Skip to content

Vučić, kad bude mrtav i beo

17/12/2016

tabloid-naslovna-kad-bude-mrtav-i-beo

Aleksandar Vučić ima sve što bi svaki diktator mogao da poželi: potpunu vlast i moć, uticaj na državne institucije, vrhovnu komandu nad policijom, vojskom, tužilaštvom, sudovima, mafijom, tajkunima, medijima i opozicijom. Ima pare, kuće i poslove, pa i novu devojku. Ipak, sve mu je džaba.

U kapitalnom eseju „Odbrana i poslednji dani pomahnitalog klovna“, Maks Veber je opisao sudbinu neprosvećenog apsolutiste koji, suočen s neminovnim padom s vlasti, tone u paranoidnu depresiju. Veberovu teoriju Vučić je do detalja, ličnim primerom, preneo u praksu. Svi njegovi postupci i izjave pokazuju u kakvu je upao paranoju. To i ne čudi, s obzirom da već četiri godine uspešno uništava poslednje ostatke civilizacijskih vrednosti u srpskom društvu. U vrh vlasti podigao je sav politikantski i kriminogeni talog. Okružen pohlepnim nasilnicima sličnim sebi, ne zna kako da se izvuče iz živog blata koje ga vuče na dno, gde mu je i mesto.

Bez reda u glavi, Vučić ne zna kako da zavede red u državi. Čega se prihvati, to uvene i propadne. Ni marketinški trikovi mu više ne idu od ruke. Uveren da je novi Tito, pripremio je divnu predstavu na otvaranju autoputa Ljig-Preljine. Mangupski, da pokaže kako je svemoćan, šleperom je prošao kroz tunel. Policajci, raspoređeni pored puta, ponosno su mu salutirali, umesto da ga primereno kazne jer je prekršio Zakon o bezbednosti saobraćaja. Nije se vezao sigurnosnim pojasom, a svi bi bili sigurniji da je on vezan. Dva dana posle predstave, kilometar i po zaštitne ograde ukrao je jedan naprednjak. Kakav vođa, takvi sledbenici. U nastavku propagandne turneje pod radnim nazivom „što sam ja napravio, niko neće moći ni da okreči“, Vučić je obeležio desetogodišnjicu rada fabrika u Valjevu, Nišu i Vršcu, čestitajući investitorima koje je dovela vlast DS-a i DSS-a. Ni tu se nije dobro proveo. Umesto hvalospeva, u „Juri“ su ga dočekale vesti o radnici oboleloj od raka, kojoj su južnokorejske gazde dale otkaz, a u „Gorenju“ žena koja mu je, bez straha od njega i njegovih janičara, u lice rekla da građani nisu roblje koje će za bednu platu da radi 24 sata dnevno. Ljut što mu istina kvari sreću, Vučić je u Vršcu najavio rat normalnom delu Srbije:

– Budite spremni da se borimo jako i jače, jer ćemo imati više protivnika nego ikada, ujedinjenih u mržnji prema nama, ujedinjenih u želji da Srbiju vrate nazad, da je vrate u pljačkaške privatizacije, u vreme kada su oni mogli da otimaju i da budu bogati, a da sirotinje bude svuda oko njih. Borićemo se protiv njih i uveren sam da, ako budemo dovoljno jedinstveni, ako mi budemo dovoljno hrabri i uporni, da ćemo ih ubedljivo pobediti – istakao je aktuelni vođa deo iz svog nenapisanog „Mein Kampfa“.

U borbi protiv građana uspešniji je nego u očuvanju jedinstva svog kartela, koji puca po svim šavovima. Privid monolitnosti Srpske napredne stranke i pratećih parazita Vučić je uspevao da očuva dok je trajalo otimanje za političke i državne funkcije. No, sad su na dnevni red stigla pitanja preuzimanja odgovornosti i, još bitnije, podele plena. Kako to izgleda u realnom životu videlo se kad se pronela vest da je Zvonko Veselinović opalio šamar Andreju Vučiću. Do sukoba mišljenja, začinjenog psovkama i potezanjem oružja, došlo je, navodno, zbog insistiranja braće Vučić da Veselinović prizna učešće u rušenju zgrada u Savamali. Kosovski neimar, izgleda, nema nameru da ugodi vladarima. Prema jednoj verziji, odmah posle okršaja, Veselinović se sklonio na bezbednu udaljenost, na Kosovo. Prema drugoj, koju plasiraju pojedinci iz dvorske svite, do sukoba nije ni došlo, idila traje, što su braća Vučić dokazali prisustvom na rođendanskoj žurci Veselinovićevog sina.

Za ovu temu nije ni bitna pozadina šaptačke diverzije koja je uzdrmala vrh naprednjačkog kartela. Od golih činjenica, Vučiću je važnija reakcija određenih saradnika, kako onih koji su se obradovali, tako i većine njih koji su se uplašili da je počelo urušavanje vladarove piramide zla. Svesni da plašu u prljavom kolu koje svakog časa može da se raspadne, mnogi „verni sledbenici“ naprasno su se setili ličnih interesa i zaboravili da prihvate Vučićeve telefonske pozive. Vođa je dobro razumeo poruku – kad njegov Titanik udari u santu leda, ostaće sam. Umesto da mu ponude pojas za spasavanje, najbliži saradnici, prijatelji i kumovi Specijalnom sudu za organizovani kriminal preporučiće se za status zaštićenog svedoka. Gde god se osvrne, vidi samo pacove spremne da na prvi znak opasnosti zbrišu s broda.

Zato onoliko vapi za jedinstvom u borbi protiv mrzitelja. Svestan da nema nijednog prijatelja, nego samo mušterije, pokušava da kupi tuđu vernost. U panici, srlja iz greške u grešku. Spletkama i prinudom neke afere još uspeva da prikrije, ali ne i skandal iz izborne noći 24. aprila, kad su režimski mafijaši s fantomkama hapsili građane u Savamali. Od tog državnog udara prošlo je šest meseci, zvanična istraga tapka u mestu, ali insajderi iz beogradske policije sakupili su sve dokaze, koji se sada nalaze na dva mesta: u američkoj ambasadi i u Vučićevoj fioci. Odnekud će se, pre ili kasnije, izneti u javnost. Nespreman da se suoči s porazom, vođa uporno štiti svoje najbliže saradnike, kako ih je sam nazvao, kompletne kretene.

Beogradski Viši sud je dobio zadatak da, uz pomoć gradskog menadžera Gorana Vesića, Milisava Miličkovića, državnog sekretara u MUP-u i njegovih batinaša iz Rakovice, dokaže da Nebojša dr Stefanović nije fantom iz Savamale. Paralelno s tom akcijom, Vučić je, kako tvrdi Saša Mirković, bivši poslanik iz redova SNS-a, zadužio pevača Aleksandra Vuksanovića, zvanog Aca Lukas, da vrbuje nekog kriminalca koji bi, za bogatu nadoknadu, preuzeo odgovornost za zločin u Savamali.

– Vučiću poručujem da izađe na televizijski duel i da me ubedi da nije angažovao Acu Lukasa da mu traži kriminalce koji će se prijaviti da su rušili Savamalu za novac, kako Vuksanović tvrdi. Da li ga zato najavljuju da peva za Novu godinu u Beogradu, da bi mu se odužili za to? – naveo je Mirković u izjavi za portal TanjugInfo.

Lukas, ili neko drugi, možda će uspeti da nađe dobrovoljca koji će za apanažu prihvatiti odgovornost za fantomski kriminal u Savamali, ali Vučić nema šanse da nađe način da pomiri svoje nabliže saradnike-kumove Slavišu Kokezu i Nikolu Petrovića.

Stari animozitet, čiji tragovi vuku u vreme dok su još bili u opoziciji, ne može da se obuzda ni pred firerovim autoritetom. Kokeza se ni po čemu ne razlikuje od ostalih Vučićevih favorita, sklon je postupcima koji bi u normalnoj državi već bili zavedeni kao predmeti istrage nadležnog tužilaštva, ali mora mu se priznati da je dobro procenio da Petrović nanosi nesagledivu štetu vođi i celom kartelu. U početku, dok su još bili radikali, Kokeza i Petrović su razmenjivali sporadične uvrede. Petrović ga je nazivao „konobarom-pobeguljom“, na šta mu je Kokeza uzvraćao grubljim i pikantnijim etiketama koje ovog puta, iz pristojnosti, nećemo da citiramo. Kad su došli na vlast, kako se povećavao plen, tako se i sukob zaoštravao.

Rat je kulminirao prošle godine, kad je Vučić omogućio kompaniji „Prointer IT Solutions and Services“ da ostvari monopol na tržištu informacionih tehnologija, koje vredi oko deset milijardi dinara. Slobodan Kvrgić, vlasnik te kompanije, u spornim okolnostima kupio je 50 odsto vlasništva privrednog društva „Alti“, u čijem sastavu je i poznati maloprodajni lanac trgovina belom tehnikom „Win Win Computer Shop“. U znak zahvalnosti za pomoć prilikom stvaranja monopola, Kvrgić je Kokezi poklonio svoju fabriku „Eurosalon“. Kad su dokumenti o ustupanju firme procureli u javnost, Kokeza je optužio Petrovića za to ofiranje.

Saša Radulović, lider pokreta „Dosta je bilo“, početkom septembra podneo je krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv Nikole Petrovića zbog sumnje da je izvršio krivična dela zloupotrebe službenog položaja i zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom. Prema navodima iz prijave, Petrović je sa pozicije direktora JP „Elektromreža Srbije“ 2013. godine sa privrednim društvom „AAA-1 Rent“ zaključio štetne ugovore o četvorogodišnjem zakupu dva automobila BMV. Cena zakupa vozila, koje EMS po isteku ugovora treba da vrati vlasniku, iznosila je 145.200 evra, dok bi kupovina tih istih novih vozila po kataloškoj ponudi iznosila 107.580 evra. Iako je nezakonito postupanje Nikole Petrovića evidentirano u izveštaju antikorupcijskog tima Ministarstva energetike, on je pred Vučićem optužio Kokezu, nazivajući ga izdajnikom.

Da su problemi izmakli kontroli potvrđuje i činjenica da je Kokezin ortak Kvrgić prekinuo komunikaciju s Petrovićem i braćom Vučić.

Nikola Petrović, vođin dvostruki kum i neprikosnoveni konsiljere, ne uživa poverenje ni Gorana Veselinovića, nesrećnika s najdužim stažom u Vučićevoj službi. Prijateljstvo iz đačkih dana i odrastanja u novobeogradskim blokovima, Veselinović je dobro naplatio, ali mora se priznati da mu nije lako. Kroz šta prolazi, vidi se po njemu.

Oronuo, ispijen, neobrijan, sed i pogrbljen, ali u skupom kožnom mantilu, dizajniran kao Krcun posle saobraćajke, nedavno se slučajno sreo s autorom ovog teksta. Krajem novembra, posle ročišta po tužbi Petrovića, u toaletu Višeg suda, na trećem spratu, naleteo sam na Veselinovića. Iako me ranije u takvim prilikama obuzimalo sažaljenje prema njemu, zbog Vučićevog šikaniranja kome je decenijama izložen, nisam izdržao da mu ne priznam:

– Vidi kako si se ofucao… Nije lako biti sluga diktatora, ali ipak si došao da podržiš Petrovića…

Zbunjen, u pola glasa je zakukao:

– Ma, ko jebe Nikolu… Nije dobro što tako ružno pišeš o Vučiću, ne zaslužuje on to. On se bori, pokušava da nešto napravi, ali svi ga podrivaju. Znaš i sam ko ga okružuje. Oni rade šta hoće, a na kraju će se sve obiti njemu o glavu…

Bez obzira na hronični nedostatak razumevanja za muke srpskog firera i njegovih saradnika, ovom prilikom neću da citiram sve Veselinovićeve primedbe, ma koliko bile pikantne, na račun kolega iz vrha vlasti. Da u njima ima mnogo istine dokazuje i skandal koji je nedavno potresao Vladu.

Pred jednu od novembarskih sednica, uz redovne spise priložen je i list papira sa definicijom tzv. histrioničnog poremećaja ličnosti. U letku piše da se taj poremećaj karakteriše „brzim promenama u osnovi plitkih, površnih emocija, pri čemu je ekspresija emocija praćena neprimerenim uzbuđenjem, samodramatizacijom i skretanjem pažnje na sebe. Sadržaj govora je prepun detalja sa naglašenom željom da se impresionira okolina i daju hiperbolični opisi drugih ljudi. Često su prisutni kontradiktorni stavovi. Karakteristika hitrionične ličnosti je da teško podnosi situacije u kojima nije centar pažnje, uz kontinuirano traženje uzbuđenja i priznanja drugih. Dalje crte karaktera su: nestalnost, kolebljivost, emocionalna nezrelost, površnost, sklonost fantaziranju, nametljivost i neodgovarajuća zavodljivost u izgledu i ponašanju, želja za ličnom dominacijom u svakoj situaciji, radoznalost, pozerstvo, servilnost, sugestibilnost (lako potpada pod uticaj drugih ili okolnosti), teatralnost. Tipična je sklonost ka samodramatizaciji ili ti teatralnom i prenaglašenom izdržavanju emocija (histrion – glumac). Iako toga nisu svesni, često glume neku ulogu (npr. „žrtve“ ili „princeze“). Društveni su, ekstrovertni, površno šarmantni, kao i zahtevni, uobraženi, samoživi i sujetni. Ovakav vid ponašanja vodi u probleme i slabosti radnog i socijalnog funkcionisanja, kao i probleme u drugim oblastima svakodnevnog življenja.“

histrionicni-poremecaj-simptomi

Vučić, kažu svedoci, nije imao snage da dijagnozu pročita do kraja. Snužden, skratio je sednicu i pobegao u kabinet. Tek sutradan, kad se oporavio od šokantnog suočavanja s istinom, tobož u šali, procenio je da se analiza odnosi na Vulina. Sličnost simptoma zaista postoji, ali Vučić dobro zna kome je provokacija namenjena. Interna istraga je utvrdila da je tekst skinut s interneta, a autor je dr Petar Vojvodić. Iako Vučić sumnja da ga je podelila Zorana Mihajlović, to nije uspeo da dokaže, ali ni da joj zaboravi.

Sam kao đeram, Aleksandar Vučić nema poverenja ni u koga. Šef kabineta mu je Ivica Kojić, koji je isti posao radio za Mlađana Dinkića. Ako je izneverio Dinkića, izneveriće i Vučića. Ako nije izneverio Dinkića, znači da još radi za njega, ne za Vučića. Svaki Vučićev potez, svaki kontakt i posao, naročito one neformalne prirode, beleži Kojić. Svaku zvaničnu novčanu transakciju u Narodnoj banci kontroliše Diana Dragutinović, bivša ministarka u vladi Mirka Cvetkovića. Ključne resore kontrolišu kadrovi koji nisu selektovani u vinskom podrumu, nego u američkoj ambasadi. Državne institucije i dalje su pod kontrolom pojedinaca koji o naprednjačkom Vučiću misle isto što su mislili o radikalskom Vučiću. Političkim procesima i finansijskim tokovima upravljaju isti oni koji ga smatraju histrionično poremećenom ličnosti. S obzirom na sve to, čak i da je ranije bio normalan, Vučić je morao da padne u paranoju.

Kako i ne bi, kad se omča steže sa svih strana. Kao da je uklet, uspeo je da izmaleriše i strane političare kojima se godinama beskrupulozno ulizavao. Pokušavajući da umanji značaj budalaste odluke da na američkim predsedničkim izborima podrži Hilari Klinton, pohvalio se prijateljstvom s Trampovim saradnikom Rudolfom Đulijanijem. Američki mediji su odmah počeli da prozivaju Đulijanija zbog poslovnih veza sa, kako su naveli, „bivšim saradnikom Slobodana Miloševića, koji je optužen za ratne zločine“. Uzalud je bivši gradonačelnik Njujorka dokazivao da je legalno lobirao za Vučića, nije prošao bezbednosnu proveru. Donald Tramp ga je izbacio iz kombinacija za mesto direktora CIA i državnog sekretara.

Pošto je, opravdavajući se za saradnju s Vučićem, Đulijani tvrdio da mu je 2012. tadašnji radikalski kandidat za gradonačelnika Beograda savetodavne usluge platio preko londonske PR-agencije, neophodno je da srpske nadležne institucije, pre svih tužilaštvo i poreska policija, povedu istragu i utvrde da li je tačno da je Vučić isplatio honorar od 850.000 dolara, od čega je, navodno, 700.000 završilo na Đulijanijevom računu. Takođe, potrebno je da se utvrdi da li je taj novac ilegalno iznet iz Srbije ili je uredno oporezovan. Naravno, taj posao moći će da se obavi tek posle promene vlasti.

djulijani-otpao

Đulijaniju nije za utehu, ali zbog Vučića je stradao i britanski šef diplomatije Boris Džonson. Prilikom poslednje posete Beogradu, Džonson je održao svojevrsnu promociju svoje knjige o Čerčilu. Britanci svom ministru nisu zamerili što je u Srbiji podržao proces priključenja Evropskoj uniji, iz koje sami izlaze, ali ne mogu da mu oproste zloupotrebu funkcije u privatne svrhe. Laburisti su zvanično zatražili da ministar bude kažnjen zbog promocije svoje knjige. Uzalud je Džonson objašnjavao da je „potpisao samo nekoliko primeraka“, bolje bi prošao da je Britancima priznao da ga je, zarad lične marketinške koristi, zloupotrebio ukleti Vučić.

Uz sve muke, sa teškim teretom na nejakim plećima, Aleksandar Vučić mora da donese odluku šta da radi s domaćim predsedničkim izborima. Tomislav Nikolić se samokandidovao i priterao svog „političkog sina“ uza zid, prinudivši ga da bira hoće li ući u otvoreni sukob ili će podviti rep i dozvoliti mu da se još pet godina širi na Andrićevom vencu.

Ako pristane na Nikolićev ultimatum, Vučić će zadržati status-kvo u stranci. To znači da će morati da deli moć i uticaj s Nikolićem, koji, sam po sebi, nema nikakvu političku težinu. Ukoliko ne podrži Nikolićevu kandidaturu, Vučić će dobiti priliku da konačno očisti Srpsku naprednu stranku od svih sumnjivih kadrova. Deratizaciju može da sprovede samo spajanjem predsedničkih i parlamentarnih izbora.

Rezultati istraživanja, koja je naručio još u oktobru, Vučiću su dali dve glavne poruke: 1. SNS bi na vanrednim parlamentarnim izborima osvojila oko 40 odsto glasova i 2. na predsedničkim izborima pobediće naprednjački kandidat bez obzira ko mu se suprotstavi. Iako rezultati ankete izgledaju ohrabrujuće, Vučićeve ambicije su mnogo veće. Njegov cilj je da se kandiduje i da na predsedničkim izborima pobedi u prvom krugu. Da bi to postigao potrebno je da se ne kandiduju Ivica Dačić, Velimir Ilić i ostali iz vladajuće koalicije koji bi mogli da štipnu neki deo glasačkog tela. Dakle, nema mu druge nego da pristane na značajne ustupke i zadovolji apetite SPS-a i ostalih partnera, a sve na štetu SNS-a. S druge strane, pobeda u prvom krugu zadovoljila bi Vučićevu sujetu, a solidnu satisfakciju donelo bi mu izvesno izbacivanje iz parlamenta Demokratske stranke, Dveri i DSS-a, pa možda čak i pokreta „Dosta je bilo“.

Sigurno će izabrati opciju koja je najgora za Srbiju. Za Aleksandra Vučića nema opcije koja bi zadovoljila njegov apetit. I kad bi osvojio sto odsto glasova, kad bi bio proglašen za doživotnog vladara, kad bi bio krunisan, opet bi mu sve bilo malo, i tada bi ga čak i najbliži saradnici doživljavali kao korisnog idiota, budalu koja ispunjava njihove interese i čeka da ga stigne politička i krivična kazna za sve što su zajedno radili.

 

NOVU KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702

knjige akcija curuvija

Antrfile: Vučić u Jankovića puca Arkanovim pištoljem

Nijedan predsednički kandidat opozicije, čak i da dobije podršku svih stranaka, neće imati šanse protiv Aleksandra Vučića. Njegovu pobedu u prvom krugu mogao bi da ugrozi samo Vuk Jeremić, pokazuju rezultati istraživanja koje je za internu upotrebu naručio Vučić.

Da bi izbegao duel s Jeremićem, vođa naprednjačkog kartela spletom intriga opoziciji sugeriše da stane uz Sašu Jankovića. Za zaštitnika građana već je pripremio zamku koja će mu značajno umanjiti rejting.

Režimski mediji već su Jankovića satanizovali optužbama da je odgovoran za samoubistvo koje je izvesni Predrag Gojković pre 22 godine izvršio u njegovom stanu, njegovim pištoljem. Vredan samo u spletkarenju, Vučić je već smislio sledeći korak, kroz svoje medije pokrenuće kampanju u kojoj će se tvrditi da je sporni pištolj Jankoviću poklonio Željko Ražnatović Arkan. Misteriozna veza Saše Jankovića s kriminalcem Arkanom, nada se Vučić, odvratiće veći deo građana od namere da glasaju za njega.

 

Advertisements

From → Uncategorized

Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: