Skip to content

EKSKLUZIVNO: Zapisnik sa saslušanja Nikole Petrovića na poligrafu

02/10/2015

nikola1

Saslušanje Nikole Petrovića, dvostrukog kuma.

Mesto radnje: Vinski podrum u Jajincima.

Prisutni: Nebojša dr Stefanović i Aleksandar Vučić.

DR: Šefe, je l’ da počnem, a?

VUČIĆ: Gospodine ministre, ponašajte se kao da nisam prisutan, vodite saslušanje kako god smatrate da je potrebno i u skladu sa zakonom. Dakle, šta čekaš, bre!

DR: Izvinite, šefe. Počinjemo saslušanje kuma… odnosno, gospodina Petrovića. Molim vas, recite svoje ime.

PETROVIĆ: Ja sam Nikola Petrović… (Poligraf pišti i trese se.)

DR (zbunjen, pritiska dugmiće na aparatu, ali on pišti li pišti): Šefe, šta da radim?

VUČIĆ: Isključi ga, pa ga opet uključi.

DR: Da ga restartujem?

VUČIĆ: Jesam li rekao kako će proći svako ko pomene Sašu Radulovića? Nema restarta, samo isključi, pa uključi.

DR (srećan što je pištanje prestalo, a sve lampice se opet upalile): Da nastavimo?

VUČIĆ: Može.

DR: Dakle, recite vaše ime.

PETROVIĆ: Ja sam Stanko Subotić Cane…

DR (šokirano gleda u šefa, poligraf pokazuje da je odgovor tačan): Šefe, jebote, pa ovo je Cane! Gde njega da poligrafišemo?

VUČIĆ: Ma, nije to Cane, samo liči…

DR: Pa, ako nije Cane, zašto poligraf ne pišti?

VUČIĆ: Stara opreme, neispravna, zato… Pana mi ga je pozajmio, to mu je davno poklonio Dušan Spasojević, dok su zajedno maltretirali… Nije važno… Sigurno se pokvario kad sam saslušavao Tamaru.

DR: Ovu starletu s „Farme“. Joj, kolike su joj… Hihih…

VUČIĆ: Ma, ne nju, nego moju Tamaru, saznao sam ono za Bašanovića, pa… Nije bitno. Loša roba. Mislim, poligraf je loša roba. Samo tri-četiri puta sam je klepio s aparatom i on se pokvario. Njoj ništa, takva je bila i pre…

DR: Pa, šta da radimo?

VUČIĆ: Zovi Lončara, možda je Duća Šiptar i njemu dao jedan…

DR: Šefe, on je nedostupan…

VUČIĆ: Zovi Đoreta.

DR: Koga?

VUČIĆ: Šefa BIA, onog ćelavog, Koštuničinog, što je poludeo pa se spanđao sa mnom i Trivankom.

DR: A, on. Otišao je helikopterom kući u Čačak.

VUČIĆ: Nebojša, nikada više da nisi pomenuo helikopter preda mnom. I, naročito, ne u blizini poligrafa.

DR: Neću, šefe. Izvinite. Ni on se ne javlja.

VUČIĆ: E, nervira me Đore, dođe mi da mu poželim da mu putni nalog izda Gašić, a da ga dočekuje Lončar. Nema veze, zvaću ja Andreja. (Zove, ali niko se ne javlja.) Pa, i on se isključio.

DR: Možda mu je neko falsifikovao telefonski broj?

VUČIĆ: Možda. Ali, nije to. Svi su se isključili kad su čuli da ću organizovati saslušanja na poligrafu. Ludaci, misle da je ovo za ozbiljno… Ništa, nastavićemo samo. Pošto sam ja, kao što je svima poznato, jedini ovlašćen da procenjujem šta je istina, ovako ćemu: ja ću Nikolu da držim za ruke, ti mu postavljaj pitanja… Samo, nemoj više to za Caneta. Nemoj ni za Beka, Miškovića ili Mitrovića…

DR: Hoću, odmah. Napravio sam sto pitanja. Pomogao mi je Vulin, ali ne razumem šta mu je ono LSD, THC…

VUČIĆ (seda za sto i hvata Petrovića za ruke): Pusti Vulina. Seti se šta sam rekao da pitaš, pa pitaj.

DR: To? Može. Odmah. Dakle, Nikola, gde si našao onu crnokosu splavarku, onu što radi ono s tompusom? Koliko košta?

VUČIĆ: Jesi li poludeo? Otkud ti to?

DR: Pa, vi ste to rekli… Sećate se, pričali ste da vam je Petra dosadila i da…

VUČIĆ: Tišina tamo! Pitaj nešto za tu Udovički.

DR: Iju, Nikola, pa nisi valjda i Kori!

PETROVIĆ: Nisam!

(Poligraf, iako nije priključen, počinje da pišti.)

VUČIĆ: Šta je sad? Pa, ovde je sve poludelo! A, ti, Nikola, nemoj da me maziš po dlanu i prestani da me pipkaš ispod stola…

NIKOLA: Kume, kako da odolim?

VUČIĆ (s osmehom punim razumevanja): Eh, nestašni švrćane!

DR: Šefe, a mogu li i ja na poligraf, da me malo držite za rukice?

VUČIĆ: Može, ali kasnije… Prekidamo saslušanje, dosta je bilo. Napisaću saopštenje, objasniću da su za sve krivi Pajtić i onaj novinar, njegov partner.

DR: Opa, Pajtić ima partnera?

VUČIĆ: Naravno da ima, zar ne čitaš „Informer“?

DR: Pa, šefe, mogu li ja da ih stavim na poligraf? Da pitam Pajtića za telefon njegovog personalnog trenera. Kako mu je sredio grudi i bicepse…

VUČIĆ: Dogovorićemo se. Ajmo, sad, u „Romantiku“, moram da napravim naslovne strane „Kurira“ i „Blica“ i da pošaljem Šešelja na „Farmu“, gde mu je i mesto… A, ti, Nikola, prestani da me maziš…

PETROVIĆ: Evo, prestajem, samo još malo.

VUČIĆ: Dobro malo, ali ne preteruj. Ajmo!

PETROVIĆ: Znao sam da ću se provući na poligrafu, ne može mi ništa ta banda mafijaška. E, da ste mi dali tri čivasa… Uh, tapnuo bih kako sam te priveo Canetu, koliko uzimamo od Karića i Beka, pa i za onaj tender za Tamnavu, on mi je baš legao kao kec na desetku, istrošio sam se na ovaj „roleks“, vidi rolnu – 480.000 evra… Ima se, može se. Da me vidi moj pokojni Raca… A, uvek mi je govorio da ništa neće biti od mene, da ću ostati neškolovani vlasnik pečenjare… Sad mi niko ništa ne može, reketiram koga hoću, ne biram, briga me za Amere, kongresmene i Snupa Doga…

VUČIĆ: Dobro, dobro… Ali, ne pričaj to nikome.

DR: Šefe, a mogu li sada ja na poligraf, da me malo držite za ruku.

VUČIĆ: Dobro, kad si navalio. Dođi i sedi. Prvo ugasi svetlo.

Advertisements

From → Uncategorized

Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: