Skip to content

SVI NJIHOVI UNIVERZITETI: Dopisni i prepisni napredni akademici

11/09/2015

istina-o-diplomi-tome-nikolica-1336685507-160426

Za tri godine vladavine, Srpska napredna stranka uspela je da zavede tiraniju, uništi opoziciju i nezavisne medije. Javna preduzeća je pretvorila u azil za udomljavanje partijskih kadrova, državne institucije u aparat za realizaciju partijskih interesa. Spoljna politika je kreirana po sistemu bezuslovne kapitulacije.  Privreda postoji isključivo na bilbordima i maštovitim maketama. Udarnički rade još samo diktatorova multimedijalna industrija laži, sudovi koji štancuju presude nepodobnim kritizerima i izvršitelji koji otimaju sirotinji da bi davali režimskim bogatašima.

U tom mraku ističe se naprednjački uspeh u reformi školstva. Otkad je formiran taj politikantski kartel, naprasno se povećao broj fakultetski obrazovanih stranačkih apartčika. Ili im je, usponom na vlast, konačno krenulo iz dupeta u glavu, ili su, možda, pojeftinile diplome. Pitanje nije teško, dovoljno je pogledati prazninu njihovih radnih biografija, skromne intelektualne domete i ambiciju koja ne poznaje stid.

Naravno, kupovina diploma nije ekskluzivni izum naprednjaka. Sklonost ka toj vrsti kriminala prezentovali su pripadnici svih stranaka. I svi su uvek imali zaštitu svojih partija, zbog čega nikada nisu snosili sudske sankcije. To pravilo je narušeno samo primerom Miroljuba Ignjatovića, sekretara Izvršnog odbora Srpske radikalne stranke.

Ignjatović je u martu 2014. osuđen uslovno na tri godine zatvora zbog krivičnog dela falsifikovanja isprave. Kako stoji u izreci presude, on je 2008. od NN lica nabavio lažnu diplomu moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov“, na kojoj piše da je 24. juna 2002. diplomirao fiziku. Na izborima 2012, na listi poslaničkih kandidata SRS-a, Ignjatović je bio na 29. mestu, a pored njegovog imena je navedeno „diplomirani teorijski fizičar“. Na inicijativu tadašnjeg stranačkog kolege, Republičko javno tužilaštvo pokrenulo je istragu i podnelu tužbu, da bi mladi radikal na kraju bio osuđen. Vojislav Šešelj, isti onaj koji je, sve u društvu s Ignjatovićem, zimus pravio performans pred Predsedništvom, noseći kumu Tomislavu Nikoliću deset lažnih diploma, sada opravdava svog stranačkog štićenika: „Lažna diploma bi mogla da bude sporna samo ukoliko bi konkurisao na neku visoku funkciju, a on u stranci nikada nije koristio visoko zvanje“. Na stranu što i to nije tačno, ali po toj logici, da je Ignjatović uhvaćen u krađi, Šešelj bi rekao: „Nije bitno što je lopov, nije krao u stranci“.

Za razliku od radikalskog sekretara, na srpskoj političkoj sceni nalaze se mnogi uticajniji i moćniji lažni akademski građani koji nikada neće odgovarati za falsifikovanje službenih isprava. Kad god se pomene ta tema, prva asocijacija je – predsednik države Tomislav Nikolić.

Kad bi bila iskrena, čak i Dragica Nikolić bi priznala da joj nije jasno kako je, gde, kada i zašto Toma diplomirao. Uostalom, to je i sam Nikolić, u predsedničkoj kampanji 2012, posredno potvrdio kad nije mogao da se seti naziva smera koji je pohađao. A, i kako bi kad je njegovo školovanje ličilo na epizodu iz Zone sumraka. U jesen 2006. pohvalio se novinarima kako je, posle trodecenijske pauze, obnovio drugu godinu na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, a godinu dana kasnije diplomirao je na Fakultetu za menadžment u Novom Sadu. U to vreme Fakultet je imao akreditaciju, ali ne i Univerzitet „Alfa“ u čijem se sastavu nalazi. Sa svojih 55 godina, Nikolić je bio natprirodan student. Ispite je polagao i nedeljom, a jedan čak i dok je istovremeno bio u Novom Sadu i Strazburu. Na predavanjima ga nikada niko nije video, osim prof. dr Ljubiše Stojimirovića, jednog od osnivača Srpske napredne stranke, čiji je danas poslanik u Skupštini. Da farsa bude potpuna, Nikolić je objavio dva diplomska rada. Jedan, „Marketing političke stranke u izbornoj kampanji“, nalazi se u fakultetskoj arhivi, a drugi, na temu „Berzansko poslovanje i berzanski posrednici na Beogradskoj berzi“, koji je prijavljen na Karićevom Fakultetu za trgovinu i bankarstvo „Janićije i Danica Karić“ nalazi se u bazi podataka Narodne biblioteke.

Tokom cele radikalske karijere Tomislav Nikolić nije pokazivao kompleks niže vrednosti zbog nedostatka visoke stručne spreme. Kad je prvi put bio na vlasti, u Skupštini je predlog novog zakona o univerzitetskom obrazovanju obrazlagao tvrdnjom da stari nije valjao, pa da zato nije završio fakultet. U diskusiji je blistao šalama na svoj račun. Opušteno je tvrdio da bi mogao bez problema da diplomira književnost, jer je, radeći na kragujevačkogm groblju, pročitao hiljadu epitafa na nadgrobnim spomenicima. Kao primer vrhunske književnosti isticao je srednjoškolsku lektiru „Tihi Don“, a sam je objavljivao autobiografska dela. Dok je bio radikal, štampao je 24 knjige („Šešelja za predsednika“, „I Bijeljina je Srbija“, „Dosmanlije i Kosovo“, „NATO skupština“…), a kao naprednjak čak dva naučna dela, i to na engleskom.

Ipak, vredi priznati, da li je Nikolić regularno završio master-studije ili je lažirao diplomu, s obzirom na ograničenu mogućnost uticaja na politička i državna pitanja, manje je važno. Da, velika je nacionalna sramota što se na mestu predsednika nalazi čovek sa spornom diplomom i, da, istinu će kad-tad morati da utvrdi istraga nadležnih organa, ali postoje brojni primerci naprednjaka koji s falsifikovanim ispravama upravljaju sudbinom građana Srbije.

megatrend

Na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova nalazi se Nebojša Stefanović, doktor Megatrendovih nauka. Njegovu disertaciju pod nazivom „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnim samoupravama (primer grada Beograda)“ osporilo je troje profesora s univerziteta u Velikoj Britaniji. Njihovu, citatima potkrepljenu, sumnju u plagiranje drugih autora, po hitnom postupku je odbacio ekspert opšte prakse i neprosvećeni apsolutista Aleksandar Vučić: „Gluplje primedbe u životu nisam čuo“. Gde Vučić okom, tu svi skokom. Po tom principu postupili su i članovi tzv. Nezavisne komisije, koju je oformio Senat Megatrend univerziteta. Uz konstataciju da sporna disertacija ima „izvesnih formalnih nedostataka“, trojica profesora su zaključili da ne postoji osnov za pokretanje postupka za poništenje doktorata ministra Stefanovića.

Iako mediji nikada nisu uspeli da saznaju detalje o njegovim školskim putevima i stranputicama (kada se upisao na državni Medicinski fakultet, kad ga je napustio, da li je na Megatrendu polagao ispite od prve ili tek od treće godine, kao što se tvrdi…), Stefanoviću je ostala titula „dr“. Ni to nije strašno. I dr Iggy nazivao se doktorom, a nije to bio.

Za razliku od Tomislava Nikolića, koji je u mladosti radio i nešto mimo politike, Nebojša Stefanović je bio fiktivno zaposlen u „Interspidu“ Petra Komljenovića, zvanog Pera Kent, čiji lik i delo su bili predmet policijske istrage „Mreža“, koja se bavila švercom duvana u Miloševićevo vreme. Jedno vreme je dr Stefanović proveo i na platnom spisku „Jabuke“, preduzeća Đorđića Nicovića, finansijera SNS-a, kojim se „Tabloid“ već bavio, a i sudovi će.

Poput dr Stefanovića, misteriozno „radno mesto“ i sličnu diplomu ima i Igor Bečić, član Izvršnog odbora SNS-a i potpredsednik Narodne skupštine.

– Igor Bečić je bio kondukter, pa je po kazni bio prebačen da pere autobuse, pa je brže-bolje došao do diplome koja je falsifikovana, pa kasnije procesuirana i poništena, a onda je postao direktor. U Ulici despota Stefana ima jednu od najskupljih kuća u Vrbasu, ima zajedno s bratom butike po gradu – tvrdio je demokrata Boris Bjelović.

Mnogo pikantnije optužbe na Bečićev račun iznosio je Aleksandar Vučić. U vreme raspada SRS-a, Bečić se nije priključio naprednjačkom poslaničkom klubu. Ljut, Vučić ga je optuživao da je „krao kokoške, pa se izveštio i lopovski zanat primenio prilikom glasanja“. No, to je brzo palo u zaborav, čim se Bečić transformisao u naprednjaka. Dobio je solidnu funkciju, džip s rotacionim svetlom, imunitet i udomljenje u „Srbijagasu“, kod svog zemljaka Dušana Bajatovića. Ako funkciju savetnika obavlja na isti način kao što vodi sednice Narodne skupštine, direktor „Srbijagasa“ nema koristi, ali bar mu je zabavno. Iako je po broju i besmislu budalaština koje izgovara Zoran Babić neprikosnoveni šampion, ni Bečić nije loš. Verovatno niko nikada nije italijanskog predsednika Serđa Matarelu nije oslovio sa „Mortadela“, a ko zna šta je sve još zabeleženo u „sineopsisu“ skupštinskih zasedanja.

Trećeplasirani u naprednjačkom timu za kretenluke trenutno je ministar odbrane Bratislav Gašić, zvani Bata Santos. Kad je na internetu objavljena navodna Gašićeva pristupnica SRS-u, u kojoj se navodi da je po zanimanju keramičar, pokrenuta je još jedna pikantna afera bez pravosudnog epiloga. U zvaničnim biografskim podacima o Gašiću, objavljenim na sajtu Ministarstva odbrane istaknuto je da ima zvanje diplomiranog ekonomiste. Navodno, diplomirao je na Univerzitetu u Nišu, ne zna se koje godine.

Pokušavajući da objasni misteriju svog obrazovanja, Gašić je demantovao nekoliko radnika „Trajala“ koji su tvrdili da je u toj firmi obavljao poslove keramičara. Isto tako, negirao je verodostojnost pristupnice Srpskoj radikalnoj stranci. Sam nije ponudio nikakve dokaze o svom visokom obrazovanju. Možda zato što ne postoje.

Naprosto, lakše je dobiti sedmicu na lotu nego pronaći Gašićeve diplome. U knjizi „Razneli nas vetrovi k’o maslačak“, među bivšim učenicima kruševačke gimnazije koji su se istakli u svojim karijerama ne pominje se ministar odbrane, iako je reč o uspešno privredniku, vlasniku nekoliko televizijskih stanica i bivšem suvlasniku „Grand“ kafe. U jednom javnom nastupu Gašić je rekao da je gimnaziju završio u Nišu. Međutim, ni u jednoj od četiri niške gimnazije nema podataka o đaku Bati. Isti rezultat dala je i potraga za dokazima njegovih studentskih dana na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Sekretarijat Fakulteta je odbio da novinarima omogući uvid u original uverenja o završenim studijama, već je u zvaničnom dopisu objasnio da se „diplome izdaju u jednom primerku i uručuju studentu, tako da diplomu može da pokaže samo diplomirani ekonomista Bratislav Gašić“. Umesto da jednostavno pokaže dokumente, ministar odbrane je radoznalim novinarima slao poruke da „Vojno-bezbednosna agencija pokazuje interesovanje za njih“ i da je od bivšeg komandanta Žandarmerije Bratislava Dikića zatražio da se „raspita o onima koji vršljaju po niškom Ekonomskom fakultetu“.

Bez obzira da li je keramičar ili diplomirani ekonomista, Gašić će ostati upamćen po spornoj ulozi u slučaju helikopterskog udesa u kome je sedmoro ljudi izgubilo život. Za tu nesreću neće snositi odgovornost ni njegov kolega Zlatibor Lončar.

I u podacima o obrazovanju ministra zdravlja postoji nekoliko naučno-fantastičnih detalja, kojima bi se, da je Srbija pravna država, pozabavilo nadležno tužilaštvo.

Lončar je završio Medicinski fakultet nakon osam godina studiranja. U zvaničnoj biografiji, objavljenoj na sajtu Ministarstva zdravlja, navodi se da je 2001. godine završio specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije u londonskoj bolnici „Hamersmit“, gde se navodno usavršavao i 2006. godine. Spacijalizaciju iz opšte hirurgije završio je 2003, a specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije jetre u Kraljevskom koledžu u Londonu 2011. godine. Zvanična evidencija o tim kursevima ne postoji. Tačnije, u bolnici „Hamersmit“ nema dokumenta o kursisti Lončaru, a on u Klinačkom centru nikada nije priložio potvrdu o tom navodnom diplomiranju. Opravdanu sumnju u verodostojnost zvaničnih podataka postiče i činjenica da Lončar ne zna engleski jezik, pa se postavlja pitanje kako je završio sve te kurseve.

Sredinom novembra 2012, na konkursu za kliničkog asistenta između četiri kandidata izabran je Lončar, a samo on nije ispunjavao uslove za izbor. U to vreme nije mu bila prihvaćena doktorska teza, o čemu svedoči zapisnik koji je zaveden u sekretarijatu Medicinskog fakulteta pod brojem 014017/2. Iako status kliničkog asistenta predstavlja najniži rang u lekarskoj hijerarhiji, Aleksandar Vučić mu je poverio Ministarstvo zdravlja, čime je prvi put u novijoj istoriji između 200 docenata, 150 vanrednih i 100 redovnih profesora za ministra izabran asistent. I to asistent koji nije ispunjavao uslove ni za dobijanje tog ranga.

Zlatibor Lončar nikada nije gajio visoke naučne ambicije. Do sada je objavio samo jedan jedini naučni rad i to kao deveti koautor. Ipak, to ga ne sputava da se promoviše kao ekspert za transplataciju jetre, iako njegove kolege tvrde da u tom poslu još nije debitovao. Imitirajući svog lidera Vučića, Lončar nema problema sa samohvalisanjem, može opušteno da novinarima priča o tome kako je njegovo ministarstvo omogućilo da se prvi put u Srbiji transplatira jetra. Nije bitno što se u Kliničkom centru već 20 godine vrše takvi zahvati, od kojih je samo prof. dr Zoran Milošević izveo 28.

Umesto naučnim radom, Lončar je karijeru gradio bržim putem, preko Surčina. Kao mlad lekar, i kad nije bio u smeni, dežurao je pored ranjenih kriminalaca. Takvim aktivnostima stekao je nadimak „Doktor Smrt“ i prvi „audi A6“. Otkad je postao ministar, vozi džip BMW 6 i uspešno, na štetu građana, razvija svoj biznis.

– Prema pouzdanim informacijama iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, samo jednim dopisom Lončar je oštetio državu za 24 miliona evra. Štetu je načinio kroz cenovnik lekova i njegovu primenu. Radi se o nabavci lekova za bolnice i apoteke u vrednosti od 600 miliona evra, a očekivana pljačka Zlatibora Lončara i njegove družine planira se na oko 50 miliona evra. Lončar je za nabavku lekova formirao komisiju od svojih ljudi. U RFZO to vode izvesni Maca i Đole, a nova vd direktorka, ukinula je kontrolu javnih nabavki i tako omogućila da se realizuje Lončarev plan pljačke od 50 miliona evra – tvrdio je Vojislav Šešelj pre nekoliko meseci, dok se još bavio politikom.

Kao što asistent Lončar, zahvaljujući političkim vezama, postrojava i smenjuje profesore, tako i srpskim pravosuđem upravlja Nikola Selaković, pravnik bez položenog pravosudnog ispita. Po Vučićevom izboru, na ključnim funkcijama u državnoj upravi defiluju likovi sa sumnjivim biografijama. Guvernerka Jorgovanka Tabaković je u svojoj 21. godini diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Prištini. Magistrirala je na istom fakultetu 1999, a doktorsku disertaciju odbranila je 2011. na novosadskom „Universitetu Educons“. Vučićevo „čudo od deteta“ Lazar Krstić diplomirao je ekonomiju na respektabilnom američkom univerzitetu Jejl. Ili na Karićevom univerzitetu „Alfa“. Ne zna se tačno, pošto je prilikom zaposlenja u vladi Srbije priložio samo diplomu srednje škole. Doktorat beogradskog gradonačelnika Siniše Malog, po oceni stručnjaka, nije plagijat, nego brutalna krađa. Autor analize te disertacije, profesor na EBS Business Shool Raša Karapandža, tvrdi da se nikada nije susreo s tolikom količinom kopiranja, čak i s Vikipedije. Međutim, šta zna Karapandža, on je doktorirao ekonomiju u Barseloni, dve godine je proveo na Berkliju, a radio je za UNICEF i UNESKO. Od njegove, važnija je procena Aleksandra Vučića, solidnog đaka Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je diplomirao već posle šest godina studiranja, ali nikada nije radio u toj, kao ni u bilo kojoj drugoj struci.

Naprednjačka reforma školstva ne zapostavlja ni niže kategorije članstva. Njihovi primeri nisu toliko opasni po državu i društvo, ali jesu tragi-komični. Kako se uzdržati od smeha koji izaziva vest da je izvesni Ljubodrag Stupljanin prijavio policiji da njegova supruga Helena ima falsifikovanu diplomu srednje građevinske škole u Banjaluci „Pavo Radan“. Kao kadar SNS-a, nestašna Helena je izabrana na mesto zamenika predsednika opštine Trstenik. Uveren da ga vara s predsednikom opštine Milićem Pavlovićem, ljubomorni muž je otkrio da ona nema ni srednju školu.

Tako to biva kad naprednjaci literaturu za diplomski rad ili doktorsku disertaciju traže na Fejsbuku, brane ih na partijskim sastancima ili na Pinku, u „Teškoj reči“, a objavljuju ih u eminentnom stručnim časopisima „Informer“ ili „Kurir“. Dok su oni doktori, svi građani Srbije biće samo pacijenti.

KNJUGU PREDRAGA POPOVIĆA „ISTINA O VUČIĆU“ NARUČITE NA 063/123-2702

istina o vucicu_korice_dinexreklama

Advertisements

From → Uncategorized

6 коментара
  1. darko permalink

    Kao da je Nikolicu u radikalima pa trebao fakultet! 🙂 Ja ne kazem da nije imao pametnih izjava kao radikal, sta vise upravo je on popularisao SRS, ali je sa druge strane imao i previse gafova i budalastih izjava, poput poredjenja Djindjica i Tita, odnosno copanja pred smrt! Ipak, ni kao radikal nije pravio ovolike budalastine, koliko to cini poslednjih 6 godina, odnosno od kada je na mestu (pocasnog) lidera SNS i predsednika Srbije. Kao naprednjak, Nikolic je sebe dovoljno obrukao, neretko i drzavu i gradjane, da bio od sramote odavno trebao da podnese ostavku!

    • Sanja M. permalink

      U svakoj uredjenoj drzavi falsifikovanje diplome je ozbiljno krivicno delo! Da je i kod nas kako treba da bude, provaljeni naprednjaci, kao i svi drugi, odmah bi trebali biti procesuirani, izvedeni pred sud, izbaceni iz stranke i sa svih drzavnih pozicija, ali to ovde nije slucaj, jer stranka je ta koja upravo podrzava i odobrava takve stvari.

  2. Reblogged this on P R E V R A T and commented:
    naprednjaci literaturu za diplomski rad ili doktorsku disertaciju traže na Fejsbuku, brane ih na partijskim sastancima ili na Pinku, u „Teškoj reči“, a objavljuju ih u eminentnom stručnim časopisima „Informer“ ili „Kurir“. Dok su oni doktori, svi građani Srbije biće samo pacijenti.

  3. Аца permalink

    Чуди ме да у најужи избор напрдњачих интелектуалних громада, по мишљењу селектора Предрага Поповића, није ушао државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић Боске. Све је лепо објашњено на http://www.teleprompter.rs/kako-postati-drzavni-sekretar-pljuj-na-vucica-uclani-se-u-sns-kupi-diplomu-i-eto-te.html

  4. Bojan permalink

    U vreme kada je tadasnja zuta/dosovska vlast izjednacila privatne fakultete sa drzavnim ja sam zavrsavao drzavni ekonomski fakultet u Beogradu. Ne mogu da opisem osecaj kada sam shvatio da cu posle cetiri godine mukotrpne borbe da budem izjednacavan sa polupismenim likovima poput Tome, ovog Bosketa i slicnih koji se nazivaju diplomiranim ekonomistima. Zuti su krivi za sve jer su oni bili ti koji su im otskrinuli vrata, kao sto su uostalom i stvorili SNS, oziveli SPS, spasili udbase od suocavanja sa narodom i uopste obesmislili svu borbu do 5.10.2000.

  5. Marko Milanovic, koji je pokrenuo celu pricu o Stefanovicu I gostovao u Uitsku nedelje, je pre 2 godine bio najplaceniji gostujuci professor na University of Michigan u Ann Arboru, jednom od najpoznatijih univerziteta u USA, sa godisnjom platom od skoro milon dolara
    http://umsalary.info/numbers.php?Year=1&Campus=0&RPT_PERIOD=0
    Ali kakve to veze ima 🙂 Vodja zna bolje.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: