Skip to content

Diktatura u Boru: Gazda Sosa deli otkaze

18/11/2015

spaskovski bor.2

Što je Aleksandar Vučić u  Srbiji, to je Blagoje Spaskovski Sosa u Boru. Obojica vladaju na isti način – krupim obećanjima, medijskim kampanjama, podmićivanjem, pritiscima i progonom kritičara.

Dugogodišnji gospodar Bora početkom novembra demonstrirao je silu nad grupom inženjera Topionice i rafinacije Bakra, preduzeća iz sistema Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Zbog ukazivanja na tehničke nedostatke i ostale probleme koji su pratili pokretanje nove Fabrike sumporne kiseline Spaskovski je dao otkaz dvojici vrhunskih stručnjaka i rukovodilaca, petorica inženjera su dobili upozorenje pred otkaz, dvojica su prebačeni na drugo radno mesto, a mnogi su zastrašeni.

Problem je nastao u martu 2015, kad je Spaskovski doneo odluku da se u rad pusti nova Topionica iako nisu ispunjeni svi tehnički uslovi. Saša Radulović, upravnik Topionice, zvaničnim dopisom obavestio je rukovodstvo RTB Bor o brojnim nedostacima i predložio da se odloži puštanje u rad novog pogona. Na spisku primedbi, koje je sastavio u saradnji sa svim nadležnim inženjerima, ističe se da nije potvrđen uvoz neophodne količine koncentrata, projekat rashladnog tornja nije priveden kraju, nije završen projekat nove Energane, nije omogućen izvoz i odlaganje šljake, nije izvršen remont kompresora, niti je uređeno elektro-napajanje i automatika u dva postrojenja, a nisu korigovani novi sistemi za doziranje kvarce i hladnog materijala, kao ni sistema za hlađenje i vuču gasova. Pošto se nisu stekli uslovi za pokretanje nove Topionice, inženjer Radulović je ukazao na štetu koja može nastati usled improvizacija i zatražio od nadležnih rukovodioca da još jednom preispitaju odluku o puštanju u rad Topionice i da svojim potpisima garantuju da će biti ispunjeni svi uslovi predviđeni projektom.

Umesto stručnog odgovora, Radulović je bio izložen pritiscima koji su završeni njegovom ostavkom. Funkciju upravnika Topionice nezvanično je prisvojio generalni direktor Blagoje Spaskovski, koji je inženjer rudarstva, a ne metalurgije. U medijima je obećavao da će pokretanje nove Topionice rešiti ekološke probleme, da za „nekoliko dana“ neće biti teških metala u vazduha i, kako je tvrdio, „cepanja ženskih čarapa i nošenja vlažnih maramica“. Postrojenje za lagerovanje otrovnih metala, hvalio se Sosa, napravljeno je u skladu s ekološkim propisima i to po ceni od samo 1,4 miliona evra, iako je projekat predviđao čak 45 miliona evra za taj posao. „To je moje delo, moram se pohvaliti i reći da mi niko nije verovao da ću za tako male pare napraviti postrojenje koje danas izgleda, verujte mi, kao bebica, kao bombonica, milina ga je videti.“ Samozadovoljni Spaskovski nije odgovarao na tvrdnje da se i opasni mulj, dobijen preradom otpadnih voda nastalih prečišćavanjem topioničkih gasova, ne odlaže propisno i na mesto koje je za to predviđeno, već se „skrivenim podzemnim cevovodom“, koji ne postoji u projektu, tajno ispušta na borsko jalovište i Borsku reku i tako zagađuje životnu sredinu. Bez odgovora je ostalo i pitanje da li improvizovana deponija mulja uopšte ima upotrebnu dozvolu.

Borski stručnjaci su alarmante dopise poslali inspekciji rada, ministarstvu za rad, premijeru Vučiću i predsedniku Nikoliću. Niko nije reagovao, pa je nova Topionica puštena u rad.

1

Rukovodioci i radnici Fabrike sumporne kiseline sve do pred sam završetak projekta nisu bili uključeni ni u izgradnju pogona, ni u proces kontrole. Obuka za rad s novim mašinama svela se samo na nekoliko teorijskih časova, bez praktičnih testova i proba. Pokretanje proizvodnog procesa dočekali su bez osnovnog poznavanja agregata, opreme, pumpi, motora, ventila, linija i, što je najvažnije, bez iskustva upravljanja novim kontrolim sistemom. Usled nedostatka radne snage, iz stare u novu Fabriku sumporne kiseline prebačeno je nekoliko radnika, koji su raspoređeni u tri smene sa 12-časovnim radnim vremenom. Iako je projektovano da radni proces bude automatizovan, u praksi se radi po sistemu „stani-kreni“, koji nanosi veliku štetu opremi i izaziva aerozagađenje i veću potrošnju energije. Nekoliko dana po početku rada, došlo je do požara u kome su oštećeni sušni toranj, deo gasovoda i jedan sekundarni mokri elektro-filter. Tokom sledeće tri nedelje šteta je delimično sanirana, a oštećeni elektro-filter je blindiran, pa se posao nastavio bez njega. Pojavili su se problemi s automatikom, koja nija bila u potpunosti povezana i ispitana, a iz kompanije SNC Lavalin, koja je gradila Novu Topionicu, umesto pomoći stigao je odgovor: „Primopredaja je završena, fabrika je vaša, vaši su i problemi“. Stručnjaci finske kompanije Ototek, čije tehnologija je instalirana u Novu Topionicu, posle dve probe, u maju su napustili Bor.

Zbog nagomilanih problema u novom postrojenju, Spaskovski je ponovo pokrenuo rad u staroj Fabrici sumporne kiseline i omogućio stvaranje još veće štete. Za mesec dana rada potrošeno je 700 odsto više euro-dizela nego pre zaustavljanja rada, a proizvedeno je 300 odsto manje od ranijeg proseka. Upravnik FSK-a Zoran Aleksov, krajem avgusta, sa saradnicima je napravio izveštaj u kome je zaključeno da pokretanje stare fabrike nosi izuzetan rizik za bezbednost radnika i da je finansijski i ekološki neopravdano. Aleksov je potpisao taj izveštaj, odneo ga kod Spaskovskog i posle sastanka odlučio da ipak pokrene staru fabriku. Inženjeri Goran Stefanović i Igor Jovanović, koji su ukazali na katastrofalne posledice pokretanja stare fabrike, usled stresa izazvanog pritiscima nadređenih rukovodilaca, odlaze na bolovanje, posle čega su suspendovani.

Inženjeri i tehnolozi Topionice i FSK-a krajem oktobra napisali su otvoreno pismo u kome su raskrinkali dešavanja u kompaniji. Među 14 potpisnika nalaze su bivši i aktuelni rukovodioci, koji su ukazali na pogrešne odluke Blagoja Spaskovskog i njegovih najbližih saradnika. Naglašavajući da ne osporavaju projekte Nove topionice i Fabrike sumporne kiseline, ukazali su da je njihov značaj devalviran greškama i ponašanjem generalnog direktora i njegovih poslušnika, prvenstveno Dragana Marinkovića.

Spaskovski je na kritiku uzvratio suspenzijama, otkazima i uvredama. U pisanom odgovoru na „neistinite, nepotpune i netačne izjave“ inženjera, navodi se da je „hrabru odluku za početak projekta donela mala grupa ljudi na čelu sa Blagojem Spaskovskim“.

odgovor-na-nase-pismo_001

– Tu odluku podržala je sadašnja Vlada Srbije i posebno sadašnji premijer i pomogla da se projekat uspešno dovede do kraja. Sada, kada je projekat završen i kada treba da počnu da se ostvaruju planirani rezultati, javila se grupa ljudi, nazovi stručnjaka, da grdi, ruži i blati one koji su dali najveći doprinos realizaciji ovog projekta. Pritom ne razmišljaju o opštim interesima, već u prvi plan stavljaju svoje lične frustracije, nerealne ambicije ili možda i partijske interese – navodi se u odgovoru Sosinih saradnika.

Svaki kritičar ponaosob je dobio svoju porciju uvreda i kleveta. Umesto stručne ocene primedbi koje je potpisao Miloš Stojadinović, diplomirani inženjer metalurgije i rukovodilac prženja i topljenja, za njega se navodi da je „žuti vođa“, potpredsednik zaječarskog opštinskog odbora Demokratske stranke, „inicijator pisma, organizator i govornik na političkim protestima u Zaječaru“. Uz njegovo, kao i uz druga imena istaknuta je napomena „pobegao na bolovanje“. Za Miloša Janoševića, upravnika Topionice, navodi se da je „bolesno ambiciozni momak“, rukovodioc pripreme Nebojša Marković diskvalifikuje se tvrdnjom da je „diplomirao u 40. godini“, a sličnim pokušajima kompromitacije „počašćeni“ su i ostali inženjeri i tehnolozi.

Branioci Spaskovskog pijačarskim rečnikom, pored uvreda, izneli su i netačne činjenice. Podršku projektu Nove topionice nije dala ova, nego prošla vlada, u kojoj je učestvovao i URS, čiji je Sosa tada bio član. Zahvaljujući Mlađanu Dinkiću realizovan je taj projekat, koji Srbiju košta 137 miliona evra, a koji je, usled grešaka rukovodstva RTB Bor, doveden u pitanje.

Inženjeri Goran Stefanović i Igor Jovanović početkom novembra dobili su otkaz, a petorici njihovih kolega Milošu Stojadinoviću, Stanojilu Tasiću, Nebojši Jončiću, Milošu Janoševiću i Nenadu Stojanoviću uručeno je upozorenje pred raskid radnog odnosa, koje je potpisao direktor Topionice Boban Todorović. Istovremeno, dvoje potpisnika pisma kojim se brani Spaskovski nagrađeno je radnim mestima. Penzioner Venco Velinovski, bivši upravnik Topionice i aktuelni savetnik direktora Todorovića, jednog dana je podržao Sosu, sutradan je u kompaniju zaposlena njegova ćerka Jelena. Na isti način, istog dana, Saška Tasić je izdejstvovala zaposlenje svog supruga Bojana.

Oštećeni inženjeri za pomoć su se obratili kancelariji Zaštitnika građana i portalu „pištaljka.rs“, koji pomaže zaštitu uzbunjivača. Reakcija državnih institucija je izostala, a progon stručnjaka RTB Bor se nastavlja.

 

KNJIGE PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702

istina o vucicu_korice_dinexreklama

 

Advertisements

From → Uncategorized

One Comment
  1. dejan permalink

    nazalost sve unistise da vise nema leba u boru

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: