Скочи на садржај

Dveri: Anatomija samouništenja (1. deo)

10/08/2018

bosko-obradovic-sabac-savez-za-srbiju-2018-08-01jpg

Boško Obradović je uveo Dveri u Savez za Srbiju i isterao ih s političke scene. Samouništenje, izvršeno 28. jula, na sednici Glavnog odbora u Čačku obradovalo je pedesetak pretendenata na poslaničke mandate i ogorčilo većinu članova i glasača.

Upokojenje najjače patriotske stranke organizovano je u tragi-komičnom stilu komunističkih kongresa. Posledice su tragične, sve ostalo je komično. Odluka je doneta i pre sednice, o čemu svedoči najava šabačke debate predstavnika Saveza za Srbiju u kojoj je naveden i Obradović. Diskusijom je rukovodio Jugoslav Kiprijanović, malo ženstveniji i mnogo rigidniji od Maje Gojković. Na kraju, nedostatak glasova, potrebnih za pristanak na koaliciju, Obradović je nadoknadio kreativnim tumačenjem stranačkog Statuta.

Kao što Aleksandar Vučić izdaju Kosova pravda brigom za budućnost Srbije, tako je Boško Obradović obrazložio potrebu za ulaskom u Savez. Ipak, Vučić je pošteniji, on za propast optužuje političke vođe, od kneza Lazara do Vuka Jeremića, a Obradoviću je kriv narod.

– Birače upošte ne interesuje ideologija, oni se ni u šta ne razumeju, jednostavno se menjaju kako vetar duva. Kao što nijedna nova politička opcija neće sa nama, jer smo mi već isprljani, isklevetani, naša karijera je, maltene, da kažem, poistovećena sa karijerom oprobanih, drugih tipova koji su već bili na vlasti. Neće mnogi sa nama, jer smo im mi balast, bez obzira što nismo bili na vlasti. Ja sam, prosto, izgubio veru u tu vrstu našeg biračkog tela, ali i tu vrstu naših, da kažem, da će nam pasti sa neba, da kažem, genijalna stvar koja će ubediti Srbe da smo mi najbolji narod planete. Možda sam u to izgubio veru, ako je to tačno, onda je to gde sam se umorio, da kažem, i krenuo linijom manjeg otpora – objasnio je Obradović zašto je odlučio da otkači glupe birače i krene svojim putem.

Dobro ga je razumeo doskora nabliži saradnik Srđan Nogo.

– Ja sam u Dverima jako dugo. Jeste frustrirajuće. Ono što Boško kaže: „Pa šta još da uradim, samo da se zapalim“. Frustrirajuće je, ali moramo istrajati, jer bez velike žrtve nećemo ništa moći da uradimo. Ali, ja zaista verujem da politička prostitucija nije rešenje – rekao je Nogo i istakao da Dveri neće imati mnogo benefita od ulaska u Savez za Srbiju:

– Ja bih voleo da smo uzeli novac, lakše bismo radili, onda bih mogao i da razumem vas koji ste za Savez. Mi ćemo, kako nam je rečeno, imati samo trošak oko tog Saveza, nekih 500 evra, minimum, moraćemo mesečno da plaćamo taj Savez. I, nemojte da zaboravite na onaj emotivni deo. Jer, kao što je naša rasprava emotivna, i birači su emotivni. Nemamo čega da se stidimo. Možda i imamo, ali to neka ostane naša mala tajna, nas koji smo bili u starešinstvu, kako su Dveri ušle u politiku i zašto? Ali, od tada sve se vraća na tog nesrećnog Mikija Rakića, iako je on mrtav.

Nogo nije objasnio ulogu pokojnog Rakića.

Drugi govornici bavili su se drugim, značajnijim pokojnicima, od kneza Lazara i Njegoša, do Gavila Principa. U toj disciplini blistala je prof. dr Tamara Milenković Kerković, koja je odrecitovala skoro pola „Gorskog vijenca“, naričući nad slamkom međ vihorove i plemenom koje mrtvijem snom spava. Na naučnoj osnovi objasnila je zašto đavo „nit ore, nit kopa, već udara tamo gde smo najtanji“ i čime se bave đavolje sluge. U tom nadahnuću, Lazarevom kletvom zapretila je svima koji se protive saradnji sa Savezom za Srbiju.

– Sabranje je jedini put koji je moguć i ja ću glasati za ovaj Savez. To je Srbija koja svoju braću miri i ne deli, to je Srbija koja ima sinove i kćeri, a ne sluge i podanike i to je Srbija u kojoj je na prvom mestu Srbin, a ne član ove ili one stranke. Na onima koji su izdali kneza Lazara ostala je kletva naroda. Ostaće i na onima koji su Murata proglasili za junaka i kažu da je Kosovo izgubljeno. Čestiti knez dobro je znao i ko ga u boju čeka i sa čime raspolaže i na koga se može osloniti. I najveće moguće žrtve je istrpeo, ne odričući se sabornosti – rekla je prof. dr i, za kraj, odrecitovala optimistične stihove Majakovskog: „O, ne govori da spasenja nema, ne gubi se sred očaja svog, što je noć tamnija, svetlije su zvezde, što je tuga dublja, to je bliže Bog“.

Dragan Dželetović, član Izvršnog odbora, sve uz pozdrav „Pomaže Bog, braćo i sestre“, mudro i iskreno je priznao da nije „fan Dragana Đilasa“ iako se zovu isto.

dželetović wp

– Međutim, tog mog imenjaka Đilasa je u martu, na izborima u Beogradu, legitimisao narod koji je glasao za njega, skoro 20 procenata – pohvalio je Dželetović Đilasa i, poput Obradovića, krivicu svalio na „slepce“ koji nisu hteli da glasaju za Dveri:

– Gomila Srba danas ne može da prepozna našu priču, da je vidi, prosto duhovno su slepi i to je tako. Ali, mi moramo da dođemo do tih ljudi, uz određene principe. Koji su to principi? To su ovih 30 tačaka Saveza za Srbiju.

Dželetović je iskoristio priliku i da objasni nacionalističke zablude koje zastupaju dverjanska „braća i sestre“, koji se zaklinju u kneza Lazara i Gavrila Principa.

– Jedan Stefan Lazarević je ratovao za Bajazita, koji mu je možda i ubio oca. I taj Stefan Lazarević, njegova vladavina je na kulturološkom i duhovnom planu, sačuvala srpski narod, da pretraje ovih 4-5 vekova. I jako je važna još jedna stvar, pucanj Gavrila Principa. On za mene jeste junak i mi moramo da negujemo svest o njemu i da ga veličamo na svaki mogući način, ali da Gavrilo nije pucao tog dana i da smo rat izbegli na jedno 20 godina, mi danas verovatno ne bismo imali Albance na Kosovu i imali bi Južnu Srbiju, tj. Makedoniju kao integralni deo srpskog naroda – genijalno je Dželetović opisao zasluge turskog vazala Stefana Lazarevića i krivicu atentatora Principa.

Ko je pomislio da od toga ne može da se kaže ništa gluplje u odbranu teze o potrebi ulaska Dveri u Savez za Srbiju, pogrešio je. Šampionsku titulu u besmislu osvojio je Borko Puškić, predsednik Izvršnog odbora i član Predsedništva Dveri. On je priču upotpunio primerima „najvećeg evropejca“ apostola Pavla i prostitutke Marije Magdalene.

– Samo bih da podsetim na par stvari koju većina vas zna i bolje od mene, jer sam ja mali čovek i mali hrišćanin, ali sam hrišćanin i čovek sam. Da li znate ko je prvi ušao u raj. Razbojnik je prvi ušao u raj. Da li znate ko je bio prvi u redu apostola Hristovih? Ljudi koji su bili raslabljeni, ljudi koji su bili prosti, ljudi koji su bili grešni. Zamislite jednog Pavla, koji je, političkim jezikom rečeno, bio najveći evropejac, pa je od Savla postao Pavle. Ako imate u vidu da je Marija Magdalena bila to što je bila, danas jeste to što jeste i biće u večnosti. Ako imamo u vidu s kim je Hristos opštio, ja mislim da mi nemamo pravo, kao jedan hrišćanski i politički pokret, da nemamo komunikaciju i saradnju sa nekim ljudima. Ovde je suštinska stvar da li imamo poverenje prema Bošku Obradoviću – istakao je Puškić u prvoj verziji „Jevanđelja o Boškiću“, novom mesiji koji pristaje da sarađuje sa razbojnicima, evropejcima i kurvama iz Saveza za Srbiju.

(Sledeći deo: Šta dverjani kažu o lopovu Đilasu, Vuku Jeremiću-Saksu, NATO Borku i ostalim liderima Saveza za Srbiju)

 

Advertisements

From → Uncategorized

Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: