Skip to content

SUMRAK PRAVOSUĐA: Sudije i tužioci u službi diktatora

17/08/2015

sudovi

Za tri godine vladavine Aleksandar Vučić je uništio, obesmislio ili okupirao sve državne institucije. Najteže je stradalo pravosuđe.

Zaustavljanjem demokratskih procesa i uvođenjem neprosvećenog apsolutizma, Vučić je od Srbije stvorio kalifat u kome sudska vlast ima ovlašćenja samo da sprovodi naloge vođe, štiti njegove lične interese i sankcioniše sve nepodobne i naivne građane koji se usude da dignu glas. Pravosudni sistem, koji se i ranije nalazio u ruiniranom stanju, Vučić je doveo do apsurda. I prethodni vladari preko tužilaštava i sudova kreirali su postupke protiv kritičara i prikrivali svoje krupne političke i finansijske prevare, ali niko nikada kao Vučić. Jednako energično zloupotrebio je sudove za, na primer, progon Miroslava Miškovića, kao i za dobijanje razvoda braka s prvom suprugom.

Aleksandar Vučić je bio solidan student Pravnog fakulteta u Beogradu. Nikada nije radio kao pravnik, ali dobro je zapamtio latinsku izreku „jus obruitur vi“ – sila sahranjuje pravo. Kasnije, svaki put kad je imao priliku, tu mudrost pretvarao je u političku praksu. Od 1998. do 2001, kad je debitovao u vlasti na poziciji ministra protiv informisanja, radikalski nemilosrdno, montiranim suđenjima i drakonskim kaznama, obračunavao se sa svim domaćim i stranim neprijateljima. Međutim, tek transformacijom u naprednjačkog evro-atlantskog fanatika, kad se rešio šešeljevskog jednoumlja i prešao na vlastito maloumlje, prigrabio je silu dovoljnu da zaista sahrani pravo.

U maniru svakog primitivnog diktatora, Vučić je u temelje vlasti ugradio laž, prevaru, strah i nasilje. Za odbranu takvog sistema neophodna je potpuna kontrola pravosuđa. Taj posao poverio je proverenim kadrovima. Za ministra pravde postavljen je Nikola Selaković, pravnik bez ikakvog iskustva, čak i bez pripravničkog staža, ali s podrškom vođe. Na funkciju predsednika Vrhovnog suda Srbije izabran je Dragomir Milojević, a na mestu republičkog javnog tužilaštva ostala je svakoj vlasti podobna Zagorka Dolovac.

Svako od njih doprineo je zatiranju i poslednjih uticaja istine i zakona na srpski pravosudni sistem. Selaković je, zakonom o javnom beležništvu, izazvao četvoromesečni štrajk advokata i prekid rada sudova. U tom haosu nekoliko notara steklo je enormno bogatstvo, građani su oštećeni, a protivpravni ministar nije kažnjen. Naprotiv, on je i tim potezima dokazao podobnost za službu diktatoru.

subotic_stanko_cane-Stanko_Subotic_Intervju_02_u_859458755

Selaković se istakao u onom najvažnijem – bespogovorno je sprovodio naloge čiji smisao je bio zaštita Vučićevih miljenika ili progon targetovanih protivnika. S jedne strane, sud je dozvolio da tužba za šverc duvana, kojim je Srbija oštećena za desetak miliona evra, protiv Stanka Subotića Caneta, starog Vučićevog partnera, ode u zastarevanje. Istovremeno, Vučićev i Canetov neprijatelj Miroslav Mišković izložen je stravičnoj hajci. Pod neosnovanim optužbama, kako smatraju mnogi ugledni pravnici koji su imali uvid u spise predmeta, Miškoviću je određen višemesečni pritvor, izložen je medijskom linču, otežano mu je poslovanje, da bi se, na kraju, na udaru vlasti našao i sudija Vladimir Vučinić, koji vodi postupak protiv vlasnika Delta Holdinga. Naivan, Vučinić je utvrdio da ne postoji zakonska osnova za oduzimanje pasoša Miškoviću. Ministar Selaković je odmah osuo rafalnu paljbu preko medija, a Aleksandar Stepanović, predsednik beogradskog Višeg suda, podneo je prijavu Visokom savetu sudstva sa zahtevom da se sudija Vučinić razreši funkcije. Tako mu i treba kad se usudio da poštuje zakon i time sabotira Vučićevu političku prevaru koja je imala za cilj da se, progonom Miškovića, predstavi kao borac protiv kriminala i korupcije. Obračun sa grešnim sudijom do kraja će sprovesti Dragomir Milojević, predsednik Visokog saveta sudstva, čime će sve ostale sudije dobiti jasnu poruku šta ih čeka ako se ponašaju u skladu sa zakonom, a ne s diktatorovim interesima. Milojević zna kako se to radi. U presretnutim razgovorima i sudskim spisima iz procesa u kome je sudija Vrhovnog suda Ljubomir Vučković osuđen za primanje mita postoje dokazi koji sumnju bacaju i na Milojevića. Zbog toga on nije prošao reizbor sudija 2009. godine. Dva saziva sudija Vrhovnog suda Srbije procenili su da je nedostojan vršenja sudijske funkcije. Upravo to ga je preporučilo Vučiću, koji ga je častio funkcijom predsednika VSS.

Vučićevim kadrovima, koji gospodare pravosuđem, treba priznati samo doslednost u žestini s kojom se obrušavaju na sve koji se drže zakona kao pijani plota. Ne prave razliku između dugogodišnjih sudija koji rade na najkrupnijim i medijski najatraktivnijim predmetima, kao što je Vučinić, i pripravnika-volontera, koji istinu objavljuju na Fejsbuku, kao što je stažista Radovan Nenadić, kome je Aleksandar Stepanović dao otkaz u Višem sudu jer je kritikovao nezakonite postupke sudije Predraga Vasića.

Iako ima veliko poverenje u svoje političke kerbere u sudovima, Vučić je posebnu pažnju posvetio Republičkom javnom tužilaštvu, koje, u saradnji s policijom, sprečava razotkrivanje kriminalnih radnji pripadnika naprednjačkog kartela. Strogo kontrolisano Tužilaštvo već u startu blokira istrage, ne podiže tužbe i time sabotira procesuiranje predmeta. Za tu opstrukciju, Vučić ne bira motive, položaj premijera i vaninstitucionalnu moć zloupotrebljava i u političke i u lične svrhe.

Režimski mediji, među kojima su prednjačili „Kurir“ i TV Pink, u junu 2013. pokrenuli su stravičnu kampanju protiv Dragana Đilasa. Tadašnji predsedniki Demokratske stranke optuživan je za rasipanje „dva i po miliona naših evra na reklamiranje samog sebe“, kao i da od Agencije za borbu protiv korupcije krije istinu da je vlasnik firme „Krokus“ sa sedištem u Češkoj. Vučićevi novinari prebrojali su Đilasove pare i utvrdili da ima ukupno 1,2 milijarde evra. Đilas je, navodno, vršio pritisak na državne kompanije koje su morale da nadoknade gubitke privatnih firmi. Na taj način „Telekom“ je, na insistiranje predsednika DS-a, morao da kupi „Arena sport“, čime je prekršeno nekoliko zakona, pošto državna preduzeća ne smeju da budu vlasnici medija. Gubici „Arene“ preneti su na „Telekom“, a pare iz republičkog budžeta isplaćene su Đilasovim poslovnim partnerima. Po istom principu, „Telekom“ je prinuđen da s više od 20 miliona evra subvencioniše „Bus-plus“. S takvim tezama kreirani su naslovi „Đitler“, „Banditi“, „Otima od siromašnih, puni džepove bogatima“. Da bi dokazao besmislenost optužbi, Đilas je tužbenim zahtevom od „Kurira“ tražio odštetu od milijardu evra. To se nije svidelo kreatoru kampanje, Aleksandru Vučiću, koji je tužbu svog žutog drugara nazvao „skandaloznim pritiskom na slobodu medija“.

Epilog je poznat. Naravno, pobedio je Vučić. Đilas je podvio rep, ostao bez mesta predsednika DS-a, povukao se iz politike, a dobro upućeni tvrde da je platio pozamašnu indulgenciju. Papa Vučić je, prema tim izvorima, za oprost grehova od Đilasa uzeo više od 20 miliona evra, nešto u kešu, a mnogo više u marketinškim poslovima koji su se iz „Dajrekt medije“ prelili u neku od Vučićevih fantomskih agencija. Za utehu, Tužilaštvo protiv Đilasa nije povelo istragu, tako da su građani i država ostali oštećeni za ogromnu sumu, bez da iko odgovara.

Vučić je lako počistio Đilasa s političke scene. Usput, pokazao je šta čeka Ivicu Dačića čim dođe vreme za svođenje računa.

Još dok je bio „prvi potpredsednik vlade“, Vučić je sociologu Jovi Bakiću pokazao podeblji dosije tadašnjeg premijera Dačića.

– Tu su bile razne fotografije i transkripti razgovora Ivice Dačića, Vanje Vukića, koji mu je bio državni sekretar u ministarstvu unutrašnjih poslova, i Ivice Tončeva, te njihovi susreti s Rodoljubom Radulovićem, zvanim Miša Banana – rekao je Bakić, ukazujući da Vučić nije nadležnim organima dostavio informacije iz dosijea, već ih je sačuvao za sebe kako bi mogao da vlada uz pomoć ucena.

Iz Vučićevog kabineta medijima je upućeno saopštenje u kome se tvrdi da Bakić laže. U tom saopštenju moglo je i da piše kako je Zemlja ravna ploča koju na leđima nose četiri Vladimira Đukanovića, to je podjednako tačno.

Kako god bilo, Tužilaštvo je reagovalo isto kao Dačić, pretvaralo se da ništa ne vidi, ne čuje i ne zna.

U Vučićevoj fabrici spletki – Republičkom javnom tužilaštvu – niko nije ni pomislio da bilo šta preduzme povodom optužbi koje je Vojislav Šešelj izneo protiv najbližih diktatorovih saradnika: kuma Nikole Petrovića, ministra zdravlja Zlatibora Lončara i direktora BIA Aleksandra Đorđevića.

– Petrović i Đorđević su zajedno s Lončarem švajcarskoj farmaceutskoj kući „Novartis“ obećali stavljanje leka „Đilenija“ na listu koju finansira naše zdravstveno osiguranje. Od „Novartisa“ su za uzvrat dobili donaciju za postradale u Obrenovcu u visini od 250.000 evra, a koliko je dobio Zlatibor Lončar još nije poznato, kao da niko ne zna da farmaceutska industrija nikome ništa ne poklanja bespovratno i bez usluge. „Novartis“ je to što je isporučivao višestruko naplaćivao – rekao je Šešelj na konferenciji za novinare.

I, nikome ništa. Tužilaštvo nije pokrenulo istragu protiv Lončara, Petrovića i Đorđevića.

Niko ne zna ni šta se dešava s istragom saobraćajnog udesa u kome je Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka, ubio maloletnu Andreu Bojanić. Princ-prestolonaslednik Mitrović pobegao je s mesta nesreće, pozvao tatu, koji ga je, u pratnji advokata odveo u policiju. Junior je zadržan mesec dana u pritvoru, a nije poznato šta se dalje dešavalo s istragom. Međutim, zna se da je Željko Mitrović, u noći kad je ubijena Andrea, od policije dobio snimke bezbednosnih kamera koje su zabeležile udes. Umesto policije i istražnog sudije, Mitrović i njegova svita analizirali su slučaj i zaključili – mali Aca je nevin, nije vozio prebrzo, devojka je pretrčavala ulicu na crveno, sama je kriva. Istu presudu će, ako ikada dođe do nje, doneti i nadležni sud. Ili, možda, neće. Zavisi od Vučićeve procene.

Od Vučića zavisi i utvrđivanje uzroka smrti Ive Bodružić, koja se krajem prošle godine predozirala u beogradskom hotelu „Hajat“. Tragičan kraj ljubavnice Željka Mitrovića Vučić takođe može dobro da iskoristi za ucene, odnosno za uređivanje programa najgledanije srpske televizije, koja umesto „Farme“ besomučno emituje horor-komediju „Teška reč“.

Zakoni ne važe ni za druge članove diktatorove dvorske svite. Kad je otkriveno da je ministar policije Nebojša Stefanović falsifikovao doktorat i time počinio krivično delo, nadležan za procenu bio je, logično, Vučić. Kadija je ošto odbacio optužbe kao „nešto najgluplje što je u životu čuo“. Za srpske sudije i tužioce, dovoljno. Svi su pognuli glave pred pozajmljenim autoritetom dr Sline.

Ministar u crnom, Aleksandar Vulin, izbegao je raspisivanje tendera za nabavku nameštaja i opreme za ustanove za socijalnu zaštitu. Da bi izigrao zakon, iako je ukupna vrednost posla veća od 1,4 miliona evra, doneo je odluke o nabavkama robe do 400.000 dinara, za šta nije potrebno raspisivanje tendera. Nameštanjem konkursa Vulin je pokušao da nabaci posao svojim ortacima, ali Tužilaštvo nije bilo zainteresovano da se bavi istragom te prevare.

Zorana Mihajlović je potpisala rešenje kojim je ministarstvo saobraćaja, građevine i infrastrukture bez naknade privatnom preduzeću PK „Zlatibor“ dodelilo državno zemljište od 2.213 hektara na Zlatiboru. Ustupanjem tog građevinskog i poljoprivrednog zemljišta Srbija je oštećena za oko četiri milijarde evra. Opština Čajetina je podigla tužbu, ali uzalud.

Najdramatičniji primer Vučićeve zloupotrebe pravosuđa predstavlja progon Nikole Sandulovića, predsednika Republikanske partije. Čim se suprotstavio diktatoru, Sandulović je stavljen na „crnu listu“. Prema njegovim tvrdnjama, Vučićev kum Petar Panić Pana, ugledni biznismen s kriminalnim dosijeem pet puta debljim od doktorata ministra policije, pratio je, presretao i pretio Sandulovićevoj ćerki. Iskusno, Sandulović je snimio razgovor s jednim policajcem koji mu je prenosio preteće Vučićeve poruke u kojima se isticao zahtev da se povuče iz politike. Ako ne posluša, neće ga hapsiti Vučić, nego Teša. A, Teša je Zoran Tešić, koji je već jednom osuđen na sedam godina robije zbog atentata na Sandulovića. Dolaskom Vučića na vlast, Apelacioni sud je poništio presudu i naložio novo suđenje.

Sandulović je, prvo Vučiću lično, na tribini u Londonu, a zatim u nekim srpskim i regionalnim medijima, pokazao CD sa snimkom razgovora u kome su iznete pretnje. Umesto Tužilaštva, angažovala se Vučićeva medijska mašinerija, u koju se uključio i Vladimir Popović, zvani Beba. Ista policija i isto Tužilaštvo koje reaguje na svaki pomen Vučića, bez imalo profesionalizma, morala i savesti prešla je preko tvrdnji da su se Sandulović i njegova ćerka izloženi najopasnijim pretnjama. Nečinjenjem, stvoreni su uslovi da Tešić nedavno, pred početak suđenja, fizički napadne predsednika Republikanske partije. Tim incidentom Vučić je dokazao da može sve što hoće, čak i da u Palati pravde, pred sudskim obezbeđenjem, novinarima i običnim građanima iscenira napad na lidera jedne opozicione stranke.

Nikola Sandulović je još živ, može da se čuva i bori, za razliku od Slavka Ćuruvije, nad čijim kostima Aleksandar Vučić igra novu satanističku predstavu. Progon Ćuruvije, koji je okončan na Uskrs 1999. s 18 metaka u njegovim leđima, predstavlja najkrvaviju mrlju na karijeri Vučića. Kao ministar protiv informisanja, Vučić je predvodio kampanju protiv „Dnevnog telegrafa“ i vlasnika tih novina. U saradnji s kumom Panićem plasirao je porno-pamflet protiv Ćuruvije, javno pretio da će se „kad-tad osvetiti“, montirao je sudske procese koji su završavali drakonskim kaznama, plenidbom redakcijske i privatne imovine i zabranom rada nepodobnim novinama i novinarima.

Slavko-Curuvija-rts.rs_

Da bi prikrio svoju odgovornost, Vučić je formirao famoznu Komisiju za istragu ubistva novinara, na čije čelo je postavio svog moralnog dvojnika Verana Matića. Na farsu nije reagovao niko iz policije i pravosuđa, svi su ćutke prešli preko diktatorovog brutalnog zaobilaženja resornih institucija. Sve što nadležni organi nisu mogli da urade, iako su za to plaćeni parama građana, obavio je Matić. Ni on, kao ni istražni sudija koji je kasnije napisao optužnicu, nisu saslušali Aleksandra Vučića. U istrazi su iskazi uzimani od surčinskih i zemunskih mafijaša, raznih novinara i slučajnih prolaznika, samo ne od Vučića. Krunski svedok Milorad Ulemek Legija pomogao je da se napiše optužnica i pokrene postupak koji je, bez obzira na to kako će proći okrivljeni, već ispunio sve Vučiće želje – rešio se tereta odgovornosti za progon i ubistvo Slavka Ćuruvije. Kako ne bi bilo propusta, u sudsko veće koje vodi postupak postavljen je i Vladimir Mesarović, sin Nate Mesarović, koja je, tri nedelje pre ubistva Ćuruvije, potpisala presudu kojom je vlasnik „Dnevnog telegrafa“ osuđen na šest meseci robije. Ćuruvija se već raspao u grobu na Novom groblju, njegovi goniči još su na okupu, u odličnom stanju, na vlasti.

Kako sebe, Vučić štiti i članove svoje porodice, posebno brata Andreja. Bahati bata nasrnuo je na žandare, dobio pendrek po junačkim leđima, zaplakao i zavapio za osvetom. Službenici MUP-a, koji su u skladu s pravilom službe obavljali svoju dužnost, ekspresno su dobili otkaze. I tužbe. Zbog pokušaja da zaštiti prava otpuštenih žandara, na besomučnom udaru režimskih medija našao se ombudsman Saša Janković.

Aleksandar Vučić je pravosuđe podredio svojim interesima, uvukavši sudije i tužioce u lični patološki lavirint. Iz sudova je istinu izbacio na ulicu, pa neće imati pravo ni da se čudi kad je građani potraže na ulici. A, kad do toga dođe, Vučić će moći samo da moli Boga da mu ne sude sudije koje je sada postavio. Na njegovu žalost, o zlodelima koja sprovodi već 25 godina svedočiće svi građani, žrtve njegovih ratnih i posleratnih avantura. Tek posle tog procesa, Srbija će dobiti priliku za obnovu institucija. Pravosuđa, pre svih.

KNJIGE PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702

istina o vucicu_korice_dinexreklama

Advertisements

From → Uncategorized

4 коментара
  1. Sistem pravde je u absolutnom mraku. Aza mrak postoji duga tradicija, ali i zakonska osnova da se po zakonu radi protiv zakona i zdrave pameti. Predsednica neuavisnog udruženja sudija Srbije je izjavila pre par meseci na RTV u emisiji „jedan na jedan“ da je sistem u očajnom stanju, da je bio za građane bolji u vreme socijalističkog perioda, jer ko se nije mešao u zabranjene – političke teme, mogao je da efikasnije i uspešnije zaštiti svoja građanska prava. Danas je sve politika, i time je sve podložno političkom sudu, odnosno pravosuđu pod političkim diktatatom.

    Za ovo je zakonsku osnovu kroz tri kqučna zakona doneo prethodni režim, režim koji je produbio karcionogenu krizu trajne krize vladavine prava i pravne države, svodeći je na nedefinisani političko – ideološki sistem diktata iz nepoznatog centra. Za takav diktat i uticaj na sve državne organe je stvorena i protivustavna osnova kroz 2007 donešen zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Svi državni organi i institucije, uključujući i nezavisno tužilaštvo i istražne organe su dužni, obavezni da ispunjavaju odluke biroa za koodrinaciju rada tajnih službi, njegovog sekretara, odnosno saveta za nacionalnu bezbednost.

    citat iz zakona:

    Састав Бироа

    Члан 12.

    Биро за координацију чине директори служби безбедности и секретар Савета.

    У раду Бироа за координацију могу по позиву да учествују:

    представници Министарства спољних послова;
    директор полиције и начелници управа полиције;
    Републички јавни тужилац;
    директор Управе царина;
    руководиоци других државних органа, организација и институција.

    Сарадња са Саветом

    Члан 13.

    Надлежни државни органи дужни су да, у складу са својим уставним и законским положајем, сарађују са Саветом у питањима из надлежности Савета, а пре свега у извршењу закључака Савета.

    Ако надлежни државни орган не сарађује са Саветом или не извршава закључке Савета, секретар Савета о томе, без одлагања, обавештава Савет, који у том случају може позвати руководиоца државног органа да предузме све мере које су предвиђене законом да би државни орган успоставио сарадњу са Саветом или извршио закључак Савета.

    Закон о основама уређења служби безбедности Р. Србије
    http://wp.me/p3pD8b-81

    Sa dva člana, da se nabrajaju ostali iz zakona o tajnosti podataka, i zakonima o tajnim službama su ne samo ove osteljive institucije i službe, već i svi ostali organi stavljeni pod komandu jednog centra i time su principi podele i nezavisnosti vlasti, sudske, izvršne i parlamentarne praktično ukinute. Nikada decenijama unazad nisu ni bile nezavisne niti se nalazile u sistemu međusobne kontrole, a samim time je politika i moć vlasti ostala sila iznad ustava, zakona, društva i građanina, principa istinitosti i odgovornosti za učinjeno i neučinjeno.

    Demokratska opozicija nije imala ni kadrova ni ideja da uspostavi sistem vladavine prava, možda iz realnog uslova i uticaja prethodnog vremena, ali i iz svog neznanja i nesposobnosti. Inostrani uticajni politički faktor sve vreme kumuje ovakvom razvoju, čak šta više ima liste svojih zaštićenih kršitelja prava koje brani i zastupa u ideološkom prevratu i kontrarevoluciji bez kraja. Tako građanin i svi koji se i po običajnom zakonu, po etičkim principima, ali i zakonskim i ustavnim principima ponašaju i skladu sa njima ispadaju iznova izigrani, nasamareni i ostavljeni politikanstvom sistemu državne nepravde, naravno sve na osnovu prava i zakona.

    Ништавна одлука вишег јавног тужиоца Зрењанин 23-27.03.2015

    http://wp.me/p3pD8b-cJ

    .
    Систем државне (не)правде испред строге тајности – крађа идентитета се брани свим средствима

    Iza ove tajnosti koja utiče svojom višom silom na sve odluke nadležnih instanci, traje proces manipualcije i krađe identiteta i manipulacije ličnim podacima između tajnih službi u strogo prikrivenoj operaciji i zaštiti vršenja krivičnih dela u inostranstvu i zemlji (SFRJ do danas) decenijama unazad.

    Postoji formalno pravna osnova zabarne utuživanja krađe sopstvenog identiteta i manipulacije neotuđivim podacima iz viših političkih interesa i tako već sedam osam decenija. Biće interesantan rasplet ove pravne zavrzlame iz opšteg, nedeljivog javnog interesa svih uključenih političkih manipulatora iličnim i kolektivnim tragedijama.

  2. sanja permalink

    Umesto pisanja maratonskih komentara, samo cu reci – USTAVNI SUD! Slika i prilika drzave u kojoj zivimo, presek patoloskog stanja drustva! Godinu dana taj isti tzv. sud sramno cuti povodom zahteva da se smanjenje plata i penzija oznaci kao protivustavni akt od strane aktuelnog diktatorskog rezima. Jos iz vremena prethodnih rezima, dakle godinama unazad, takodje postoje predmeti koje Ustavni sud nije resio! Kao sto korumpirani i tragikomicni Apelacioni sud potkopava pravosudje ove drzave oslobadjajuci svakog kriminalca i huligana, tako isto Ustavni sud besomucno gazi i nipodastava najvisi pravni akt svake drzave – USTAV! Ni jedan prethodni rezim nije bio dovoljno dobar za ovaj narod, niti je ucinio bilo sta znacajno da zivimo dostojno coveka, ali ovakva privatizacija drzave i njenih institucija, kakvu sprovode naprednjaci, nije zabelezena ni devedesetih!

  3. darko permalink

    Bas me briga za pravosudje i drzavu! Sta vise, bas volim sto je tako. Hteli ste promene, dragi narode, niste slusali one koji su vas na vreme upozoravali koga da (ne)birate, brzo ste zaboravili devedesete! Niste citali tekstove hrabrih i cestiti ljudi, poput Predraga Popvica, zvali ste ih „zutim placenicima“, niste videli razliku izmedju Tadica i Nikolihca, pa sta sada ocekujete? Zasto kukate? Sami ste isekli granu na kojoj sedite! Kazu bice novih izbora, pa da vidimo da li ste se opametili!

    • Dejan permalink

      A sta je to Tadic bio bolji?!!!
      I na cemu su to gradjani sedeli?
      Ama bas nikakve razlike izmedju Tadica i Vucica, jedina razlika sto Vucic radi otvorenije i bahatije ono sto su Tadic, Dinkic, Labus, Djelic, Vlahovic i ostale protuve radile!
      Ukljucujuci i navodnog velikog vizionara i reformatora Djindjica!

      I sta je to 5, oktobar doneo tako znacajno?
      To sto imamo direktno uplitanje stranih ambasadora ko sme, a ko ne sme da bude izabran.
      To sto su domace protuve, dovele strane, da zajedno pljackaju!
      Sto i ono malo sto smo licili na neku drzavu i drustvo, sto i toga vise nema!

      P.S. Molio bih tebe i pametnicu Sanjicu bez svrstavanja i lupetanja o radikalskim komentarima, jer nisam radikal!!!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: