Скочи на садржај

Ćuruvijino jato u Vučićevom gnezdu

22/01/2019

curuvija

Aleksandar Vučić je naneo nesagledivu štetu Srbiji. Uništio je sve čega se dohvatio, privredu i državne institucije, pa i medije. Ipak, u tom zlu ima i nešto dobro – raskrinkao je samozvane nezavisne novinare i medije. Na njegovom snegu, svi su pokazali trag.

U gomili političkih konvertita ističu se njihovi medijski pandani. Neke od njih, Vučić je iskoristio za pranje savesti zbog zločina nad Slavkom Ćuruvijom.

U predigri za pravosudni igrokaz, koji ima za cilj da zauvek spere odgovornost za hajku na vlasnika “Dnevnog telegrafa”, Vučić je angažovao Verana Matića. Dok je bio direktor B92, Matić je uživao ugled i poverenje američkih službi. Kad se na tom putu, ne svojom voljom, pojavio Ćuruvija, Matić mu je postavljen za mentora. Uveo ga je u društvo “stranih plaćenika”, upoznao ga s Raselom Džonsonom, Jiržijem Dinzbirom i ostalim belosvetskim supervizorima. Iako je bio odlično obavešten o torturi nad Ćuruvijom i njegovim novinama, kad je postavljen na funkciju paradržavne institucije Komisije za istraživanje ubistava novinara, Matić je naprasno zaboravio na Vučićevu ulogu u tom krvavom piru.

matić veran i vučić

Zataškavanjem Vučićevog zločina i saradnjom u pripremi montirane optužnice protiv osumnjičenih za ubistvo vlasnika DT-a, Matić je postao saučesnik. Nije jedini. Njegov primer sledili su mnogi bivši Ćuruvijini saradnici.

Dok je trajala hajka na “Dnevni telegraf” i “Evropljanin”, Ćuruvija je imao podršku Aleksandra Tijanića. Zajedno su napisali proročki tekst “Šta je sledeće, Miloševiću”, koji i danas može da se čita kao dijagnoza tragičnog stanja Srbije; sve je isto, samo nema Miloševića, a ima Vučića. Kad je Vučić izdao nalog da se zatvori redakcija “Dnevnog telegrafa”, pod policijskom pratnjom poslednji su iz nje izašli Ćuruvija i Tijanić.

– Rupama u glavi, Ćuruvija je ispunio rupe u biografiji. Plašim se da će se isto dogoditi i meni – rekao je Tijanić na sahrani svog saborca.

Pošto nije imao dileme oko toga da li je ubistvo Ćuruvije naručila i izvršila država, Tijanić je pobegao iz Srbije. Na bezbednom, u Banjaluci, u “Nezavisnim novinama” objavio je tekst o Aleksandru Vučiću.

– Imajući na umu da je po novinarskoj vrednosti mali ministar Vučić tek treći novinar u sopstvenoj familiji – iza majke i žene – i da ga je dečji otpor prema njima naterao da im postane ministar, ne dozvoljavam prijateljima da njega gade ili ozbiljno insistiraju i shvataju. Nije Vučić, sekretar vojvode od Karlobaga, Virovitice i Ogulina i najpoznatiji klon onog lažnog profesora Pravnog fakulteta u Prištini, koji je sa Kosova utekao ne održavši nijedno predavanje – nije, dakle, Vučić kriv što u Srbiji niko ne zna gde se okončava paleozoik, a gde počinje Ministarstvo informisanja. Niti, pak, taj novinar u prednacrtu, snosi odgovornost za fakat da nije jasno gde se završava njegov idol Šešelj, a odakle počinje on sam. To je nemerljivo tragična pozicija za mladog čoveka čija inteligencija već dugo prezire njegov sopstveni karakter. Njegova uloga ne dobacije ni do prezira, ona je za sažaljenje! Na pravljenju Vučića bila je angažovana povelika grupa stvaralaca. Njegov imunološki sistem trajno je oštećen, nije uspeo da se suprotstavi idolopoklonstvu, magičnoj privlačnosti diktature, uživanju u sistemu socijalnog sadizma i sopstvenoj korupciji. Za svaku od ovih oblasti on je izabrao svog tvorca i predao mu se dušom i telom. Tako je, u moralnom smislu, Vučić pretvorio sebe u teglicu sa senfom. Svi su u njega, po potrebi, umakali svoju viršlu: Vojvoda, Toma Nikolić, Mirko Marjanović, julovci, slobisti, policajci – napisao je istinu Tijanić u maju 2000. godine.

Vučić mu to nije oprostio. Na osvetu je čekao punih 12 godina. Kad je već bilo očigledno da SNS dolazi na vlast, Vučić je svima pričao kako će mu prvi potez biti da najuri Tijanića iz RTS-a. Međutim, smislio je veću pakost. Umočio je u njega svoju viršlu i ostavio ga da se doživotno bruka u direktorskoj fotelji.

tijanic-vucic

Kad je đavo došao po svoje, Tijanića je nasledio Dragan Bujošević, glavni urednik “Evropljanina”. Na tom radnom mestu sprovodi sve ono za šta je nekad optuživao Vučića. Opoziciju je najurio iz javnog servisa i zabranio kritiku i istraživanje svih tema kojima režim nanosi štetu državi, počev od prodaje Kosova i Metohije, preko korupcionaških afera poput  “Beograda na vodi”, pa do političkog i batinaškog nasilja koje režim sprovodi nad svima koji misle drugačije. Bujošević toliko marljivo vrši svoj cenzorski posao da ne propušta nijedan detalj koji bi mogao da zasmeta vođi. U skladu s Vučićevom tvrdnjom da “Srbija nema ništa, ni metar, na Kosovu”, nedavno je cenzurisan i direktni prenosu dočeka odbojkaške reprezentacije, koja je osvojila titulu svetskog šampiona.

– Hvala na podršci, što ste verovali u nas, jer ovo zlato je i vaše. Pozdrav i za Republiku Srpsku, Crnu Goru i šaljem svu ljubav ovog sveta za Kosovo – rekla je reprezentativka Milena Rašić, ali to nisu moglo da se čuje na RTS-u, da ne zasmeta šefu Vučiću.

U naprednjačkom gangu dobro se snašao i Ivan Radovanović, bivši zamenik glavnog urednika “Dnevnog telegrafa”, danas nezvanični savetnik gospodara Vučića i kolumnista njegovog nedeljnika “Ekspres”. Radovanović se nemilosrdno, s dobrom dozom cinizma i samokritike, obračunava s bivšim kolegama, koji ukazuju na medijski mrak.

– Kada pogledam tu bujicu samosažaljivog kukanja zbog raznih “pritisaka” na profesiju, položaja celokupnog novinarstva i svog tog oplakivanja i cmizdrenja nad sopstvenom sudbinom, koje, pri tom, prate i histerični pozivi u pomoć, pitam – zašto sada plačete, kao žene, nad nečim što niste znali da branite, kao muškarci. I zašto oplakujete nešto što ste sami sahranili? Zašto patetični žal za nečim što ste sami i oprali, do neprepoznatljivosti, da skroz izbledi, a zatim i beskrupulozno prodali, svakome ko da i mrvicu? – tvrdi Radovanović.

To mu se retko dešava, ali u pravu je. Kao on, o prodaji za mrvice sve zna i  Ljiljana Smajlović. Koketirajući između vlasti i savesti, Smajlovićka je prihvatila Vučićevu ponudu da, po drugi put, bude postavljena na mesto glavnog urednika “Politike”. Izdržala je koliko je mogla, a onda je, opet, napustila “Politiku”, kao i Matićevu paraudbašku komisiju za pranje prošlosti, ali ostala je na usluzi Vučiću. Optužnicu protiv četiri pripadnika DB-a, osumnjičenih za ubistvo Ćuruvije, koju je po Vučićevom nalogu montirao Miljko Radisavljević, osporila je Branka Prpa, jedini svedok ubistva. Prpu su odmah kompromitovali naprednjački bilteni, ali niko tako prljavo kao Smajlovićka. Od tog manira nije odustala do danas. I pre neki dan objavila je nadahnut hvalospev vođi, tobože šokirana “kako je moguće da je Vučić prvi lider Srbije koji je imao političku volju da pokrene istragu o ubistvu Ćuruvije sa mrtve tačke”. Naravno, ona zna da nije u pitanju politička volja, već skrivanje tragova. Tačno je da Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica i Boris Tadić nisu pokrenuli istragu s mrtve tačke, ali nisu ni montirali optužnicu.

bujošević i ekipa dt preletačevića

Sve to zna i Olivera Zekić, bivša novinarka “Dnevnog telegrafa”, koja je u kobno vreme, dok je Vučić stezao omču oko Ćuruvije, održavala vezu između njih. Ćuruviji je prenosila Vučićeve pomirljive poruke, čime je amortizovala njegov strah za goli život. Evo, 20 godina kasnije, Ćuruvija je na jednoj parceli na Novom groblju, a Zekićka u REM-u štiti gazdu Vučića.

Ćuruvijina žrtva je bila uzaludna. On je izrešetan, a 20 godina kasnije, njegovi najbliži saradnici služe njegovom političkom, policijskom, pravosudnom i medijskom dželatu Vučiću.

knjige narudžbenica

 

From → Uncategorized

Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: