vlasti koja mu je omogućila uspon u karijeri. U interesu onih „odozgo“ – Batića, Perišića, Žike Pauka, Gorana Vesića… – omogućavao je brutalno kršenje procesnih prava, gurajući srpsko pravosuđe u ovo stanje koje danas sam naziva katastrofom.

Dok sudijsku funkciju vrši Majić, biće i Vasića, Stepanovića i svih ostalih uzroka propasti pravosudnog sistema u Srbiji.

Ne znam kakvu sudbinu će imati Radovan Nenadić, da li će dobiti priliku da nastavi pravnu karijeru ili će morati da krene nekim drugim putem. Uostalom, nema mnogo opcija. Ili će, ako me posluša, uzeti pasoš i otići iz Srbije, ili će sledećih 30-tak godina proćerdati na borbu protiv aveti iz prošlosti, među kojima ima i onih koji ga, poput Majića, brane. Kako god bilo, Nenadić je dizanjem glasa već uradio za pravosuđe, dakle i za celu Srbiju, više nego Majić i svi ostali nesrećnici koji se predstavljaju kao sudije.

KNJIGE PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702

istina o vucicu_korice_dinexreklama

From → Uncategorized

3 коментара
  1. Непроменљива доминација политичког правосуђа се не прекида без пресецанја са континуитетом доктатура. Период диктатуре и потпуне премоћи политике над правосуђем је дуг и само је рефлексија станја друштва, више од 150 година. Ово није на жалост никакав локални феномен, већ општа дегенеративна појава и ерозија принципа владавине права и правне државе у европским оквирима. Политичка свака моћ је увек обликовала правосудни систем по својим интересима.

    Предмет представке од 17.07.2015 председнику републике у вези противазконског даванја тајности на једнострану институционалну злоупотребу података деценијама уназад, откривену у иностранству као посебна строго тајна операција у систему ГЛАДИО – „мрежа ћутања“ и повратном заштитом од Станета Доланца 70их све до данс.:

    Противзаконске државне тајне – трајна дискримианција –
    представка од 10.05.2011 и 07.10.2013 –
    понављање – изостанак било какве реакције и одговора

    Понављање представке председнику републике од 10.05.2011 (линк доле у тексту). До данас закључно са 17. јулим. 2015 изостао је било какав одговор на писмену представку од 10.05.2011. односно исти поновљени садржај од 09.09 и 07.10. 2013 (линк доле у тексту). Како се ради о противправном – противзаконском давању и продужавању тајности на једнострану, трајну, институционалну манипулацију садржаја, података, информација и чињеница о личном и породичном животу, стварној слици породице (члан 8 став 1 Евр. конвенције о основним људским правима и слободама и основним принципима обичајног права) у иностранству и земљи деценијама уназад који су заштићени као основно право, а истовремено су све време повратни услов трајне, најтеже, институционалне дискриминације и повреде низа уставима и међународно признатим конвенцијама тешко оштећених, а загарантованих основних грађанских права, престанак тајности и омогућавање правичног процеса утрђивања чињеница је обавеза власти и свих места институционалног одлучивања у земљи и иностранству, као и сваке међународне сарадње на овом случају без обзира на степен тајности.

    https://viktorkoss.wordpress.com/2015/07/17/1218/

    Утужује се давање -продужавање тајности на прикривање низа тешких кривичних дела из строго тајне операције заштите злоупотребе подтака. Под дејством тајности и „даванја имунитета“ посебно интелигентног и способног лидера, познате од новембра 2010 тече процес прикриванја целе криминалне операције у трајању од више деценија.

    Ништавна одлука вишег јавног тужиоца Зрењанин 23-27.03.2015

    Да иза одлуке Вишег јавног тужиоца у Зрењанину стоји сложени механизам заштите под строгом тајношћу, размена манипулисаних података под ознаком строге тајности, вероватно не би нико предпоставио. Постојање и деловање иза ове тајности система које је створено одлуком НСЦ10-2 од 18. јуна 1948 изгледа немогуће, посебно као услов начина рада и одлучивања уз употребу јавног тужилаштва у Зрењанину, јер оно није независно у доношењу одлука у овом случају, већ обавезно испуњавању и спровођењу одлука политичке природе, наравно све на законској основи. Све је могуће на законској основи, свака неистина и доказана манипулација са кривичном поздином постаје недодирљива. Дугачак је био пут уз многобројна негативна искуства која су на крају ипак разоткрила позадину и правни основ одлука негирања права на елементарну егзистенцијалну истину.
    Државне и институционалне тајне – међународна сарадња под ознаком строго поверљиво и основна грађанска права…

    http://wp.me/p3pD8b-cJ

    Систем државне (не)правде испред строге тајности – крађа идентитета се брани свим средствима

    Иначе оавј судија није изузетак већ реална рефлексија односа у целом правосуђу које се користи као поље дивљања над законом и правдом.

  2. Veca permalink

    Предраг Васић, судија Вишег суда у Београду је до сада извео преко 150 рехабилитација. Овим питањем бави се више од 20 година, учествовао је у прављењу закона о рехабилитацији свих оних о које се држава у постојећим тадашњим условима огрешила.

  3. stanislava permalink

    Одавно ја више не верујем у српско правосуђе.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: