Скочи на садржај

Šešelj, klovn krvavih ruku

24/04/2020

tabloid za wp

Iako je napustio politiku i postao rijaliti starleta, Vojislav Šešelj nastavlja po starom. Laže, vređa i preti. Dobro dresiran, ujeda svakog na koga ga napujda aktuelni gazda Aleksandar Vučić. Sad, iz batajničke kućice, preko skajpa, laje na Milovana Brkića, glavnog urednika Magazina Tabloid. Raspada se od raka, koji mu razjeda svih 160 kg žive vage, ali još priziva nasilje i zlo. Preti hapšenjem i streljanjem, „preventivnim merama“ protiv svakoga ko kritikuje njegovog gospodara.

U srpskom društvu opstali su mnogi simboli tragične prošlosti, ali nijedan nije mračan kao Vojislav Šešelj. Njegova biografija i politička karijera predstavljaju tužni herbarijum svih uzroka katastrofalnih poraza koji su naneli trajnu štetu Srbima i Srbiji. Šešelj, kao reprezentativni primerak savremenog srpskog beščašća, sadrži osobine koje su u odlučujućoj meri uticale na dramatičnu propast naroda i države.

Večiti talac svakog vladara to je dokazao i poslednjim brutalnim napadom na slobodu mišljenja i izražavanja. Postupio je po naređenju i nasrnuo na Milovana Brkića, koji je u intervjuu TV Slaviji izjavio da građani imaju prirodno pravo da likvidiraju diktatora. Jake reči, naročito kad su izvađene iz konteksta, mogle bi da uznemire neku tananu dušu filantropsku, ali ne i vojvodu od zarđale kašike, koji je sve što ima, a ima mnogo, stekao na tuđoj nesreći,

– Brkić preti maloletnoj devojčici i sinu Vukanu koji ima samo dve godine. To je monstruozno! Trebalo je odmah da bude uhapšen. Ovo je ozbiljna stvar. Bes me neki uhvatio zbog toga. Država mora da reaguje. Kada se preti maloletnom detetu, mora se sankcionisati osoba koja to radi. Sasvim je realno da opozicija pravi spiskove za hapšenje, pa onda treba da napravimo trku, ko će koga pre da uhapsi ili strelja, onda ću ja da uvedem preventivne mere – zapretio je Šešelj, nervozan kao pudlica u doba teranja.

Vučić je kampanju pokrenuo preko Šešelja, da bi je raširio kroz svoje medije, dnevne listove Alo i Kurir i nedeljnik Afera. U skladu s definicijom organizovanog kriminala, uz vlast i medije, takva kompromitujuća akcija ne može da prođe bez učešća parapravosudnih odreda. Zadatak da napadne glavnog urednika našeg Magazina izvršilo je tzv. Udruženje sudija i tužilaca Srbije.

– Ustav Republike Srbije, kao i čitav niz međunarodnih i evropskih deklaracija i konvencija, isključivo garantuje pravo na život, kao osnovno ljudsko pravo, tako da apsolutno nema govora o tome da bilo koji građanin ima pravo da liši života drugog građanina, te da je plasiranje ovih teza, naročito tokom vanrednog stanja, izuzetno opasno i krajnje neprihvatljivo – navodi se u saopštenju UST, koje je potpisao tužilac Nenad Stefanović.

Uvlaženi tužilac, verovatno, i ne zna da postoji Univerzalna deklaracija Organizacije ujedinjenih nacija, koja u članu 35 građanima i narodima garantuje pravo na pobunu protiv vlasti koja krši ljudska prava. A, diktator Aleksandar Vučić upravo to radi. Kršenjem Ustava Republike Srbije, na koji se poziva tužilac Stefanović, Vučić je uveo vanredno stanje, suspendovao Narodnu skupštinu i zarobio sve građane. Pod izgovorom da se bori protiv pandemije korona virusa, predsednik države svakodnevno izlazi iz ustavnih ovlašćenja, a kritičarima preti da će otvarati nova groblja za desetine hiljada mrtvih. Državni tzv. Krizni štab stotinama hiljada građana šalje preteće sms poruke u kojima najavljuje da će ih snaći „italijanski i španski scenario“. Kao da postoji nešto gore od Vučićevog „srpskog scenarija“, u kome psiho-fizički bolesni vojvoda preti hapšenjem i streljanjem, a njega citira tužilac.

Umesto da postupa po krivičnim prijavama koje su već podnete protiv Vučića zbog širenja panike, tužilac izvršava naloge diktatora. Tužilaštvo nije reagovalo ni zbog Vučićevog javnog kršenja mera Vlade Republike Srbije, pošto nije otišao u obaveznu samoizolaciju po povratka iz inostranstva. Najviši državni funkcioneri i režimski mediji vode stravičnu kampanju protiv građana Srbije, koji su se i pre vanrednog stanja vratili kući, a niko ne sme i ne može da preti pomahnitalog diktatora, koji je posle puta u Mađarsku opušteno nastavio da ignoriše uredbe koje je sam doneo.

Sve razmere politikantskog licemerja i zloupotrebe položaja predsednik Udruženja sudija i tužilaca pokazao je povikom na glavnog urednika Magazina Tabloid, imitirajući Šešelja. Onog Šešelja, koji je javno pretio da će se osvetiti deci Aleksandra Vučića.

U novembru 2014. godine, Vučićev bilten Informer objavio „saznanje“ da je Šešelj svojim stranačkim saradnicima poručio da, po povratku u Srbiju, neće da se leči, već da ima samo jednu želju – da se osveti.

– Rekao je da njemu život više nije važan i da je ispunio svoju misiju pobedom nad Haškim trubunalom. Šešelj ima samo jednu želju, da se osveti Tomi i Vučiću za izdaju. Doslovce mi je rekao: „Osvetiću se Vučićevoj deci i Tominim unucima“ – rekao je za Informer „jedan od najviših funkcionera SRS-a“.

šešelj osvetiću se vučićevoj i tominoj deci informer 27.06.2014.

Na Šešeljeve pretnje Vučićevoj tada maloletnoj deci i unucima Tomislava Nikolića niko nije reagovao. Niko, osim Vučića. On je znao kako da ga disciplinuje.

– Šešelj je makijavelistički lažov i palanački politikant sa ostrašćenim psihološkim sindromom začetim negde u zatvoru. Takav čovek, psihološki i kulturno hendikepiran, ne zaslužuje ničije poštovanje već žaljenje – napisao je u NIN-u Vojin Vuletić nakon što je napustio funkciju zamenika predsednika Srpskog četničkog pokreta.

Vuletić je bio beogradski intelektualac i iskreni antikomunista. On je stvorio prvo Srpski slobodarski pokret, zatim i SČP. Za frontmena je izabrao sarajevskog komunističkog disidenta, koji je već privukao pažnju medija. Kad je video s kim ima posla, Vuletić je organizovao izbore u SČP, na kojima je Šešelj smenjen. Međutim, akcija je propala. Šešelj je imao manje glasova, ali više batinaša. Bejzbol palicama, metalnim šipkama i lancima rasterali su normalne ljude i napravili mesta za Šešelja.

Kad je Vučić došao u Srpsku radikalnu stranku, Vuletić je već bio upokojen, i to pod misterioznim okolnostima, kao i mnogi drugi bivši Šešeljevi saradnici. Iz priča retkih prvoboraca iz SSP i SČP, Vučić je saznao na šta je Vuletić mislio kad je za Šešelja govorio da ima “ostrašćeni psihološki sindrom začet negde u zatvoru”.

– Vuletić nije iznosio istinu. Nije tačno da je Šešelj u zeničkom zatvoru služio kao devojka nekom Jašaru. Nije ga kavao Jašar, nego Mehmed – tvrdio je kasnije Vučić.

Šešelja nije otišao u zatvor zbog politike, nego karaktera. Početkom osamdesetih godina prošlog veka, kao najmlađi doktor nauka u SFRJ, Šešelj je mislio da mu je samo nebo granica. Zadovoljio je sve uslove za uspon u komunističkoj nomenklaturi: radničko poreklo, staž u partiji, učešće u omladinskim radnim akcijama, idolopoklonički odnos prema drugu Titu i nabujale ambicije, čije zadovoljenje je poverio Udbi. Sudbinu je poverio Miodragu Parežaninu, udbašu starog kova.

Drugu Miži dao je sve što je trebalo. Cinkario je studente i profesore Pravnog fakulteta u Sarajevu, robinu i komšije. Dobro se snašao i u ulozi provokatora na političkim i književnim tribinama koje su organizovali tzv. unutrašnji neprijatelji. Željan dokazivanja, Šešelj se neoprezno upustio i u akciju podrivanja statusa Hamdije Pozderca, visokog funkcionera Saveza komunista. Po pripremljenom scenariju, napao je kolegu Branu Miljuša, koga je optužio da je falsifikovao magistarski rad. Prava meta je bio Miljušov mentor Pozderac.

Šešelj nije sumnjao u uspeh spletke sve do 1985, dok u sarajevskom Okružnom sudu nije slušao izricanje presude, kojom je kažnjen sa osam godina robije. Dok je, sa suzama u očima, stajao u sudnici, shvatio je da se Mižo Parežanin preigrao, nije bitno da li slučajno ili namerno, da bi ga žrtvovao. Stari udbaš je nestao iz službe, a mladi je odveden u Zenicu, na odsluženje kazne.

U zatvoru se, izložen psiho-fizičkoj torturi, brzo snašao. Dosledan samo vlastitim interesima, bez mnogo femkanja pristao je na sve što je vlast tražila. Umesto Parežanina, na vezi ga je držao izvesni Nikola Kapor. Drug Nidžo je sredio da Šešelju kazna bude smanjena sa osam godina na 22 meseca. Obezbedio mu je povlašćeni tretman u zatvoru, prebacio ga je u biblioteku, gde je imao bolje uslove za rad nego u kući svojih roditelja. Za svaki slučaj, kako bi ga držao na kratkom povocu, Kapor je izmislio ili dozvolio da se proširi trač o Šešeljevim nestašlucima sa nekakvim Jašarom. Iz te priče kasnije je nastao mit o “crvenoj vojvotkinji Vojislavi”, no to nije bitno za ovu temu.

Analiza te fingirane transformacije objavljena je nedavno u knjizi Ivana Ivanovića “Smežurano udbaško mudo – Vojislav Šešelj”. Predsednik Srpskog narodnog pokreta “Naši” razbio je mit o Šešelju kao antikomunisti i nacionalisti i dokazao da se radi o višedecenijskom saradniku Službe državne bezbednosti. “Udbaški šešeljevski nacionalizam je skup najgorih osobina koje se mogu izvući iz jednog naroda i suštinski gledano to je antisrpska pojava, koja tera svakog iole časnog čoveka da ga bude sramota što je pripadnik srpskog naroda”, tvrdi Ivanović.

Da bi realizovao plan Udbe da kompromituje političke protivnike Saveza komunista, Šešelj je preuzeo obavezu da se infiltrira u disidentske krugove. Sa statusom žrtve komunističke diktature, to mu nije bilo teško.

Jednog dana javila mi se telefonom Šešeljeva majka Danica i rekla da Voju u zatvoru strašno biju, da su mu prsti skroz plavi od udaraca i da je u očajnoj situaciji. Odmah sam pozvao Kostu Čavoškog i ubrzo zatim reagovao je Odbor za zaštitu slobode i prava građana na čijem čelu je bio Dobrica Ćosić pismima bosanskom i jugoslovenskom predsedništvu. Posle toga Voju su prebacili u zatvorsku biblioteku i položaj mu je znatno popravljen – opisao je Slobodan Inić jedan primer pomoći „mladom, nepravedno utamničenom humanisti“.

U Šešeljevu odbranu ustali su svi jugoslovenski liberalni krugovi, čak i zagrebački disidenti iz Hrvatskog filozofskog društva. Od torture partijskog aparata Šešelja su u Beogradu energično branili Dobrica Ćosić, Dragoljub Mićunović, Vojislav Koštunica, Slobodan Selenić, Matija Bećković i mnogi drugi. Kad je, prepariran, pušten s robije, preselio se u Beograd. Neko vreme je spavao u kući Dobrice Ćosića, a Vuk Drašković mu je finansijski pomagao štampanje brojnih pamfleta. Čim je izvukao političku i materijalnu korist, Šešelj se spasiocima zahvalio na svoj način.

– Neprijatelji srpskog naroda su Amerika, Evropska zajednica i Nemačka, a izdajnici su Matija Bećković, Slobodan Selenić i Borislav Mihajlović-Mihiz. Oni su, kao i Dobrica Ćosić, beogradski masoni, koje je probudila Amerika i stavila u svoju službu – tvrdio je Šešelj.

Kuma Vuka Draškovića, koji mu je krstio sina Nikolu, proglasio je „novim Vukom Brankovićem“, stranim plaćenikom, narkomanom i političkim komandantom ustaško-balijskih neprijatelja srpstva. Za Dragoljuba Mićunovića je tvrdio da je bio staljinistički siledžija koji je seljacima čupao brkove i jahao popa. Koštunicu je javno opisivao kao perverznjaka, sodomistu koji svojim mačkama vadi zube kako ga ne bi povredile dok ga oralno zadovoljavaju.

Na isti način obrušavao se i na prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Kad je osnovao Srpsku radikalnu stranku, Šešelj se predstavljao kao monarhista. Na naslovnoj strani stranačkog biltena “Velika Srbija” stajao je grb s krunom, a govore je završavao sa “živela kraljevina Srbija”. Tako je bilo u prvoj fazi, dok nije oko sebe okupio iskrene monarhiste, koji su obnovu kraljevine shvatali kao povratak korenima i definitivni raskih s tekovinama komunizma. U sledećoj fazi, Šešelj je dobio zadatak da kompromituje tu ideju i njenog reprezenta princa Aleksandra.

– Usrani princ oko sebe je okupio budale koji su se nazvali „krunskim savetom“. To je krivično delo kojim se krši Ustav. Srbija je republika, a onaj debil Karađorđević nije krunisan. Nijedan monarhista ne može da prođe psihijatrijski pregled – urlao je Šešelj 1992. u Skupštini Srbije.

Kao svog kandidata za kralja Srbije istakao je “naslednika loze Nemanjića” Alekseja Drugog Romanova Dolgorukova, zvanog Aleksis Anžujski, inače belgijskog državljanina rođenog u Zairu. Šešelju nije smetalo što je Aleksis zbog prevara osuđivan na zatvorske kazne u Belgiji i Španiji. Nezvanično krunisanje je održano u madridskom motelu “Monte perdido”. Aleksis je dobio obećanje da će doći na srpski presto, a Šešelj je dobio lentu Reda malteških vitezova. Sprdnja je uspela, Srbima se zgadila priča o obnovi kraljevine, stekli su utisak da im je lepše s dvorskim ludama na političkoj sceni.

Šešelj se još žešće obračunao sa četničkim pokretom, koji je obrukao na najsramniji način – vlastitom pojavom. Taj zadatak je izvršio na Vidovdan 1989, kad ga je  Momčilo Đujić promovisao u vojvodu. Pravi vojvoda, već u poznim godinama, dozvolio je sebi slabost da poveruje Šešelju. Dao mu je 150.000 dolara, kupio mu Bosovo odelo i skupe Martid cipele. Nije dugo prošlo, pokajao se. Đujić je oduzeo Šešelju čin vojvode, a ovaj ga je optužio da je ucenjeni senilni starac, koji se plaši da će ga Amerikanci izručiti Hrvatskoj zbog ratnih zločina iz Drugog svetskog rata.

šešelj i đujić

I ta šarada je završena loše po četnički pokret, dobro za Šešelja i Udbu. Takva sudbina zadesila je sve i svakoga ko je imao bilo kakav kontakt sa Šešeljem. Gde god je branio Srbe, danas njih nema. Dizao je granicu od Karlobaga do Virovitice, sad su na njoj zatravljeni grobovi naivnih nesrećnika koji su mu verovali. Kao što je Hrvate klao zarđalim kašikama, Amerikance je na Kosmetu mlatio bejzbol palicama. Kao što je tokom “Oluje” bombardovao Zagreb, Beč, London i Rim, tako je Teslinim tajnim oružjem obarao “avakse” i “tomahavke”. Rezultat je bio isti. Šešelj je pobedio, Srbija je ostala bez Kosova. Radikali nisu uspeli da odbrane “kolevku srpstva”, ali oslobodili su čak 34 stambene jedinice u Beogradu, u koje su se smestili stranački junaci – Toma Nikolić, Aleksandar Vučić, Dragan Todorović, Zoran Krasić i ostali paraziti. Sad, kad njegov gazda Vučić tvrdi da na Kosmetu nema “ni metar srpski”, vojvoda poslušno ćuti.

Ceo tekst pročitajte na sajtu Magazina Tabloid

https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=465&cl=09

From → Uncategorized

Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: