Skip to content

Zlatibor Lončar, doktor za smrt, korupciju i Vučića

22/01/2017

loncar-i-spasojevic-copy

Zlatibor Lončar je aktuelni ministar zdravlja i funkcioner Srpske napredne stranke. Za člana Vučićevog kabineta izabran je iako nema adekvatne profesionalne reference. Naprotiv, u njegovom obrazovanju postoji više naučno-fantastičnih detalja, kojima bi se, da je Srbija pravna država, pozabavilo nadležno tužilaštvo.

Lončar je završio Medicinski fakultet nakon osam godina studiranja. U zvaničnoj biografiji, objavljenoj na sajtu Ministarstva zdravlja, navodi se da je 2001. godine završio specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije u londonskoj bolnici „Hamersmit“, gde se navodno usavršavao i 2006. godine. Spacijalizaciju iz opšte hirurgije završio je 2003, a specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije jetre u Kraljevskom koledžu u Londonu 2011. godine. Zvanična evidencija o tim kursevima ne postoji. Tačnije, u bolnici „Hamersmit“ nema dokumenta o kursisti Lončaru, a on u Klinačkom centru nikada nije priložio potvrdu o tom navodnom diplomiranju. Opravdanu sumnju u verodostojnost zvaničnih podataka podstiče i činjenica da Lončar ne zna engleski jezik, pa se postavlja pitanje kako je završio sve te kurseve.

Sredinom novembra 2012, na konkursu za kliničkog asistenta između četiri kandidata izabran je Lončar, a samo on nije ispunjavao uslove za izbor. U to vreme nije mu bila prihvaćena doktorska teza, o čemu svedoči zapisnik koji je zaveden u sekretarijatu Medicinskog fakulteta pod brojem 014017/2. Iako status kliničkog asistenta predstavlja najniži rang u lekarskoj hijerarhiji, Aleksandar Vučić mu je poverio Ministarstvo zdravlja, čime je prvi put u novijoj istoriji između 200 docenata, 150 vanrednih i 100 redovnih profesora za ministra izabran asistent. I to asistent koji nije ispunjavao uslove ni za dobijanje tog ranga.

vucic-i-lonacar

Zlatibor Lončar nikada nije gajio visoke naučne ambicije. Do sada je objavio samo jedan jedini naučni rad i to kao deveti koautor. Ipak, to ga ne sputava da se promoviše kao ekspert za transplataciju jetre, iako njegove kolege tvrde da u tom poslu još nije debitovao. Imitirajući svog lidera Vučića, Lončar nema problema sa samohvalisanjem, može opušteno da novinarima priča o tome kako je njegovo ministarstvo omogućilo da se prvi put u Srbiji transplatira jetra. Nije bitno što se u Kliničkom centru već 20 godine vrše takvi zahvati, od kojih je samo prof. dr Zoran Milošević izveo 28.

Umesto naučnim radom, Lončar je karijeru gradio bržim putem, preko Surčina. Kao mlad lekar, i kad nije bio u smeni, dežurao je pored ranjenih kriminalaca. Takvim aktivnostima stekao je nadimak „Doktor Smrt“, poveću sumu para, stan u Beogradu i prvi „audi A6“. Otkad je postao ministar, vozi džip BMW 6 i uspešno, na štetu građana, razvija svoj biznis.

Ako ga za ulazak u Vladu nisu preporučili profesionalni kvaliteti, možda taj uspeh može da zahvali podacima iz biografije koji se ne nalaze na zvaničnom sajtu Ministarstva zdravlja nego u spisima sudskog procesa za ubistvo Zorana Đinđića.

Dejan Milenković Bagzi, bivši član surčinskog i zemunskog mafijaškog klana, u svom svedočenju, 2006. godine, optužio je dvojicu lekara iz Urgentnog centra za saradnju s Dušanom Spasojevićem i Miloradom Ulemekom Legijom. Svedok-saradnik je naveo nekoliko zločina koje su lekari Miroslav Risović i Zlatibor Lončar izvršili na Spasojevićev zahtev, posle čega su bogato nagrađivani.

Risović i Lončar su bili zaduženi da u Urgentnom centru na različite načine zbrinjavaju ranjene i povređene kriminalce. Pomagali su onima koji su pripadali zemunskom klanu, a njihove protivnike su slali na onaj svet. Čim bi čuli da je neki mafijaš ranjen, dolazili su u bolnicu, ubacivali se u lekarski tim s izgovorom da poznaju žrtvu, menjali su smene i dežurstva i sprovodili direktive iz Šlerove ulice. Falsifikovali su lekarske nalaze koji su upotrebljivani kao opravdanje na osnovu kojeg su se pojedini kriminalci izvlačili iz zatvora, čak su i lečili rodbinu mafijaških bosova.

Bagzi je u sudu rekao da je Risović doneo Spasojeviću otrov koji je Ljiljana Buha sipala u sok svom suprugu Ljubiši Buhi Čumetu. Šef surčinskog klana je preživeo i postao ogorčeni neprijatelj bivših saboraca Spasojevića i Ulemeka.

U beogradskom naselju Žarkovo, 5. septembra 2002, došlo je do pucnjave u kojoj je ranjen Veselin Vesko Božović, poznati crnogorski kriminalac. Kad je na semaforu zaustavio džip, iza koga se, u BMW-u, nalazila njegova nevenčana supruga Snežana Mitrović i četvorogodišnji sin, prišao im je sivi „audi“ s dvojicom napadača koji su iz „kalašnjikova“ ispalili više hitaca. Božović je ranjen u stomak i grudi, a Mitrovićeva u potiljak, dok je dečak zadobio posekotine od razbijenog stakla.

Iako je imao teške povrede grudnog koša, oštećena pluća i pokidana creva i krvne sudove u stomaku, posle operativnih zahvata Božović se izvukao iz kritičnog stanja i počeo da oporavlja. Već posle dva dana mogao je da sedi i komunicira. Sutradan su ga medicinske sestre našle mrtvog.

Bagzi Milenković je objasnio uzroke misteriozne smrti Veska Božovića.

– Spasojević je hteo da Božović bude ubijen. Posle pokušaja ubistva Božovića, došao je u Šilerovu doktor Risović. Dušan (Spasojević) se raspitivao da li će da preživi, pošto je imao doktore koji su dokrajčivali žrtve da ne prežive, a kako mu je Risović rekao da će ovaj ostati živ, Dušan mu je rekao da dokrajči Božovića. Doktor Risović se dvoumio neki dan. Taj razgovor je vođen u kući sa Spasojevićem. On je slobodno pričao s tim doktorima, a onda je pričao i s doktorom Lončarom, koji mu je rekao da on više nije hteo da Rileta čeka, jer se on uplašio, da izvoljeva i da je on dokrajčio Božovića – rekao je Milenković na suđenju za ubistvo Đinđića i napomenuo da je Lončar kasnije Spasojeviću potvrdio da je injekcijom ubio Božovića, a „za tu uslugu dobio stan u bloku 62 na Novom Beogradu“.

Kasnije se Lončar branio pričom da Veselina Božovića nikada nije video, niti ga je operisao, a injekcije ne daje lekar nego medicinska sestra.  Isti lekari osumnjičeni su za saučešće i u drugim slučajevima sa smrtnim ishodom.

Zoran i Dragan Živković, poznati kao braća Fiškal, koji su ubijeni početkom 2001. Prvo je u sačekuši izrešetan Zoran, a 40 dana kasnije i Dragan.

– Jedan od braće, Dragan, bio je teško povređen, ali zbrinut i nismo očekivali pogoršanje njegovog stanja. Bili smo šokirani kada je iznenada umro. Risović je tada bio anesteziolog, ali nismo ništa sumnjali, mislili smo da je čovek prosto maler. Kad god bi se on pojavio u timu kao anesteziolog, uvek je dolazilo do neobjašnjivih komplikacija kod pacijenata – rekao je jedan od lekara iz Urgentnog centra.

Ratomir Živković, otac ubijenih požarevačkih kriminalaca, tvrdio je da ima dokaze da su njegove sinove ubili pripadnici zemunskog klana. Milan Mićić Pacov je, navodno, uradio logistiku, a Legija je dovezao egzekutora u Požarevac.

– U toku akcije za volanom je bio Nikola Bajić, a braća Simović i Sretko Kalinić su pucali. Pošto je Čume bio Zoranov kum, ubili su mi obojicu jer su znali da će Čume preko svojih veza da legalizuje poslove, što nije odgovaralo Legiji i Spasojeviću. Tadašnjem ministru policije Dušanu Mihajloviću sam u decembru 2002. godine pisao i ukazivao na Mlađana Mićića Pacova. Govorio sam im da će ubiti premijera jer im smeta u poslu, ali niko me nije slušao. Ni sada me ne slušaju kada kažem da je Čeda Jovanović, zvani Šiler, bio alfa i omega za sve. On je spajao podzemlje i vlast, bio je veza za sebe. I dalje iznenađuje zašto nije pokrenuta istraga protiv Čede Jovanovića i Gorana Vesića, zvanog Pigmejac. Nadimke sam čuo od ljudi bliskih zemunskom klanu – pričao je Ratomir Živković. („Večernje novosti“, 19. oktobar 2004.)

Isto uverenje izneo je i svedok-saradnik Ljubiša Buha Čume na suđenju ubicama premijera Đinđića:

– Sumnjam da je mog kuma Fiškala Zorana Živkovića ubio taj anesteziolog Risović.

Miladin Suvajdžić je u svom iskazu pred Specijalnim sudom otkrio da mu je Spasojević preko Risovića obezbedio lažne medicinske nalaze, na osnovu kojih mu je kazna smanjena sa četiri na godinu i po zatvora. Prema njegovim tvrdnjama, Risović je u Urgentnom centru dokrajčio Radeta Cvetića, koji je bio ranjen prilikom ubistva Jovana Guzijana Cunera.

Veze sa zemunskim mafijašima Risović i Lončar nisu ni pokušavali da sakriju. Naprotiv, hvalili su se automobilima koje su dobili na poklon, a Legiju i Spasojevića su svečano dočekivali u Urgentnom centru. Lekari i medicinske sestre dobro pamte dolaske članova zemunskog klana u posetu Spasojevićevom ocu. Bahati i primitivni, ponašali su se kao da su u Šilerovoj, a ne u bolnici.

Zlatibor Lončar je lično operisao oca Dušana Spasojevića. Uradio je to mimo propisa, pošto je tada još bio na specijalizaciji. Aktuelni ministar je priznao da je operisao Spasojevićevog oca s objašnjenjem da je „čovek prošao istu proceduru kao i svaki drugi pacijent i o tome postoji dokumentacija koja može da se proveri“.

Kompromitovanim kolegama suprotstavio se samo dr Đorđe Bajec, tadašnji direktor Kliničkog centra. Iako je odbijao da poveruje u to da postoje i lekari koji su spremni da ubiju nemoćnog pacijenta, bez obzira ko to bio, Bajec nije mogao da ignoriše činjenice. Kad god su u Urgentni dovožene žrtve raznih pucnjava, pojavljivao bi se dr Risović. Menjao bi smene, ostajao na dežurstvu po ceo dan, samoinicijativno odlazio u vizite ranjenicima. Gde god bi se udenuo, pacijentovo stanje bi se komplikovao na neobjašnjiv način.

Iako je odbijao da poveruje u to što vidi, dr Bajec je pokušao da iz lekarskih ekipa koje su vodile takve slučajeve izbaci Risovića i Lončara. Skupo je platio tu avanturu.

U leto 2002. na mobilni telefon pozvao ga je Legija.

– Rekao mi je: „Legija ovde, ostavi doktore Risovića i Lončara na miru“. Odgovorio sam mu: „Zamislite da se vaši vojnici ponašaju prema vama kao da su oni vama starešine, a ne obrnuto“. On je rekao: „Da ne ulazimo u priču, vi ovo shvatite kako hoćete“ i spustio je slušalicu – prepričao je Bajec („Blic“, 12. mart 2006.) razgovor s Miloradom Ulemekom.

U tom trenutku Bajec nije ni poverovao da ga je zaista nazvao Ulemek. Tri dana posle razgovora, Ulemek i Spasojević su došli u Urgentni centar. Dočekali su ih Zlatibor Lončar i Miroslav Risović, koji su ih uveli na službeni ulaz, za koji samo hirurzi imaju ključ. Tek tada se Bajec uverio o kakvoj sprezi se radi, ali nije hteo da popusti.

Šest meseci kasnije, u januaru 2003, trojica mladića su ga, pred kućnim vratima, metalnim šipkama i pištoljima pretukli. Polomili su mu obe ruke i noge i naneli teške povrede glave. Dok su ga udarali, psovali su i vređali, a jedan mu je doviknuo „evo ti, đubre Đinđićevo“. Oteli su mu pasoš, za koji je kasnije svedok-saradnik Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi, na suđenju priznao da ga je uništio, po naređenju Dušana Spasojevića. Takođe, Dejan Milenković Bagzi rekao je da su Bajeca pretukli „Dušanovi ljudi“.

Bajec se brzo oporavio od povreda. Đinđić nije imao tu sreću. Odmah posle atentata 12. marta 2003, čim su premijer i njegov telohranitelj Milan Veruović doneti u Urgentni centar, pojavio se i dr Risović.

Veruovića je operisao lično Đorđe Bajec. Anesteziju je radila doktorka Popović, a krv je na svom telu grejao baš Risović. Veruović je tri puta uvođen u anesteziju, a Risović je menjao dežurstva da bi bio u smeni kada su operacije i insistirao da pravi vizite i određuje terapije. Na zahtev dr Bajeca, obezbeđenje mu nije dozvoljavalo da dođe do Veruovića. Međutim, ranjeni telohranitelj je zamalo umro kad mu je jedna sestra dala antibiotik od koga je pao u anafilaktički šok i završio na reanimaciji. Veruovića su jedva spasili, a medicinska sestra je dobila otkaz.

Tokom „Sablje“, Miroslav Risović je uhapšen. Prilikom pretresa stana pronađen je neregistrovani pištolj, a listing njegovog mobilnog telefona otkrio je da je obaveštavao Legiju o toku operacije Veruovića. Odmah po izlasku iz pritvora, Risović je napustio Srbiju, pretpostavlja se da je otišao u Kanadu, gde mu je od ranije živela supruga. Navodno, 2004. dobio je kanadsko državljanstvo. Tek u februaru 2010, tadašnja ministarka pravde Snežana Malović od kanadskih vlasti zatražila je hapšenje i izručenje doktora Risovića zbog sumnji da je sarađivao sa zemunskim klanom. Taj zahtev do danas nije uslišen.

Zlatibor Lončar nije pobegao. Nije ni morao. U „Sablji“ je neko vreme proveo u pritvoru, ali nikada niko nije utvrđivao njegovu odgovornost. Iako je Specijalni sud na najstrože kazne osudio dvadesetak okrivljenih za ubistvo Zorana Đinđića na osnovu iskaza svedoka saradnika, policija i tužilaštvo nisu bili zainteresovani da provere njihove navode kojima su Lončara optužili ne samo za saradnju sa zemunskim klanom nego i konkretno za ubistvo Veselina Božovića. Bez obzira na sve što je otkriveno, nije reagovalo ni rukovodstvo Urgentnog centra, kao da lekarima nije bitno što se među njima nalazi kolega osumnjičen za najteže zločine.

Tek sredinom maja 2012, posle objavljivanja informacije da je u izbornoj noći pobedu Tomislava Nikolića proslavljao i „Doktor Smrt“, Lončar je osetio potrebu da se oglasi.

Apsolutna je neistina da sam preduzimao bilo kakvu radnju u vezi smrti Veska Božovića. Ovakva gnusna laž je svojevremeno proistekla iz bolesnih umova pojedinih kolega. Nekada je profesionalna zavist bila motiv da se lansiraju ovakve laži zbog čega sam na moj zahtev u vreme „Sablje“ išao tri puta na poligraf kako bih i na taj način dokazao istinu. Osim toga, zahtevao sam detaljnu proveru svih takvih i sličnih navoda i rezultat toga je da je istina na mojoj strani, a da su navedene informacije laž. Bez obzira na to, takve informacije su izazvale brojne neprijatnosti ne samo meni, nego i mojoj porodici i prijateljima. Sada iz tih glava, a koristeći partijske kontakte lansiraju se i danas laži, samo što se to danas radi iz straha da će promene ugroziti njihove pozicije. Smatram da ne može partijska pripadnost biti zamena za stručnost – napisao je Lončar u reagovanju koje je objavio „Blic“ 23. maja 2012. godine.

Da ipak neće svi Lončarevi rani radovi biti tek tako oprošteni i zaboravljeni potvrdilo se prilikom njegovog slučajnog susreta sa Ljubišom Buhom Čumetom. Željan osvete, Čume je pokušao odmah da se obračuna s ministrom zdravlja. Nije uspeo. Jurnjava automobilom po dedinjskim ulicama završila se Lončarevim bekstvom. Bivši šef surčinske mafije nije pobegao policiji. Uhapšen je i odveden u BIA, gde ga je saslušavao lično direktor Aleksandar Đorđević. Neposredno posle tog incidenta protiv Čumeta je pokrenuta medijska, policijska i pravosudna haranga, da bi na kraju, sasvim drugim povodom, završio u zatvoru.

Rane radove Doktora Smrt nije zaboravio ni Boško Đukanović, ugledni srpski kardiohirurg. Iako se nije javno izjašnjavao o politici, Đukanović je kritikovao naprednjački režim. U privatnim razgovorima tvrdio je da je „Vučić najveće zlo koje je zadesilo Srbiju“. Špijuni su obavestili diktatora da lekar širi istinu. Tužba je prvo objavljena u „Informeru“, čiji glavni urednik Dragan J. Vučićević je Đukanovića svrstao u zavereničku grupu koja priprema državni udar. Presudu je izvršio ministar Lončar, koji je, ne gubeći vreme na objašnjenja, nepodobnog kolegu razrešio dužnosti direktora KBC „Dedinje“.

Đukanović nije sportski podneo smenu s funkcije na kojoj je bio 15 godina. Poslednjeg dana 2015. godine poslao je pet pretećih poruka Lončaru.

„Ti si ljudski otpad! Mala bitanga!“ „Sad dobro zapamti. Jebaću ti majku pokvarenu, svinjsku! Đubre bedno. Odaberi kontejner!“ „A što mi se ne javiš da te čujem, pičko mala?!“ „Đubre malo! Javi i Vučićeviću i Vučiću da ste svi ološ! Sramota Srbije, moje zemlje.“ „Ološu!!! Ti si hirurg malo bolji od moje pokojne babe“. Sad kreće tvoj dosije“ – napisao je Đukanović, da bi kasnije objasnio da preti samo „zdravljem i ljubavlju“:

– Ministru sam poručio da nađe kontejner i da baci smeće u njega, a ne da ga baca kroz prozor. Kontejnere su za druge svrhe koristili Šiptar i Kum i to neka prokomentariše ministar.

Lončar je podneo krivičnu prijavu zbog pretnji. Od suđenja, naravno, neće biti ništa, ministar nije toliko naivan da ne zna koliko bi bilo neprijatno kad bi konačno bio prinuđen da objašnjava otkud mu nadimak Doktor Smrt. Uostalom, i u novom okruženju, u Vladi Aleksandra Vučića, Lončara nastavila je da prati senka tuđe smrti.

velja-i-fotke

Smrt se nedavno nadnela i nad Velimirom Ilićem. Lider Nove Srbije, koalicionog partnera Srpske napredne stranke, posle sedam meseci čekanja, shvatio je da Vučić ne namerava da ga postavi na mesto direktora javnog preduzeća „Koridori Srbije“. Puklo mu je trpilo, pa je i on počeo da verbalno puca po Vučiću. Upravo u to vreme neko je brusilicom presekao „viljušku“ na Ilićevoj „Škodi superb“. Ni posle tri nedelje policija nije uspela da izvrši veštačenje, niti mu je vratila vozilo. U osvetničkom besu, Ilić je izneo brojne optužbe na račun Aleksandra i Andreja Vučića, a na jednoj konferenciji za novinare pokazao je fotografiju zagrljenih Dušana Spasojevića i aktuelnog ministra zdravlja Zlatibora Lončara.

Bez obzira na motiv i na odavno poljuljan kredibilitet, Velimir Ilić je ovim postupkom upotpunio priču o Lončarevim ranim radovima, koji još uvek čekaju sudski epilog.

 

KNJIGE PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702

img_20170110_130045

Advertisements

From → Uncategorized

3 коментара
  1. I sta sada mozemo ocekivati od doktora smrti ? Ovo su vrlo ozbiljne stvari, preporucio bih Velji Ilicu da VRLO obrati paznju na svoju sigurnost, jer dr.smrt i AV ne prastaju nikome. Jadna Srbijo sta ces jos sve doziveti !!!
    A vi uspavani narode probudite se vec jednom dok nije otislo sve u majcinu!!!

  2. Loncar, Velja itd. i treba da se medjusobno poubijaju. Olosi i lopovi. zar treba zaliti Velju posle svega, pa kum mu je gangster Adzem.

  3. Petar permalink

    Kako je moguće da dr. Đorđe Bajac operiše telohranitelja Zorana Đinđića 12. marta 2003 ako su mu bile polomljene ruke i noge januara 2003. – kako je moguće da se nakon preloma obe ruke i noge nakon samo dva meseca toliko oporavi da može da vrši operacije?!?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: