Skip to content

Ko je kriv za smrt male Anđele?

15/07/2017

bunčić tanja

„Kamenom smrskao supruzi glavu pred troje dece“, „Ženi smrskao glavu pred sinovima“, „Zaklao ženu i dete“, „Zadavio sina, nožem izbo bivšu ženu i ranio troje“…

Novinski naslovi o stravičnim zločinima potresli su javnost i otvorili pitanje odgovornosti socijalnih službi i drugih državnih institucija. Mediji će se tim temama baviti još neki dan, onda će se sve nastaviti po starom. Građani će zaboraviti imena ubica i žrtava, a socijalni radnici, sudije i tužioci nastaviće po ustaljenim običajima, da otaljavaju posao i stvaraju uslove za buduće zločine.

Koliko su beznadni pokušaji da se reši problem nasilja u porodici najjasnije se vidi na primeru Anđele Bunčić, deteta čije ubijanje je trajalo četiri i po godine. Isto toliko vremena je proteklo od njene smrti, a sud i danas progoni novinare koji su pisali i objavili informacije o tom slučaju.

Hronologija tragedije izgleda ovako:

Dnevni list „Pravda“ objavio je 8. decembra 2008. tekst „Zaposleni u Centru za socijalni rad sprečili zločin – majka pokušala da obesi dete“. Autorka Milijana Stojanović, dopisnica iz Paraćina, opisala je kako je radnica Centra za socijalni rad iz Svilajnca u redovnoj kontroli zatekla dvogodišnju Anđelu sa konopcem oko vrata. Sumnja je pala na njenu majku Tanju Bunčić, koja je desetak meseci ranije već pokušala da je ubije, navlačeći joj jastučnicu preko glave. Pokušaj ubistva je prijavljen policiji, a protiv Tanje Bunčić je podneta krivična prijava, ali tadašnji tužilac Aleksandar Petrović je obustavio istragu s obrazloženjem da nema elemenata za pokretanje krivičnog postupka protiv majke, iako su lekarski izveštaji govorili drugačije.

Na osnovu izveštaja lekara specijaliste, br. Protokola 2653 od 30. oktobra 2007, iz Zdravstvenog centra Ćuprija, iz Ambulante za dečju hirurgiju, utvrđeno je da je 13-mesečnu Anđelu socijalna radnica Jelena Rajačić zatekla kako spava sa navučenom jastučnicom preko glave, kao i da je primljena na lečenje sa hematomima po licu i telu, sa tragovima sasušene krvi ispod nosa i ojedima ispod donje usne.

Sporne navode, osim „Pravde“, objavili su list „Politika“ i Televizija B92, a reagovao je i Miroslav Brkić, tadašnji pomoćnik u ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Aleksandar Petrović je zahtevao da se objavi demanti, što je učinila samo „Pravda“, posle čega je on tužio samo „Pravdu“, novinarku Stojanović i glavnog urednika, dakle mene.

Postupak u beogradskom Višem sudu vodio je Predrag Vasić, koji je u startu izvršio krivično delo falsifikovanja službene isprave, lažirajući dostavnicu koju sam, prema njegovim tvrdnjama, „lično potpisao“ prilikom prijema tužbe. U krivičnom delu podržala ga je sudija Gordana Komnenić, tadašnja zamenica predsednika suda. Protiv njih dvoje podneo sam krivičnu prijavu Republičkom javnom tužilaštvu. Prijava je odbačena kao neosnovana, a do danas nisam dobio odgovor koje istražne radnje je Tužilaštvo preduzelo. Za utehu, kriminalci na sudijskim funkcijama Vasić i Komnenić su nestali iz predmeta, ali njihov posao je završio saučesnik u izvršenju krivičnih dela sudija Ivan Jovičić.

Jovičić je 12. juna 2014. godine potpisao presudu kojom je kaznio koleginicu Stojanović i mene da solidarno platimo 200.000 dinara naknade zbog povrede časti i ugleda tužioca Petrovića. U izreci presude Jovičić nijednom rečju nije objasnio u čemu je moja krivica, niti ga je zanimalo što je Apelacioni sud u Kragujevcu Petrovićevu privatnu tužbu, s istim navodima, odbacio kao neosnovanu. Predmet je trenutno pred Apelacionim sudom u Beogradu, sve stranke su uložile žalbu, čak i tužilac, koji zahteva da mu se isplati svih 300.000 dinara, koliko je procenio da košta njegov ugled. I, tu nije kraj. Zamenica predsednika Višeg suda Svetlana Aleksić mi je pre neki dan poslala dopis u kome mi preti kaznom od 30.000 dinara ako nastavim da iznosim istinu o ovom postupku i krivičnom delu koje je izvršio sudija Vasić, a koji su podržale njegove kolege Komnenić i Jovičić.

No, sve to nije bitno u odnosu na tragediju male Anđele.

Da podsetim, sudija Vasić je lagao da sam tužbu primio 4. decembra 2012. Lagao je, totalno nezainteresovan za najvažnije u ovom sporu, za dete koje je umrlo 21. januara 2012. godine.

Kad je pronađeno, telo Anđele Bunčić, nije imalo ni deset kilograma. Lekari su utvrdili da je devojčica umrla od upale pluća i zapaljenja gušterače, kao posledica dugotrajnog iscrpljivanja organizma, a veštak je u sudskom postupku rekao da je Anđela bila toliko neuhranjena da su joj nedostajali masno tkivo i mišići, zbog čega su se pojavila koštana ispupčenja, dok su kukovi i ostali zglobovi bili nepokretni bar dva meseca.

Anđela nije imala šanse da preživi. Njena smrt se ne pominje u presudi zbog teksta, kojim smo četiri godine ranije ukazali na opasnost koja joj preti. Čovek koji je 2008. odustao od istrage protiv njene majke traži maksimalnu odštetu za svoje duševne bolove, a sudije mu pomažu falsifikujući sudske spise, zainteresovani za pravdu i istinu koliko i za davno sahranjeno dete.

Bez savesti i odgovornosti, opskurni pojedinci iz državnih institucija stvaraju uslove za nasilje u porodici, za zločine koje će izvršiti neka sledeća Tanja Bunčić, neki Milan Lovrić ili Marko Nikolić. Javnost će se zgražavati nad „monsturmima“,  sudije će avanzovati (Vasić u Apelacioni sud, Jovičić u Visoki savet sudstva“) i sve će se nastaviti kao i pre.

 

Advertisements

From → Uncategorized

Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: