Скочи на садржај

Belivuk: Vučić vodi rat protiv mene

11/11/2022

Veljko Belivuk negira navode iz optužnice koja ga tereti za seriju ubistava, prodaju droge i druga krivična dela. Belivuk je u Specijalnom sudu rekao da Aleksandar Vučić vodi rat protiv njega, da preko medija i na druge načine vrši pritisak na tužioce, sudije i svedoke u postupku K-Po1 121/2021, pred sudskim većem kojim predsedava sudija Vinka Beraha Nikićević. U svojoj odbrani Belivuk ističe da Tužilaštvo za organizovani kriminal „nema nikakve dokaze“, pa zato koristi „fotošopirane fotografije“ iz „Skaj“ aplikacije i lažne iskaze okrivljenih svedoka.

Na početku pripremnog ročišta, 8. marta 2022. godine, Belivuk je zatražio izuzeće tužilaca, a sudiju Beraha Nikićević pozvao je da napusti predmet ako ne može da se odupre pritiscima Vučića.

Predsednik veća: Dobro. Da li još se neko javlja za reč od branilaca? Optuženi? Znači samo molim vas vezano za izuzeće. Vi znate da mora da se obustavi rad čim je podnet zahtev za izuzeće.

Optuženi Veljko Belivuk: Dobar dan.

Predsednik veća: Dobar dan.

Optuženi Veljko Belivuk: Da se uključi treba. Jel masku skidam, ne skidam?

Predsednik veća: Možete ako Vam je zgodnije da govorite, malo je spustite.

Optuženi Veljko Belivuk: Kad već imam ovu kako se zove.

Predsednik veća: Samo ću Vas zamoliti da se predstavite zbog snimanja.

Optuženi Veljko Belivuk: Naravno. Veljko Belivuk. Jel treba još nešto od generalija ili?

Predsednik veća: Ne treba ništa, samo ako je vezano za zahtev za izuzeće.

Optuženi Veljko Belivuk: Jeste, tako je.

Predsednik veća: Da ga upotpunite.

Optuženi Veljko Belivuk: Vezano je, znači prvo želim da kažem da se priključujem svemu što su advokati rekli i da ću dodati ja još par stvari.

Znači, pre nego što krenem u ovaj postupak želim da Vam kažem da su, to jest da je Saša Ivanić tužilac radio brojne pokvarene i protivzakonite stvari i radnje. Zbog toga tražim njegovo izuzeće i da se sam tačnije izuzme. Znači to što je on radio očigledno, da li je i drugi tužilac Zoran Babić učestvovao svesno to ne znam, ako jeste zamolio bih ga da ustane da se izvini svim prisutnima ovde i da traži svoje izuzeće. Ako to ne urade ja im garantujem da ćemo u narednim nekim ročištima, da ih raskrinkamo do kraja svaku sitnicu koju su radili i da će onda oni ovde da stoje i da im njihovo opravdanje da su oni samo radili svoj posao i slušali pretpostavljene neće biti dovoljan.

Saša Ivanić je zajedno sa svojim pretpostavljenima, znači ja neću biti dugačak evo Dejan Lazarević možda će se nešto spomenuti slično ali…

Predsednik veća: Znači samo nešto novo molim Vas.

Optuženi Veljko Belivuk: Da, da novo je u principu. Znači, on je svojim pretpostavljenima i vrhom MUP-a ozvučio te prostorije. Znači, nama zakon nalaže da imamo pravo na poverljiv razgovor sa advokatom. Ja preko godinu dana nemam prava na poverljiv razgovor. Neću navoditi detalje, to je već Dejan uradio ima ih još mnogo. Prostorija je vrlo mala, akustična je, sve zvoni, a to ko upravlja tim aparaturama da može da se čuje kako dišemo. Saša Ivanić je znači takođe zabranio da prisustvujemo i mi, a i naši advokati saslušavanju drugih okrivljenih svedoka takozvanih isto ovih oštećenih, a nas nije saslušao za sva krivična dela koja nam je stavio na teret. Gore od svega ovoga što sam nabrojao je to što je na totalni kriminalan način, znači ja ne znam dal treba da ga zovem tužiocem ili kriminalcem pretio, uslovljavao ostale osumnjičene koji su iza mene, primoravao ih da priznaju dela koja nisu počinili i nama da pripišu oni neka dela kako bi nas jelte osudili. Stavlja ih u izolaciju po lažnim izgovorom da imaju koronu, znači falširali su izveštaj, znači sarađivali su i sa nekom lekarskom ordinacijom, kojom nemam pojma to će se utvrditi. Zato što onda oni nisu mogli da imaju kontakt sa svojim advokatima i sa porodicom. Dve nedelje je vršena danonoćno tortura na njima i vikendom. Naši advokati vikendom ne mogu nas da vide, on može i vikendom da zove ove. Nisu samo Hrvatin i kako se zove Spasojević primoravani, bilo ih je još. I na njih je vršen pritisak, al ovi ostali su imali srce znate, nisu bili devojčice i nisu ispunjavali osnovni zahtev, a to je da budu bolesni, dal zdravstveno dal psihički. E, pa pošto na njima nije uspeo, uspeo je na ovoj dvojici ili njima dvema, svaka mu čast na tome. Znači, izvinite samo sekund ovo je malo. Ja sam više puta iznosio odbranu kod oba tužioca, znači i kod jednog i kod drugog, ne može jedan da kaže da se vadi sad na onog drugog. Definitivno sam obrazlagao neke detalje vrlo bitne, oni su maksimalno profesionalno uradili sav taj posao i ne mogu da grešim dušu, stavili su sve u fijoku. Sve su sakrili lepo, prikrili da bi zaštitili svoje šefove jer su se bojali šta će se desiti ako se ispita i jedna, jedina stvar koju sam ja rekao, a ne njima je lakše bilo da se to sakrije, da zaštite svoje šefove i da se nadaju da će to da prođe, što bi rekao ovaj stručnjak da se sakriju pod kamen i da čekaju da bura prođe. E, pa trebaće im vala veliki kamen za ovo što su uradili. Ivanić tužilac, ako ima obraza i ako ima mozga sam će se izuzeti iz ovoga. Jer zna šta će slediti. Zna da će da dogura ovde. Ja sam gledao razna suđenja.

Predsednik veća: To ste već rekli, nemojte da se ponavljate, dajte recite…

Optuženi Veljko Belivuk: Ne ponavljam se, ne ponavljam se…

Predsednik veća: Koji su još razlozi za izuzeće…

Optuženi Veljko Belivuk: Ja samo moram da mu kažem da ga podsetim šta treba pošto, on je ubeđen da je zaštićen, da ga štite Vučić, Vulin, država, SBPOK, ja ne pričam o fizičkoj zaštiti, znači ne pretim mu nikakvom fizičkom merom, al` će dogurati ovde, stajaće ovako ovde, pa ćemo …

Predsednik veća: Dobro. Jel` imate još nešto da dodate?

Optuženi Veljko Belivuk: Imam, imam. Imam da Vam predložim nešto, to je vrlo bitno…

Predsednik veća: Recite.

Optuženi Veljko Belivuk: I ovo je nešto što, što do sad mislim da nikad niko nije uradio, ne niko, jeste radio, al` ja nisam radio. Znači predlažem Vam da se ovi ljudi oslobode, da se pušte kućama jel` oni nemaju veze sa ovom optužnicom. Ovo je rat protiv mene između države, saću …

Predsednik veća: To nije sad za ovu fazu.

Optuženi Veljko Belivuk: Samo sekund, imam poentu. Znači ovo je rat između države, između Aleksandra Vučića i mene, u to je uključio Marka Miljkovića i onda sve ove mučenike, a ja Vam sad kažem, ako prihvatite da ih pustite ja ću prihvatiti da uradim nešto što nisam nikad bio, to je da budem cinkaroš, da budem svedok saradnik i da priznam sve o Savamaloj, o Oliveru Ivanoviću, o Cvijanu.

Predsednik veća: Dobro. Optuženi, da završimo sa time, to nisu razlozi za izuzeće sad što Vi govorite, znači konkretno zašto, razumete, ovo nije sad faza… Ajmo po redu.

Optuženi Veljko Belivuk: Evo obratiću se Vama samo evo onda više namam šta da kažem za njega…

Predsednik veća: Izvolte. Izvolte.

Optuženi Veljko Belivuk: To jest za njih. Vas pozivam da ako iz nekog razloga ne možete i ne želite objektivno da nam sudite, ako nećete moći da izdržite pritisak koji će da krene na Vas u trenutku kad budete napustili ova vrata danas, molim Vas recite to odmah, uzmite bolovanje ili neki drugi razlog, nemojte da krećemo u ovo… Ja Vam garantujem…

Predsednik veća: Na kakav pritisak? Ne razumem.

Optuženi Veljko Belivuk: Kakav pritisak? Pa nije, sada ću da Vam kažem, nije ovaj srčani, al` imaćete i onaj od strane države, od strane Ivanićevih pretpostavljenih, od njih ćete imati pritisak, a videćete. Ja Vam garantujem s naše strane, dlaka s glave ne može da fali, niko Vas neće pritiskati, niko neće vršiti uticaj na nas… na Vas. Molim Vas ako ćete suditi fer i korektno po zakonu, ajde da sudimo, ako ne, ako ne možete da izdržite pritisak od strane Vučića, molim Vas da odma batalimo ovo i da ne ulazimo u to, nek` se drugi neki sudija postavi tu i nek` se on se bakće s tim.

Predsednik veća: Dobro. Hvala Vam. Možete se vratiti na mesto.

Optuženi Veljko Belivuk: Ništa, hvala Vama.

Evo kompletnog transkripta audio zapisa Belivukovog iskaza, koji je dao na pripremnom ročištu 7. septembra 2022.

Optuženi Veljko Belivuk: Dobar dan sudija.

Predsednik veća: Dobar dan.

Optuženi Veljko Belivuk: Veljko Belivuk. Jel` mogu ja da počnem, ja ne bih tražio da sednem, ja bih samo tražio da čitam pošto je malo onako obimnije, pa bih kao tužilac što je mogo da čita i ja da iskoristim tu priliku da ne bih nešto propustio, zaboravio ili izneo kako nije trebalo.

Samo momenat, evo ovako, u potpunosti osporavam pravnu kvalifikaciju i činjenični opis optužnice. Vidite i sami da tužilaštvo nema nikakve dokaze u ovom predmetu, iz tog razloga koristi operativna saznanja od Europola. Fotošopirane fotografije, navodno iz telefona sa Sky aplikacijom, pokazivanje putanje kretanja mobilnih telefona bez i jednog dokaza ko je vlasnik tih telefona, s tim što samo tužilaštvo navodi da su okrivljeni uzimali telefone jedni od drugih, tako da je tu zbrka svesno napravljena od strane tužilaštva da bi se obrazlagale praznine i neslaganja optužnice.

Tužilaštvo se poziva na međunarodnu pravnu pomoć i neko bi možda pomislio da je ona zakonito pribavljen dokaz i bez obzira na to koliko puta tužilaštvo je izgovorilo tu neistinu, činjenica jeste da je sve u vezi sa tom međunarodnom pravnom pomoći nezakonito protivpravno, u najboljem slučaju sporno. Europol sa središtem u Francuskoj bez ikakvih zakonskih ovlašćenja i odobrenja prisluškuju kako oni kažu potencijalne teroriste, izvršioce teških krivičnih dela i to šalju u preko sto zemalja isključivo kao operativna saznanja, ne ulazeći u to ko su lica koja putem Sky aplikacije komuniciraju, ko koristi telefone. Da li su fotografije na tim Sky aplikacijama originalne ili fotošopirane, i sami znamo koliko je tehnologija napredovala i šta se sve može napraviti uz pomoć naprednih programa.

Tužilaštvo i samo zna da te informacije dobijene od Europola i nazovi međunarodne pravne pomoći iz Francuske ne mogu koristiti kao zakonito pribavljeno dokazno sredstvo u krivičnom postupku, pa su zbog toga pribegli taktički da te pribavljene fotošopirane fotografije izbace u javnost i na taj način izvrše pritisak na okrivljene i uz pretnje doživotne robije na njih da zaključe sporazum o svedočenju i postanu okrivljeni saradnici.

Vidite sudija, tužilaštvo, a posebno Saša Ivanić ima vrlo čudan običaj da izvodi okrivljene iz njihovih ćelija bez obaveštavanja njihovih branioca, pogotovo u večernjim časovima i vikendom. Sa jedne strane im maše tim protivpravno pribavljenim fotošopiranim fotografijama i preti doživotnom robijom, a sa druge strane im ponudi da nauče tekst, iščitaju ga, isterete sve i svakoga za koga im to tužilaštvo kaže i time stiču priliku da postanu svedoci saradnici i odu kući na nanogicu. U psihologiji svakog živog bića je da ide linijom manjeg otpora, da će učiniti sve pa i slagati zašto da ne, da spasi sebe, a to tužilaštvo odlično zna. O načinu rada Tužilaštvo za organizovani kriminal govorio je i član Visokog saveta sudstva advokat i poslanik Vladimir Đukanović, pa ću ga sad citirati, on to nije govorio za ovaj slučaj, drugi slučaj je u pitanju, ali je obuhvatio i celo Tužilaštvo za organizovani kriminal, znači citiram ga: „Nije to prvi slučaj nažalost i to baš pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, veoma često možemo da se mi kao advokati suočimo sa tim da se razni predmeti vode na vrlo poseban način i da se ti dokazi pod znacima navoda prikupljaju na vrlo čudan način, eto u najmanju ruku sporan. Generalno se pojavila praksa u tužilaštima da namerno drže nekoga pitaj boga koliko u pritvoru ili ga tako cede ili maltretiraju dok nekoga ne dovedu u fazu da prizna i šta jeste i šta nije i onda kada neko ne viđa porodicu i najbliže članove familije, onda ljudi uhvate priznaju i šta jeste i šta nije, i gotovo čitav postupak ode u drugom smeru i ako ćemo takav način da dolazimo do istine, mislim da to nije u redu, ali nažalost se to dešava i mislim da je to jako jako loša praksa“, kraj citata.

Imamo situaciju da navodni izvršioci krivičnih dela sede zajedno sa oštećenima, bez ikakvih pregrada i paravana, da oni za koje tužilaštvo tvrdi da su vršili najmonstruoznije zločine, mučenje, čupanje noktiju, peglanje peglom po telu i ko zna kakve još gadosti, idu kući. Oni odu kući sasvim normalno, provode vreme sa svojom porodicom, imaju obezbeđenje i platu. Da li je to Vama normalno? Meni nije. Da li iko misli da bi tužilaštvo i sud sklapalo takav sporazum sa takvim navodnim zverima i zlotvorima i pustili ih na slobodu. Ja mislim da ne bi. Pušteni su jer su pristali da lažu, izmišljaju svakojake fantazije i sve što ih tužilaštvo uči, ali samo s jednim ciljem osuditi Belivuka i Miljkovića, po svaku cenu. Čak se i ministarka pravde oglasila tim povodom u sredstima javnog informisanja, izjavila da ja i Marko Miljković možemo samo da dobijemo smrtne kazne. To je dva puta ponovila, tek treći put kad su je opomenuli ona je skapirala da ne postoji. Ja ne znam u kojoj zemlji je ona ministarska pravde ali u Srbiji nema smrtne kazne definitivno to treba svi da znaju, čisto da ih obavestim. Takva izjava kao i mnoge druge utiču na svakog ko je malo labilan, ako jedna ministarka pravde kaže da ćemo dobiti smrtne kazne, zašto bismo se čudili što su neki pristali da govore neistinu samo da bi izbegli to vešanje.

Nažalost mi okrivljeni i odbrana nemamo kapacitet da pariramo tužilaštvu. S jedne strane oni nude boravak u domu s porodicom, platu od države svakog meseca, minimalna kazna uz obećanje da će suđenje trajati bar 8 do 10 godina i da će vreme provedeno kod kuće na nanogici biti uračunato u kaznu, plus siguran uslov na 2/3 kazne što znači da će neki ići možda godinu ili dve u zatvor, a sa druge strane mi mučenici nudimo dug višegodišnji pritvor, odvojenost od porodice, pretnje doživotnom robijom i vešanjem zavisi koga pitate, otežani uslovi u pritvoru.

Kada sve ovo sagledamo vidimo mi okrivljeni i odbrana ne možemo da pariramo tužilaštvu takoreći smo u mat poziciji ali eto tako gledaju pesimisti, svako ko je slab ko je labilan, takvi govore neistinu i sede ovde pod klimom, a mi ostali smo tamo iza stakla, mi smo optimisti znamo da će ovo sve da prođe, da će da se okrene situacija, da ćemo dokazati nevisnost istinom.

Tužilaštvu kao da nije sve to dovoljno pa i pored sve raspoložive tehnike, tehnologije na stotine radnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, BIA-e i policije, primenjuju silu i pretnje ubeđujući okrivljenog Aleksu Šejića u SBPOK-u, da ne izgovaram svaki put Služba za organizovani kriminal mislim da oduzimam vreme bez potrebe, znači oni ga pritiskaju da izjavi ono što oni od njega traže, a što nema veze sa istinom, ili će ga u suprotnom daviti u jezeru Aca ciganlija, da će mu oduzeti braću od roditelja jer su maloletni, čak su ga skinuli golog i snimali telefonom. Sve će to Aleksa Šejić sam reći u svojoj izjavi, objasniti kako ga je inspektor Stolić tukao pesnicama u stomak, a vređao i pritiskao da ih posluša, Nevenko Marić, obojica radici SBPOK-a.

Vladimir Dimitrijević je uhapšen gde mu je prećeno višedecenijskom robijom i da će mu srušiti kuću porodičnu. Kako je on obično živo biće na tu ucenu pristaje to jest ponavlja zadati tekst da je sa mnom vršio krivično delo neovlašćene proizvodnje i staljanje u promet opojnih droga član 246 stav 5 KZ-a. Kako je Dimitrijević pristao i priznao to izmišljeno delo bez grama droge, pušten je na slobodu.

Zaboravio sam da napomenem da su određeni okrivljeni vođeni u izolaciju – pod znacima navoda, navodno da imaju koronu, da je bilo zabranjeno da ih porodica i branioci posećuju, ali su u tom istom periodu vođeni u tužilaštvo, čak su i snimani okrivljeni kad su davali izjave u to vreme kada su bili u toj izolaciji, navodno zbog korone. Sve se to dešavalo nakon podizanja optužnice i njenog potvrđivanja, po nečijem nalogu, a sud nam mora utvrditi i reći po čijem, ko je to vodio okrivljene u izolciju, dve i više nedelja, bez prava na posete rodbinske i advokatske, ali iste je vodio na razgovor u tužilaštvo, ko je primoravao okrivljene da otkazuje advokatska punomoćja. Odlagalo se pripremno ročište u tom intervalu kada su bili pregovori, dogovori, sve je to rađeno protivzakonito. Ja bih zamolio sud da nam odgovori na ove navode i pitanja, a sve nam to može pojasniti Nikola Spasojević samo je pitanje da li će. Ističem da su rešenja o prihvatanju sporazuma o svedočenju zaključeni između Tužilaštva i Hrvatin Bojana, kao i Tužilaštva i Nikole Spasojevića doneta na nezakonit način od strane ovlašćenih lica i da oni treba da sede u prostoriji gde sede sva okrivljena lica, a ne da sede sa oštećenima jer im tu nije mesto. Zašto su nezakonita rešenja i ne mogu se koristiti, imati pravnu snagu u ovom postupku, imate sve detaljno u zahtevu za izuzeće koje je na prvom ročištu izneo Dejan Lazarević advokat, tako da se ja tu ne bih ponavljao i trošio vreme.

Vidimo da je Tužilaštvo dobro proučilo sve naše zahteve i sve razgovore advokata one tajne mislim zagarantovane zakonom tajne, pa su odlučili da pored svih kako oni sami kažu neoborivih dokaza u vidu brojnih DNK tragova, dva svedoka saradnika u prvom trenutku, uzmu i naprave i trećeg, ali ovog puta na izgled po zakonu kažem, samo na izgled. Sa Lalićem su ispravili sve propuste na koje smo ukazali da su radili sa ovom dvojicom. Kada budemo poljuljali Lalićevo svedočenje izmisliće tužilaštvo i četvrtog, tačnije već ga pravi kao i svaki put. Krene prvo u novinama priča, mislim Tužilaštvo koje je mnogo ozbiljna stvar bi trebalo da bude Tužilaštvo za organizovani kriminal, a svedok saradnik treba da bude neko ko je zaštićen kao beli medved. Mi svaki dan imamo šta će Draganić reći, kako će reći i onda kad treba da dođe da ga vidi advokat i porodica da porazgovaraju s njim, oni kažu ima koronu, ponovo. Pri tom za koronu to smo gledali video sam u austrijskom parlamentu gde je poslanik sipao Koka-kolu u test i pokazo je pozitivno, znači verodostojnost tih testova je nula.

Vrhovni komandant Vučić i njegov vojnik Belivuk

Da se u ovom slučaju sve radi u najblažem rečeno sumnjiv način imamo gomilu primera. Jedan je primer pretres kuće u Ritopeku gde je rukovodilac uviđaja bio tužilac Saša Ivanić, među prisutnima pored advokata bilo je prisutno i pedesetak radnika SBPOK-a, ministar unutrašnjih poslova i njegovi zamenici, drugi rukovodioci i policajci. Kada su otvorena vrata takozvane skrivene prostorije pored forenzičara u tu prostoriju je prvo ulazilo lice u civilnom odelu bez ikakve opreme za veštačenje koje se na insistiranje advokata Dejana Lezarevića predstavio kao šef forenzike i nastavilo slobodno da šeta tom prostorijom, zatim su ulazili drugi policajci i ministar unutrašnjih poslova, kako je ko hteo. Da li je to rađeno da se zametne neki trag ili nešto drugo to ne znam ali se nadam da ćemo u toku postupka to utvrditi.

Takođe napominjem da su sve stvari, oružje, koje je nađeno u prostoru između garaže i skrivene prostorije stavljene na pod garaže, gde su svi učesnici ovog događaja se nalazili, uz mogućnost da se kašlje i kija i glasno govori tik iznad tih predmeta. Da li su ti DNK tragovi utvrđeni od strane veštaka da pripadaju NN osobama ili nekim poznatim osobama u daljem toku postupka bi trebalo da utvrdimo. Da je naša primedba na mestu govori najbolje broj uhapšenih pripadnika MUP-a, pogotovu pripadnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala i Bezbednosno informativne agencije. Govorim o periodu od našeg hapšenja 04.02.2021. pa do danas, ali i ubuduće. Neko od nas veruje da… izvinite, neko od nas očekuje da verujemo u njihove uviđaje, rezultate analiza, a oni sami sebi ne veruju, pritom većina tih uhapšenih pripadnika MUP-a je radila baš na ovom, našem slučaju za koji se ja sad nalazim ovde pred Vama, a ni jedan nije uhapšen zbog saradnje sa mnom, već zbog saradnje sa drugim kriminalnim grupama. Kao što je advokat Nikola Ristović već rekao, tražimo da se u dokaz uvrsti svedočenje forenzičara i veštaka sa mog prethodnog suđenja, poznatije kao „ubistvo na šinama“, pa ćemo videti kako to policija utiče na veštake i njihove nalaze. Kako se vrši nanošenje DNK nekog lica na neke površine ili predmete nenamerno od strane samih forenzičara, njihovom opremom i još dosta toga. Ako se 2017. nanosi DNK nenamerno ili namerno i uticali na veštake pripadnici policije, zamislite šta tek mogu danas da rade uz još savremeniju opremu.

Inače od 2007. pa do 04.02.2021. godine meni je DNK uziman četiri puta od strane policije, pa bih Vas pitao zašto nešto što je nepromenljivo za svako živo biće i kad Vas jednom unesu u sistem u njemu ostajete trajno zauvek. Zašto se meni uzima četiri puta sa dva štapića, ukupno osam uzoraka na srpskom što bi se reklo, i šta se radi s njim. Inače poslednji put DNK mi je uzet baš u SBPOK-u gde sam bio u svojstvu građanina par dana pre hapšenja, inspektor Stolić i Nevenko Marić koji su tome prisustvovali su odbili da mi kažu ili pokažu na osnovu čega dajem DNK. Na pitanje zašto četiri puta, moje pitanje zašto četiri puta dajem DNK rekli su mi kroz smeh da kad njima dam da sam završio sa davanjem zauvek.

Sudija vidite, tužilaštvo samo ne zna šta hoće, oni su nas zatrpali nekim DNK veštačenjima koja su odokativno, znači nisam brojao, ali odokativno rečeno 90% nekih NN lica. U nekih 8% slučajeva potpuno nebitna, kao na primer veštačenje mojih papuča iz putne torbe koju sam imao sa sobom kada sam uhapšen, gde su uspeli da dokažu da su moje papuče moje, kao i ostala garderoba, a onda su mi našli DNK na volanu u vozilu u kom sam uhapšen na mestu vozača. Ne znam čemu to sve treba da služi i kako to dokazuje neku krivicu sem da se zatrpa odbrana i sud da izgleda kao da su radili nešto. Za preostala dva procenta ćemo uz pomoć veštaka saznati i više detalja to jest da li je baš to tako kao što tužilaštvo tvrdi.

E sada ja sam ovde ubacio iza ovog proširenje, dve rečenice, da li mogu sad da iznesem da ne bi moro sledeći put da izlazim?

Predsednik veća: Za drugu optužnicu?

Optuženi Veljko Belivuk: Da, da.

Predsednik veća: Nemojte sada.

Optuženi Veljko Belivuk: Ne.

Predsednik veća: Nije pročitana optužnica, moramo formalni deo da završimo.

Optuženi Veljko Belivuk: Jasno, dobro, onda samo moram da preskočim taj deo, eto samo moram da preskočim taj deo, tako sledeći put iskoristiti to je bukvalno još dve, tri rečenice.

Predsednik veća: Da, imate pravo naravno.

Optuženi Veljko Belivuk: Inače ovo je prvi slučaj u našem pravosuđu gde sa pripremnim ročištem počinje istraga za ova krivična dela, a evo zašto je to tako, Tužilaštvo nije saslušavalo okrivljene u fazi istrage za sva krivična dela, a znamo da su u pitanju teška krivična dela koja se optuženima stavljaju na teret član 68 KZ.

Tužilaštvo advokate nije niti pozivalo, niti obaveštavalo, niti dozvoljavalo da prisustvuju saslušanju svedoka oštećenih, ispitivanju okrivljenih saradnika, advokati su pisali podneske, tražili, predlagali da se saslušaju okrivljeni za sva krivična dela za koja nisu saslušani ali bez ikakvih rezultata i odgovora. Zamislite situaciju gde sud donosi rešenje o potvrđivanju optužnice a da u fazi istrage okrivljeni nisu saslušani za najteža krivična dela pritom su dostupni sudu i tužilaštvu, nisu u bekstvu. U ovom predmetu se postavlja pitanje advokatskih poseta koje su nesporno što je i zvanično potvrđeno, slušane i snimane, rađeni su transkripti naših razgovora prilikom advokatskih poseta i to istog dana. O svemu tome odmah smo informisani i o tome obavestili sud i tužilaštvo ali bez ikakvih, ikakvih rezultata i reakcija nadležnih organa. Na advokatskim posetama smo ja i Marko Miljković odvojeno naravno, govorili sa advokatom Dejanom Lazarevićem kako je pretres stadiona dobro prošao i da ono najbitnije nisu našli, govorili smo na kojim splavovima i klubovima se nalazi sve i svašta i rezultat tog našeg testa su tri pretresa stadiona to jest restorana, naknadno posle našeg hapšenja, i kuhinje na stadionu, kao i raznih klubova i splavova. Svi ti pretresi su rađeni u roku od 20 sati najkasnije od tih naših advokatskih poseta po nalogu Tužilaštva. Na sve to sredstvo javnog informisanja je prikazao slike ubijenih ljudi uz komentar predsednika države i ministra unutrašnjih poslova da su to slike žrtava. E sad mi tih slika nemamo u predmetu, da Vas podsetim jedno je bilo lice sa istetoviranom nogom i rečeno je da je to navijač „Crvene zvezde“, a drugo je kako kažu obezglavljeno. Što se tiče sredstava javnog informisanja imamo situaciju da fotošopirane fotografije je Francuska poslala isključivo Tužilaštvu za organizovani kriminal koje niko od branilaca ne može da dobije, da ih mi imamo da ih analiziramo, već mora da se najavi, dobije dozvolu od suda, gleda ih u ovoj zgradi uz fizički nadzor službe obezbeđenja u nekom takozvanom kavezu, sad sve te fotošopirane fotografije imaju svi novinari, internet portali, pa bih voleo da nam Tužilaštvo objasni kome, zašto, na koji način i sa kojom namerom su dali iste i znaju li da će odgovarati za to krivično. Igrom slučaja u jednom od sudskih procesa u kojima sam tužio novinare za niz bljuvotina i laži koje su izneli o meni, Bogu dragom hvala imamo i vlasnika „Informera“ Dragana J. Vučićevića, koji je pred sudom rekao da on sve te fotografije ima u svom telefonu. To je isti onaj Dragan J. Vučićević koji je javno u sredstvima javnog informisanja čitao transkripte razgovora advokatskih poseta uz određene korekcije, moram to da navedem, uz objašnjenje da iako su ekskluzivno najavili puštanje tih snimaka to jest transkripata ne mogu da ih puste znate, ne mogu kaže jer bi time prekršili zakon ali da može da ih pročita. Ja znam da u ovom slučaju ništa nije normalno, niti po zakonu, ali sudija evo pitam Vas kako je to moguće da je snimanje… da je čitanje kako se zove, da je puštanje transkripata advokatskih poseta protivzakonito, a njihovo snimanje i čitanje potpuno zakonito. To bih eto voleo da znam i voleo bih da nam neko to pojasni.

Nismo dobili odgovor na pitanje kako je kada okrivljeni svedok Hrvatin Bojan lišen slobode, pod kojim okolnostima, koliko je i gde je bio zadržan pre davanja izjave u tužilaštvu, gde je boravio svo to vreme, sa kim je razgovarao i pregovarao, odakle mu sveske i beleške, zašto je čitao iz sveske kao ja sada što čitam, umesto da je davao izjavu kao što sam ja davao ispred tužioca. Obratili smo se sudu da odgledamo video i audio snimak davanja izjave okrivljenog saradnika Hrvatin Bojana onda smo dobili odgovor da ga nema, onda smo se, odmah smo predali zahtev u tužilaštvo, ali uzalud jer su advokatu Đorđu Tomiću odgovorili da nam to neće omogućiti uz osmeh i rečenicu „nula bodova“, šta god im to značilo. Takođe moramo utvrditi ko je Hrvatinu menjao advokate i ko mu ih je određivao.

Advokat Ivica Vuković rekao je advokatu Dejanu Lazareviću da je dobio punomoćje od porodice, ali da ga nisu pustili da brani i prisustvuje saslušanju okrivljenog svedoka Hrvatin Bojana. Tužilaštvo je saslušavalo svedoke okrivljene bez prisustva branilaca okrivljenih, kao da branioci mogu svedoke plašiti, vređati ili fizički napasti. Pravo advokata je da prisustvuje ispitivanju svedoka, da postavljaju pitanja u pravcu utvrđivanja činjeničnog stanja, pa i da postavi pitanje tužilaštvu ko je Radović Zdravko i zašto za Radović Zdravka i njegovu navodnu otmicu ispituje suprugu Radojević Zdravka. Tužilaštvo je ispitivalo i suprugu Veličkovića, ispitivanje je išlo u pravcu u tome se i uspelo, da se Vuk Vučinić izmenuje za krivca i da se već u fazi istrage dokaže njegovo učešće u otmici i odvođenju Veličkovića direktno u Ritopek, čak je i supruga Veličkovića prepoznala na slici Vuka Vučinića kao izvršioca krivičnog dela. Ako uzmemo u obzir ono što navodi tužilaštvo i ono što okrivljeni saradnik Hrvatin Bojan tvrdi onda se postavlja pitanje ko tu govori istinu, Tužilaštvo koje tvrdi da je Vuk Vučinić izvršio krivično delo ili Hrvatin koji tvrdi da je on izvršilac krivičnog dela, a verovatno ni jedan ni drugi ne govore istinu.

Mi sudija u ovom toku postupka moramo isticati razna razmimoilaženja između Tužilaštva i okrivljenih saradnika i utvrditi šta je istina, a šta nisu uspeli da usklade u svojim navodima, navešću za početak samo određene detalje i činjenice.

Okrivljeni saradnik Hrvatin nam reče, očigledno pod nečijem nalogu, da se mašina nalazila odmah čim se uđe u garažu, a pre skrivenog otvora, s tim što napominjem da kad se pogledaju gabariti mašine ona je jedno tri do četiri puta veća od tog skrivenog otvora i da nikako nije mogla da prođe kroz taj skriveni otvor i uđe u skrivenu prostoriju, dok nam Tužilaštvo tvrdi da se mašina sve vreme nalazila u skrivenom prostoru. Po verovatno istom nalogu i okrivljeni svedok Spasojević Nikola reče da se mašina nalazila čim se uđe u garažu, a ne u skrivenoj prostoriji.

Želim da napomenem da je tužilaštvo svesno i slobodno mogu reći namerno veštačenje DNK dalo u zadatak svim sudskim veštacima koji su za to osposobljeni i koji su angažovani do sad od strane suda, a sve u cilju da bi se odbrani omogućilo da angažuje stručne savetnike iz te oblasti. Smatram da to nije pošteno i profesionalno i time se onemogućava nama okrivljenima pravo na odbranu i pravično suđenje. Bez obzira na sve to, slušanje advokatskih poseta se i dalje vrši i zato tvrdim iz svih nabrojanih i navedenih činjenica da istragu onu koju zakon propisuje mi nismo imali, ni mi, ni branioci očigledno nismo moćni da u tom pravcu nešto promenimo ali eto zato hvala bogu je sud tu da obezbedi zakonitost postupka i to se nadamo od danas pošto na prvom ročištu ako se sećate javnost nije bila isključena iz… sačekaj da završim…, ako se sećate prvo ročište javnost nije bila isključena pa su slike mene i Marka kako oni kažu procurele u javnost, ja ne znam da iz ove sudnice može nešto da procuri sudija, taj dan je suđenje kasnilo jedno tri i po sata zbog pretresa i svega, te ozbiljnosti, pa je pitanje ako tako mogu mene da koga mogu da slikaju još i šta sve mogu i ko je to uradio?

Predsednik veća: Optuženi Belivuče, jel` imate još dosta?

Optuženi Veljko Belivuk: Imam.

Predsednik veća: Morali bi da prekinemo.

Optuženi Veljko Belivuk: Ništa…

Predsednik veća: Jedan od optuženih je tražio da ode do toaleta. Tako da ćemo mi u ovom momentu i odrediti pauzu.

Optuženi Veljko Belivuk: Važi.

Predsednik veća: Pa, Vi pozavršavajte sve što imate.

Optuženi Veljko Belivuk: Evo, samo da obeležim gde sam stao.

Predsednik veća: Sud donosi Rešenje – Određuje se pauza u trajanju od 30 minuta.

Predsednik veća: Možemo da nastavimo jel tako? Optuženi Veljko Belivuk neka izađe za ovu govornicu i neka nastavi sa svojim izlaganjem.

Optuženi Veljko Belivuk: Jel` treba ponovno predstavljanje ili samo da nastavim?

Predsednik veća: Ne, evo ja sam Vas predstavila, izvolte. Nastavite.

Optuženi Veljko Belivuk: Jasno, hvala. Sada bih prešao na navode tužilaštva koji su prezentovani sudu u toku ovog postupka. U toku istrage da tako kažem pod znacima navoda mi smo verovali tužilaštvu koje je jasno i glasno navodilo da je krivično delo na štetu Veličković Gorana učinjeno tako što je trećeg, naravno… tako što je 03.08.2020. godine Veličković namamljen da dođe u ulicu Višegradska i to ga je namamilo lice Vuk Vučinić. Zatim nam reče tužilaštvo da je Vuk namamio Veličkovića da uđe u vozilo marke „Smart“ i zatim ga je direktno odvezlo u ulicu Livadice broj 3 u Ritopeku. Gde smo ga ja, Marko Miljković i drugi članovi organizovane kriminalne grupe lišili života. Verovali smo tužilaštvu da se na kamerama vidi okrivljeni Vuk kako ide ulicom Višegradska, te da zajedno sa oštećenim Veličkovićem ulazi u „Smart“ i to na mestu vozača Vuk, a na mestu suvozača Veličković. Objasni nam tužilaštvo putanju kretanja „Smarta“ po auto-putu i van njega, odlazak „Smarta“ do kuće u Ritopeku, povratak „Smarta“ u Beograd sa Vukom na suvozačkom mestu i sud poverovao u sve to što je tvrdilo tužilaštvo, te odredi pritvor Vuku i mesecima se Vuk nalazio i sedeo u pritvoru. Dokaza protiv njega koliko hoćete, detaljnih i preciznih. I šta se onda desi posle toliko meseci, tužilaštvo reče ništa od toga nije tačno. Vuk nije namamio Veličkovića, Vuk nije vozio „Smarta“, ma Vuk nema veze s tim događajem i sud potvrdi sve to. I sad hoćemo li mi i dalje verovati tužilaštvu na reč ili nećemo? Šta je tužilac za organizovani kriminal radio u istrazi i zašto te zapisnike treba izdvojiti, sada ću navesti u nekoliko primera.

Prvi, prilikom lišenja slobode Nemanje Đurića, advokati Marko Janković i Dejan Lazarević pristupaju u SBPOK, potpisuju punomoćje, dobijaju rešenje o zadržavanju, a sutradan radnici SBPOK-a rade belešku da Đurić otkazuje punomoćje i to samo advokatu Dejanu Lazareviću, ali ne i Marku Jankoviću. Ali, pored toga ne pozivaju advokata Jankovića na saslušanje Đurića već pozivaju advokata po službenoj dužnosti koji treba navodno da prisustvuje nekom davanju izjave ili nekom priznanju. Kada advokat po službenoj dužnosti Jovandić vidi o čemu se tu zapravo radi i pored pretnji kojima je bio izložen od strane radnika SBPOK-a, pozvao je tužioca i saopštio mu da odbija da učestvuje u toj nečistoj radnji.

Drugi primer, hapse okrivljenog Šejića. Započinju psihičku torturu sa pretnjama da će ga daviti u jezeru na Ada Ciganliji, da mora da izmisli bilo šta i tereti bilo koga. On pristaje i lupeta da je za Tadića mešao neku drogu, vode ga u Tužilaštvo za organizovani kriminal i taman misleći da se spasao od policije i torture kaže istinu da nema veze sa bilo kojim krivičnim delom, ni sa Tadićem i određuje mu se pritvor kao sankcija za odbijenu saradnju sa SBPOK-om i tužilaštvom za organizovani kriminal. I dalje se vrši pritisak na njega da potpiše sporazum o priznanju krivice, ali vidim da im baš ne ide to. Zapisnik o ispitivanju u SBPOK-u nije pribavljen na zakonit način i zato ga treba izdvojiti iz spisa predmeta. E sad, šta rade, Tužilaštvo za organizovani kriminal posle pribavljanja iskaza na takav način kada se okrivljeni požale na rad policije i objasne šta je istina. Pita okrivljene da li su tada imali branioca, da li je bilo poverljivog razgovora, da li su potpisali zapisnik i da li su ga pročitali i tako dalje. To je isto kao da sad ja ovde evo pitam postupajuće tužioce da li je na njih neko vršio pritisak da opserviraju Vuka Vučinića, da ga prave, da utvrde njegovo kretanje, da mu dokažu izvršenje krivičnog dela, da supruzi Veličkovića pokažu njegovu fotografiju, da traže određivanje pritvora za Vuka, da se više meseci drži u pritvoru. Da li ih je neko pritiskao da to rade, da li su imali pomoć policije, da li su imali svu tehniku i tehnologiju i šta je to uticalo na njih da promene svoj stav o Vuku, a tako su mu potpuno dokazali radnje izvršenja krivičnog dela koje mu stavljaju na teret i tako dalje, i tako dalje.

Treći primer, hapsi se okrivljeni Dimitrijević, plaši, pritiska, maltretira u SBPOK-u da me tereti, bez obzira što nema ni grama droge. Obećava mu se da će biti pušten ako tako izjavi, potpiše i to se i uradilo. I sami ste videli šta je Dimitrijević izjavio u tužilaštvu i šta je prava istina, a ne fantazija i bujna mašta bez grama droge. Takođe, zapisnik o ispitivanju u SBPOK-u nije pribavljen na zakonit način i zato ga treba izdvojiti iz spisa predmeta.

Četvrti primer, Hrvatin Bojan, njegovo hapšenje, držanje i ispitivanje se mora ispitati do detalja i tada ćemo utvrditi kog datuma i gde je stvarno lišen slobode. Gde je boravio do saslušanja kod tužioca. Ko mu je poklonio svesku iz koje čitao kada je iznosio odbranu i čiji je rukopis u toj svesci. Kada ćemo videti snimke davanja iskaza Hrvatina u SBPOK-u i Tužilaštvu za organizovani kriminal? To je ono što tražimo ili molimo od suda i Tužilaštva za organizovani kriminal da nam omogući.

Ispitivanje supruge Radojević Zdravka je peti primer. Ispitivanje na okolnosti otmice i nestanka, naglašavam ono što je tužilac prilikom ispitivanja tražio da se govori, ne o nestanku Radojević Zdravka, već Radović Zdravka, što možete utvrditi uvidom u transkripte sa tog ispitivanja. Da je advokatima bilo dozvoljeno od strane tužilaštva da prisustvuju njenom ispitivanju, pitali bi da li je njen suprug Radović ili Radojević, pa bi tako imali tačan podatak i pravilno izvedenu dokaznu radnju.

Šesti primer, ispitivanje supruge Veličković Gorana, vrhunski usmeravana da prilikom ispitivanja jasno i glasno tereti Vuka Vučinića. Sa njenim svedočenjem Vuk je zakucan kao izvršilac krivičnog dela. Tačnije po navodima tužilaštva i supruge Veličkovića, Vuk je namamio Veličković, da Vuk je namamio Veličkovića da se vide, da uđu u vozilo marke „Smart“, da ga odveze u Ritopek sa „Smartom“ i da ga tamo liše slobode. Sad pitanje, šta treba da radimo? Da to zaboravimo i izbrišemo iz spisa predmeta ili ne? Pitaćemo suprugu Veličkovića onako isto kao što tužilac postavlja pitanja. Da li je neko vršio na Vas pritisak da date takvu izjavu? Da li ste izjavu dali svojevoljno? Da li ste bili upozoreni o svojim pravima?

Sedmi primer, svedok Ilija Kovačević ispitan bez pozivanja okrivljenih i branioca. Postavlja se pitanje šta bi to uticalo ili uznemirilo svedoka koji je navodno prodavac mobilnih telefona. On je bio lišen slobode u SUP-u i onda odveden u Tužilaštvo za organizovani kriminal uz dogovor davanja iskaza i pušten je na slobodu. O tome ćemo detaljno kada za to dođe vreme objasniti sudu šta se sve dešavalo kada je u pitanju uzimanje iskaza od svedoka Ilije Kovačevića.

Osmi primer, određeni okrivljeni nisu ni saslušavani za krivična dela iz ove potvrđene optužnice. Pa, eto pitam Vas kako je to moguće u našoj pravnoj državi da optužnica bude potvrđena, a u fazi istrage okrivljeni nisu imali pravo da iznesu svoju odbranu, niti predlože dokaze koji im idu u prilog i da li se to desilo u proteklih to jest poslednjih sedamdeset godina u našem pravosuđu i ko je kriv za to. Vidim u rešenju o odbacivanju zahteva advokata Dejana Lazarevića za izuzeće tužioca Ivanića i Babića. Tužilac za organizovani kriminal reče da se i onako okrivljeni brane ćutanjem i da ne odgovaraju na pitanja tužioca. Eto sudija ja nisam znao da se u radu tužilaštva, to jest da u radu tužilaštva uopšte postoji metoda predviđanja odbrane okrivljenih, pa im se zato ne daje pravo na odbranu i evo podsetio bih ovde postupajuće tužioce da su svi okrivljeni izneli svoju odbranu, odnosno negirali izvršenje krivičnih dela, ispričali ono što im je zakon omogućavao, da se u slobodnom izlaganju osvrnu na sve ono što, za sve ono što smatraju da njima ide u prilog.

Deveti primer, Tužilaštvo za organizovani kriminal je zadatak veštačenja bioloških tragova nađenih na određenim mestima i na određenim predmetima dao apsolutno svim veštacima da rade, a koji se inače bave tim poslom isključivo da bi odbranu onemogućili da angažuju stručne saradnike iz te oblasti. Samo Vas pitam da li je to pošteno i profesionalno? Imamo li mi okrivljeni pravo na odbranu i pravično suđenje ili ne?

Dalje, Francuzi su poslali dokumentaciju onu protivpravnu pribavljenu i fotošopiranu. Rekoše da ga šalju samo Tužilaštvu za organizovani kriminal, kad ono, predsednik Srbije i ministar policije objaviše to na televiziji, pa bi trebalo ispitati kako su došli do tih podataka i ko im ih je dao. Ukoliko su oni dobili ovde, od ovde postupajućeg tužioca sve to, znate i sami da oni više nisu kredibilni da učestvuju u ovom krivičnom postupku i treba ih izdvojiti. Sve što sada navodim je apsolutno tačno i možete i morate proveriti i uvek ću u toku ovog postupka iznositi ono što se u predmetu radilo i radi, a nije u skladu sa zakonom.

Poštovani sude, Vi ste sigurno pročitali pismenu dokumentaciju koja je pristigla iz Francuske i to Tužilaštvo za organizovani kriminal naziva međunarodna pravna pomoć, a to je realno sve, sve sem međunarodne pravne pomoći, a evo zašto. Europol našoj policiji šalje neku dokumentaciju koju su oni pribavili, sastavljali, dopunjavali, na ovaj ili onaj način naravno bez ikakve naredbe, jer to je stil njihovog rada što smo čuli od izlaganja raznih advokata. Ali su to poslali uz vrlo bitnu napomenu, kaže ovo možete koristiti isključiti kao operativna saznanja i ne možete ih koristiti pred državnim i drugim organima. Naše tužilaštvo onda uzme i pošalje zamolnicu Francuskoj, jer je sedište Europola u Lionu u Francuskoj i zatraži da se tužilaštvu pošalje ta dokumentacija kao zvanično od njihove države. Kažem zvanična, ali protivzakonita, protiv zakona naše države i ustavnih prava građana. Ističem da je međunarodna pravna pomoć koja je ostvarena u ovom predmetu nezakonita jer se radi o masovnom prisluškivanju koje je zabranjeno i kojim se krše osnovna ljudska prava. Garantovano Ustavom i međunarodnim propisima, konkretno članom 41 Ustava Republike Srbije i članom 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ono što posebno ističem je da bi se ovakvi dokazi iz Francuske koristili u krivičnom postupku Srbije je da budu u skladu sa našim ZKP-om. Kada se uporedi ono što je pribavljeno sa odredbama našeg zakona, u pogledu određivanja, primeni i trajanja posebnih dokaznih radnji dolazi se do zaključka da nije ispunjen nijedan jedini uslov propisan našim zakonom. Na prvom mestu određivanje ove mere se primenjuje prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo ili priprema neko od krivičnih dela navedenih u zakonu, ne bih sada nabrajao. Pri tome pružanje kriptoloških usluga, ne samo da nije krivično delo za koje se može primeniti neka dokazna radnja, već nije propisana našim Krivičnim zakonom. Ova posebna dokazna radnja se određuje naredbom koja mora da sadrži raspoložive podatke o licu. To po našem zakonu mora biti individualno određeno ili odredivo lice. Napominjem da se iz dobijenih papira iz Francuske jasno vidi da se radilo o masovnom prisluškivanju i da su Francuzi navodili da se istraga vodi protiv NN lica. Iz razloga što postoji sumnja da se platforma skaj može koristiti za izvršenje krivičnih dela, a kao razlog se navodi da je skaj aplikacija veoma skupa, ako ne i preskupa za obične korisnike, da plaćanje te aplikacije mogu da priušte samo lica koja se bave kriminalom. To je sudija onako najblaže rečeno čista nebuloza i laž. Kad se podeli iznos pretplate skaj aplikacije sa brojem meseci koliko traje ta aplikacija, to jest ta pretplata, dolazimo do nekih 150 evra otprilike na mesečnom nivou iznosa. U tom slučaju bi trebali da uhapsimo svakog kome je račun za fiksni ili mobilni telefon dođe veći od iznosa od 150 evra mesečno, jer kako Francuzi kažu samo kriminalci mogu da plate tolike iznose. Pri tom sama Sky aplikacija je imala često neke, kako su oni to nazivali, akcije, da vi kada platite šest meseci, dobijete šest meseci gratis, tako da onda više nije ni 150 mesečno nego je nekih 80 evra, tako da se tu spisak osumnjičenih na zemlji planeti povećava drastično. Gotovo sve zemlje koje su dobile od Europola i Francuske takva operativna saznanja odbijaju da tu dokumentaciju uvrste u dokazni materijal u svojim predmetima jer je svima jasno da telefone sa skaj aplikacijom koriste novinari, privrednici, političari, tužioci, policajci, sudije, švaleri, kao i druge osobe koje žele da njihova komunikacija ne bude praćena na nezakonit način kao u ovom slučaju.

Napominjem da ni u jednoj naredbi iz Francuske nije navedeno zbog kog konkretnog krivičnog dela, odnosno događaja je mera prisluškivanja određena. U dokumentaciji se jasno navodi da će se izvršiti presretanje i snimanje i transkripcija svih znači, podvlačimo svih komunikacija dolaznih i odlaznih sa servera koje koristi skaj aplikacija. Iz ovoga zaključujemo da nije bitno koje je lice koje koristi aplikaciju, komunikacija će biti presretnuta sa bilo kog telefona koji koristi taj sistem bez obzira gde se nalazi i ko je njihov korisnik ili čiji je državljanin. Od početka sprovođenja ove mere nije se radilo o sprovođenju istrage i pribavljanja dokaza protiv učinioca određenih krivičnih dela već je sve ovo predstavljalo paravan i pokušaj da se ozakone dokazi koji su nezakonito stečeni kako bi mogli da se koriste u kasnijim postupcima koji će pokrenuti nadležni organi.

Takođe, tim presretanjem kao što je više puta navedeno povređen je suverenitet Republike Srbije jer su francuski organi nesporno i očigledno bez znanja i zahteva nadležnih organa Republike Srbije prisluškivali naše građane koji su koristili skaj aplikaciju, a što se jasno vidi iz zamolnice tužilaštva od 07.04.2021. godine kojim se tužilaštvo obraća Francuzima da dostave prikupljene podatke za tačno navedena lica u kojoj je navedeno da su nadležni tužilac i srpska kriminalistička policija obavešteni od Europola o postojanju podataka i aktivnostima više organizovanih kriminalnih grupa na teritoriji Republike Srbije čiji pripadnici koriste skaj aplikacije i da se upravo zbog toga obaveštenja primljenog od Europola obraćaju za podatke za koje inače nisu ni znali da postoje. Jasno je da su državljani Republike Srbije prisluškivani i da su njihove komunikacije putem skaj aplikacije presretnute bez znanja, predloga i naredbi ili bilo kog drugog akta nadležnih organa Republike Srbije jer su isti o tome obavešteni od strane Europola. I sami možete videti da se radi o prisluškivanju svih korisnika skaj aplikacije i da je iz mase tih nezakonito pribavljenih podataka izvučeno samo ono što je tužilaštvu trebalo. Naš zakon jasno i precizno članovima 166, 167 i 168 ZKP-a propisuje uslove i način određivanja posebne dokazne radnje, tajnog nadzora i komunikacije. Navedeno je da na u predloženi predmet javnog tužioca sud može odrediti tajni nadzor i snimanje komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava ili nadzor elektronski ili bilo koje adrese osumnjičenog i zaplenu pisama i drugih pošiljki.

Sudija za prethodni postupak određuje ovu posebnu dokaznu radnju, obrazlaže naredbom koja mora da sadrži raspoložive podatke o licu prema kojem se tajni nadzor komunikacije i određuje. Označenje poznatog telefonskog broja ili adrese osumnjičenog, odnosno telefonskog broja ili adrese za koju postoje osnovi sumnje da ih osumnjičeni koristi. Razloge na kojima se zasniva sumnja, način sprovođenja, obim i trajanje posebne dokazne radnje. Ova mera može trajati, ne moram da se ponavljam, tri plus tri i još tri plus tri, eto to. Nijedan od zakonom navedenih uslova za određivanje ove posebne mere tajnog nadzora, komunikacije nije ispunjen. Nemamo nijedan predlog i naredbu ili bilo koji drugi akt nadležnog organa Republike Srbije i sve je protivno našem zakonu. Nije određeno protiv kojih, kog ili kojih lica se mera određuje, zbog kojih krivičnih dela, kada je određena, koliko će trajati, niti razlozi na kojima se zasniva sumnja. Iz svega toga je jasno da je dokaz pribavljen putem, nazovi pravne pomoći nezakonit, da se ne može koristiti u ovom postupku i da ga treba izdvojiti. I to ne da se stavi u škart spise nego da se lepo pošalje nazad u Francusku uz sva ova obrazloženja koja sam sada dao, a onda sam siguran da Francuzi to neće raditi prema Srbiji bar više, za druge ne znam. U našem ZKP-u u članu 15 propisano je da se dokazi prikupljaju i izvode, u skladu sa tim zakonom, zakonom je propisano da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su neposredno ili posredno sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ZKP-om, drugim zakonom ili uopšte prihvaćenim pravima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. U članu 82 ZKP-a propisano je da se dokazi prikupljaju i izvode u skladu sa odredbama ovog zakona. Iz svega navedenog smatram da je ovaj dokaz nazvan međunarodna pravna pomoć u suprotnosti sa Ustavom, ZKP-om, drugim zakonima ili uopšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima i kao takav ne može biti korišćen u ovom postupku. Smatram da se sud odmah mora odrediti u pravcu koji su dokazi nezakonito pribavljeni i kao takvi moraju se izdvojiti iz sudskih spisa kako bi bar nastavak ovog postupka tekao na zakonit i regularan način. Ovo se prvenstveno odnosi na takozvanu međunarodnu pravnu pomoć pribavljenu iz Francuske gde se celokupni materijal iz Francuske treba izdvojiti iz sudskih spisa. Kako navedeni razgovori, komunikacije, poruke, tako isto i fotošopirane fotografije. Mi ćemo u toku ovog postupka sve zakonite dokaze iznositi na glavnom pretresu i videćete da navodi tužilaštva i iskrivljena objašnjenja u vidu nekakvih putanja mobilnih telefona, baznih stanica, kretanja vozila, korišćenja mobilnih telefona od strane drugih okrivljenih odnosno međusobno, međusobne razmene telefona, kao i snimci sa kamera i fotografije sa oduzetih telefona nemaju apsolutno nikakve veze sa učešćem, sa učešćem okrivljenih u krivičnom delu navedenom u optužnici. To jest krivičnim delima.

Vučić je prikazao fotografiju tela žrtve koja se ne pominje u optužnici protiv Belivuka

Zahtevamo da se svi zakonito pribavljeni dokazi izvedu na glavnom pretresu, da se saslušaju svi svedoci i oštećeni i to po prvi put po zakonu u ovom predmetu jer je rad tužilaštva bio takav da oni drže nož i pogaču, do sad i ponašaju se kao da zakon za njih ne postoji, to jest ne odnosi se na njih.

Bez obzira što je advokat Dejan Lazarević u svom zahtevu za izuzeće postupajućeg tužioca obrazložio i detaljno naveo gde se sve u spisima predmeta nalaze dokazi koji to potkrepljuju, to jest taj zahtev, republički tužilac je u roku od manjem od 24 časa odgovorio i to u jednoj rečenici onako šturo, kako nije pružano dovoljno dokaza i odbio zahtev. Ja bih samo voleo da znam kako su oni toliki predmet i toliko naloga prešli za manje od 24 časa, eto.

Tvrdim da ni za jedno krivično delo ne postoji valjan dokaz. Sve je iskonstruisano, fotošopirano i izmišljeno, što će se u toku ovog postupka i dokazati, kako saslušanjem okrivljenih, tako i ispitivanjem svedoka, veštaka i drugih lica koje budemo predlagali u toku ovog postupka, a budu proizašli iz izvođenja dokaza u ovom postupku. To je sve što sam imao da isčitam, a sad bih Vam postavio samo jedno pitanje, tačnije zamolio bih Vas da sami sebi postavite vezano je za ceo slučaj naravno, to nije nikakav dokaz, ali.

Da li je Vama sudija kao, ne kao sudiji, nego kao živom biću realno da nas opservira Bezbednosno-informativna agencija, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, određena odeljenja UKP-a, sve pod patronatom Tužilaštva za organizovani kriminal, gde oni po svojim rečima kažu da su oni nama ulazili u kuće, stanove, u automobile. Stavljali prislušne uređaje, GPS praćenja, pa onda vidim ovde iz tih nekih snimaka, transkripata gde je ko, kad, s kim jeo, spavao, imao odnos sa svojom ženom, što ne znam zašto je to bitno uopšte, kupovao neke pločice ili štekere. Sve su to znali. To je vrlo bitno za jednu organizovanu kriminalnu grupu, ali, opet pored svega toga pored stotine i stotine tih tajnih agenata i svih tih uređaja koje sam spomenuo, dronova i cepelina koje koriste u akcijama, mi nekako pred svima njima otmemo ljude, odvedemo, ubijemo, masakriramo. Znači ne pričam ovde o nekom ubistvu, neko je čučnuo u žbun, ispalio metak, pa eto provukao se policiji nisu ga videli pet minuta. Ovde se radi o tome da nestaje dvadeset lica na nekoliko dana svake nedelje maltene. To nisu uspeli. Kako? Šta će da kažu, da nisu, da su pravili slučaj, da nisu znali gde se to odvija. Kako? Oni sami kažu da znaju da se sve dešavalo u Ritopeku. Ta kuća je bila koliko smo videli po snimcima koje smo gledali na Pinku pod opservacijom BIA-e. I sad Vi meni recite, to je ono moje pitanje, da li Vi stvarno mislite sudija da policija koja ima saznanja da neki ljudi ubijaju i masakriraju žrtve u nekoj kući ne bi upala u tu istu kuću i pohapsila nas ili nas ubila. Potpuno opravdano, znači potpuno nas pobije ko zečeve tamo i spasi to neko lice. Ne, nego nas pusti da mi to nastavimo jer eto šta će oni da kažu, da su gradili slučaj. To je, to je, to je, to je, to je onda izmišljotina ako to budu rekli. Da nisu znali, sami kažu da su znali, oni su u novinama mesecima unazad navodili šta je ko radio, ko je koga kako ubio. Nas to nije doticalo jer mi to nismo uradili. Drugo pitanje je isto koje bih voleo da Vi sami sebi postavite i to opet kažem neću uticati ni na Vaše donošenje odluke, ni ništa, ali oni kažu da su nas 04.februara uhapsili jer smo mi, dobili su saznanje da mi idemo da uništavamo dokaze. Pa, ja eto pitam šta sam ja radio na Rudniku, šta sam to trebao da uništim na Rudnik planini? „Smarta“? Što ga ne zapalim u Beogradu, ne razumem. Odem u Resnik, odem na Karaburmu, tamo gori gomila automobila svaki dan, nego idem na Rudnik. Ali, nas ipak dvadeset dana pre toga, dal dvadeset, petnaest, osamnaest, da Vas ne slažem, nemam papir jer nemam pasoš kod sebe, puste mene i Marka Miljkovića, znači organizatore najsurovije kriminalne grupe i tako dalje, i tako dalje, da odemo na aerodrom Nikola Tesla, sednemo u avion i odemo u Tivat. Znači, policija i država i tužilaštvo svi nas puste da dva monstruma sednu i odu. Otkud oni znaju da ćemo mi da se vratimo, šta da sam odleteo na mesec ili u Zanzibar? Eto samo bih to voleo da, da postavite sebi pitanje. Zašto to kažem? Preko medija su od nas napravili nešto. Ja sam se od prošlog slučaja sudija prao 2 godine iako imam pravosnažnu presudu Apelacionog suda gde sam prvo bio lično izvršilac ubistva, pa sam bio pomagač, pa sam krao tablice, na kraju nisam ništa. Ja sam prošo ovakav jedan proces, uopšte nije prijatan i lep i mnogo se teško oprati od toga. Oni su napravili takvu atmosferu preko medija, ja sebe da sretnem na ulici ja bih se ubio, ja bih puco u takvog čoveka. Zašto smo mi uhapšeni 04.02., neću danas sve detaljno iznositi, jel` danas nije, danas je osporavanje dokaza, to ćete kasnije čuti, šta smo mi saznali u Crnoj Gori, ko je trebo i po čijem nalogu nas da likvidira u Crnoj Gori, to ćete sve da čujete i još mnogo toga.

Hvala Vam puno što ste mi dozvoli da sve iznesem u neometanom izlaganju i to je sve što imam da izjavim danas. Predsednik veća: Imate pravo na to. Hvala Vam.

From → Uncategorized

Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: