Skip to content

Boža Maljković, Canetov olimpijski ljubimac

21/02/2017

maljkovic-afp-jpg

Više od tri decenije Boža Maljković neguje animozitet prema Dušanu Ivkoviću. Sportski rivalitet pretvorio se u ličnu i političku mržnju, koja je kulminirala nedavnim izborom suprotstavljenih opcija.

– Duda Ivković je podržavao Slobodana Miloševića, od njega je uzimao ordenje i sve ostalo što je mogao. Kad je Milošević pao, Ivković je prvi pretrčao u tabor Zorana Đinđića. Toliko o njegovom moralu – govorio je Maljković.

Iako u tome ima istine, ko je kakav vidi se danas, kad Ivković podržava proteste zbog zločina u Savamali i predsedničkog kandidata Sašu Jankovića, a Maljković Vučića.

– Vučić zna da meni ništa ne treba. On ne može ništa da mi da što ja nemam. Prema tome, to je odnos uvažavanja, ogromna radna energija koju vidim kod njega. I, zasada, neću učestvovati u kampanji, ali ću glasati na izborima za Vučića – tvrdio je pred prošle izbore trener, koji je obogatio istoriju hrvatske košarke.

Maljković je evropske titule osvajao sa splitskom Jugoplastikom, francuskim Limožom i grčkim Panatinaikosom. Veći deo karijere proveo je u španskim klubovima, a vodio je i rusku Lokomotivu Kuban i zagrebačku Cedevitu. Značanije veze sa srpskom košarkom ima samo preko ćerke Marine i pobratima Nebojše Čovića, kome je pomogao da preuzme Crvenu zvezdu.

Takav, Boža je, pod stare dane, postao simbol srpskog beščašća. Sve što je stekao (stanove u beogradskoj Knez Mihailovoj, u Parizu, Atini, Marbelji…), stekao je na najpošteniji način, isključivo zahvaljujući rezultatima vlastitog rada. Ogromno bogatstvo, kojim je obezbedio sve svoje potomke, nikada nije ulagao u Srbiju, nije se otvoreno bavio politikom (samo jednom je, na nagovor kuma Aleksandra Tijanića, odradio neki posao za Bogoljuba Karića i Vojislava Koštunicu, o čemu će biti više reči u nekom sledećem tekstu), teško stečeni uticaj koristio je samo da bi pomogao mnogim kolegama.

Onda se promenio. Kao jedan od najbogatijih građana Srbije pristao je da podrži Vučića, koji otima penzije i plate, zakida na pomoći porodiljama, šalje izvršitelje da plene šporete i televizore prezaduženoj sirotinji, rasprodaje državnu imovinu, policijom i fantomskim eskadronima ruši tuđe kuće i teroriše svakog ko mu se suprotstavi.

– Podržavam Vučića jer je pomogao da hala „Pionir“ dobije ime po mom učitelju Aci Nikoliću, a ne zbog toga što mi Demokratska stranka nije dozvolila da uzmem jedan lokal od 18 kvadrata u centru Beograda – priča Maljković, lažima otkrivajući pravi motiv za svoju transformaciju u ovo što je postao.

Pošto je odustao od trenerske karijere, prohtelo mu se da bude predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. Dobio je Vučićevo obećanje, pa se obradovao. Radost je trajala dok se za istu funkciju nije kandidovao Ivan Todorov, aktuelni potpredsednik OKS i predsednik Džudo saveza Srbije.

Po Statutu OKS samo Todorov je zadovoljavao uslove konkursa za funkciju predsednika. Čim je zakazana izborna sednica Skupštine OKS, svestan da se nalazi pred porazom, Maljković je skinuo masku i pokazao pravo lice. Pred istim prijateljima, kojima je do juče s ponosom pokazivao sms poruke Aleksandra i Andreja Vučića, počeo je da ih najbrutalnije ogovara.

Naravno, Vučić je odmah obavešten o Maljkovićevoj izdajničkoj šaptačkoj diverziji. Kako on reaguje u takvim slučajevima videlo se na primerima Boška Đukanovića i Nikole Selakovića, koji su o diktatoru govorili istinu u kafani. Ugledni lekar Đukanović najuren je iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i proglašen državnim neprijateljem broj 1. Selaković je ostao bez ministarske funkcije, ali bar nije provlačen kroz medijsko blato, pa je opet upotrebljiv.

Iako je bio spreman da i na Maljkovića istrese osvetnički bes, Vučić je morao da proguta pljuvačku. Tako mu je naredio Maljkovićev intimus Stanko Subotić.

– Boža mora da bude predsednik Olimpijskog komiteta, ti smisli kako – stiglo je naređenje iz Ženeve.

Gde Cane okom, tu Vučić skokom.

Skupština OKS-a je otkazana na zahtev Fudbalskog saveza, dakle Slaviše Kokeze. U istoj kuhinji pripremiće se promene Statuta, kako bi se stvorili uslovi da Maljković dobije ono što mu je Cane obećao.

Briga Vučića za Olimpijski komititet i Maljkovića, njegova muka se zove Ivan Todorov. Ne zbog džudo-veština, nego zato što je zamenik direktora Bezbednosno-informativne agencije. Todorov ima pristup svim kompromitujućim informacijama o poslovima, provizijama, tenderima, „Asomakumu“, tučama na beogradskom „Riveru“ i u novosadskom „Pleju“, zoljama u Jajincima… Osim pristupa, Todorov ima i načine da upotrebi ta saznanja.

Canetovom voljom, Vučić je prinuđen da rizikuje u sukobu s Todorovom. Ako se ne nagode, prštaće na sve strane. Ko misli da je Todorov bezopasan, neka pita njegovog arhineprijatelja Ljubišu Buhu Čumeta, čim izađe iz zatvora. No, to je Vučićev problem, koji ne zanima Subotića i njegovog olimpijskog mezimca Maljkovića.

knjige-oglas

 

Advertisements

From → Uncategorized

One Comment
  1. Perun permalink

    Gospodine Popoviću,
    lepo/dobro je što vas imamo, da vas nemamo mora li bi vas klonirati…)))

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: