Skip to content

LEČIĆ: Ubica medija, brutalniji od Vučića

06/08/2017

lečić kurir o gušenju medija

Aleksandar Vučić je u pravu kad Branislava Lečića naziva nesrećnikom. Tačno, Lečić je nesrećan po mnogo linija, a najviše po tome što liči na Vučića.

Kao ministar protiv informisanja u crno-crvenoj ratnoj vladi Mirka Marjanovića, Vučić je, strasno i agresivno, predvodio hajku na Slavka Ćuruviju i njegove novine „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“. U progonu je zloupotrebljavao policiju i pravosuđe. Montorao je sudske postupke, lično je izdavao naloge ko će i za šta da optuži nepodne medije, koji sudija će da vodi postupak i kakvu kaznu će da izrekne. U poslednjem činu tih morbidnih predstava, kad izdavač ne bi mogao da plati drakonsku kaznu, potpisivao je rešenja o plenidbi imovine i zabrani rada redakcije. Bez obzira na sve, Vučić se bar trudio da zločin uvije u zakonske oblande. U tome se razlikuje od Lečića.

Kao ministar protiv kulture i informisanja u DOS-ovoj vladi, šest dana posle ubistva Zorana Đinđića, Branislav Lečić je zabranio rad dnevnog lista „Nacional“.

lečić zabrana nacionala

„Zbog više tekstova u kojima se govori o razlozima za proglašavanje vanrednog stanja i primeni mera u vanrednom stanju“, naveo je Lečić u objašnjenju zabrane, o kojoj je obavestio Betu i Tanjug tri sata pre nego svoju žrtvu.

– „Nacional“ je zabranjen jer postoji osnovana sumnja da su članovi njegovog upravnog odbora povezani sa zemunskim klanom – dopunio je svoju laž dan kasnije, 19. marta 2003. u intervjuu Studiju B.

Lečić je potpisao rešenje u ubistvu jednih novina, a nije se ni potrudio da objasni u čemu je njihova krivica i koji tekstovi su sporni. Koliko je brutalan i primitvan  prevarant najbolje potvrđuje činjenica da „Nacional“ nije ni imao upravni udbor, pa njegovi nepostojeći članovi nisu mogli da budu povezani s bilo kim. I od tog detalja postoji još teži dokaz Lečićevog monstruoznog diletantizma. U rešenju ne pominje „Ekskluziv“, magazin koji je radio u okviru iste izdavačke kuće, pa su se dželati iz UBPOK-a, koji su dobili nalog da unište „Nacional“, našli u čudu, nisu znali šta da rade s novinama, koje je Lečić propustio da targetuje za likvidaciju.

Uzalud je Lečić kasnije glumio nevinost, tvrdeći da su ga Beba Popović, Čeda Jovanović i Goran Vesić naterali da zabrani „Nacional“. Iako ne treba sumnjati da su ga ta trojica ekstremista iskoristili da obavi prljav posao, to ga ne abolira od odgovornosti.

Beba, Čeda i Vesić, tada Đinđićevi, danas Vučićevi saradnici-kriminalizatori, imali su mnogo motiva da se osvete „Nacionalu“. U tim novinama svakodnevno su raskrinkavane njihove veze sa surčinsko-zemunskom mafijom i brojne korupcionaške afere u kojima su oni nosili glavne uloge. Da u „Nacionalu“ ništa drugo nije objavljivano osim kolumne Danice Drašković bilo bi dovoljno da se oni razjare. U svakom tekstu ona je vrtela istu mantru o „žutim beretkama“, koje štite Legiju, Spasojevića, Čumeta i ostale mafijaše, vođe Miloševićevih eskadrona smrti.

Dok je „Nacional“ na naslovnoj strani objavljivao da su Legija i Spasojević obične jajare, lideri DOS-a cupkali su na Bajaginom novogodišnjem koncertu u Kuli uz stihove „ba-ba-ba-bam, neću ništa da znam“, a Lečić se javno divio šarmu i harizmi komandanta JSO. Kad je Legija poslao Đinđića u Aleju velikana, njegovi politički zaštitnici su odlučili da ubiju novine u kojima su ofirani.

lečić fame

Metak je ispalio Branislav Lečić.

– Nema Lečića čega da bude sramota – poručio je pre neki dan Lečić svom moralnom dvojniku Vučiću.

Treba mu verovati, on ne zna za sramotu. Uostalom stid, i kad bi ga imao, ne bi bio dovoljan, treba da odgovara za zločin koji je izvršio. Nažalost, zasad, u Srbiji u kojoj on, takav, može da bude potpredsednik Demokratstke stranke, koja sebe predstavlja kao najozbiljniju alternativu naprednjačkom kartelu, Lečić može da se opravdano nada da su svi zaboravili sve, pa i to da su on i Vučić 2009. zajedno posećivali redakciju „Kurira“, kako bi ga podržali od političkog progona.

– Gušenjem medija ubijaju nam decu – kaže ubica koji je ugušio „Nacional“, dokazujući da je u patološkoj patetici prevazišao čak i Vučića.

PS

U „Dnevnom telegrafu“ bio sam pomoćnik glavnog urednika, a u „Nacionalu“ glavni urednik. U tri poslednja meseca Ćuruvijinog života, svakodnevno sam razgovarao s njim, pripremajući biografsku knjigu „Poslednja ispovest – Oni ne praštaju“. Objašnjavajući ko i kako ga progoni, Ćuruvija je opisao i tadašnjeg ministra protiv informisanja:

– Vučić je beznačajan, on je obični kurton, koji će biti odbačen posle upotrebe…

Danas se vidi, pogrešio je. Umesto Vučića opisao je Lečića.

 

Advertisements

From → Uncategorized

Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: