Скочи на садржај

SIMONOVIĆ: Vesić i Miličko mi se svete, prete da će mi zašiti usta

Bivši predsednik beogradske opštine Grocka Dragoljub Simonović u ekskluzivnom intervjuu za Magazin Tabloid otkriva detalje iz sudskog postupka u kome je prvostepeno osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora zbog podstrekivanja na paljenje kuće Milana Jovanovića. Simonović objašnjava pozadinu tog slučaja i ulogu koju su u njemu, iz senke, imali njegovi dojučerašnji stranački drugovi Milosav Miličković i Goran Vesić, kao i vođa Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić. Iz dramatične ispovesti o kriminalu, prevarama i političkom, policijskom, sudskom i medijskom progonu kome je Simonović izložen izdvajamo deo koji ukazuje na spregu pojedinaca iz vrha vlasti s klanom Veljka Belivuka.

Dragoljub Simonović je pre nekoliko dana, u intervjuu za YouTube kanal Slavija Info, ukazao na sporno asfaltiranje puta u naselju Ritopek, od Smederevskog puta do ulice Livadice, u kojoj je Veljko Belivuk podigao dvospratnu kuću. U toj zgradi su, prema navodima iz krivične prijave protiv Belivuka i pripadnika njegove kriminalne grupe, izvršeni najteži zločini.

– Asfaltiranje tog puta je izvršeno posle mog mandata. Iako su takvi poslovi u nadležnosti lokalne samouprave, o tome nije obaveštena ni predsednica opštine Grocka Živadinka Avramović. Izgradnja puta nije bila u planu, ali asfaltiranje je izvršilo preduzeće Srbijaput. Ko je dao naređenje, ne znam. Po difoltu, naređenje bi mogao da da koordinator Srpske napredne stranke za opštinu Grocka Milosav Miličković ili Goran Vesić, zamenik gradonačelnika. Ili je to radio Srbijaput bez ičijeg znanja. Čudno je da je to završeno za par dana. Neko je sa visokog mesta naredio to asfaltiranje – rekao je Simonović.

Vesić i Miličković su odbacili odgovornost i demantovali svoje učešće u aferi. Dragoljub Simonović je o tome razgovarao s Predragom Popovićem, zamenikom glavnog urednika Magazina Tabloid.

POPOVIĆ: Goran Vesić je rekao da mu je „zanimljivo da ljudi pridaju pažnju čoveku koji je zapalio kuću novinaru koji ga je kritikovao“. On tvrdi da taj put ka Belivukovoj kući ne pripada gradu i da ga je radio Srbijaput, koji takođe nije u vlasništvu grada Beograda. Kako komentarišete Vesićev pokušaj da odgovornost za saradnju s Belivukom prebaci na nekog drugog?

SIMONOVIĆ: Vesić se oglasio začuđujuće brzo, što potvrđuje moja saznanja da je on jedan od učesnika u montiranju slučaja s Milanom Jovanovićem. Vesić je mogao da kaže: „Mogao sam da naredim izgradnju tog puta, ali nisam“.  Umesto toga, on je, onako oznojen i zajapuren, odgovorio uvredama, nazivajući me palikućom. Dva dana kasnije oglasio se i Miličković, ali ne preko nekog medija, nego na Fejsbuk nalogu Opštinskog odbora Srpske napredne stranke Grocka. On je tvrdio i da mi ne duguje 40.000 evra, koliko sam platio izgradnju njegove kuće. Niko ga nije podržao, dobio je samo 4-5 lajkova, pa je to nastavio na nalogu Opštinskog odbora Rakovica. Prema njegovim uputstvima, botovi su u komentarima pisali da sam Đilasov čovek, da radim za Đilasa, koji mi je naredio da iznosim optužbe protiv Miličkovića.

POPOVIĆ: Da li radite za Đilasa?

SIMONOVIĆ: Vesić je izašao iz „žutog preduzeća“, a sad se priča da sam ja Đilasov. Hajde da vidimo ko je profitirao u vreme dok je Đilas bio na vlasti. Neka istražni organi utvrde šta sam ja stekao u Đilasovo vreme, a šta Vesić i Miličković. Šta je to Miličković kupovao, recimo, u Barajevu dok su žuti bili na vlasti. Pričaju se interesantne stvari, ali to me ne zanima. Uostalom, šta da i jesam Đilasov, a nije bitno čiji sam, bitno je da li lažem ili govorim istinu. Zato sam se uključio u polemiku na Fejsbuku, volim izazove. Pitao sam botove kako znaju da li mi Miličković ne duguje novac. Kako to znaju? Neki od njih su tražili dokaze za moje optužbe.

POPOVIĆ: Imate li dokaze?

SIMONOVIĆ: Neka dokaže Miličković. Neka kaže gde je kupovao građevinski materijal, koje majstore je angažovao, ko je uveo struju, vodu, kanalizaciju… Ko? Ja! Kakav je čovek, ne bi me iznenadilo da Miličković kaže da mi je platio sve to. Međutim, zanimljivo je što on koristi stranačke resurse da bi prikrio svoje prevare. Meni 40.000 evra duguje Milosav Miličković, a ne Srpska napredna stranka. Kakve veze ima SNS s tim što mi Miličković duguje novac? Kakve veze ima SNS s tim što je Miličković pravio put za Belivuka? Prijatelji mi javljaju da Miličković priča kako je Vučić naredio da me tako napadaju, da me nazivaju palikućom: „Pičite po Simi“. U to ne verujem. Možda i jeste, ali onda neka Vučić kaže da je naredio. Ako nije, onda treba da se zapita kakvo zlo drži u svojim redovima. Neću da se mešam u to šta radi Vučić. Predsednik stranke treba da se bavi svojom strankom. Ako su njemu dobri Vesić i Miličković, ako ih želi uz sebe, to je njegov problem. Vesić je najomraženiji čovek u SNS-u, Beogradu i celoj Srbiji. Vesić je patološki lažov. Takav je i Miličković. On nije sramota samo za stranku, već i za funkciju koju obavlja u policiji. Zar se predsednik Srbije ne stidi što mu je takav čovek državni sekretar u MUP-u? Njega ne treba samo izbaciti, nego i procesuirati za mnoga nedela, ali ne želim u to da ulazim, da se ne stekne utisak kako i ja, kao on, lične probleme rešavam uz pomoć stranke i državnih institucija.

POPOVIĆ: Kako je došlo do Vašeg sukoba s Vesićem i Miličkovićem?

SIMONOVIĆ: Zasmetao sam im kad sam stavio do znanja da neću prihvatiti da budžet za opštinu Grocka bude 500 miliona dinara. Rekao sam im da nemam ništa protiv da Obrenovcu i Lazarevcu, koji su manji od Grocke, daju po 1,5 ili 1,3 milijarde dinara, ali nije pravedno da mom narodu, koji je dao 70% glasova našoj stranci, daju trostruko manje. Dok je Demokratska stranka bila na vlasti na republičkom nivou, budžet Grocke je takođe bio 500 miliona. Sad, kad je naša stranka na vlasti, opet dobijamo samo toliko novca. Rekao sam im da to neću prihvatiti, pre ću napustiti stranku. Tada mi je Vesić rekao: „Dobićeš ti, Simo, te pare, ali ih nećeš potrošiti“. To je bio signal, kojim je najavljeno šta mi se sprema, ali ja sam ga totalno zanemario. S druge strane, Miličković mi se sveti zato što nikad nije imao bolji izborni rezultat od mene, a raspolagao je s pet puta više sredstava. Iz budžeta, pa preko ministarstava, sekretarijata i raznih projekata Rakovica je dobijala petostruko više od Grocke, ali Miličko je osvajao 49 odsto, a ja 70 odsto glasova. Smetalo im je i to što ja nemam gazdu. Jesam, bio sam vojnik partije, ali nisam hteo ni pred kim da klečim. Uvek sam radio ono što sam smatrao da je najbolje za moj narod. Uveren sam da je, ako je narod zadovoljan, to dobro i za vođu stranke. Sve što se desilo sa mnom, kad su mi montirali slučaj sa spaljivanjem garaže Milana Jovanovića, nepobitno je potvrdilo da iza svega stoje Goran Vesić, Milosav Miličković, Dijana Hrkalović i neki pojedinci iz policije i pravosuđa.

POPOVIĆ: A Nebojša Stefanović? Njega ste proglasili za počasnog građanina Grocke.

SIMONOVIĆ: Ne znam kakvu je ulogu u tome imao Stefanović. Pošteno govoreći, mislim da mu je Miličković servirao lažne informacije i ubedio ga da me spakuju.

POPOVIĆ: Da li Vas je pozvao Aleksandar Vučić i pitao šta se dešava, šta je istina o spaljivanju kuće Jovanovića i sukobu s Vesićem i Miličkovićem?

SIMONOVIĆ: Da sam okrenuo Vučića i tražio da mi pomogne ispalo bi da sam kriv.

POPOVIĆ: On Vas nije zvao?

SIMONOVIĆ: Ne, nije. Pretpostavljam da prati ceo slučaj, kao čovek koji odgovara za svoje kadrove. Apsolutno podržavam princip, moj i njegov, da niko ne sme da bude zaštićen za dela ili nedela koja je počinio. Isto tako, a mislim da se sa mnom slaže i predsednik Srbije, niko ne može da bude kažnjen ako nije kriv. Verovatno su istražni ili neki drugi organi dostavili Vučiću dokumente s lažnim činjenicama, koje se svode na to da je Sima kriv. Ne znam

POPOVIĆ: Da li se plašite za svoju bezbednost?

SIMONOVIĆ: Otvorio sam istinite i značajne teme o ta dva lafa iz SNS-a. Znam, neće mi to oprostiti. Vesić će mi se, svakako, svetiti na svim nivoima. Miličković, naročito, on je poznat po tome. Prijatelj mi je preneo njegovu poruku da će mi „zašiti usta“. Možda je to nešto figurativno hteo da poruči, a možda je u pitanju direktna pretnja, ali hajde da vidimo.

POPOVIĆ: Da li ste to prijavili policiji?

SIMONOVIĆ: Nisam, nemam nameru da se bavim s tim. Miličković mi preti tužbom. Voleo bih da me tuži, da vidim taj film, pa da mi na sudu objasni da li mi duguje pare. Mnogo više me brine opasnost od vaninstitucionalnog obračuna. Znam da me prisluškuju i prate, snimaju i slikaju. Znam i da to rade neki Nedeljković i Gligorijević. Možda rade u policiji, možda su prijatelji Miličkovića ili Vesića. Neka prisluškuju, nemam šta da krijem. Samo da ne preteraju, da me ne prinude da se sam branim. Baš danas, dok vodimo ovaj razgovor, sin mi je javio da je jedva izbegao sudar, koji je neko hteo da izazove. Da se to dogodilo, oni bi to iskoristili da me opet predstave kao nekakvog nasilnika. Znate, svaki čovek ima granicu do koje može da trpi progon i nepravdu. Neću dozvoliti da mi šikaniraju porodicu, a spreman sam na sve što može da me zadesi. Mogu da me negde sačekaju i da mi zaista „zašiju usta“, a onda to da predstave kao samoubistvo, ili ne znam šta. Očekujem svaku vrstu opasnosti, ali ne plašim se. Mogu i da me spakuju u zatvor. Odležaću do poslednjeg dana, pa ću, ako izađem živ, nastaviti da se borim protiv njih.

(Ceo intervju s Dragoljubom Simonovićem čitajte u sledećem broju Magazina Tabloid)

BRKIĆ: Sud u službi Nikole Petrovića

Sudska tortura nad Milovanom Brkićem, koju godinama vrši Nikola Petrović, prešla je na novi nivo ludila. Sudija Snežana Marjanović je zatražila da bude izuzeta iz predmeta jer je, kako je navela, Brkića upoznala 1992. godine, od tada ga nije videla, ali ne želi da tužilac Petrović posumnja u njenu nepristrasnost. Mnoge sudije na besmislene i sramne načine dokazuju lojalnost Nikoli Petroviću, ali niko gluplje od sudije Marjanović.

Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda u Beogradu, inače i sudija Vrhovnog kasacionog suda, koji nije ni dana sudio u Apelacionom sudu u Beogradu, a ni u Višem sudu nije doneo nijednu presudu, menadžer je Vučićevog kuma Nikole Petrovića. Voljom Stepanovića sve predmete Nikole Petrovića, kojima je bio zadužen njegov zamenik Ivan Ilić, pre nego što je prešao u Apelacioni sud, dobila je sudija Milenija Petričević, koja je, samo u jednom danu, 8. februara, zakazala tri suđenja. Ta sudija je poznata kao produžena ruka Aleksandra Stepanovića. U zahtevu za njenim izuzećem naveo sam sve razloge koji je opisuju kao pristrasnu i sklonu kriminalu. Istog dana, sve zahteve za izuzećem je odbila Stepanovićeva zamenica Tatjana Lemajić, opisujući ih kao neosnovane. Pet dana kasnije, Lemajić je ispravljala rešenja, jer su se odnosila na izuzeće drugog sudije, čije izuzeće nisam tražio, niti je postupala u tim predmetima – kaže Milovan Brkić, glavni urednik Magazina Tabloid.

Brkić je istakao i primer sudije Valentine Todorović Vorkapić, koja je 12. decembra 2020. godine prešla u Apelacioni sud u Beogradu. U tekstu, koji može da se pročita na sajtu Magazina Tabloid, na linku https://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=485&cl=18 opisan je njen uspon, koji zahvaljuje slugarenjstvu Nikoli Petroviću, kumu Aleksandra Vučića.

Sudija Slavica Milošević Gazivoda, član Visokog saveta sudstva, na sednici VSS održanoj 12. decembra prošle godine, objasnila je zašto nije podržala izbor Valentine Todorović Vorkapić i Snežane Marjanović. Sudija Milošević Gazivoda je navela da su svi kandidati ocenjeni kao „izuzetno uspešni“, ali ne i podršku sudova u kojima su radili. Sudije Todorović Vorkapić i Marjanović, koje je predložio sudija Savo Đorđević, u svojim sudovima su dobile samo po jedno izdvojeno mišljenje, što stvara sumnju da su glasale same za sebe.

– Sudija Snežana Marjanović je dobila dva predmeta po tužbi Nikole Petrovića, jer je sudija koji ih je dužio teško bolestan. Umesto da prezakaže ročište, jer je već imala zakazana suđenja za taj dan, Marjanović je bila srećna što se i njoj pružila šansa da dokaže lojalnost. Ona je poznata kao sluškinja izvršne vlasti. Sve tužbe ratnih vojnih invalida, koji su na sudu pokušali da zaštite svoja prava, glatko je odbijala, za razliku od ostalih osam sudija, koji su usvajali tužbene zahteve. Na raspravi u predmetu P.3 404/19 zatražio sam njeno izuzeće, navodeći da nije prezakazala ročište i da, po poslovniku o radu suda, nije moguće u isto vreme držati dva suđenja. U drugom predmetu, koji nije ni zakazivala, sudija Marjanović se izuzela, navodeći da smo se poznavali početkom 1992. godine! Od tada se, kaže, nismo videli, ali se ona plaši da bi to moglo da naljuti kuma Nikolu Petrovića! Eto Snežane na prvoj sednici VSS kako postaje sudija Apelacionog suda u Beograda. Na You Tube kanalu objaviću snimke menadžerskih razgovora Aleksandra Stepanovića i Siniše Petrovića, sudije za prethodni postupak Odeljenja za organizovni kriminal Višeg suda, koji su vodili ispred zgrade u kojoj stanuje Petrović. Objaviću i druge snimke rasprodaje pravde i koliko ona košta kada je prodaje ovaj sudija – kaže Brkić.

Sudija Snežana Marjanović se, objašnjenjem razloga za samoizuzeće, upisala u istoriju beščašća srpskog pravosuđa, na spisak na kome se već nalaze Tatjana Lemajić, Milenija Petričević i mnoge druge sluge gospodara Nikole Petrovića.

Šapić, Vučićev trojanski konj?

Aleksandar Vučić je zaboravio istragu protiv Aleksandra Šapića zbog nelegalne gradnje. Šapić je zaboravio uvrede na njegov račun i sada se kao koalicioni partneri spremaju da još jednom prevare Beograđane, navodi se u tekstu koji je objavljen u novom broju „Beogradskih novina“.

U aprilu 2017. godine na sva zvona je najavljeno hapšenje Aleksandra Šapića, predsednika Opštine Novi Beograd. Režimski tabloidi su, pozivajući se na izvore iz Uprave kriminalističke policije, pisali da postoje čvrsti dokazi o malverzacijama sa građevinskim dozvolama. Šapić je morao da daje izjave u policiji, a zbog primanja mita uhapšeni su službenici Gradske opštine Novi Beograd. Zamenik gradonačelnika Vesić ga je u isto vreme optužio da je omogućio rođaku da gradi objekat na Savskom nasipu bez dozvole, kao i da neće da krene sa rušenjem nelegalnih objekata. Šapić mu je ekspresno odgovorio „nisam ja fantom, pa da rušim noću“, jasno aludirajući na umešanost zamenika gradonačelnika u rušenje objekata u Savamali.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić neposredno pred beogradske izbore 2018. godine je za Šapića govorio kako je običan batinaš, koji je tukao ljude u Ralji i ispred Skupštine grada, kao i da nikada nije prošao pored neke obrazovne ustanove. Nakon tih izbora Šapić je izjavio da ne postoji ni 1% šansi da uđe u koaliciju sa SNS-om. Sve se međutim promenilo nakon izbora u junu 2020. odine, koje je gotovo čitava opozicija bojkotovala. Šapić je izašao na izbore i već tokom kampanje su počele spekulacije da će Šapić zbog toga dobiti ministarsku fotelju. Spekulacije su potvrđene nakon dirljivog sastanka dvojca iz Beograda, kako je to na svom Instagram profilu napisao Vučić u kineskom restoranu. Dogovor je postignut i Šapićev SPAS je dobio Ministarstvo za brigu o porodici, deci i demografiji, koje je preuzeo Ratko Dmitrović, nekadašnja perjanica MiloševićevogRTS-a, koga je SNS po dolasku na vlast častio funkcijom direktora i glavnog i odgovornog urednika Večernjih novosti. Tamo će Dmitrović ostati upamćen jer je objavio memoare Mire Marković. Dmitrovića su za Ministarstvo koje treba da brine o porodici preporučile uvrede na račun Filipa Davida, kome je zamerio što se ne preziva na –ić, tvitovi poput onog „zbog čega među feministkinjama i borkinjama za ljudska prava nema nijedne izrazito lepe žene“, kao i sudski proces za mobing nad novinarkom Jelenom Jovović. Nije, međutim, samo Dmitrović profitirao nakon sastanka u kineskom restoranu.

Vučić je bio oduševljen Šapićevim poznavanjem diplomatije, a Šapić se pohvalio novim prijateljem. Dobro obavešteni izvori tvrde da je drugi deo dogovora zbog koga je Vučić zaboravio istragu protiv Šapića, a Šapić uvrede kojima su ga iz SNS-a častili, vezan za predstojeće izbore na kojima će Šapić biti zajednički kandidat za gradonačelnika. Ovaj dogovor se krije kako bi Šapić privukao i jedan broj opozicionih birača. Zbog sve lošijeg rejtinga naprednjaka moguće je da Šapić postane gradonačelnik još za vreme ove gradske skupštine. Ovaj scenario je moguć, jer Aleksandar Šapić nije vratio odbornički mandat, zbog čega je u direktnom sukobu interesa o kome svi ćute, navodi se u tekstu, kojim je opisano kako je Srpska napredna stranka „kupila“ bivšeg vaterpolistu.

JELENA VELIČKOVIĆ: Ovako su oteli mog muža Goksija!

Kad je najavio rat protiv mafije, Aleksandar Vučić je optužio kriminalnu grupu Veljka Belivuka za ubistva, otmice, dilovanje droge i druga teška krivična dela. Na televiziji je prikazao fotografije raskomadanih tela Belivukovih žrtava. Režimski mediji su tri nedelje objavljivali pažljivo frizirane informacije o monstruoznim zločinima. Na isti način, kao što je uređivao medije, Vučić je usmeravao i istragu Tužilaštva za organizovani kriminal kako bi se javnost pripremila za neuspeh celog slučaja, za slabu optužnicu, koja će dovesti do oslobađajuće presude. Od svega što su dosad tužioci prikupili, najjači utisak ostavljaju svedočenja žena čiji su muževi ubijeni.

Na tri hiljade stranica istražnog postupka KTI 4/21, koje poseduje Magazin Tabloid, ne nalazi se nijedan konkretan dokaz zločina Veljka Belivuka. niti su saslušani šefovi i operativci političkog krila njegovog klana Aleksandar Vučić, Nebojša Stefanović, Dijana Hrkalović i Novak Nedić. Istragom nisu obuhvaćeni ni policajci i tužioci, kojima su porodice otetih i ubijenih žrtava prijavili nestanak.   

Goran Veličković, zvani Goksi, zajedno s Milošem Radisavljevićem, zvanim Kimi, predvodio je Partizanovu navijačku grupu „Jang bojs“. U ratu za prevlast na tribinama, oni nisu imali šanse protiv „Janjičara“, na čijem čelu su bili zamenik komandanta Žandarmerije Nenad Vučković Vučko, Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi, Aleksandar Vidojević, zvani Aca Rošavi, i Veljko Belivuk, zvani Velja Nevolja. Kad su proterani s „juga“, „jangeri“ su promenili naziv u „Partizanovci“ i prešli na istočnu tribinu. Međutim, ni tu nisu bili poželjni. Kimi je pretučen na jednom splavu kod Ade Huje, a Goksiju su polomljene obe ruke i razbijena glava u sačekuši, koja mu je priređena na naplatnoj rampi kod Niša. U saradnji s policijom, tu akciju je predvodio Aca Rošavi. Za uspomenu, Rošavi je svom drugaru Danilu Vučiću poklonio bejzbol palicu s natpisom „Poligraf, radi 100 posto“, kojom je prebijao „Partizanovce“.

Velja Nevolja je pesmom na You Tube najavio presudu Goksiju. Na nalogu „Južna tribina“ okačen je snimak na kome „Janjičari“ pevaju „A, gde žuriš Goksi, bre, a gde žuriš, prebismo ti jangere…“ Pod tim video klipom objavljene su i preteće poruke. „Kad se završava pritvor Goksiju“, upitao je jedan anonimni komentator. Drugi je dodao: „Čim se završi, dobićete snimak“. U Veličkovićevo ime, koji se tada nalazio u pritvorskoj jedinici Centralnog zatvora u Beogradu, neko je napisao: „Jedva čekamo, veruj i on želi da popriča malo. Spremite govor i vidimo se uskoro.“ Izazov je prihvaćen porukom: „Ne boj se ti za naše, brini za svoje, bolje bi ti bilo. Bolje vidite gde vam je nestao onaj Vukša. Šta bi? Nema Vukše?“

Kao što je najavljeno na internetu, kao što je nestao Vukašin Gošović Vukša, 3. avgusta 2020. godine nestao je i Goran Veličković Goksi. U dopuni krivične prijave KU br. 48/21, koju su podneli Služba za borbu protiv organizovanog kriminala i Odeljenje za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala, od 1. marta 2021. godine navodi se da postoji osnovana sumnja da su pripadnici organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka izvršili teško ubistvo Gorana Veličkovića.

“Krivično delo ubistva Veličkovića izvršeno je na sledeći način: osumnjičeni Vučinić je 03.08.2020. godine, po nalogu Veljka Belivuka, ostvario sastanak sa Veličkovićem, pri čemu je istog na prevarni način, putničkim vozilom ‘Smart’, reg. oznaka BG1893MG, odvezao do pripadnika Belivukove kriminalne grupe, koji su ga potom ubili. Navedeno potkrepljujemo činjenicom da je prilikom hapšenja Belivuka, lišen slobode i Nemanja Đurić, pripadnik iste organizovane kriminalne grupe, koji je navedenom prilikom koristio PMV marke ‘Smart’. S tim u vezi, Đurić i Belivuk su na dan lišenja slobode, u rejonu Rudnika, ostvarili konspirativni sastanak. U vozilu marke ‘Smart’ pronađeni su DNK tragovi osm. Đurić Nemanje i osm. Budimir Miloša i osm. Budimir Marka”, navodi se u dopuni krivične prijave.

Policija je izvršila uvid u snimke nekoliko bezbednosnih kamera i opisala kretanje Gorana Veličkovića: “Oko 16:31 časova uočen je Veličković odeven u košulju bele boje, sa belim kačketom i zaštitnom maskom crne boje na licu, torbicom prebačenom preko ramena sa desna na levo, kako ulazi u prodavnicu ‘Lilly’, odakle izlazi oko 16:34 časova, gde se vidi da isti u rukama drži mobilni telefon. Nakon navedenog, evidentirano je Veličkovićevo kretanje nizbrdo prema ul. Kneza Miloša, gde se susreo sa Vukom Vučinićem (odevenom u majicu kratkih rukava, bermudama tamnije boje sa torbicom prebačenom preko ramena sa leva na desno), da bi imenovani pešice nastavili kretanje uzbrdo Višegradskom ulicom u pravcu Urgentnog centra. U rejonu između Klinike za kardiologiju i Klinike za psihijatrijske bolesti ‘Dr Laza Lazarević’, ul. Resavska, uočeno je parkirano PMV marke ‘Smart’, crne boje, kojem su prišli Veličković  i Vučinić, nakon čega je Vučinić seo na mesto vozača istog PMV, dok je Veličković seo na mesto suvozača…”

Kamere su pratile automobil do puta prema Zaklopači. U povratku, primećeno je da u “Smartu”, pored Vučinića, ne sedi Veličković, nego neki nepoznati muškarac. Na osnovu toga, policijski službenici su zaključili da je Veličković ubijen u Ritopeku.

“Da je ubistvo Veličkovića izvršeno u Ritopeku govori u prilog i činjenica da je ‘Sky’ telefonski broj 882350843936569, čiji je korisnik bio Veličković, registrovan dana 03.08.2020. godine na baznoj stanici koja odgovara lokaciji pomenute kuće u Ritopeku oko 17:00 časova”, navodi se u dopuni krivične prijave, koju su potpisali policijski potporučnik Vlade Jovanović, major Petar Popović i major Milan Dašić.

Mnogo detaljniji opis dešavanja na dan nestanka Gorana Veličkovića, kao i svega što je usledilo, dala je njegova supruga Jelena. Zamenik tužioca Saša Ivanić ispitao je Jelenu Veličković, u statusu svedoka-oštećene, 16. marta u prostorijama Tužilaštva za organizovani kriminal. Tužioc je istakao da se Veljku Belivuku, Marku Miljkoviću, Vuku Vučiniću i Vladi Draganiću stavlja na teret da su “03.08.2020. godine u Beogradu, iz bezobzirne osvete lišili života Veličković Gorana”. Jelena Veličković je opisala događaje tog dana:

– Bili smo kod mojih roditelja, ručali smo, u pola pet sam ostavila supruga u Višegradskoj ulici, rekao mi je da ide da se nađe sa svojim drugarom koga on nije imenovao. Pitala sam ga kako će da se vrati kući, rekao mi je da će se vratiti brzo, da će ga taj drugar dovesti kući ili će doći taksijem. Telefon sam uočila u kolima, kad sam ga pozvala. Uveče sam preko Nenada Zonjića poslala poruku, pošto je imao “Skaj” telefon da mu pošalje, pošto je inače imao pretnje sa navijačke strane Partizana i južne tribine. Nenad mu je poslao poruku: “Pita te Jelena kada ćeš doći kući”, on je rekao: “Kasnije”. To je bilo oko osam. U 10 sati mu je opet poslao poruku na moju inicijativu. Rekao je: “U gužvi sam”. Ujutru sam opet pozvala Nenada, znači to je već četvrti, ujutru u osam sati gde je stigla poruka: “Spavam, javiću se”. Oko jedan sat, čini mi se da je bilo, bila je zadnja ta poruka što se mene tiče: “Reci J doći ću kući do 5”. Otišla sam, živeli smo privatno iz tog razloga što je imao saznanja da mu prete sa južne tribine, otišla sam kući u 5, njega nije bilo. U 8 sati mi je stigla poruka od Nenada da je sve izmaklo kontroli. Stigla mu je poruka na “Skaj”: “Nabavi pištolj i idi ubij Isaka, Isak me je namestio”, na šta je Nenad posumnjao da to Goran ne govori, na to ga je upitao “Šta sam ti kupio za rođendan?” To im je bila kontrolna poruka. Na to je dobio odgovor “Nemoj da me smaraš”. Nenad mu je opet uputio poruku “Ozbiljno te pitam šta sam ti kupio za rođendan”. Inače, Goranu je bio rođendan 23. jula, ovo je bilo znači 4. avgusta. Na to je dobio poruku “Dobićeš ti paket ispod belog BMW-a” i tu se sva komunikacija završava. Uveče četvrtog sam pozvala policiju Železnik, prijavila nestanak svog supruga gde su me oni uputili da sutradan idem u 29. novembar i prijavim nestanak svog supruga, što sam i učinila. Posle toga sam stavila u novine da je moj suprug nestao i od tad više ga nikad nisam niti čula, niti videla.

ZAMENIK TUŽIOCA: A pominjete nekakve pretnje sa južne tribine.

JELENA VELIČKOVIĆ: Jeste.

ZAMENIK TUŽIOCA: Hoćete pojasniti od koga pretnje i kada Vi i od koga saznajete za te pretnje?

JELENA VELIČKOVIĆ: Pretnja je nastala na južnoj tribini, kada je Goran posumnjao i oni su preuzeli južnu tribinu, Janjičari, Šedovsi, koje je predvodio Belivuk, bio je i Vučko, Rošavi, Kurta, Šedovsi. Oni su tu imali sukob 2017. gde su oni posle osnovali svoju grupu na istočnoj tribini koja se zvala Partizanovci, inače moj muž pokojni je predvodio grupu Jang bojs ili ti Jangeri. Kad je trebalo da idu u Surdulicu na utakmicu, desilo se da su autobusi krenuli, dva autobusa sa istočne strane, stigli su do naplatne rampe Nais, gde su od strane policije dobili stop, da moraju da sačekaju da im oni daju znak da mogu da nastave put dalje, što su oni i učinili. U tom trenutku su se pojavili automobili gde su izlazili sa palicama južna strana i krenuli ka njihovom autobusu. Gde je moj suprug i svi ti iz autobusa izašli. Moj suprug je tada zadobio potres mozga, nije smeo da da svoju ličnu kartu da se to ne bi obelodanilo tako, nego pod stresom je, imao je potres mozga, imao je šest rana na glavi, po tri-četiri kopče, obe polomljene ruke. Što je policija bila na Naisu, na rampi, gde je bio Rošavi između policije što ima i na You Tube-u. Posle toga se desilo da se ispod našeg “Tuarana”, gde smo živeli na Altini, moj suprug je čuo i video na kamerama da su dvojica prilazila našem automobilu. Krenuo je da otvara roletne, oni su to čuli i pobegli. Bila sam trudna sa drugim detetom i rekao mi je: “Evo su”. Ustala sam, posle pola sata su se vratila kola, bez upaljenih farova, parkirali su se na mestu gde kamere ne pokrivaju, dvojica mladića, jedan je stajao na početku parkinga kao stražar, drugi je, pošto je suprug ostavio ovako od roletne da možemo da vidimo, drugi se zavukao ispod automobila i bukvalno su mu noge bile gde je kuka od “Tuarana”. Stavili smo auto na šlep sutradan kad je svanulo i odvezli ga na dizalicu. Nismo ništa našli, što znači da su verovatno postavili prethodno lokator, da su pratili njegovo kretanje i da su tada verovatno došli da to i skinu. Posle toga moj suprug je nabavio pištolj jer se bojao za bezbednost mene i moje dece. Bili smo kod prijatelja našeg, tj. Goranovog drugara iz osnovne škole u piceriji “Baziliko”, gde su odjednom upali policajci i jedini smo bili u toj piceriji, i prišli mom suprugu i tražili su s namerom nešto, što su oni i našli i što je moj suprug i priznao. Suprug moj nije prijavio da ima opasnosti s njihove strane zato što je primetio da oni imaju policijsku zaštitu.

ZAMENIK TUŽIOCA: A, recite mi je l’ suprug pominjao konkretno imena i prezimena od koga mu preti opasnost?

JELENA VELIČKOVIĆ: Konkretno meni ne, ali to je u principu južna tribina, a pre toga, kad se stvorio istok, bili su i “Vandal bojs” sa podgrupom, koji su prešli kad je Veljko Belivuk skinuo nanogicu, pa je došao na južnu tribinu i od grupe “Janjičari” zapalio zastavu i pretvorio je u zastavu “Principi”, “Iz principa” u stvari. E, od tada je krenulo sve to. Posle ja nisam znala, videla sam kada je moj suprug nestao, da je bio i klip gde piše “Goksi Janger i dva kaubojca”. Kad je bilo vanredno stanje, policijski čas, stoje dva kaubojca i ubijaju tog nekog i taj u tom komentaru, u tom klipu kaže: “Pa što ga ubi, još nije počeo policijski čas”, a on kaže: “Znam gde mu je kuća, neće stići do deset sati”.

ZAMENIK TUŽIOCA: Da li ste pratili da je publikovana nekakva fotografija tela bez glave?

JELENA VELIČKOVIĆ: Jesam.

ZAMENIK TUŽIOCA: Jel vam nešto u vezi toga poznato ili?

JELENA VELIČKOVIĆ: Prepoznajem svog supruga i prepoznajem da je to njegova glava.

ZAMENIK TUŽIOCA: Neke karakteristike na osnovu čega biste prepoznali telo, jel vam tu nešto specifično bilo?

JELENA VELIČKOVIĆ: Njegova široka leđa.

ZAMENIK TUŽIOCA: I kažete prepoznajete njegovu glavu?

JELENA VELIČKOVIĆ: Da, jer ja sam sa svojim suprugom sedamnaest godina.

ZAMENIK TUŽIOCA: Od lica koja sam Vam pročitao da su osumnjičena za izvršenje krivičnog dela teškog ubistva, da li nekoga od ovih osoba Vi poznajete?

JELENA VELIČKOVIĆ: Poznajem.

ZAMENIK TUŽIOCA: Koga?

JELENA VELIČKOVIĆ: Vuka Vučinića, koji je bio dobar drugar sa mojim mužem i ja sam bila dobra drugarica sa njegovom ženom, družili smo se privatno, išli na rođendane, dolazili su nam na slavu.

ZAMENIK TUŽIOCA: Jeste sa tom osobom, ako se tako dobro poznajete, pričali u vezi događaja od 3. avgusta 2020?

JELENA VELIČKOVIĆ: Ne, ja sa Vukom nisam pričala. Zvala me njegova žena kada sam u medije pustila, na Kuriru, da je nestao moj suprug, zvala me njegova žena i rekla mi kako ne može da veruje da je moj suprug nestao. Al’ kažem ja isto ne mogu da verujem i ne znam šta se ovo dešava. Ona je sve vreme kontaktirala sa mnom i govorila mi da sa Vukom Vučinićem nije u dobrim odnosima, da je trudna sa trećim detetom, i da on nije kod kuće. Posle toga, kad se desilo da su uhapšeni dotični Veljko Belivuk i Marko Miljković i ostali, ona me je zvala i pitala me da li sam pročitala u Kriku da je njen muž Vuk Vučinić učestvovao u celoj toj priči. Ja sam rekla da nisam pročitala, kao što i nisam, i da ja ne znam šta da kažem povodom toga i da ja ne sumnjam u njih, što i nisam sumnjala. Ona mi je rekla da će da ide da se žali u 29. novembar za lažnu optužbu. Ja sam rekla slobodno idi i radi sve što je u tvojoj moći.

Jelena Veličković je zameniku tužioca Ivaniću rekla da je na fotografijama, koje su objavljene u medijima, prepoznala raskomadano telo Gorana Veličkovića. Režimski mediji su preneli informacije iz “izvora bliskih istrazi” da je Veličkovićeva glava pronađena u bunaru na imanju u Ritopeku. Takođe, isti izvori su tvrdili da je Belivukova grupa pet dana mučila Veličkovića, da bi ga na kraju ubila, navodno, jer nije hteo da otkrije šifru svog telefona kako oni ne bi saznali ko je njegov kontakt iz škaljarskog klana. Fotografije na kojima se vidi odsečena glava stavljena na leđa ubijenog Veličkovića, poslate su, navodno, “škaljarcima”, “jangerima” i nekim pripadnicima Belivukove grupe.

Zamenik tužioca Saša Ivanić zasad nije saslušao Aleksandra Vidojevića, kao i njegovog drugara Danila Vučića, iako se može pretpostaviti da imaju saznanja o sukobu Belivuka i Veličkovića. Istraga nije zainteresovana ni za saznanja koja imaju policajci, koji su vodili istragu po prijavi Jelene Veličković da je nestao njen suprug. Da su na vreme pregledali snimke bezbednosnih kamera, na koje se sada pozivaju, možda su mogli da ga spase od smrti.

Tužilaštvo zatire tragove

Dvadesetak pripadnika kriminalne grupe Veljka Belivuka od 4. februara nalazi se iza rešetaka. Pritvor im je, sredinom marta, produžen za još mesec dana zbog sumnje da su izvršili seriju otmica i ubistava, kao i druga najteža krivična dela. Aleksandar Vučić i njegovi najbliži saradnici preko režimskih medija optužuju Belivuka za stravične zločine, ali istraga tapka u mestu. Nema dokaza i svedoka, koji bi potvrdili navode iz unapred pripremljene optužnice. Magazin Tabloid ekskluzivno objavljuje detalje iz istrage koju vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal. Kako sada stoje stvari, ako ne bude značajnih pomaka u istrazi, predmet KTI 4-21 pretvoriće se u potpuni fijasko. porodice žrtava neće dočekati pravdu, Belivuk i njegovi ortaci biće oslobođeni, a vlast će nastaviti da sarađuje s tim i ostalim kriminalnim klanovima.

Protiv grupe Veljka Belivuka vode se dve istrage. Javno, za potrebe političkog marketinga, istragu vode najviši predstavnici vlasti. Aleksandar Vučić je na televiziji pokazao fotografije raskomadanih tela, koje su nađene, navodno, u telefonima oduzetim uhapšenim pripadnicima ekipe Velje Nevolje. Ministar policije Aleksandar Vulin tvrdi da je „ta banda izvršila najstravičnije zločine“. Premijerka Ana Brnabić ističe da se „svakog dana otkrivaju novi jezivi dokazi“. Dalje od televizijskih kamera, Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu čiji rezultati, zasad, ne potvrđuju navode političara.

U spisima predmeta KTI 4-21, koje ekskluzivno objavljuje Magazin Tabloid, nema dokaza, priznanja osumnjičenih ili izjava svedoka koje bi nesumnjivo potvrdile odgovornost Belivukove grupe za izvršene zločine.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je 5. februara podnelo krivičnu prijavu protiv Veljka Belivuka zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo Udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 Krivičnog zakonika. U Izveštaju, od 1. marta 2021. godine, MUP je Tužilaštvu za organizovani kriminal prosledio dopunu krivične prijave KU 48/21 protiv Belivuka i Marka Miljkovića, koji su oformili organizovanu kriminalnu grupu, čiji su članovi Vlade Georgijev, Miloš Budimir, Marko Budimir, Aleksandar Vučeljić, Vlade Draganić, Nemanja Lakićević, Milovan Tadić, Nikola Spasojević, Dejan Tešić, Filip Ivanovski, Nebojša Janković, Željko Kodžić, Slađana Sekulić, Boris Karapandžić, Nikola Stefanović, Srđan Lalić, Nemanja Đurić, Vladimir Grek, Vuk Vučinić i Marko Andrić.

U Izveštaju se navodi: „Postoji osnovana sumnja da su dana 09.12.2020. godine, Veljko Belivuk sa pripadnicima njegove OKG izvršili krivično delo Teško ubistvo iz člana 114. KZ, na taj način što su navedenog dana, u beogradskom naselju Ritopek, lišili života Milana Ljepoju, zvanog Mance. Pored osumnjičenog Belivuka,  u izvršenju krivičnog dela su učestvovali članovi OKG Marko Miljković, Nebojša Janković, Vlade Draganić, Dejan Tešić i Srđan Lalić. Postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni Belivuk organizovao i pripremio likvidaciju Milana Ljepoje na taj način što je zajedno sa pomenutim licima, dana 08.12.2020. godine u večernjim časovima boravio u kući u Ritopeku, na adresi Livadice broj 3, opština Grocka, gde su izvršili pripremne radnje za ubistvo imenovanog. Nakon navedenog dana 09.12.2020. godine u jutarnjim časovima u neposrednoj blizini parkinga saobraćajnog preduzeća Lasta AD, Ljepoja ja ostvario susret sa Dejanom Tešićem, nakon čega su se PMV marke VW Passat, registarskih oznaka BG 1090 AR, kojim je upravljao Dejan Tešić odvezli do kuće u Ritopek. Po dolasku u navedenu kuću, Ljepoja je od strane Belivuka, Miljkovića, Tešića, Jankovića, Draganića i Lalića lišen života. Učešće osumnjičenih u ubistvu Ljepoje se dokazuje primenom posebne dokazne radnje Tajno praćenje i snimanje prema Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću, po kom osnovu je dana 08.12.2020. i 09.12.2020. godine evidentiran ulazak više putničkih motornih vozila u dvorište kuće u Ritopeku, koji su u prethodnom periodu, kao i navedene večeri, koristili Veljko Belivuk i članovi njegove OKG.“

U Izveštaju su detaljno opisana dešavanja pred kućom u Ritopeku, zabeležena kamerama operativaca Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Ti snimci su emitovani i na Televiziji Pink. Uvidom u snimke bezbednosnih kamera raznih privatnih preduzeća otkriveno je da se Ljepoja u 8,51 sati sreo sa Tešićem, koji ga je svojim Passatom dovezao u Ritopek.

„Na baznoj stanici gde se nalazi kuća u Ritopeku registrovani su mobilni telefoni čiji su korisnici članovi OKG Veljka Belivuka, što dodatno ukazuje da su pomenuti navedenih dana boravili u navedenoj kući prilikom pripreme, kao i izvršenja krivičnog dela, S tim u vezi, registrovan je telefonski broj 882350853542680, čiji je korisnik Belivuk, telefonski broj 882350853542708 čiji je korisnik Marko Miljković i telefonski broj 882350853000452 čiji je korisnik Srđan Lalić. Takođe, registrovan je i telefonski broj 3197029168631 čiji je korisnik bio Milan Ljepoja zvani Mance. (…) Osim navedenog, ukazujemo da je veštačenjem dokazano prisustvo DNK tragova u kući u Ritopeku Milana Ljepoje, kao i Veljka Belivuka i Srđana Lalića“, zaključuje se u Izveštaju MUP-a, u kome se ističe da „izvršenje ubistva Ljepoje od strane osumnjičenih proizilazi iz niza presretnutih razgovora Marka Andrića, zvanog Kuzman“.

Priložen je transkript prisluškivanog razgovora Marka Andrića, njegove „emotivne veze“ Marije Stojiljković, zvane Maka, i Dušana Mančića, zvanog Cviki, koji je snimljen 18. novembra 2020. godine, od 19,51 do 20,05 časova.

MARIJA STOJILJKOVIĆ: S Veljom da pričaš?

MARKO ANDRIĆ: Da.

MARIJA STOJILJKOVIĆ: Šta?

MARKO ANDRIĆ: Raspituju se za mene.

MARIJA STOJILJKOVIĆ: Ko?

MARKO ANDRIĆ: Odavde, ovi Pink Panteri, samo sam to morao da ti… Ovo nikom ne smeš da pričaš. Mora se iznajmi stan.

MARIJA STOJILJKOVIĆ: Da vidim.

MARKO ANDRIĆ: Slušaj.

MARIJA STOJILJKOVIĆ: Pročitaj mi.

MARKO ANDRIĆ: Jesi živ brate, slao sam ti znakove ali nikako da vidiš. Ja kažem – jesam, jesam, baguje mi telefon već dva dana… (Belivuk mu odgovara) Nije ništa alarmantno previše ali moram da ti prenesem da budeš upoznat samo ne smeš da širiš dalje. Ona sisa, Mance iz Niša, jel ga viđaš? Kao glavni Pink Panter. Ja kažem – aha, ne viđam ga. I ja kažem – neću da širim, bez brige, brate, samo reci, tu sam! Dobro, pošto se raspituje za tebe. Došao je na genijalnu ideju da će on da bude glavni u Niš i okuplja neke momke pičketine i jedna od tih pičaka mi se prenela da se raspituje za tebe. Da vi držite dole Niš, ali da ste sve najgore i da će on sve da vas se reši i onda on preuzima grad. Ne mogu da ustanovim da li je to povezano samo sa Nišem ili i sa Crnogorcima, ali mnogo jede govna. Pa da vidimo šta ćemo sa njime, gde da ga oderemo, pa neka skuplja koga hoće ali na onom svetu! I ja mu kažem – brate, vidi ovako, ja ne znam ni kako on izgleda, a povezan je verovatno sa Crnogorcima, nema sa čime drugim. (…) Pripazi se i ti malo dok ne vidim kako da ga oderem! Smrad, debil koji je u četrdeset godina istripovao da bude krimos! Ja mu napišem – Pa on je sa ovim Pink Panterima iz Niša, oni ovde sve drže bukvalno. Hvala ti na informaciju, pripaziću se svakako, ali da znaš da zadnjih godina živi na Dedinju u Beogradu sa ženom, a ovde u Nišu ima jaku ekipu, naravno u finansijskom smislu, ovako je ko bačeni kurac. On mi napiše – Dolazi, pa da šaljemo nekoga, da ne razmišljamo. Čim on to tako najavljuje, govori o njegovoj ozbiljnosti, ali sam morao da ti javim, da bar obratiš pažnju. Ja sam napisao – Znam, brate moj, siguran sam da nas Bog sprema za one trenutke i da ćemo pobediti, ajde videću da se već sad raspitam o njemu, ali ne znam ovde koliko mogu da verujem ljudima, svakako ću da obratim pažnju i da mu ispratim kretanje, pa ti javljam čim budem imao neku informaciju. Brate, Bog nas čuva od kad smo se rodili, nije nas čuvao da nas neki kradljivci zlata ubiju, siguran sam.

Presretnut je i razgovor iz 20. decembra 2020. godine , u kome je Marko Andrić prepričao Mariji Stojiljković i Dušanu Mančiću utiske sa sastanka sa članovima kriminalne grupe Milana Ljepoje.

MARKO ANDRIĆ: Uzeo sam Veljinu poruku i uključili smo da se snima.

MARIJA STOJILJKOVIĆ: Nadrogirani dečko se nalazi sa ubicom.

MARKO ANDRIĆ: Ko je, bre, ubica? Beži, bre…

MARIJA STOJILJKOVIĆ: Majko mila…

MARKO ANDRIĆ: Brate, on se usrao, trese se sve, suze mu oči, ovom Duletu, ne može da sastavi rečenicu brate…

DUŠAN MANČIĆ: A jel sam bio?

MARKO ANDRIĆ: Sam.

DUŠAN MANČIĆ: Nešto sumnjivo jesi video?

MARKO ANDRIĆ: Ma jok, bre.

MARIJA STOJILJKOVIĆ: Ma, on ne zna gde se on nalazi, a kamoli oni.

MARKO ANDRIĆ: On mi kaže – brate ja bi voleo iskreno da razgovaramo, na šta mu ja kažem – brate, ovo ti je poruka od mene i Velje. Da li, brate, mi tebe ugrožavamo na bilo koji način, da li ti se mešamo u bilo koji posao, tebi i vama? Da li vas mi, brate, na bilo koji način ugrožavamo ili imate bilo koju opasnost od nas. Pošto je odgovor na sve to ne, zamolio bih tebe i sve vas da gledate vaša posla i da se ne mešate u stvari koje vas se ne tiču. Postojala je priča, brate, od određene osobe da si ti trebao da namestiš mene i druga preko ove devojke, ti znaš koja je, čak i da nije sve to istina, mi ti to sve opraštamo zato što niko od vas ne zna u šta se upušta dok ne bude kasno. Što se nas tiče nema nikakve opasnosti za tebe i tvoje drugare, to hoćemo da znate, a ako neko hoće rat, mi ćemo to da prihvatimo, jer drugačije ne umemo i ne želimo. Na šta mi je on rekao kao – brate, ja bih voleo da si ti samo iskren prema nama. Brate, ja ću da ti kažem iskreno. Pitao me ovaj Mance za to, ali ja nisam bio za to, nisam pristao, to može da se proveri, zato što ja imam vezu i ja znam ko su oni. Brate, teško mi je, najbolji drug mi je bio, ali niko nije opravdavao to što je on uradio.

DUŠAN MANČIĆ: Ubijen definitivno, a?

MARKO ANDRIĆ: Da, brate, definitivno.

MARIJA STOJILJKOVIĆ: Vidiš li ti kako si miran bre, ti bre još ničega nisi svestan… (…)

DUŠAN MANČIĆ: Jesi li mu pokazao sve poruke od Velje?

MARKO ANDRIĆ: Ne, ne… Rekao mi Velja da mogu slobodno da pokažem poruke, rekao – evo, pogledaj da ne misliš da nešto… On mi kaže – brate, svaka mu čast, alal mu vera, kakav dečko, ne znam šta drugo da kažem, oduševio me i ti si me oduševio.

Samo u presretnutim razgovorima Marka Andrića iznete su posredne, ali kakve-takve, informacije o ubistvu Milana Ljepoje. Ostali tajno snimljeni razgovori, bar oni koji su do sada obuhvaćeni istragom, potpuno su beskorisni. U predmetu KTI 4-21 nalaze se dva transkripta presretnutih razgovora Veljka Belivuka s njegovom suprugom Bojanom. U njima se ne pominju nikakve kriminalne aktivnosti.

Marko Miljković je snimljen 12. januara 2021. godine, dok je, u hotelu “Crni vrh” na Divčibarama, govorio sam sa sobom. U “Fajlu 174” zabeležena je napomena da je “moguće da snima glasovnu poruku”.

“Au, brate, koji su to jadišići, sise male one… To njemu sam zamerio ono od kad se nešto mrštio, ovo-ono, i dođe sa Šarcem onda kad sam im uzeo auto, kad su morali da vrate ono što su uzeli onom drvoseči mučeniku i tad ga nisam nalupao jer sam rekao da neću da ih diram da vrate auto, a i tad sam hteo da ga razvalim, sisa mala, nego ajde… ko njega, brate, na njega misli… Naleteće isto, eto ko što je on naleteo njemu… naleteće…” – navodi se u tom transkriptu, uz dodatak da je Marko Miljković još rekao: “Kako su bezobrazni, samo izda da uzmu pare, boli ga kurac, a sve može da curi… I da što… kao… jebe mu se… džukele…”

I ostali pripadnici Belivukove grupe, koji su bili pod merama, bavili su se stvarima koje nemaju veze sa delima zbog kojih je protiv njih podneta krivična prijava. Boris Karapandžić je jedan od istaknutijih članova te OKG, a pažnju javnosti je privukao 2018. godine, kad je viđen u društvu Danila Vučića na fudbalskim utakmicama Svetskog prvenstva u Rusiji. U spisima predmeta KTI 4-21 nalazi se nekoliko prepisa prisluškivanih razgovora Karapandžića iz kojih se može zaključiti da se bavio organizovanjem pisanja transparenata i provokacijama navijača Crvene zvezde na internetu. To dokazuje razgovor, koji je Karapandžić vodio 6. januara ove godine s nepoznatim muškarcem.

KARAPANDŽIĆ: Treba mi, brate, jedna usluga, mislim sutra najkasnije moram da skinem neke snimke, nešto, sa televizije. Bila neka emisija na N1.

NM: Aha.

KARAPANDŽIĆ: Insajder je bio, znaš za to.

NM: Aha, aha…

KARAPANDŽIĆ: Bilo je nešto u vezi Cigana, znaš i sad treba iz te emisije da napravimo par klipova. Nećemo sutra, ali prekosutra da ih rokamo, razumeš, jako.

NM: Da, da, da.

KARAPANDŽIĆ: Pa mi treba pomoć tu oko toga, zato što ja nemam kablovsku kući, nemam gde da skinem to, ništa, a ne znam koga, jedino ti i Slikar, to kao, s kim sam ono bliži.

NM: Sad ću da pogledam na netu. Oni su verovatno okačili to na net, isto na kanalu.

KARAPANDŽIĆ: Znaš šta je poenta? Poenta je da nađemo, onaj Đuka, što je bio sa maskom u skupštini, znaš. On je valjda bio u toj emisiji nešto, bio i Marko valjda, ona Irena treba da se izbacuje. Uglavnom, kad budeš odgledao tu emisiju, vidi ako možeš do večeras, nebitno koje doba, ti sad imaš u glavi šta da poskidamo sve. Nisam ni ja odgledao, (…) Vidi ti, pa mi kucaj, uglavnom treba da napravimo što više klipova i slika, i sutra ćemo da rokamo najave za prekosutra. Napisaću ti ja koji tekst ide, pošto sam pričao sa… znaš i sam, nebitno, pa da joj to napravimo sve kako treba.

Za istragu, beskorisna je i većina izjava, koje su pripadnici Belivukove grupe dali na saslušanju dan posle pritvaranja.

U prisustvu svog izabranog advokata Dejana Lazarevića, Veljko Belivuk je saslušan 6. februara 2021. Zamenik tužioca za organizovani kriminal Zoran Babić počeo je saslušanje u 1,45 sati. Belivuk je dao generalije, rekao da je razumeo šta mu se stavlja na teret, kao i pouke i upozorenja, ali odbio je da odgovara na pitanja: “Ukratko, nisam izvršio ni jedno krivično delo koje mi se stavlja na teret i po savetu advokata braniću se ćutanjem do daljnjeg i to je sve što bih imao da vam kažem.”

I Marko Miljković, čiji advokat je Nikola Ristović, izjasnio se da nije kriv i da će se braniti ćutanjem. Belivuk i Miljković su odbili da prisustvuju otvaranju njihovih mobilnih telefona, koji su im oduzeti.

Belivukov klan je osumnjičen da je ubio ili oteo 11 ljudi. Za neke od njih je utvrđeno gde su se nalazili neposredno pre nestanka, tela nekih od njih su identifikovana na fotografijama, koje su uzete iz telefona osumnjičenih. Na tom spisku se nalaze Goran Veličković, Milan Ljepoja, Zdravko Radojević, Lazar Vukićević, Jovo Kecman, Goran Mihajlović, Filip Marjanović, Vukašin Gošović, Ljubomir Lainović, Strahinja Marković i Aleksandar Gligorijević. Za njihove otmice i ubistva osumnjičena su 22 pripadnika grupe Veljka Belivuka. Pored tih krivičnih dela, na teret im se stavlja neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, neovlašćenja proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materijala i pranje novca.

Krivična prijava nije individualizovala i ne navodi posebno delo za koje smatra odgovornim svakog pojedinačno, već su osumnjičeni paušalno, svi za sve. Na to su ukazivali i advokati osumnjičenih, koji ističu da takvi postupci nisu u skladu sa zakonom.

U žalbi Slađane Sekulić istaknuto je da, upravo iz tih razloga, ne postoje osnove za određivanje pritvora: “Sekulić živi u Loznici, sa dvoje maloletne dece, u stalnom je radnom odnosu, ima redovna primanja, porodična je žena, majka dvoje maloletne dece starosti 10 i 11 godina, koja idu u školu, te ne postoji nijedan razlog koji bi ukazao da bi se Slađana Sekulić boravkom na slobodi krila ili dala u bekstvo i postala nedostupna organima Republike Srbije. Nadalje, ne postoji nijedna osobita okolnost koja ukazuje na to da će Slađana Sekulić uništiti, sakriti ili izmeniti dokaze ili tragove krivičnog dela i da će na taj način ometati istragu i prikupljanje dokaza u ovom krivičnom postupku. Ona nije osuđivana, nikad nije imala problema sa zakonom…” Pritvor je, ipak, produžen svim pripadnicima Belivukove grupe.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je istragu ograničilo na period “od početka 2019. godine, pa do lišenja slobode 4. februara 2021. godine”. Takva odluka je doneta u interesu Aleksandra Vučića, kako bi se sakrila Belivukova veza s njim i članovima njegove porodice. Međutim, to nije moguće. Ma koliko zamenici tužioca Saša Ivanić i Zoran Babić usmeravali istragu što dalje od Vučića, ima suviše tragova, koji ne mogu da se sakriju.

Vučićev kum osudio Brkića na novčanu i zatvorsku kaznu

Milovan Brkić, glavni urednik Magazina Tabloid, osuđen je po tužbama Nikole Petrovića. Obe presude obogatile su istoriju beščašća srpskog pravosuđa. Jednom je Brkić osuđen zbog citiranja zvaničnih podataka o poslovanju Elektromreže Srbije, a drugom na zatvorsku kaznu zbog teksta koji ne postoji. Ovim presudama sudije su dokazale da ne postupaju po zakonu već po nalogu svemoćnog kuma Aleksandra Vučića.

Viši sud u Beogradu je u septembru prošle godine odbacio tužbu Petrovića protiv Brkića i Branka Dragaša, autora spornog teksta. Dragaš je analizirao poslovanje EMS-a na osnovu izveštaja objavljenih na sajtu Agencije za privredne registre iz vremena kad se na čelu tog preduzeća nalazio Petrović. Sud je uvrdio da su podaci preneti korektno, bez ikakvih izmena, pa je odbacio Petrovićevu tužbu. Međutim, Apelacioni sud je preinačio oslobađajući presudu, delimično je usvojio tužbeni zahtev i autora teksta i glavnog urednika osudio na novčanu kaznu.

Predsednica veća Zorica Ćaković i sudije Dragica Popesku i Svetlana Pavić uvažile su Petrovićevu tvrdnju da se osećao “osramoćeno i obrukano jer je navedeno da je ukrao 232 miliona evra i da je smanjio dobit kompanije”. Iako Petrović liči na lopova, u tekstu se ne navodi da je ukrao 232 miliona evra, a lično je potpisao izveštaje u kojima se vidi da je dobit kompanije EMS dramatično smanjena u vreme dok se on nalazio na njenom čelu. Za sudije Ćaković, Popesku i Pavić nisu bitne činjenice, nego Petrovićeva osećanja sramote.

“Presuda se zasniva na dokazu (tekstu “Pomozite nam da ih se otarasimo”), koji po svojoj sadržini ne odgovara onome što je izrečeno u presudi”, navodi se u Rešenju, kojim je Apelacioni sud u Beogradu u novembru prošle godine ukinuo prvostepenu presudu Višeg suda, kojom je Milovan Brkić osuđen na tri meseca zatvora, uslovno na godinu dana, zbog navodnog ugrožavanja sigurnosti Nikole Petrovića. Dakle, Apelacioni sud je utvrdio da je sudija Milenija Petričević osuđujuću presudu zasnovala na lažima. Svesno, s jasnom namerom da izvrši nalog Petrovića, kaznila je Brkića za navode koji ne postoje u tekstu. Još veće bešćašće je pokazala sudija Ljudmila Miljković, koja je u ponovljenom postupku zaključila da se “u tekstu ne pominje ugrožavanje bezbednosti tužioca Petrovića, ali on se toliko iskreno uplašio da tuženi zaslužuje kaznu”.

Ovim presudama Nikola Petrović je opravdao nezvanični status vrhovnog sudije Srbije, koji je kompletno pravosuđe stavio u zaštitu svojih interesa.

– Kako je moguće da kriminalac, kakav je Nikola Petrović, čije privođenje pravdi je zahtevalo više od deset američkih kongresmena, nesmetano pljačka srpsku privredu i da na povocu drži tužioce, sudije, policiju… Očekujem da me Petrović izloži na licitaciji, i da prodaje jedno po jedno uvo, zatim deo debelog mesa, pa levu ruku, desno stopalo… Sve mogu da urade uz asistenciju policije. Aleksandar Vučić je stvorio pravosuđe po meri svog života. Ono će i njemu doći glave. Banda njegovih drugova s Pravnog fakulteta sada je preuzela u svoje ruke sve poluge sudske vlasti. Imaju potpuno kriminalizovan Visoki savet sudstva, predsednika Vrhovnog kasacionog suda Jasminu Vasović, državnog tužioca Zagorku Dolovac, predsednike apelacionih sudova… Nadam se da ćemo demonstracijama oterati Vučića s vlasti. Meni ne preostaje ništa drugo nego da se borim. Dugo sam živeo. Ostaje mi da se ne predam žive glave – kaže Milovan Brkić, glavni urednik Magazina Tabloid.

STROGO POV Transkripti saslušanja i presretnutih razgovora Veljka Belivuka

Među 3000 stranica spisa u predmetu KTI 4-21 nema nijednog direktnog dokaza krivičnih dela, koja se stavljaju na teret Veljku Belivuku. Većina pritvorenih pripadnika Belivukove kriminalne grupe negirala je navode iz krivične prijave i odbila da odgovara na pitanja tužilaca, a Ministarstvo unutrašnjih poslova je Tužilaštvu za organizovani kriminal dostavilo presretnute razgovore u kojima nema gotovo ništa bitno za ovaj slučaj.

Samo u presretnutim razgovorima Marka Andrića iznete su posredne, ali kakve-takve, informacije o ubistvu Milana Ljepoje. Ostali tajno snimljeni razgovori, bar oni koji su do sada obuhvaćeni istragom, potpuno su beskorisni. U predmetu KTI 4-21 nalaze se dva transkripta presretnutih razgovora Veljka Belivuka s njegovom suprugom Bojanom. U njima se ne pominju nikakve kriminalne aktivnosti.

U prvom razgovoru, od 15. septembra 2020. godine, bračni par Belivuk je raspravljao o nabavci opreme za kuću.

VELJKO BELIVUK: Ej, ženo, evo doneo mi ovde Spale ove prekidače i te gluposti, pa sad gledam – dosta su mi lepi, nema neki preveliki izbor, sviđa mi se iskreno da ti kažem i ja bih ove uzeo!

BOJANA BELIVUK: Dobro, srce moje, dobro. Jel to oni što sam ja izabrala ili neki drugi?

VELJKO BELIVUK: Nemam pojma, cijalind nešto.

BOJANA BELIVUK: To sam ja izabrala…

VELJKO BELIVUK: Poprilično su lepi, moj drugar ih ima kući, kaže da je zadovoljan, i šta je dobro – sve je iz komponenti i ne daj Bože da nešto slomimo, da nešto sjebemo, ne menja se cela, nego posebno taj deo.

BOJANA BELIVUK: Tačno tako je, na primer oni ramovi okolo…

VELJKO BELIVUK: Jeste, ima neki stakleni, ima imitacija drveta, ima imitacija aluminijuma, brušeno… Baš lepo izgleda.

BOJANA BELIVUK: Znam, to sam ja izabrala baš zato što je tako, srećo!

VELJKO BELIVUK: Svaka čast, neki aling konel nešto…

BOJANA BELIVUK: Da, da, da, to sam ja izabrala.

VELJKO BELIVUK: Ništa, ja ću da mu kažem da ove uzimamo. E sad, što se tiče boja i toga, to ćemo na licu mesta kad budemo pravili.

BOJANA BELIVUK: Tačno, kad budemo sredili boju zidova i tako dalje.

VELJKO BELIVUK: To, to, to… Eto, samo to da ti javim.

BOJANA BELIVUK: Volim te najviše!

VELJKO BELIVUK: I ja tebe! Nema šta, ove uzimamo!

Veljko i Bojana Belivuk su, četiri dana kasnije, razgovarali na istu temu, samo ne o nabavci prekidača, nego roletni.

VELJKO BELIVUK: Halo! Što se ne javljaš?

BOJANA BELIVUK: Pa, išla sam kerovima da kupim hranu, pa sam vukla džak i nisam mogla da se javim.

VELJKO BELIVUK: Dobro. Evo me u Alumilu. Sve sam se dogovorio s njima. NA F700 ne ide roletna. Ne može fabrički da se pravi. Mora F560 da se stavi da bi išla roletna.

BOJANA BELIVUK: A, kako se tebi dopada F560?

VELJKO BELIVUK: Pa, okej je. Ne mogu da grešim dušu. Jedino što se ne slažem s tobom su izbori boje koje si izabrala. Ti si, ljubavi, izabrala totalno crnu. Baš, baš crnu sa nekim šljokicama, a ja bih samo nijansu svetliju.

BOJANA BELIVUK: Dobro, srce, kako god ti kažeš.

VELJKO BELIVUK: Eto čisti ti pričam. Evo sad gledam, upoređujem.

BOJANA BELIVUK: A taj F560 profil.

VELJKO BELIVUK: Taj 560 profil je za manje staklene površine. Dole mora F700 zbog visine samog prozora, tj. onoga otvora. E sad šta je forma?

BOJANA BELIVUK: A šta ćemo za roletnu?

VELJKO BELIVUK: Roletnu nemamo. Znači, šta on može. Može kad završimo kuću da dođe da pogleda, da pokuša da uradi sa spoljne strane neke kanalice. Pa nije kao one žaluzine da zatvaramo onako kao roletna da klizi po njima iz tri dela. To je nešto što bi moglo da se napravi, jedino, i ne postoji druga opcija.

BOJANA BELIVUK: Ti si definitivno to poručio?

VELJKO BELIVUK: Pa ovo je definitivno što treba. Samo sam rekao nikako stepsol stakla i ne znam još neku sitnicu sam… Ne mogu sad da se setim šta. Za dečju terasu idu dve roletne zato što je 3,5 metra i tačno na sredini gde im se prelama svejedno ona vrata, tu će ići ona za roletnu, ona srednja.

BOJANA BELIVUK: Kako ti kažeš.

VELJKO BELIVUK: Nije kako kažem. Gledam kako je realno. U salonu sam, gledam već sat vremena. Šta šuška to, pričam sa tobom, ti nešto šuškaš?

BOJANA BELIVUK: Ništa.

VELJKO BELIVUK: Dobro. Ajd, zdravo.

U spisima predmeta, koji vodi zamenik tužioca Saša Ivanić, nema transkripata Belivukovih razgovora sa političarima, sudijama, policajcima i ortacima iz kriminalne grupe. Umesto toga, nalaze se samo ova dva razgovora o prekidačima i roletnama, koji ne dokazuju ništa o zločinima, već da Velja Nevolja sluša i voli ženu. No, iz razgovora sa Dejanom Kijanovićem, direktorom Košarkaškog kluba Partizan, vidi se da ne voli Ostoju Mijailovića, predsednika tog kluba.

Aleksandar Vučeljić, pripadnik Belivukove kriminalne grupe, pozvao je Kijanovića 12. januara 2021. i dao telefon svom šefu.

BELIVUK: E, buraz, Velja je. Da ti čestitam prvo praznike, Novu godinu, Božić…

KIJANOVIĆ: Takođe, brate, sve najbolje.

BELIVUK: Jel si dobro, brate?

KIJANOVIĆ: Evo, brate, petljam, petljam kao i uvek.

BELIVUK: Jebiga, sada imamo neprijatnu… treba sa tobom da pričam, brate, umesto sa Ostojom, ali on je stručnjak. Brate, molim te. Ja tebe moram da zamolim, pošto vidim da KK malo boli kurac, brate, bar vrh KK za navijače. (…) Ja vidim da Ostoju baš zabole kurac da odgovori na naše zahteve. Ja, brate, nisam tražio ništa nenormalno. Znači, ako su Cigani, bato moj, mogli da igraju sa publikom, ako se u Čačku igralo sa publikom, okej nije to prava publika, ali se napravi novinar, pička materina, mislim da može da se napravi i za naše. I mislim, brate, da treba da se ispoštuju naši navijači malo. Znači, molim te, brate, od te priče da se Ostoja ne javlja na telefon. To je glupost. Da ne idem sad u Britiš motors, pa da mu uzmem 20 auta iz radnje, pa da mora da se javi. Molim te, nađi ga i reci mu da mi obezbedi, brate, spisak za 20-30-40 Grobara da dođu da prisustvuju utakmici. Ne tražimo ništa nenormalno. Biće kulturni momci. Ovo nije 91.

Iako je pretio da će oteti automobile iz prodavnice Ostoje Mijailovića, Belivuk ni u ovom razgovoru nije otkrio nijedan detalj koji je bitan za istragu zločina za koje je osumnjičen.

Belivuk je uhapšen 4. februara 2021. godine, a saslušan dva dana kasnije. Ovo je kompletan prepis audio snimka saslušanja.

ZAMENIK TUŽIOCA: Tužilaštvo za organizovani kriminal, istražna kancelarija 002 pred zamenikom tužioca na osnovu odredbe člana 285. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu ZKP) i člana 289. stav 3. i 4. ZKP, u istražnom postupku KTI br 4/21, protiv osum. Veljka Belivuka i dr, zbog krivičnih dela Udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 KZ i drugih krivičnih dela a po naredbi o sprovođenju istrage KTI br. 4/21. Prisutni su zamenik tužioca Zoran Babić, zapisničar Danijela Perišić, osumnjičeni Veljko Belivuk, branilac advokat Dejan Lazarević. Započeto u 01,45 časova. Veljko, ja ću sada čitati Vaše podatke, a Vi, ako smo nešto pogrešno, reagujte i recite dali je to tačno ili nije. Ime i prezime Veljko Belivuk, matični broj 280898…….., nadimak Velja, ime oca Nebojša, majka Branka, devojačko prezime majke Mladenović, rođen u Beogradu, Živka Davidovića br…. telefon za kontakt 064/500….. dan, mesec i godina rođenja 28.08.1985. godine, državljanin Republike Srbije, zanimanje numirički tehničar, oženjen, otac dvoje maloletne dece, pismen, završio srednju mašinsku školu, od imovine poseduje vozilo marke „Škoda super B“ 1717, a ona druga dva slova ne može da se seti, ovo vozilo je proizvedeno 2016. godine, supruga je vlasnik stana od 82 kvm na adresi Živka Davidovića br….. supruga mu je zaposlena u renta karu i ne zna koliko tačno zarađuje, a on je zaposlen u podrumu pića kao koordinator i mesečno zarađuje oko 60.000 dinara, ranije osuđivan i to za nasilničko ponašanje, kaznu izdržao u kućnom zatvoru i to bez nanogice i vreme trajanja kazne je iznosilo 8 meseci, sa izdržavanjem je izavršio 2018. godine i to krajem godine, ne vodi se drugi krivični postupak protiv njega. Pre početka saslušanja zamenik tužioca za organizovani kriminal na osnovu odredbe člana 236 stav 1 ZKP, određujem tonsko i optičko snimanje istražne radnje saslušanja osum. Belivuk Veljka. Snimanje će obaviti službenik Odeljenja za analitiku i informatiku Tužilaštva za organizovani kriminal u Beogradu. Konstatuje se da je o prednjem obavešten osum. Veljko Belivuk. Pristupa se snimanju saslušanja osumnjičenog u 01,45 časova. Pre saslušanja, a nakon uzimanja ličnih podataka obaveštavam Vas da je protiv Vas doneta naredba o sprovođenju istrage ovog tužilaštva KTI br. 4/21, obzirom da je podneta krivična prijava MUP Republike Srbije Direkcija Policije, Uprava kriminalističke policije, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, Odeljenje za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala KU br. 48/21 od 05.02.2021. godine, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo Udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 KZ i druga krivična dela navedena u ovoj naredbi. Nakon ovoga Vas poučavam o Vašim pravima i upozoravam o nekim obavezama u krivičnom postupku a ta prava proizilaze iz člana 68 ZKP i to je sledeće da možete da uskratite odgovor na pojedina pitanja, da ništa ne izjavite, a da sve što izjavite može da bude korišćeno u postupku, da se branite sami ili uz stručnu pomoć branioca, da Vašem saslušanju prisustvuje branilac, da u najkraćem roku budete izvedeni pred sud i da Vam bude suđeno nepristrasno, pravično i u razumnom roku, da neposredno pre prvog saslušanja pročitate krivičnu prijavu i naredbu o sprovođenju istrage, da će Vam biti osigurano dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane, da imate pravo da razmatrate i razgledate predmete koji služe kao dokaz u postupku, da prikupljate dokaze za svoju odbranu, da se izjasnite o svim činjenicama i dokazima koji Vas terete i da iznosite činjenice i dokaze u svoju korist, da ispitujete svedoke optužbe i zahtevate da se pod istim uslovima kao i svedoci optužbe u Vašem prisustvu ispitaju svedoci odbrane, da koristite pravna sredstva i pravne lekove i preduzimate druge mere određene ovim zakonom. Na osnovu člana 70 ZKP saopštavam Vam da ste dužni da se odazivate na pozive tužilaštva i da obavestite tužilaštvo o promeni adrese prebivališta ili boravišta odnosno o nameri da promenite ove adrese jer u suprotnom će biti određene mere za obezbeđenje prisustva osumnjičenog , to normalno ukoliko budete se branili sa slobode. Sada Vas pitam da li prihvatate kao svog izabranog branioca ovde prisutnog advokata Dejana Lazarevića?

OSUMNJIČENI: Naravno. Prihvatam Dejana Lazarevića.

ZAMENIK TUŽIOCA: Hvala Vam. Da li ste razumeli sve pouke i upozorenja koje sam Vam dao?

OSUMNJIČENI: Da, jesam.

ZAMENIK TUŽIOCA: Jeste. Ono što Vam se stavlja na teret videli ste u toj naredbi koju imate u rukama, videli ste krivična dela i neki opis koji tu stoji, videli ste i navode iz krivične prijave. Da li ste razumeli šta Vam se stavlja na teret da Vam ja ne bih sad ponovo čitao sve to?

OSUMNJIČENI: Razumeo sam nema potrebe da čitate ponovo.

ZAMENIK TUŽIOCA: Zahvaljujem, onda ćemo konstatovati ovo što ste rekli da prihvatate ovde prisustnog advokata kao svog branioca. E sad na koju adresu da Vam se dostavljaju pozivi ili neka druga pismena koja bi išla iz ovog tužilaštva?

OSUMNJIČENI: Živka Davidovića…

ZAMENIK TUŽIOCA: To je na adresi boravišta. Kolega, Vama pismena idu na ovu adresu koju ste dali, Nićifora Ninkovića, i ovaj telefon i imeil adresu koju smo stavili, dva telefona ste dali. Konstatovaćemo da je osumnjičenom i braniocu uručena naredba o sprovođenju istrage KTI br. 4/21 od 5. februara 2021. godine i omogućeno da pročitaju krivičnu prijavu MUP Republike Srbije KU br 48/21. Konstatovaćemo da je pre saslušenja osumnjičenog obavljen poverljiv razgovor koji je započeo u 00,05 časova i trajao do 01 čas 40 minuta i konstatovati da Vam nije potrebno dodatno vreme za taj razgovor. Ja Vas sad pozivam da iznesete svoju odbranu ukoliko želite u slobodnom izlaganju. Izvolite.

OSUMNJIČENI: Pa nema šta. Ukratko, nisam izvršio ni jedno krivično delo koje mi se stavlja na teret i po savetu advokata braniću se ćutanjem do daljnjeg i to je to što bi imao da Vam kažem.

ZAMENIK TUŽIOCA: Zahvaljujem. Onda ćemo konstatovati da je na ovaj način izvršeno snimanje saslušanja osumnjičenog od strane režije. Ja Vas sad poučavam da imate pravo da zahtevate da se ovaj snimak Vama reprodukuje i da čujete ponovo šta smo mi sad pričali u zadnjih 15 minuta.

OSUMNJIČENI: Nema potrebe, nema potrebe.

ZAMENIK TUŽIOCA: Zahvaljujem. Znači izjavio je osumnjičeni da ne želi da mu se reprodukuje snimak. Pitam Vas da li imate neki prigovor na zapisnik, na današnji rad naš odnosno noćašnji.

OSUMNJIČENI: Ne.

ZAMENIK TUŽIOCA: Osumnjičeni izjavljuje da nema prigovor na zapisnik, da mu je zapisnik glasno diktiran, pa ga priznaje za svoj i potpisuje. Završeno 01,55 časova.

(O ostalim detaljima iz istrage koju Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi protiv grupe Veljka Belivuka čitajte u Magazinu Tabloid, u broju koji je na kioscima od 15. aprila 2021. godine.)

TIJANIĆ: Čeda, uhvaćen u flertu sa snajperom

Ovaj momak, koji odbija da odraste dok ne iscrpi ostale mogućnosti, nadživeće sopstvenu biografiju. Kao Čeda, umreće uskoro. Biće sahranjen nekoliko decenija docnije – kao Jovanović. Tako tipično za Bambija sa testosteronom. Toliko karakteristično za sudbine jučerašnjih ikona. Danas, satrven faktima, nekontrolisanom ambicijom i biološkom starošću, samo još Čeda veruje da je mlad, da ga vole i da je još nevin!

Vlasnik lične tragedije, moćan po sebi, razmažen od drugih, jučerašnji princ buntovne ulice, kažnjen poniženjem da na šalteru parlamentarnih odbora polaže ispit nevinosti, traži sertifikat da stvari nisu onakve kakve jesu. Da ne poznaje ljude koje zna i da nije bio tamo gde je viđen. Čeda, nekadašnja raskošna anarhija mogućnosti i talenta, mutirao je naniže u genetskom lancu. Testament njegovog mentora i status naslednika siročetu još pružaju samo dronjke od pravnog imuniteta. Način na koji je njegov mentor streljan, moguća tačka snajperskog nišana na nekom od „udovica“ – ne predstavljaju „skafandere“ koji štite od presuda javnosti. Posle Đinđića, nijedna drama nije politička, nijedna smrt nije nacionalna.

Čedin igrokaz predstavlja niz priznanja međusobno povezanih čvrstim ubeđenjem da baš tako izgleda reformska politika. Dosadnim glasom, kao da i on misli na nešto drugo dok govori, jezikom klišea, isprekidanim ritmom idealnim za Hag – čeka prevodioca da njemu samom prevede sopstvene reči, Čeda je optužio samog sebe. Da li si poznavao Šiptara? Jesam! Da li si išao u Šilerovu? Jesam! Da li si išao u CZ? Jesam? Da li su tvoje posete zapisane u zvaničnim knjigama? Nisu! Jesi li vodio ženu i dete Legiji u zatvor? Jesam! Da li si u zatvoru razgovarao sa Radetom Markovićem? Jesam! Kad izbije pobuna „crvenih beretki“ sedaš li u džip i po gradu tražiš Legiju? Da! Ko te je ovlastio i gde je ta odluka? Niko! Jesi li se dopisivao sa Šiptarom? Jesam! Ko te je ovlastio da istražuješ otmice? Niko! Da li je tvoj lični pratilac, inače član „beretki“, optužen za učešće u ubistvu premijera? Jeste! Ko te je poslao da smiruješ čuvare zatvora koji su, kako kažeš, „uznemireni podelama u DOS-u“? Niko! Zašto baš ti pregovaraš sa Miloševićem? Javio sam se dobrovoljno! Kako ti, kao šef parlamentarne grupe blisko sarađuješ sa upravnikom najvećeg zatvora? To zahteva politička situacija, odgovornost prema državi, građanima i evroatlantskim integracijama! Zaključak – „E, onda stvarno nisi kriv!“

Baš lepo. Dirljivo čak. Znajući da je, u normalnim zemljama, samo jedan potvrdan odgovor na bilo koje od pitanja, dovoljan za razaranje političke karijere, žiranti Čedine nevinosti bili su ministri policije i pravosuđa. Uz Bebu, Janjuševića i Vesića, time je povučena jasna linija fronta budućeg sukoba unutar DOS-a i Demokratske stranke. Čeda, naime, ima više prijatelja izvan stranke, demokrate nikad nisu oprostile preskakanje stepenica u partijskoj karijeri.

Vidljiva je tačka posle koje Čeda, dobrovoljna žrtva jednog političkog metoda, postaje bitan spiritus radikalizacije političke igre, ljubitelj prečica kroz zakone, čekić ekstremne politike, razarač institucija, i osoba koja, bez napora, oličava dva nespojiva sveta. Javnu i tajnu Srbiju, lice i naličje, međusobno užljebljenih u nemoguću kombinaciju zakona i zločina, žrtve i zlikovaca, pravde i korupcije, viših ciljeva i novca, privatne politike i njenog javnog opravdavanja. Tako je pređen Rubikon. Za dečaka, nema više povratka. Na svom kraju, ni izdaleka nije onako dobar kao na svom početku. Zato što nije smeo, ili što nije hteo. To zna đavo.

Nosilac pokojnikovog prokletstva, „milo dijete“ drugačije Srbije – ostao je pastorak prošlosti, talac bivših istrebljivača, označena žrtva obrednih, vaspitnih ili osvetničkih rituala. Osuđen od Đinđića da navek bude u fokusu, okružen makroistorijom, brzinom, „epohalizmom“ i epikom, specijalnim zadacima i posebnim službama, završiće zaboravljen od svih, surovo vraćen na marginu sa koje je krenuo. Po njemu, ništa neće biti kršteno. Dorijan Grej, popunjeno. Krcun, iscrpljeno. Narcis, viđeno. Brut, konzumirano. Majkl Džekson, neadekvatno. Petar Pan, prevaziđeno.

Ovaj Hari Poter srpske politike, izabrao je trojicu predatora za svoje idole. U politici, Đinđića. U životu, Legiju. U biznisu, Dragoljuba iz Surčina. Zajedničko ovoj trojici jeste pripadnost žanru antihirurga. Najpre operišu, potom daju anesteziju. Svejedno, Čeda je voleo njihove vrline koliko se divio njihovim manama. Prvoj dvojici bio je drag. Uslovno. Samo je Dragoljub iskreno voleo Čedu, timario ga i servisirao kao skupuceno trkačko grlo. Kad je pokojnik stavio Čedu na „led“, Surčinac je očitao javnu lekciju Đinđiću. Jedino onaj u kovčegu i nosilac kovčega znaju – zašto je jedan sve mogao da kaže, a drugi toliko da otrpi. Onda je, tako pričaju, jedan Čedin idol ubio drugog Čedinog idola. Dečak je plakao kao da oplakuje i sebe. Zato loše govori; još može da plače!

Nepripremljen za život bez mentora, sa prošlošću koja za njega nikad neće prestati, okružen neprijateljima, zatrpan pristiglim računima, usred flerta sa snajperom, zbunjen što je za Srbe i medije od „Čede“ postao „Jovanović“, zaplašen što jedna politika menja kožu tražeći njegovu, nesrećan što parole ne prave potomstvo, suviše slab za dinastičku borbu koja sledi, previše „vruć“ za strance i potencijalne saveznike – kraj njegove karijere, a ne smrt Đinđića, označiće pravi trenutak sunovraćanja politike kojoj je Čeda bio žrtva, ne dočekavši titulu kontrolora. Tragedija dečaka jeste što će se izmiriti sa Srbima kad njemu to neće značiti ništa. Politički mrtvaci nemaju sećanja. Srbima će tada biti svejedno da li ga je u prošlost odvukla ambicija, ideologija, častohleplje ili samo želja novobeogradskog dobrog dečaka da za sve što čini dobije priznanje idola u čije ime je sve radio. Za života, nije ga sačekao.

(NIN, 26. jun 2003.)

Tragični slučaj Vladimira Cvijana: MRTVA USTA NE GOVORE

Vladimir Cvijan je mrtav. Obdukcija tela bivšeg saradnika Borisa Tadića i Aleksandra Vučića izvršena je 2018. godine.

Nataša Krivokapić, javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, potvrdila je da je VJT u predmetu KTP 364/18 donelo naredbu kojom se određuje isplata troškova Institutu za sudsku medicinu „Milovan Milovanović“ Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na ime izvršene sudsko medicinske obdukcije tela pokojnog Vladimira Cvijana. Plaćanje je izvršeno 20. novembra 2018. godine.

Magazin Tabloid objavljuje tekst o tom tragičnom slučaju u broju koji će se na kioscima naći u četvrtak, 18. marta 2021. Taj tekst, s nadnaslovom „Da li je Vladimir Cvijan poslednja žrtva pomanitale diktature“, prenosim u celini.

UBICA U PELENAMA JE BIO NEMILOSRDAN

Redakcija Magazina Tabloid uputila je zvaničan upit Insitutu za sudsku medicinu u Beogradu (Deligradska 31), kojim je tražila informaciju i odgovor na pitanje – da li je tokom januara 2018. godine na Institutu obdukovano telo Vladimira Cvijana, bivšeg generalnog sekretara predsednika srbije Borisa Tadića, zatim potpredsednika Srpske napredne stranke i narodnog poslanika. Tražili smo da nam odgovore da li je telo obdukovano pod njegovim imenom ili kao NN lice, da li je Više javno tužilaštvo u Beogradu platilo račun i da li je preuzelo nalaz obdukcije.

Vladimir Cvijan je rođen u Beogradu 1976. godine. Diplomirao je 1999, a magistrirao 2004. na Pravnom fakultetu. Od oktobra 2004. bio je angažovan kao konsultant za poslove stručne analize iz oblasti prava za potrebe kabineta predsednika Borisa Tadića i kao sekretar Pravnog saveta predsednika Srbije. U februaru 2008, posle ponovnog izbora Tadića za predsednika, Cvijan je imenovan za savetnika, a obavljao i dužnost generalnog sekretara Predsedništva Srbije.

Zbog, prema njegovim rečima, neslaganja oko reizbora sudija, marta 2010. napušta Predsedništvo, a već narednog meseca pristupa Srpskoj naprednoj stranci. Na listi SNS-a, 2012. godine je izbabran za narodnog poslanika.

U januaru 2014. napušta Srpsku naprednu stranku i osniva Republikansku partiju, koja tada nije upisana u Registar političkih stranaka, koje vodi Ministarsvo državne uprave i lokalne samouprave.

Vladimir Cvijan je napustio SNS, a 30. decembra 2013. u „otvorenom pismu“ Predsedništvu SNS-a i Aleksandru Vučiću, objašnjava da se u tu partiju učlanio jer je verovao u program i ideju da nikada više neće jedan čovek vladati Srbijom, što se nije desilo.

„Umesto toga, dobili smo stranku koja u većini gradova ima po više razjedinjenih odbora, smenjeni su ili po hitnom postupkom izbačeni iz SNS-a svi koji su se usprotivili volji jednog čoveka. U kampanji smo mnogo toga obećali i skoro ništa nismo ispunili“, ocenio je on.

Cvijan u pismu navodi više obećanja koja je SNS davala u predizbornoj kampanji i koja nisu ispunjena, a među njima je i, umesto slobode medija, „povratak u devedesete, zatvaranje medija i potpunu medijsku blokadu i satanizaciju“.

Obećali smo fer izbore – dobili smo batinaše, crne džipove, kupovinu glasova i sve drugo što smo videli devedesetih… Obećali smo slobodno pravosuđe i fer suđenja – dobili smo montirane sudske postupke protiv svakoga ko drugačije misli, progon opozicije i nameštena hapšenja“, smatra on.

„Obećali smo“, naglasio je Cvijan, „da će svako ko je hrabar imati svoje zasluženo mesto u Srbiji, a dobili smo predsednika SNS-a koji se plaši, preti svakome ko drugačije misli i progoni mene, moje saradnike, simpatizere i savetnike“. On je smatrao da zbog svega toga SNS nema budućnost i da će mnogi simpatizeri, iskreni članovi i glasači prepoznati potrebu stvaranja nove snage. „Uvek sam spreman da svoja mišljenja i ideje suprotstavim Vučiću pred najširim auditorijumom, ako on to sme“, poručio je Cvijan.

Uskoro će biti kraj samovolje jednog čoveka“, napisao je tada Cvijan na svom nalogu na Tviteru.

Ali…

Po napuštanju SNS-a Cvijan je napustio i Srbiju. Upućeni su tvrdili da su ga viđali u Čikagu.

Bes Aleksandra Vučića i njegovog kartela prema Cvijanu nije skrivana. On je izjavljivao da mu se otvoreno preti ubistvom.

Cvijan je bio čovek koji je za Vučićeve izbore i kampanje skupljao novac. Taj novac je završavao u Vučićevom džepu, a ne u stranačkoj kasi.

Mrtva usta ne govore, deviza je koja je primenjivana još u Srpskoj radikalnoj stranci. Evo izjave jednog od osnivača SRS-a Slobodana Jovića, data u intervjuu Predragu Popoviću, za magazin Svet 7. jula 1995. godine.

Jović je tada optuživao Vojislava Šešelja da je naručio ubistvo njegove žene Paraskeve. Paska je ubijena 1994. godine, a Šešelj se tada nalazio u zatvoru. Jović je ipak sumnjao u njega, rekao je: „Pa, šta? I Al Kapone je iz zatvora naručivao ubistva.“

– Simptomatične su sve smrti Šešeljevih saradnika. Pođimo redom. Ubistvo Olivera Denisa Bareta, finog i poštenog momka, još nije razjašnjeno. Dobro sam znao Olivera. On je bio kod mene u službi obezbeđenja. Koliko znam, nije imao nikakve poslove sa kriminalcima, tako da pada u vodu priča da je ubijen u obračunu mafijaških klanova. Da je klasičan kriminal u pitanju, policija bi to brzo rešila. Sumnjiva je i smrt Mirka Vujičića. On je neposredno pred smrt ceo dan i noć proveo sa Ljubišom Petkovićem u Novom Sadu. Petković se tada nalazio na Šešeljevom udaru. Kada su se vratili, isto veče su sedeli sa Petrom Dimovićem i Draškom Markovićem, Šešeljevim ljudima, do jedan iza ponoći u kafani. Kada je došao kući, Vujičić je legao u krevet i nije se probudio. To su stvari na koje se može, svakako, baciti neka sumnja. Prva smrt koja je pripisana Šešelju je smrt bivšeg generalnog sekretara SRS-a Vojina Vuletića. On je bio bolestan, ali umro je odmah posle napuštanja SRS-a. I smrt Miroslava Bogdanovića je ostala nerazjašnjena – rekao je Jović.

Paraskeva Paska Jović je ubijena u svojoj knjižari, u vreme Šešeljevog sukoba sa Slobodanom Jovićem. To ubistvo nikad nije rasvetljeno.

Aleksandar Vučić je pretio ubistvom svakome ko mu se zamerio. Počev od Slavka Ćuruvije, vlasnika Dnevnog telegrafa, koji je ubijen za vreme bombardovanja. Vladimir Cvijan je bio značajan svedok zločina Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića.

O njegovoj smrti se sigurno zna mnogo, i mrtav može udaviti pomahnitalog diktatora. Izvori Magazina Tabloid ukazuju da je Cvijan namamljen u Crnu Goru, da je isporučen Vučiću, a nakon surovog mučenja Vučić je naredio navijačkim grupama da ga likvidiraju.

M. Grabež

Pripadnik BIA priznao: PRATIO SAM ĐILASA

Branislav Radosavljević, pripadnik Bezbednosno informativne agencije, odlučio je da prekine omertu. Radosavljević je Bratislavu Gašiću, direktoru BIA, i Tužilaštvu za organizovani kriminal poslao je pismo s porukom: Oslobodite me odgovornosti za saučesništvo u aferi „Jovanjica“ ili ću da otkrijem sve nezakonite akcije u kojima sam učestvovao po nalogu nadređenih.

U drugoj optužnici za slučaj „Jovanjica“, Radosavljeviću se na teret stavlja da je, uz još neke pripadnike BIA i MUP-a, dostavljao poverljive podatke, obezbeđivao dokumente i fizičku zaštitu Predraga Koluvije i njegove plantaže marihuane kod Stare Pazove. „Koluvija, da bi zaštitio proizvodnju opojne droge i da bi izbegao krivični progon, sa tri strane iz bezbednosnih krugova je skupio pripadnike kriminalne grupe“, navodi se u novoj optužnici, čije detalje je objavio KRIK. U optužnici su citirani detalji komunikacije u aplikaciji „Razgovor“, u grupi „Savet za bezbednost“. Policajci i agenti BIA i VOA dostavljali su Koluviji podatke o istragama protiv njegovih saradnika, izdavali mu falsifikovane dokumente, dali su mu lažnu policijsku značku i policijske registarske tablice, a pritom su ga i savetovali kako da pakuje drogu.

U optužnici je citiran deo prepiske u kojoj je Radosavljević pohvalio Koluviju: „Radiš zdravu sistemsku priču“, a učestvovao je i u organizovanju straže u „Jovanjici“. „Dobar dan, dobri ljudi. Ko je večeras dežuran?“, raspitivao se Radosavljević 10. novembra 2019. godine.

Radosavljević je iz BIA upućen u MUP, gde je angažovan kao asistent tadašnje državne sekretarke Dijane Hrkalović. Iako je, kao kadar Srpske napredne stranke, uživao poverenje Gašića i Hrkalovićke, izgleda da mu se ne sviđa uloga žrtvenog jarca, ne bi da ide na višegodišnju robiju za krivična dela koja su zajedno izvršavali. Zato je poslao preteće pismo direktoru BIA i specijalnom tužiocu.

Uz zahtev da ga oslobode od odgovornosti, Radosavljević je objasnio da je samo izvršavao naređenja. Priznao je da je znao da učestvuje u nezakonitim aktivnostima, ali to je radio i u drugim slučajevima, u kojima je takođe postupao po naređenjima starešina. Između ostalog, Radosavljević je naveo da je dobijao naloge da prati lidere opozicije. Uz pismo, Gašiću i Mladenu Nenadiću je dostavio kopije izveštaja i fotografija napravljenih prilikom tih akcija. U priloženim dokazima nalaze se i fotografije Dragana Đilasa na raznim mestima, pa i sa letovanja u Turskoj. Radosavljević je Đilasa snimao i dok je bio u bazenu sa svojom decom.

Iako je bio odan kriminalcima iz vrha SNS-a, BIA i MUP-a i podoban za učešće u najprljavijim krivičnim delima, Radosavljević je pravio i čuvao kopije izveštaja, koji sada koristi kao polisu životnog osiguranja. Ako mora da potone, sa sobom će povući Gašića i neke načelnike BIA, koji su mu naređivali da prati Đilasa i druge opozicione lidere.

Uplašen za svoju sudbinu, Branislav Radosavljević je raskinuo omertu i stvorio uslove da se oglase i drugi potencijalni svedoci saradnici. Pored njega, optužnicom su obuhvaćeni Aleksandar Tošić, šef BIA u beogradskoj opštini Zvezdara, Radovan Bojović iz Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala i Zoran Baštovanović, pripadnik Odeljenja za borbu protiv korupcije. Saša Vujisić, pripadnik Vojnoobaveštajne agencije, imao je više sreće i pameti od Radosavljevića. Posle hapšenja Koluvije, policija je ušla u „Jovanjicu“ i zatekla Vujisića. On je policajcima pokazao legitimaciju VOA i rekao da je na zadatku. Pošto nije uhapšen, seo je u auto i, umesto kući, otišao pravo u Sloveniju, u američku ambasadu u Ljubljani. Tamo je tri dana razgovarao s agentima DEA, posle čega su ga specijalnim avionom prebacili u Sjedinjene Američke Države. Iako se nalazi na optužnici i poternici, Vujisić je bezbedan, što ne može da se kaže za Radosavljevića. Ipak, Branislav Radosavljević je našao hrabrosti da, braneći sebe, optuži šefove BIA za političke i kriminalne zloupotrebe.