Skip to content

IZBORNA LISTA SNS: Inventar prošlosti koja traje

30/03/2016

habjanovic

Aleksandar Vučić je izbornu listu kandidata Srpske napredne stranke sastavio isključivo po svojoj volji, bez konsultacija s kolegama iz vrha tog političkog kartela. Sa spiska je izbacio kadrove Tomislava Nikolića i sve sumnjive tipove, koji nisu spremni da bespogovorno izvršavaju naređenja, kao i nekoliko kontroverznih biznismena, koji su ponudili manje para nego što je očekivao. Umesto njih, poslaničke mandate je dodelio koalicionim partnerima, javnim ličnostima i naprednjačkim kadrovima bez integriteta, sposobnih samo da slepo slede ćoravog vođu.

Među kandidatima, za razliku od liste iz 2014, nema najistaknutijih pripadnika frakcije osnivača SNS-a Tome Nikolića. Pored sina Radomira, nestali su general Momir Stojanović, jagodinski tajkun Miodrag Nikolić Feman i bivša radikalska heroina Dušica Nikolić. Za njima, zna Vučić, niko neće zažaliti.

Međutim, mnogi naprednjaci su nezadovoljni što ih je vođa još jednom prevario.

– Aleksandar Vučić mi je lično obećao da ću se naći na listi poslaničkih kandidata. Rekao mi je da ću biti negde oko stotog mesta, ali to nije bitno, pošto će stranka sigurno osvojiti minimum 120 mandata. S mnogo laskanja, pokazujući zahvalnost za sve što sam uradio za stranku, uverio me da nema razloga da brinem. Kad sam video listu, nisam mogao da verujem. Nisam naivan čovek, bavim se biznisom 25 godina, mnogi su me lagali i varali, ali nikad niko tako brutalno i podlo. Bio sam glup, uložio sam velike pare u SNS, finansirao bezbroj akcija, a nikad ništa nisam tražio. Sve to mu opraštam, bačen novac smatram porezom na moju glupost. Ali, neću mu oprostiti drskost s kojom me lagao, kao da sam prosjak s ulice – tvrdi za „Tabloid“ jedan od finansijera SNS-a iz Novog Sada.

On je ukazao i na činjenicu da se među prvih sto kandidata nalazi samo četvoro iz Novog Sada.

Nije moguće sabrati sve pare koje je Vučić izvukao iz Vojvodine, prvenstveno iz glavnog grada, a zauzvrat nije dao ništa. Neravnomerna raspodela mandata predstavnicima određenih regiona samo je jedan od razloga za nezadovoljstvo naprednjaka. Ozbiljniji problem su izazvali ustupci koalicionim partnerima.

S liste je otpala Olgica Batić, koja je na čelu Demohrišćanske stranke nasledila pokojnog oca Vladana, ali sada će se u Skupštini naći 40-tak poslanika partija koje sve zajedno ne bi uspele da preskoče cenzus.

Članovima dvorske svite Vučić je spisak koalicionih partnera objasnio kao ultimatum koji nije mogao da odbije. Amerikanci su, tvrdio je, insistirali da SNS opet omogući Vuku Draškoviću da veštački održava SPO na političkoj sceni. Bogoljub Karić je, posle kratkog gicanja, podvio rep i pošteno platio mandate supruge Milanke i brata Dragomira. Od kadrova Pokreta socijalista niko nema koristi, čak ni Aleksandar Vulin, ali Vučić mu je učinio uslugu i održao iluziju da to pinkoidno udruženje zaista postoji. Kakav-takav doprinos može da ponudi samo PUPS, ali i to je sporno posle smrti rodonačelnika dinastije Krkobabić. Značaj Marijana Rističevića najbolje je opisao Tomislav Nikolić kad je, još u vreme radikalskog staža, rekao da bi „o njega bilo šteta i sablju okrvaviti“. Kad se u taj gubitnički konglomerat udrobi i mrtvorođena Stranka Nenada Popovića i Koštuničini otpadnici okupljeni u udruženju građana Andreje Mladenovića koje se naziva Samostalna DSS, nije teško razumeti revolt izigranih i po ko zna koji put zapostavljenih naprednjačkih prvoboraca.

Ako se može naći neko logičko opravdanje za pravljenje „široke koalicije“, njega nema kad je u pitanju stavljanje nekoliko javnih ličnosti u vrh liste. Upravo ta imena izazvala su najveće nezadovostvo u SNS-u.

– Kad je trebalo da se pravi Srpska napredna stranka, da se finansiraju kampanje, lokalni odbori i sve moguće aktivnosti, Vučić se oslanjao na nekoliko nas, koji smo od samog početka s njim. Poznajem ljude koji su u stranku uložili pare, vreme i energiju, podigli odbore u Subotici, Nišu, Pančevu… Nema ih na listi. Njihova mesta su zauzele javne ličnosti koje ničim nisu i neće doprineti stranci. Kome treba Miroslav Lazanski? Čime je zaslužio poslanički mandat? S tim što je pre dva meseca najavio da „u četvrtak“ počinje treći svetski rat? Pa, takve budalaštine može da ispriča i Vladimir Đukanović. Vučić je s ovom egzibicijom označio početak raspada SNS-a. Ne znam kako će reagovati članstvo, ali siguran sam da će mnogi finansijeri, bez obzira na pritiske i ucene, zavrnuti slavinu – kaže naš sagovornik iz SNS-a.

Za ove izbore Vučić je svojim saradnicima, a i široj javnosti, priredio tri zanimljiva kadrovska rešenja. Na poslaničku listu je stavio opersku pevačicu Jadranku Jovanović, vozača Dušana Borkovića i selektora teniske reprezentacije Bogdana Obradovića.

Primadona Jadranka proslavila se ulogom Karmen, nastupala je u Milanu, Rimu, Riju, samo nije u Jagodini. Vrhunac u karijeri ostvarila je uz Plasida Dominga, a u politici uz Janeza Drnovšeka. Iz nepoznatih razloga, DOS-ova vlast joj 2001. nije dopustila da postane profesor na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Revoltirana, podržala je radikale. Autor ovog teksta upoznao je u aprilu 2002, na dan kad je Vlajko Stojiljković izvršio samoubistvo. Aleksandar Vučić je, po želji bivšeg šefa Miloševićeve policije, dobio titulu zvaničnog posthumnog portparola. U ulozi koju najviše voli – zadušne babe – Vučić je u stanu priredio mučnu komemoraciju na koju je pozvao 30-tak saradnika i novinara. Naravno, u društvu goropadnih radikala, željnih krvave osvete, Jovanovićeva se isticala lepotom i otmenošću. Iz kratkog razgovora zaključio sam da o politici zna koliko Palma i ja o operi, a Vučić o moralu. Ipak, aktuelni gospodar Srbije postavio je u vrh poslaničke liste, tako da će sigurno dobiti priliku da ulepša parlament.

Dok je bio radikal, Vučić je, gađajući Dragana Todorovića, sočno i uporno vređao šofere. Tada je tvrdio da svi šoferi imaju koeficijent inteligencije jednak broju točkova na vozilu. Izgleda da je Dušan Borković to dokazao. Dvostruki evropski šampion u automobilizmu skrenuo je na stranputicu i pristao da, ko zna zašto, učestvuje u naprednjačkom uništavanju Srbije.

Nije pristojno rugati se nečijoj inteligenciji, ali teško je zadržati lepe manire kad se pominje teniski trener Bogdan Obradović, genije koji je za milion evra kupio stan od 200 kvadrata u Vučićevoj maketi „Beograda na vodi“. Kad se za to saznalo, Obradović je tvrdio da stan nije kupio za sebe nego za „prijatelja, srpskog biznismena iz inostranstva“. Uskoro će se naći u poslaničkim klupama, okružen s jednako pametnim kolegama.

Uz mecosoprana i dvojicu sportista, mnogi su se neopravdano iznenadili imenu Ljiljane Habjanović-Đurović na listi SNS-a. Novinarski talenat Habjanovićka je dokazala početkom devedesetih u kultnom magazinu „Duga“. Zablistala je istraživačkim tekstovima kojima je demontirala piramidalnu prevaru Dafine Milanović. Onda je upoznala Miru Marković. Bliskost s tadašnjom gazdaricom Srbije izazvala je dve promene. Prva se videla u Habjanovićkinom pisanju.

„Život Mire Marković obeležila je Antigona. Koliko je samo dana provela čitajući priču o njenoj tragičnoj vezanosti za poreklo i porodicu. Koliko noći misleći o njoj kao simbolu mere u kojoj pojedinac može da odlučuje o svom životu. Bila je tada romantična i nežna devojka. (…) O Mirinom i Slobodanovom životu odlučiće jedan januarski susret, koji bi se mogao nazvati slučajnim, da slučaj postoji. Bio je sneg, bilo je hladno, duvala je požarevačka košava. Ona je išla noseći kao teški teret svoju trojku iz istorije, među svim peticama. Očjana, žurila je u biblioteku da uzme Antigonu. A pročitala je već toliko puta i znala gotovo celu napamet. On je pratio do biblioteke. Stajali su na vetru, promrzli, tako dirljivo mladi i tako čarobno otvoreni jedno za drugo. Ona obuzeta događajima na gotovo metafizički način, što je zauvek ostalo deo njene prirode. A on je slušao pažljivo i strpljivo, i sa razumevanjem. Već tada, kao laka senka okrznula je sumnja da to možda i nije potpuno razumevanje. Da je to samo ljubav“ – pisala je Habjanovićka u novinama koje je uređivao Milomir Marić, a u kojima je Mira Marković objavljivala kolumnu.

Medijski kič pratila je i privatnim, kroz patološku identifikaciju s objektom obožavanja. Miru Marković sam upoznao na rođendanskoj proslavi njenog JUL-a u vili u Ulici Đure Đakovića. Stajala je s Ljiljom Habjanović. Kao u niskobudžetnim horor-komedijama, obe su bile odevene u crno, s istim frizurama, tašnama, osmesima… Jednojajčane bliznakinje. Bliskost je pukla čim je Mira pala s vlasti. Ljilja je naprasno zaboravila na JUL, napustila novinarstvo, otkrila hrišćanstvo i Svetu Petku, o kojoj je počela da piše jednako nadahnuto kao nekada o Miri. Ipak, neko vreme na JUL je podsećao sudski postupak kome je podvrgnut njen suprug Milovan Đurović.

Đurović je bio optužen da je od 1998. do oktobra 2000, dok je bio direktor direkcije za finansije Jugoslovenske levice, fiktivnim ugovorima sa žiro računa „Dunav osiguranja“ uplatio svojoj firmi „Alfa 23“ 36,5 miliona dinara, da bi kasnije taj novac prebacio na račun JUL-a. Takođe, okrivljen je i za zaključivanje fiktivnih ugovora kojima je oštetio ŽTP Beograd za milion dinara, Beograd-elektro za 420.000 dinara, Energoprojekt-arhitekturu za 200.000 i Saveznu ustanovu za održavanje unutrašnjih plovnih puteva za 460.000 dinara, kao i da je na štetu Republičkog zavoda za zdrastveno osiguranje JUL-u uplatio više od 2,7 miliona dinara. Okružni sud u Beogradu 2005. osudio ga je na 9 godina robije, ali Vrhovni sud Srbije je u oktobru 2008. ukinuo presudu i vratio predmet na ponovno suđenje, od kojeg nije bilo ništa.

Dok je suđenje trajalo, Đurović nije gubio vreme. Uspešno je razvijao posao sa svojim osiguravajućim društvem „Globos“ i, ništa manje značajno, udružio se s Aleksandrom Vučićem. Dok je izdavao dnevne novine „Pravda“, Vučić je za predsednika Skupštine akcionara postavio Đurovića. Dolaskom na vlast, imenovao ga je za predsednika Nadzornog odbora Udruženja osiguravača, čiji član je i Andrej Vučić.

nadzorni odbor

Bez obzira na spornu političku i poslovnu prošlost i sadašnjost, kao obrazovan, izuzetno pristojan i korektan gospodin, Milovan Đurović ne zaslužuje da se nalazi u Vučićevom okruženju. Ipak, da sramota bude veća, sada će njegova supruga Ljiljana dobiti poslanički mandat Srpske napredne stranke, naslednice JUL-a u uništavanju Srbije.

U tom poslu Vučiću će pomoći i Marko Blagojević, koji je u junu 2014, kao nestranačka ličnost, postavljen na mesto direktora Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima, a godinu dana kasnije za direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. Dok je bio član Građanskog saveza Srbije, portparol Studentskog parlamenta, predvodnik studentskog protesta 1996/97 i, naročito, dok je vodio Cesid, Blagojević je bio omiljeni objekat za Vučićevo istresanje homofobije. Besan zbog Cesidovih izbornih analiza i predviđanja, Vučić je sto puta vređao „smrdljivog pederčića“. Međutim, bilo je dovoljno da se jednom sretnu, zagrle i poljube blizu usana, ili već kako god, pa da plane strasno partnerstvo, čiji plod je Blagojevićevo mesto na poslaničkoj listi SNS-a.

Da lista bude koloritnija, Vučić je opet u nju udenuo svoju sekretaricu Vesnu Marković, ikonopisca. Tu je i Aleksandra Đurović, koja je na političku scenu stupila već sa 18 godina, kad je promovisana u portparola Srpske radikalne stranke. Vredna i ambiciozna, uporedo s tom funkcijom, tada je bila i šef fan-kluba Vesne Zmijanac, koja joj je pozajmljivala pozlaćene haljine skuplje nego odeća svih članova Centralne otadžbinske uprave. U stilu Vesninog hita „Davala, ne davala umrećeš svejedno“, Aleksandra je uspela da osvoji poverenje vođe, nekoliko poslaničkih mandata i imidž poslanice koja je na putovanja potrošila najviše para iz skupštinske kase.

I naprednjački koalicioni partneri dokazali su da imaju konje za trku. PUPS je kandidovao general-pukovnika Konstantina Arsenovića, poznatog po brojnim odlikovanjima i odličnoj mahagoni farbi za kosu. Nova Srbija je obezbedila mesto večitom Miroslavu Markićeviću, Dubravki Filipovski i mladom tajkunu Mladenu Grujiću, o čijem poslovanju je pisao i „Tabloid“. Na listi je bilo bezecovano mesto i za Velimira Ilića, ali on je u poslednji čas abdicirao.

Za tri godine koalicione saradnje SNS je progutala NS, uzela je mnoge odbore i gotovo sve kvalitetnije kadrove u unutrašnjosti. Velji Iliću je ostala šačica saradnika i nada da će se opet uglaviti na čelo nekog ministarstva. Preračunao se. Neposredno pre objavljivanja spiska kandidata, Vučić ga je obavestio da ne računa na njega za sastav buduće vlade. Da ne bi gubio vreme u Skupštini, Velja se nagodio da dobije Vučićevu podršku na lokalnim izborima i da, za kraj političke karijere, postane gradonačelnik Čačka. Vučić je, navodno, taj ustupak naplatio s dva miliona evra.

Ovako skrojen spisak pokazuje da je Vučić ubeđen da će ostvariti uverljivu pobedu na izborima i osvojiti još četiri godine za čerupanje Srbije. Zato na njoj nema Vulina, Jadranke Joksimović, Nebojše Stefanovića i ostalih naprednjačkih aktuelnih i budućih ministara. Nema ni Zorana Vazduplohova Babića, dosadašnjeg šefa Poslaničke grupe.

Kandidat broj 3 je Maja Gojković, za koju dobro obavešteni naprednjaci tvrde da neće biti opet izabrana za predsednika Skupštine. Funkciju, koju je dve godine zlupotrebljavala za lečenje vlastitih kompleksa niže vrednosti, verovatno će ubuduće obavljati „farkaždinski svinjar“, odnosno „zrenjaninski Isus“ Goran Knežević.

Nezavisno od Vučićeve kadrovske kombinatorike, on je već na startu izbornog procesa dokazao da ga ne zanimaju zakoni države koju vodi. Srpska napredna stranka je ekspresno, za dva sata, prikupila više od 16.000 potpisa, kako bi prva predala kandidaturu i dobila broj 1. Akcija je organizovana u nedelju, 6. marta, pre nego što je Republička izborna komisija pripremila i podelila izbornu dokumentaciju, odnosno obrasce za skupljanje potpisa. Kad se u kampanju uključe Vučićevi medijski i batinaški odredi, izborni proces izgubiće i privid demokratičnosti i zakonitosti.

U takvim uslovima logično je očekivati pobedu Vučića i poraz Srbije. No, ako do toga i dođe, sasvim je izvesno da se nazire kraj Vučićeve političke karijere. Pre njega ovim narodom su vladali ozbiljniji i pametniji diktatori, a nijedan nije opstao koliko je želeo. Neće ni on.

 

Antrfile

Pajtić i Vučić protiv Šutanovca

Demokratska stranka ništa nije naučila iz poslednje dve izborne katastrofe. Umesto da na listu poslaničkih kandidata stavi nova, nekompromitovana lica, Bojan Pajtić je glasačima ponudio dokazano neuspešne i potrošene politikante, koji su i najzaslužniji za propast DS.

Na žutoj listi najznačajnija promena je postavljanje Dragana Šutanovca na 28. mesto, koje, sudeći po trenutnim procenama, neće biti dovoljno za ulazak u parlament. Revoltiran, Šutanovac je odmah na Tviteru optužio stranačkog šefa da je lažov i prevarant. Iako je kasnije demantovao autorstvo nad tim ocenama, nije utišao spekulacije koje upućuju da je njegova degradacija rezultat dogovora Vučića i Pajtića.

Zahvaljuju statusu „američkog čoveka“, Šutanovac nije sudski procesuiran za brojne sporne stvari, koje mu svakodnevno pripisuju mediji pod režimskom kontrolom. Opsesivni Vučić ipak je našao načina da mu doaka. Navodno, pritisnuo je Pajtića da Šutanovca stavi niže na listu, kako bi ga izbacio iz Skupštine i oduzeo mu mogućnost da sednice koristi za žestoku kritiku vlasti. U tom paketu, bez mandata će ostati i drugi Vučićev ostrašćeni protivnik, prof. dr Vladimir Pavićević, koji je voljom svog stranačkog šefa Zorana Živkovića potonuo još niže na listi koalicije koju predvodi DS.

 

Antrfile

I Bakarec postao fukara

bakarec

Kad se pojavio u Koštuničinom jatu, Nebojša Bakarec je privukao pažnju javnosti mudrim stavovima, samouverenim ponašanjem i, malo je reći, neobičnim stilom i postupcima. Pozirajući go, s mačem u ruci, pokazao je brojne tetovaže. Pored egzibicionizma, istakao se i jedinstvenom vrstom humanosti. Da bi pomogao obolelom dečaku, donirao je kožu s nogu.

I po padu Vojislava Koštunice s vlasti, kao odbornik u Gradskoj skupštini Beograda, Bakarec je ostao dosledan. Sukobljavajući se s naprednjacima, za govornicu je izlazio s mojom knjigom „Vučić – politička fukara“, koju je promovisao kao obaveznu lektiru za svakog ko se bavi politikom. Međutim, vremenom se identifikovao s glavnim junakom „Fukare“, napustio je DSS i prešao u karikaturalnu frakciju Anreje Mladenovića, zagovarajući mentalno poremećeni stav da danas „odbrana Vučića predstavlja odbranu države Srbije“.

 

Antrfile

Na listama braća, sinovi, ćerke…

Među poslaničkim kandidatima Socijalističke partije Srbije nalaze se svi stari kadrovi, plus neka nova imena. Najzvučniji ruki je penzionisani advokat Toma Fila, koji nema šanse da dobije mantat, ali tu je, da pomogne koliko može. U sličnoj poziciji nalazi se i Srđan Dragojević, najuspešniji srpski filmski režiser, koji je plasiran daleko iza braće Tončev i nestašnog Vladimira Zagrađanina, glavnog junaka afere „kofer“.

Vojislav Šešelj na ovim izborima nije kandidovao suprugu Jadranku, ali jeste sina Aleksandra. Na radikalskoj listi nalazi se i Tara Krasić, ćerka Zorana Krasića.

 

KNJIGE PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702

Untitled-1istina o vucicu_korice_dinex

 

Advertisements

From → Uncategorized

Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: