Skip to content

Bratislav Gašić: Albanac na čelu srpske vojske

15/09/2015

Gaši tabloid foto

Ministar odbrane Bratislav Gašić je ktitor crkve Svetog Jovana Krstitelja na Bagdali, Vojsci Srbije deli pravoslavne molitvenike i Novi Zavet. Iako u javnosti vlada uverenje da njegov transparentni verski fanatizam predstavlja izraz pokajanja zbog kršenja vojnih protokola, što je za posledicu imalo helikoptersku nesreću sa sedam žrtava, ima i onih koji ukazuju na mnogo dublje motive.

– Mi, kruševački Gašići, imamo albansko poreklo. Znamo ko smo, ko su nam bili preci, kada su se doselili ovamo, zašto su promenili veru. Većina nas ne odriče se svojih gena i nasleđa, ne smatramo sebe ni boljim ni gorim od „čistokrvnih“ Srba, ako uopšte ima takvih. Danas se svi izjašnjavamo kao Srbi, državljani smo Srbije i, izuzev nekih ateista, svi pripadamo Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Podržavamo našeg rođaka Bratislava, koga ovde znamo kao Batu Santosa, bili smo ponosni kad je izabran za gradonačelnika Kruševca i naročito kad je odlučio da podigne crkvu na Bagdali. Samo, nadam se da to ne radi kako bi sakrio činjenicu da svi potičemo iz šiptarskog plemena Gaši, sa severa današnje Albanije – rekao je za „Tabloid“ jedan od Gašića, koji je želeo da mu ne pominjemo ime da se ne bi zamerao ministru odbrane.

Njegovu tezu potkrepljuju mnogi medijski napisi i istorijski fakti. Albanski novinska agencija „Naše Preševo“ nedavno je objavila analizu slavenizacije u kojoj se posebno ističu primeri srpskih ministara Bratislava Gašića i Rasima Ljajića.

– Da li je srpski ministar, pardon, ministar Srbije Bratislav Gašić (Gaši) Šiptar, odnosno da li je albanskog porekla, samo on može da zna i kaže. Međutim, mi smo svedoci istorije koja dokazuje da su se mnoga albanska prezimena poznatih albanskih plemena promenila i završila s onim dodatkom „ić“, kao što su „Beriša – Berišić“, „Gaši – Gašić“ ili „Lajki – Ljajić“. Zbog toga srpski ministar Gašić (Gaši) češto dolazi u Preševsku dolinu, mami ga čežnja za zavičajem svojih predaka. Nije mala lista plemena ili klanova sa severa Arbnore koji su odbacili islam i pristali na slavenizaciju – navodi se u tekstu agencije „Naše Preševo“, i dodaje:

– Islam je sačuvao suštinu albanske nacije. Oni koji su ga odbacili slavenizovani su, kako pokazuju naučna istraživanja i istorijski dokazi, uglavnom Srbi i Crnogorci. Taj proces se posebno sprovodio u Skadru, Boki Kotorskoj, nikšićkoj oblasti, Pešteru, pa do Kruševca i Niša. Albanski neprohodni planinski venci dugo su predstavljali utočište za plemena koja su, skoro uvek neuspešno, ratovali protiv Otomanskog carstva, još od bitke na Marici 1371. godine. Posle nekoliko generacija, broj stanovnika je porastao, pa je na planinama nedostajalo sredstava za život. Usled povećanja populacije, plemena su počela da migriraju u zemlje koje sada pripadaju Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, uglavnom u Dalmaciji. U novom, slovenskom, okruženju Albanci su se asimilirali, prihvatali hrišćansku veru i dodajući svojim prezimenima sufiks „ić“, kao što su uradili Gašiji kad su postali Gašići.

Isti tragovi nalaze se u mnogim srpskim letopisima, rodoslovima i naročito u crkvenim knjigama.

U knjizi „Prilozi za istoriju Prvog srpskog ustanka: neobjavljena građa“ (Beograd, „Narodna knjiga“, 1954, str. 138-140) objavljen je rad Simeona Petrovića „Opisanije Kožetina u srezu Kozničkom, okrugu kruševačkom i šanca bivšeg u istom mestu za vreme gospodara Karađorđa“. U tom delu Petrović opisuje kako je austrijski major Gramberger, u službi Karađorđa, 1805. godine vršio nadzor prilikom kopanja šanca u Kožetinu.

– Ovaj šanac je bio čitavo naselje u kome je obitavalo 1.500 do 2.000 ljudi. Više puta je korišćen u borbi sa Turcima (1806, 1809. i 1812.). Tako su Srbi zarobili veći broj topličkih Arnauta, koje su tu naselili Turci posle 1690. godine. Šiptari su se branili da su oni morali da pođu s Turcima u pohod i da oni nemaju ništa protiv Srba. Tada vojvode srpske donesu odluku da ih poštede, ali da svaki četvrti Albanac ima iz Toplice dovesti svoju porodicu i živeti u Župi, pa kad ustreba ići na Turke i da oni imaju ratovati na srpskoj strani. Tako su se pripadnici albanskog plemena Gaši naselili u okolini Kruševca. U njih je i danas sačuvano prezime Gašić – opisao je Simeon Petrović.

Akademik prof. dr Kaplan Burović, jedan od najznačajnijih svetskih albanologa i balkanologa, u svojoj knjizi „Etimološke studije“ (Ulcinj, „Balkan“, 2014.) piše o etimologiji albanskog prezimena Gaši:

– Gaši je naziv jedne male pokrajine u Severnoj Albaniji, odakle su se Albanci selili na sve četiri strane, poglavito za Metohiju i Kosovo, ali eto gde su nam stigli i u naš Ulcinj. Gaši se naziva i jedno od 12 plemena Severne Albanije, formirano tu posle turske okupacije. Albanski akademik prof. dr Idriz Ajeti pretenduje da crnogorsko prezime Gašić ima albansku etimologiju, ali nam ovo ničim ne dokazuje. Ja mislim da kod albanskog horonima GASH-I, odakle je izašlo albansko prezime GASHI, imamo posla sa teofanim jevrejskim antroponimom Gabrijel, dobro poznat lik iz Biblije kao Sveti Gabrijel (muslimani su ga pretvorili u Džebrail Emin), koji na slovenskim jezicima daje antroponim Gavrilo. Ovo slovensko ime ima skraćenice Gačo, Gaco, Garo, Gaćo, Gašo, Gavrlo, Gazo, odakle su proizašli i patronimi Gavrilović i Gašić. Hipokoristički crnogorski oblik „Gašo“ prešao je i u horonimiji, dajući u Severnoj Albaniji, okolina Tropoje, ime oblasti GASH-I. Što nam potvrđuju i ostali slovenski toponimi te oblasti, kao što su: Vujku, Brevina, Korita, Doberdoli, Gusani, Rupa, Sulbica, Markovica, Beriša, Dragobija, Vučidoli, Morača i drugo. Do 16. veka oblast Gaši, kao i sva Severna Albanija, preko Drima, bila je nastanjena isključivo sa Slovenima, što nam kaže i dobro poznati nemački istoričar i akademik Georg Štadmiler, koji se bavio problemima Balkana. U to vreme, ova zona današnje Albanije, bila je sastavni deo kraljevine Crne gore ili Srbije. Prvi Albanci počeli su da penetriraju iz Arbenije u toj oblasti negde u 14. veku. Sve do 17. veka ta je oblast u većini bila nastanjena sa Srbima. Duž narednih vekova Albanci su asimilirali Srbe tih krajeva, ali nazivajući oblast „Gashi“, sigurno prema nekoj ličnosti sa tim imenom, kao što je nazvana i oblast Mirdite prema imenu Miro Dida. Po mestu su se i sami Albanci tako nazivali, imenujući se sada Gašjani, pa su tako Gaši nazvali i svoje pleme. U 18. i 19. veku, pošto su se namnožili, koliko enormnim rađanjem, toliko i asimiliranjem drugih, oni su počeli da se preseljavaju i da penetriraju i u drugim slovenskim oblastima, naročito u Metohiji i na Kosovu. Ovo penetriranje, u vreme turske okupacije, posebno u 20. veku, pretvorilo se u jednu pravu poplavu, što priznaju i albanski akademici, autori teksta „Historia e Shqiperise“, Tirana 1959. Gde god su pošli Gašjani, držali su kao prezime naziv svoje pokrajine/kurije, koje im je i ime plemena, pa i barjaka – napisao je prof. dr Burović još 1985, dok je robijao u albanskom zatvoru Burelj.

Bez obzira na sve dokaze koji upućuju na albansko poreklo ministra Bratislava Gašića, on crkve pokajnice ne bi trebalo da diže zbog genetike nego zbog osećanja odgovornosti za doprinos udesa helikoptera i ostalim nesrećama koje, kao visoki funkcioner Srpske napredne stranke svakodnevno nanosi građanima Srbije.

Advertisements

From → Uncategorized

One Comment
  1. Goran permalink

    Ni jedan čovek sam ne može da se izvuče iz kandži greha koji se nasleđuje od Adama niti da postigne slavu Božju, to jedino može Isus da uradi i On to nudi svima. Zato ne treba etiketirati druge grešnike nego moliti za sve ljude da se obrate i budu spašeni jer đavo želi da zadrži ljude u grehu da bi bili uništeni a Bog želi da se svi spasu. Svi smo mi Božja stvorenja i ne treba da drugima želimo propast nego spasenje. Isus je preuzeo sve grehe sveta na sebe a nama nudi bezgrešan život i to je večno Jevanđelje dostojno da ga čuje svako ljudsko stvorenje!!!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: