Skip to content

Haos u SNS: Đubre čisti đubrad

sns wp

Aleksandar Vučić priprema kadrovsku čistku u svom kartelu. Na udaru će se naći lokalni naprednjački moćnici, koji mu ne obezbeđuju dovoljno novca i poslovnih kombinacija. Ko god nije caru dao carevo stavljen je na spisak za odstrel, pa može da očekuje posetu Darka Glišića, Branka Malovića, Damira Zobenice ili nekog drugog nosača Vučićevog svilenog gajtana.

Srpska napredna stranka nije normalna politička organizacija. Tomislav Nikolić ju je napravio u stilu akcionarskog društva za trgovinu nacionalnim i državnim interesima. Na tim temeljima Vučić je napravio kriminalnu mrežu, kojom je prekrio celu Srbiju. U početku, oslonio se na preuzetu radikalsku infrastrukturu i kadrove. Širom je otvorio vrata za konvertite iz drugih stranaka. U srpskom jeziku ne postoji pretnja i uvreda koju Vučić nije uputio borskom šerifu Blagoju Spaskovskom Sosi. Dok je Boško Ničić, 2009. godine, učestvovao u Pinkovom rijalitiju „Farma“, Vučić je sms-porukama glasao za njega, tvrdeći da je za Srbiju dobro da „zaječarski parazit“ što duže ostane u zatvorenom prostoru. Tokom dugogodišnjeg sukoba, razvio je toliko iskrenu i strasnu mržnju prema Goranu Vesiću da ga je čak i pozivao na dvoboj. Milenka Jovanova i Branislava Nedimovića je nazivao „Koštuničinim pederčićima“, a Aleksandra Martinovića „Šešeljevim majmunom“. Na kraju, sve ih je okupio u svom zločinačkom udruženju. Što je neko kompromitovaniji, to mu je draži i bliži.

Za poslednjih pet godina u SNS se učlanilo oko 500.000 lakovernih nesrećnika i pohlepnih primitivaca, ali stranka nikad nije zaživela. Od 167 opštinskih odbora, više od 120 nema legalno izabrano rukovodstvo već poverenike, koje je nametnula centrala u Beogradu. Kao što upravlja državom, Vučić vodi i svoju stranku. Drži je u trajnom stanju haosa, u kome je on jedini autoritet koji odlučuje kome će pripasti koliki komad ratnog plena. Ko hoće da učestvuje u tom prljavom, ali unosnom poslu, mora bespogovorno da izvršava sve naloge. Za održavanje takvog stanja zaduženi su Andrej Vučić, Darko Glišić, Branko Malović i, ako baš zatreba, Zoran Milojević Zelja i Petar Panić Pana.

U prvo vreme, usled medijske halabuke o Vučićevoj beskompromisnoj borbi protiv kriminala i korupcije, lokalni naprednjaci su se pritajili, uplašeni da i sami ne budu kažnjeni za stara krivična dela, koja su vršili dok su na vlasti bili kao predstavnici DS-a, DSS-a, SPS-a, G17 ili nekog drugog pljačkaškog ganga. Međutim, brzo su shvatili da Vučić s borbom protiv kriminala ima veze koliko i s moralom, dakle duplo golo. U samoodbrani, pokušavajući da za sebe zadrže što veći deo kolača, uradili su mu ono što on radi celoj Srbiji. Kao što on laže o svemu, tako oni lažu da ga vole i da su mu beskrajno verni.

Nedostatak ideologije, političkih principa i ciljeva Vučić je kompenzovao izgradnjom kulta ličnosti. To se svidelo naprednjačkim parazitima na svim nivoima. Po uzoru na Nebojšu Stefanovića i Aleksandra Vulina, hvalospevima su se razmahali i ostali stranački funkcioneri. U Skupštini briljiraju Marko Atlagić, koji je za Vučićev poslednji premijerski ekspoze tvrdio da je najbolji u istoriji, od prote Mateje do danas, i dr Ljubiša Stojmirović, koji je zahtevao da se vođin govor povodom 19. godišnjice NATO bombardovanja hitno ubaci u udžbenike. Ma koliko se trudili, naprednjački politikanti, koji su spremni da bestidnim izlivima poltornstva pokušaju da obezbede poslanički mandat, ne mogu da se takmiče s majstorima iz lokalnih odbora, koji to rade kako bi se domogli mnogo većih poslova i para. Nezainteresovani za lično dostojanstvo, lokalni moćnici kače Vučićeve slike u kabinetima, ulice ukrašavaju parolama „Ako mislimo kao Vučić, Srbija će biti spašena“, a batu Andreja i ostale uterivače straha dočekuju za bogatim trpezama, kao najdraže goste. E, kad gosti odu, oni nastave da šire vlastite imperije.

Vučić je dokazao spremnost da oprosti sve uvrede kojima su ga čašćavali, spletke i prevare, sve osim da udaraju tamo gde ga najviše boli, po džepu. Kad je primetio da mu opštinski knezovi šalju sve manje para i nameštaju slabije poslove, opasno se naljutio.

Osvetu će sprovesti preko Darka Glišića, predsednika Izvršnog odbora. Boljeg čoveka nije mogao da izabere. Još 2002. godine Glišić je dokazao lojalnost kumu Vučiću. Tada je u Ubu organizovao Vučiću tribinu na kojoj su zajedno vređali Stanka Subotića Caneta, optužujući ga da je šef duvanske mafije. Zajedno su sedeli na optuženičkoj klupi, odgovarajući po Subotićevoj tužbi. Od tada dele iste stavove, uticaj, pare i, čini se, isti mozak. Razlika je samo u tome što Glišić javno govori ono što Vučić misli.

glišić darko

– Pojam demokratije nikad nisam apstraktno doživljavao, mislim da je to neka reč koja je nama ovde nametnuta. Demokratija? Stvarno ne razumem šta je to. Demokratija je fraza koja nam je nametnuta i kojom mlati ko god stigne – rekao je Glišić nedavno u jednom intervjuu, priznavši sklonost ka diktaturu koju sprovodi njegov svemoćni kum.

Po ustaljenoj šemi, kao što Vučić reketira bogataše, prvo je medijskom kampanjom pripremljen teren za juriš na lokalne naprednjake. Plasirane su priče o problematičnom ponašanju pojedinih članova SNS-a koji su na visokim pozicijama, neki čak i na funkciji gradonačelnika. „Mnogi od njih su umislili da su jači od stranke, da su jači od predsednika stranke i Srbije Aleksandra Vučića“, navodi se u javnoj optužnici protiv svih koji su „zaboravili da ne bi ni dobili te funkcije da nije bilo stranke“.

– Stranački kriterijum za izbacivanje je nedostojno ponašanje, a postoje i optužbe za pronevere ili razne vrste mobinga. Svako za koga se utvrdi da je nešto od navedenog uradio biće isključen iz stranke, a smene s funkcija su predviđene za loš rad. U toku je analiza svih odbora, a očekujem da će jedan broj njih zaista biti raspušten – tvrdi Glišić.

Iako su pronevere i mobing krivična dela koja bi trebalo da analiziraju i sankcionišu nadležni državni organi, tužilaštvo i sudovi, to će uraditi Glišić, čija stranka je jača od pravosuđa. Za koga on utvrdi da je kriv, leteće iz ganga. Ili će platiti otkup grehova.

Čim je najavljena čistka, režimski mediji su počeli da licitiraju imenima kandidata za odstrel. U vrhu liste nalaze se naprednjaci iz Niša i to iz svih frakcija. Zahvaljujući njihovim internim sukobima gradska vlast nije uspela da mirno, mimo javnosti, sprovede Vučićevo naređenje da se lokalni aerodrom vrati pod upravu Vlade Srbije. Odgovornost za neuspeh trebalo bi da snosi Zvezdan Milovanović, poverenik SNS-a za Niš. Umesto da reši problem, on se mudro zaklonio iza Vučića.

Kao što već godinama ne može da stabilizuje unutarstranačke odnose u Nišu, Vučić nema rešenje ni za Zrenjanin. Dok ga nije oborila bolest, grad je pod kontrolom držao Goran Knežević. Kad se pročulo da se nalazi u teškom zdravstvenom stanju, počela je borba nekoliko pretendenata za nasledstvo nad Zrenjaninom. Knežević je još aktivan, drži sastanke i pokušava da kontroliše situaciju, ali ne uspeva.

Prvi na udaru našao se Nikola Novaković, poznati zrenjaninski ugostitelj i finansijer Kneževićevog klana, za koga se veruje da je ekspert za pranje para uzetih iz budžeta. U znak zahvalnosti za pružene usluge, pre pet godina mu je omogućeno da postavi splav na mirnom jezeru u centru grada. Bez obzira na upozorenja ekologa, primedbe urbanista i proteste građana, splav je tamo stajao do pre nekoliko nedelja. Stare zasluge su prestale da važe početkom februara ove godine, kad je Novaković uhapšen zbog sumnje da je nezakonito zauzeo deo parcele kod Begejske petlje, koja je u vlasništvu Republike Srbije i korisnika JVP „Vode Vojvodine“. Posle saslušanja u Osnovnom javnom tužilaštvu, Novaković je pušten na slobodu, a mesec dana kasnije i njegov splav niz vodu.

– Vodna dozvola je istekla 31. decembra prošle godine i samim tim investitor je izgubio pravo na ostale dozvole. Naši organi su sproveli kontrolu, izdali su rešenje i splav mora da se skloni iz jezera. Ova odluka je izvršna i mora da se ispoštuje – rekao je Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.

Ovim potezom Janjić, predvodnik naprednjačke interesne grupe iz vrha legalno izabrane vlasti, pokazao je šta čeka ostale Kneževićeve ljude. Posle Novakovića, na tapetu će se naći Kneževićev kum Nenad Karapandža, koji je neformalno upravljao gradom poslednjih nekoliko godina. S obzirom da je raspolagao budžetom, organizovao tendere i vodio kadrovsku politiku, sigurno je ostavio dovoljno tragova spornih radnji, koje će Janjić iskoristiti u konačnom obračunu.

karapandža nenad

Izražene ambicije ima i pokrajinski poslanik Darko Bađok, koji je bio pod patronatom Kneževića i Karapandže. Bađokova biografija je puna detalja na kojima bi mu pozavideo svaki pravi naprednjak. Karijeru je počeo kao navijač Proletera. Sportsku ljubav je spojio s poslom, pa je otvorio prodavnicu pirotehnike, kako bi uvek imao na raspolaganju baklje i ostale vatrene rekvizite. Mladalački dosije upotpunio je kad je počeo da širi biznis i vodi kafiće i picerije. Njegov naprednjački mentalitet na svojoj koži je osetila Valentina Nestorović. Kad se drznula da traži dve zaostale plate za rad u njegovom kafiću, Bađok ju je išamarao. Sud ga je kaznio sa 7.000 dinara. To je podmirio, ali ne i one plate. U svojim kasnim četrdesetim, naprasno je završio fakultet, stekao master diplomu i već priprema odbranu doktorata na Tehničkom fakultetu u Zrenjaninu. Zbog svih naprednjačkih performansi, Bađok nije bez šansi da osvoji Vučićevu milost i nasledi Kneževića.

Na prvi pogled stiče se utisak da je slično rasulo i među vršačkim naprednjacima. Dolaskom na vlast, lokalni SNS se podelio u nekoliko frakcija, koje povezuje samo iskrena želja za uzajamnim istrebljenjem. Naravno, prednost imaju primitivniji i agresivniji. Zahvaljujući takvim karakteristikama, uspeli su da iz SNS-a isteraju sve koji su se suprotstavili pogrešnom načinu vođenja stranke i grada. Iz opštinske vlasti najureni su pojedinci koji su najzaslužniji za izborni uspeh – dr Ivan Josić, Marijana Golomeić i Nataša Ćirić-Bošković. Na mesto gradonačelnika Vršca postavljena je Dragana Mitrović, marioneta bez uticaja i realne moći.

Sa zadatkom da zaustavi unutarstranački haos i uspostavi političku i finansijsku kontrolu, Vučić je za poverenika delegirao Branka Malovića, zvanog Šef. Uz status potpredsednika Izvršnog odbora SNS-a i koordinatora za Južnobanatski i Podunavski okrug, Malović je doneo i famu o izuzetnoj bliskosti s predsednikom Vučićem, s kojim se, navodno, druži još od malih nogu, pošto su odrasli u istoj zgradi u novobeogradskim blokovima. Malović je politički uspon počeo kao šofer u Ministarstvu rudarstva, da bi avanzovao do nivoa Vučićevog dahije. S obzirom na takve karakteristike, ne čudi što je odmah zaveo gvozdenu disciplinu.

vučić i branko malović - Copy

Težinu njegove ruke osetila je gradonačelnica Mitrović. Narodna poslanica Marinika Tepić je krajem prošle godine ministru policije Nebojši Stefanoviću postavila pitanje šta je preduzeo povodom toga što je Malović išamarao Draganu Mitrović. Incident je detaljnije opisala Dragana Rakić, odbornica Demokratske stranke u vršačkoj gradskoj skupštini.

– Po svedočenju članova SNS-a, ova antologijska scena šamaranja, u kojoj imamo čoveka dvometraša nasuprot krhe mlade žene od jedva metar i šezdesetak centimetara izgledala je ovako: prvo je Šef sa obe ruke pažljivo skinuo gradonačelnici naočare, a onda ju je levom i desnom rukom, nimalo nežno, šamarao. Šljas! Šljas! – tvrdi Rakićeva.

Malovićev bes izazvan je sumnjom da je Dragana Mitrović pomogla Rodoljubu Draškoviću da, bez građevinske dozvole, počne sa izgradnjom ogromnog poslovnog objekta u centru Vršca. Grad Vršac je podneo krivičnu prijavu zbog divlje gradnje, ali Malović je zahtevao i da se sruši sve što je do tada sazidano. Zahtev je, logično, Vučićev. Pre četiri godine braća Vučić su, preko jedne kineske kompanije, pokušali da po bagatelnoj ceni kupe „Vršačke vinograde“. Kombinacija je propala, da bi kasnije, u februaru 2017, Draškovićev koncern „Svislajon“ postao vlasnik nekadašnjeg vršačkog poslovnog giganta i to po nižoj ceni od one koju su Vučići hteli da plate. Dovoljno za osvetu, ako ne po Draškoviću lično, onda makar po obrazima trenutne gradonačelnice.

Kad bi Vučić i Malović znali da se služe mozgom koliko šakama, shvatili bi da im probleme ne pravi Dragana Mitrović, nego pravi vladari Vršca, bivši predsednik opštine Čedomir Živković i bivši predsednik opštinskog parlamenta Jovica Zarkula. Malo ko je tako uspešno iskoristio Vučića kao njih dvojica. Čim su videli kako vetar duva, odrekli su se svoje prošlosti u Grupi građana „Vršačka regija – evropska regija“ i SPS-u i, ogrnuti Vučićevom parolom o borbi protiv kriminala i korupcije, uništili bivšeg vršačkog gazdu Ljubišu Šljivića. Razbili su SPS, Šljivića ispratili u pritvor, a zatim u političku i poslovnu penziju. Glasače SNS-a čašćavali su prasićima, dokazujući lojalnost i kupujući poverenje Šefa Malovića. Njemu iza leđa, podrugljivo se hvale kako su uspeli da sa sto prasića kupe celog vola. Od svih kombinacija u vršačkoj regiji, oni zadržavaju 90 odsto, a skromni ostatak šalju sultanu Vučiću.

Ipak to ne znači da je rat za Vršac završen. Svi lokalni naprednjaci izvršavali su naloge Malovića, donosili su brojne sporne odluke i rešenja, a na njima su njihovi, ne njegovi potpisi. Kad zatreba, sve to može da završi u tužilaštvu, a onda im neće pomoći objašnjenje da im je to naređivao stranački poverenik.

U istom problemu naći će se i pančevački naprednjaci. Gradonačelnik Saša Pavlov na sva usta hvali Malovića i uklanja njegove tragove iz afera koje su otvorene u Izbištu, projektu Severne industrijske zone i budžetu Regionalne razvojne agencije. Pošto je Pavlov iskusan bezbednjak, čudi njegova naivnost. No, možda je u pitanju iskonski strah. To bi moglo da se razume, pošto Malović ne šamara samo žene. Njegove udarce iskusio je i Željko Sušec, naprednjački narodni poslanik iz Pančeva. Takođe, Malović je osumnjičen da je nedavno, tokom kampanje za lokalne izbore u Smederevskoj Palanci, organizovao prebijanje Igora Milenkovića, aktiviste Narodne stranke.

Inače, Brankov brat Baja Malović je koordinator SNS-a za Mačvu. Nije se proslavio, izgubio je Šabac. Ostalo je upamćeno da lokalnim medijima nije platio stranačke predizborne oglase i da je, kao pravi balkanski špijun, na svim sastancima fotografisao prisutne naprednjake, kako bi vođu precizno obavestio o tome kako je ko glasao. Ali, baš ga briga, dobro mu je na radnom mestu izvršnog direktora u Er Srbiji.

Potpuni haos vlada i u Lučanima. Iako SNS ima apsolutnu većinu, čak i ne računajući koalicione partnere iz Nove Srbije i SPS-a, sukobi među zavađenim strujama ne jenjavaju već četvrtu godinu. Vesna Stambolić, predsednica opštine, kontroliše opštinsko veće, ali ne može da izađe na kraj sa svojim zamenikom Milivojem Dolovićem. Dok je trajala izborna kampanja Dolović se proslavio pokušajem kupovine Vukašina Vujovića, odborničkog kandidata s liste Dveri.

– Dobar si dečko, nisi jajara. Šta tražiš da odustaneš od kandidature? Hoćeš posao? Pređi u SNS i bićeš prvi na listi kad se budu zapošljavali vatrogasci. Tek će da bude stranačkog zapošljavanja, neće moći nijedan da se zaposli dok to ne potpiše predsednik Opštinskog odbora SNS-a, ni čistačica. Mi smo ispostava Aleksandra Vučića. Ne možemo mi kako hoćemo, nego kako Aleksandar Vučić kaže, on je naš šef – obećavao je Dolović, što je zabeleženo na snimku koji i danas stoji na internetu, ali nadležno tužilaštvo ne reaguje.

Dolović ima zaštitu Slobodana Jolovića, načelnika Moravičkog okruga i neformalnog gospodara Lučana.

– Jolović je napravio silne propuste u radu, bahato se ponašao i zadužio opštinu. Samo za kamate kredita koje je uzimao daćemo 65 miliona dinara. Jedan kredit je potrošio za one silne i nepotrebne mostove u Guči, a drugi, od 110 miliona dinara, utrošio je za izgradnju sportske hale u Lučanima, koja još nije završena. U SNS-u postoje dve frakcije. Jedna je ona koja radi kako radi Vlada i vodi računa o svakom dinaru, investicijama, a druga je ona kojom manipuliše jedan čovek zarad svoje lične promocije – javno priznaje Vesna Stambolić.

nikolić mihailo miško frkan

Najjaču podršku ima u svom pomoćniku Mihailu Nikoliću, zvanom Miško Frkan. Bivši Arkanov borac i telohranitelj Boška Radonjića nekoliko puta je pretio da će se i fizički obračunati s pojedincima iz Jolovićeve ekipe. Kad god bi strasti suviše uzavrele, dolazio bi Darko Glišić da zavede red. Primirje bi trajalo dok ne ode, a onda sve po starom. Sukobe ne može da spreči ni Ostoja Mijailović, čačanski tajkun, koji je postavljen za koodrinatora SNS-a za Lučane. Možda bi i mogao, ali nema mandat za to, nego za održavanje ravnoteže snaga zaraćenih strana. Takvo stanje najviše odgovara Vučiću. Dok svađe traju, obe frakcije su zagledane samo u njega, pokušavaju da mu se dodvore i steknu njegovu podršku.

Vučićevu podršku ima i Dragan Stevanović Boske, potpredsednik Izvršnog odbora SNS-a i koordinator za Pčinjski okrug. Dok je bio radikal, Stevanović je učestvovao u promociji knjiga „Vučićev rečnik“ i „Vučić, politička fukara“, na kojima je toliko vulgarno ogovarao Aleksandra Vučića da je i autor morao da ga koriguje primedbama da „čak ni Vučić nije toliko pokvaren i zao“. Međutim, sa instinktom za profit, stečenim u vreme dok je konobarisao u kafiću „Pegaz“, Stevanović je polizao svu pljuvačinu po Vučiću, učlanio se u SNS, dobio funkciju državnog sekretara u Ministarstvu privrede i postao najplaćeniji konobar u Srbiji.

Ipak, nedavno je Stevanović iznervirao Vučića, jer je prećutno podržao inicijativu lokalnih socijalista da u Surdulici podignu spomenik Slobodanu Miloševiću. Vučića nije zadovoljilo objašnjenje da je kult pokojnog vožda još jak na jugu, da je Milošević i dalje počasni građanin Vranja, a Mira Marković Bujanovca. Vučić je svakakav, ali nije naivan. Nije zaboravio da su upravo surdulički socijalisti pre tri godine pokrenuli hajku na Stevanovića, optužujući ga da zatvara preduzeća i otpušta radnike, a da za to iz budžeta dobija 185.000 dinara mesečno. Aktuelna saradnja s lokalnim SPS-om podjarila je Vučićevu sumnju da Stevanović sedi na dve klupe. Zato neće biti iznenađenje ako Darko Glišić zaključi da i Stevanović nanosi štetu stranci i dodeli mu šut-kartu.

Kako god bilo, pravu čistku u Srpskoj naprednoj stranci neće sprovesti Aleksandar Vučić. S obzirom na kriminalnu strukturu Vučićevog kartela, njime će morati da se bave policija, tužilaštvo i sud. To će biti komplikovan i krupan posao za pravosuđe, ali dok se ne obavi Srbija neće biti normalna, pravna država.

knjige narudžbenica

 

 

Advertisements

Zoran Bašanović: Vučić mi je krstio dete, a sad priča da sam kriminalac

basanovic vucic_0

Aleksandar Vučić je lažov, prevarant i podlac. Ipak, mora mu se priznati da na isti način, bez povlastica, tretira sve protivnike. S istom strašću uništava anonimne kritičare, kao i dugogodišnje kumove, prijatelje i saradnike.

Kako prolaze svi koji mu se suprotstave najbolje ilustruje primer Zorana Bašanovića. Upoznali su se pre 18 godina. Iskusni estradni menadžer uložio je mnogo novca, vremena i strpljenja da bi emancipovao tadašnjeg ministra informisanja. Vodio ga je po elitnim restoranima, učio kako se upotrebljava escajg i zašto nije pristojno da hleb drobi u supu. Upoznao ga je s nekoliko misica, manekenki i pevačica. Druženje je vremenom preraslo u prijateljstvo, a onda i u kumstvo. Odlaskom Vojislava Šešelja u Hag, Vučić je napravio paralelni centar moći u Srpskoj radikalnoj stranci. U tom društvu, koje je kreiralo i realizovalo puč među radikalima i napravilo Srpsku naprednu stranku, zapaženu ulogu je imao Bašanović. Kao glavni Vučićev operativac za poslove u sivoj zoni, upravljao je naprednjačkim medijima, namicao pare za kampanje, posredovao u tajnim komunikacijama s raznim političarima i tajkunima i bespogovorno izvršavao sve zadatke.

Idila je okončana u jesen 2016. Istog časa kad je podneo ostavku na članstvo u Glavnom odboru SNS-a, Bašanović je proglašen za personu non grata, a na leđima mu je nacrtana meta u koju su počeli da gruvaju svi Vučićevi mediji. Preko noći je proglašen za kriminalca, špijuna i izdajnika. Po naređenju s vrha vlasti, sprečen je da normalno radi u Srbiji, a brutalan pritisak je izvršen i na njegovu televiziju „Naša“, koja je u kampanji za predsedničke izbore otvorila prostor i za opozicione kandidate. Posle godinu i po dana ćutanja, Bašanović je nedavno otkrio pozadinu sukoba s vladarom.

– Aleksandar Vučić očigledno ne može da se oslobodi radikalskog stava: ko nije sa mnom, taj je protiv mene. Bio sam jedan od osnivača SNS-a i član Glavnog odbora, a od dana kad sam dao ostavku na funkcije u SNS-u, krenula je satanizacija mene lično, moje porodice i moje televizije. Eto, neka to ide njemu na obraz i čast. Za njegovu porodicu nikad nisam izgovorio nijednu ružnu reč, a ni za njega. Ovo je prvi put da ga pominjem, pogotovo javno. Dugo sam mislio i osećao da smo obostrano iskreni prijatelji. Zato sam ga dobronamerno savetovao da pazi šta radi i koga postavlja na najznačajnije funkcije. Nekoliko puta sam ga pitao ko su ti „novi ljudi“ u njegovom okruženju. On je znao da kaže da sam dobar menadžer, ali loš političar. U fazonu, ne razumeš ti to. Dobro, to je njegovo mišljenje, ali ipak sam nastavio da mu predlažem da raščisti neke stvari i skloni ljude za koje sam smatrao da čine veliku štetu i njemu i stranci. Međutim, nisam naišao na razumevanje. To je tinjalo jedno vreme. Na kraju sam ga pozvao, dao ostavku i rekao da više ne podržavam njegovu politiku, ali da, što se mene tiče, ostajemo prijatelji i kumovi, to ne možemo da poništimo. Nisam očekivao nikakvu zahvalnost za sve što sam uradio za njega i SNS, ali ni ovo što me zadesilo – priznao je Bašanović.

U osvetničkom zanosu, Vučić je udario svom snagom. Preko svojih medija plasirao je priču da se Bašanović lažno predstavljao kao njegov savetnik i da je zloupotrebio poznanstvo kako bi se ugrađivao u razne poslove.

– Govorili su kako sam se lažno predstavljao kao savetnik prvog potpredsednika vlade Vučića i to koristio da dobijam poslove, ucenjujem ljude i pribavljam neku imovinsku korist. Lagali su, iako su znali da imam rešenje kojim sam 1. oktobra 2012. imenovan za Vučićevog savetnika za ekonomske odnose. To rešenje mi je u Vučićevom kabinetu uručio Aleksa Jokić. Pre mene je samo Gojko Radić postavljen za savetnika za bezbednost – kaže Bašanović.

U pokušaju da ga kompromituje Vučić koristi i slučaj s kraja 2012. godine, kad su Zoran Bašanović i njegova supruga Bojana uhapšeni u Sjedinjenim Američkim Državama. Kad se dogodio taj skandal, režimski mediji su ga vešto prikrili. Sad, kad je stavljen u vrh Vučićeve liste za odstrel, iste novine još veštije manipulišu, ne bi li Bašanovića prikazali kao lopova. U seriji tekstova, do detalja se citiraju navodno zvanični dokumenti američke policije, u kojima su opisani razlozi za hapšenje. Prema tim podacima, Bašanovići su osumnjičeni da su na Floridi, u Sanrajsu, izvršili krađu u jednom tržnom centru.

bašanović mediji wp

– Pet godina sam ćutao o tom neprijatnom događaju u Americi. Incident se desio 27. decembra 2012. Kod sebe nisam imao pasoš, pa su me policajci priveli i zadržali do jutra, kad sam, uz kauciju, pušten. Na ročištu, koje je održano 9. maja 2013, oslobođen sam optužbi da sam izvršio bilo kakvo krivično delo. To može da se proveri na zvaničnom sajtu suda na Floridi. Međutim, Vučić se već godinu i po iživljava na meni i mojoj porodici. On vrlo dobro zna šta se dogodilo, njemu su prvom javili. Kaucija mi je vraćena, a s tim sam dobio i mogućnost da tužim američku policiju za grešku koju je napravila. Nisam to uradio kako ne bih remetio Vučićeve odnose s Amerikancima. Vučić dobro zna da sam oslobođen optužbi, ali ovde me predstavlja kao kradljivca donjeg veša, posteljine i ćebadi. Da podsetim, Aleksandar Vučić je krstio moje dete, a sad me prikazuje kao kriminalca. Ako ne zna kako izgledaju kriminalci i misli da sam to ja, neka se osvrne oko sebe. Levo i desno, a i otpozadi, u svom najbližem okruženju videće gomilu kriminalaca. Ja ih sve znam. Znam šta su nekada vozili, od čega su i kako živeli, a znam i šta sada voze, gde imaju kuće i stanove, u zemlji i inostranstvu, znam šta danas rade, koliko para dobijaju, a da ne pričam o njihovim tajnim kombinacijama, za koje možda čak ni Vučić ne zna. Što se mene tiče, živim u istoj kući kao pre. Kad je Vučić prvi put došao u nju, daleke 2000. godine, u mojoj garaži je stajao „ferari“. Mislim da je Vučić tada prvi put uživo video takav auto. Posle svega, ja se nisam pomerio ni napred, ni nazad – priča Bašanović.

Vučiću za ljubav, u kampanju se uključio i Željko Mitrović, koji je u jednom otvorenom pismu optužio Bašanovića ne samo za lopovluke, već i za lažno poreklo, aludirajući da je Albanac.

„Bašanović je poseban slučaj. Na 40 stepeni u osunčanoj Floridi u prodavnici je krao ćebad! Za njega se manje-više sve znalo, ali da sad i treći put promeni ime i prezime, naciju, veru i državu samo zarad brisanja tragova pokradenih ćebadi, bilo je teško za poverovati. Prvo je bio Basani, pa zatim Bašanović, a sad se preziva Bašanovski, ali i to će verovatno trajati samo dok makedonski premijer Zajeb shvati da mu ovaj krade torbice pederuše, viljuške i tanjire iz kuće. Makedonski premijer Zajeb ima da ga vrati u Basanija brzinom munje, jer za povratak u Bašanović bojim se da je kasno“, napisao je Mitrović.

U svojim narkomanskim fantazijama, Željko Mitrović je izrekao gomilu najprljavijih i najmonstruoznijih laži o meni. Da li neko može da zamisli da jedna takva moralna nakaza i njegovi nalogodavci pričaju kako ne treba u međusobne konflikte uvlačiti porodice. Ja se sa tim popuno slažem, ali u mom slučaju se ne radi o diranju porodice. Željkov sin Aleksandar je pregazio moju sestru Andreu Bojanić, ćerku mog ujaka Sava Bojanića, na pešačkom prelazu, u njenoj 17. godini, kad je tek počela da živi. Mi, kao porodica, već nekoliko godina čekamo sudski epilog, koji po svoj prilici nije ni počeo. I još mi poručuje da je on moja noćna mora, zaboravljajući da je on za celu moju porodicu već godinama noćna mora. Mitroviću, sram te bilo – odgovorio je Bašanović.

Uporedo s javnom kampanjom, Vučić sa istom žestinom vodi šaptačku diverziju protiv nepodobnog kuma. Direktnim pretnjama zastrašuje Bašanovićeve prijatelje.

Aleksandar i Andrej Vučić su lično zvali gomilu mojih prijatelja i zabranjivali im da se sa mnom vide ili čuju telefonom. Pošto imaju mogućnost da prisluškuju ljude, direktno su im pretili: „Budemo li saznali da kontaktirate s Bašanovićem, istog dana vam sledi smena s funkcija na kojima se nalazite“. To su govorili i mnogim dobrim i poštenim ljudima, koji se sećaju šta sam sve za njih učinio. Ima i onih koji su bili na mojoj kvoti, koje sam ja predložio za članstvo u Glavnom odboru. Oni i danas sede tamo, a meni se ne javljaju na telefon. Ima i onih koji se jave preko treće osobe, pozdrave me, čisto da mi daju do znanja da misle na mene. Ima, naravno, i onih koji se bez problema javljaju, ali ja nikoga ne zovem da ne bih pravio probleme. Bilo bi mi lakše da ne znam da Vučić upravlja tom hajkom. Ako postoji neki problem, postoji između njega i mene. Ne znam zašto je to moralo da poprimi tolike razmere da preti i mojim prijateljima i saradnicima, ali to je do njega – tvrdi Bašanović.

U svakom obračunu Vučić ide do kraja. Ne zadovaljava se samo medijskom satanizacijom i spletkarenjem, nego želi potpuno uništenje svakog neprijatelja. Bašanoviću je pokvario gotovo sve poslove u Srbiji, ostalo je još samo da mu uguši TV „Naša“.

U okviru priprema za dolazak naprednjaka na vlast, Bašanović je početkom 2011. preuzeo u vlasništvo televizijski kanal pod nazivom „Produkcija Svet plus“. Program je izgledao kao celodnevni reklamni spot, a voditelji i novinari kao jurišni odredi SNS-a. Kao danas Dragan J. Vučićević i Gordana Uzelac, tako su nekad nosači mikrofona s TV „Svet plus“ pravili skandale na konferencijama za medije političkih protivnika. Agresivan stil urodio je plodom u maju 2012, kad je pobeda Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima zavila Srbiju u crno.

– Naša televizija je najzaslužnija za pobedu Nikolića i dolazak Vučića na vlast. Ono veče, kad je održan drugi krug predsedničkih izbora, Nikolić je rekao da je moja televizija bila njihov jedini prozor u svet. U to vreme, Dragan Đilas je bio gradonačelnik, a Boris Tadić i Miki Rakić su držali kompletnu vlast, kao danas Aleksandar Vučić. Ipak, njima nije padalo na pamet da vrše pritisak na našu televiziju, iako im je bila veliki trn u oku. Ljutili su se na nas, nisu hteli da gostuju u našim emisijama i da odgovaraju na pitanja, ali nisu ni pokušali da nas izbace iz kablovskih mreža i tako spreče da radimo. Vučić je bio dobar prijatelj s Rakićem, od njega je naučio mnogo toga o kontroli medija, a sad je to sproveo u praksi i to na mnogo agresivniji način – kaže Bašanović.

Njegova televizija, koja je 2013. promenila naziv i umesto „Svet plus“ postala „Naša“, prošle godine je u predsedničkoj kampanji odradila sličan posao kao nekad za naprednjake. Opozicioni kandidati samo na njoj su dobili prostor za promociju svojih programa i kritiku vlasti. Takvu uređivačku koncepciju TV „Naša“ nastavila je i u tokom kampanje za beogradske izbore.

bašanović i zaev wp

– I dok sam bio funkcioner Srpske napredne stranke, moja televizija je vodila nezavisnu uređivačku politiku. Pozivali smo predstavnike tadašnje vlasti, ali oni nisu hteli da gostuju u našim emisijama. Na isti način bojkotuju nas i ovi koji su danas na vlasti, moji bivši partijski drugovi. Zbog toga što se sada u našem programu pojavljuju Đilas, Jeremić, Janković i drugi opozicionari, Vučić je pojačao udar na mene i moju televiziju. Ne propušta priliku da me javno uvredi. Po ustaljenom šablonu, kad god se pojavi pred novinarima, bez obzira kojim povodom, neko sa Pinka mu postavi pitanje vezano za njegove političke protivnike. Vučić to uvek iskoristi za obračun s njima, ali i da mene proglasi za „kriminalca iz kabineta Zorana Zaeva“. Kao što sam nekad bio Vučićev, tako sam danas poslovno angažovan kao savetnik makedonskog premijera Zaeva. Radim za mnogo manju platu, nego što Vučić daje svojim novim savetnicima Guzenbauru i Šrederu. Ipak, on me uporno naziva kriminalcem, a dobro zna da nikad nisam izvršio nikakav kriminal u Srbiji. Da jesam, verovatno ne bih o ovome pričao. Naravno, kopali su, tražili su bilo šta što bi mogli da iskoriste kako bi me kompromitovali. Ništa nisu našli, jer nisu imali šta da nađu – objašnjava vlasnik TV „Naša“ uzroke zaoštravanja sukoba s vladarom.

U skladu sa svojom starom devizom „ko ti smeta, ti ga uništi“, Vučić je lično rukovodio pritiskom na TV „Naša“. Prvi ozbiljan udarac zadao je 1. januara ove godine, kad je „Naša“ izbačena iz kablovskog sistema KDS PTT, čime je ostala bez potencijalnih 70.000 gledalaca. Milan Krkobabić, čija partija kontroliše PTT, nije skrivao razlog za udar na Bašanovićevu televiziju, otvoreno je priznao da „samo postupa po naređenju s vrha“.

Drugi, još teži udarac dogodio se pre dve nedelje, kad je i „Telekomov“ IPTV isključio signal TV „Naše“. Prljavi posao odradila je Jana Ljubičić, članica Predsednišva SNS-a, državni sekretar u MUP-u i izvršni direktor „Telekoma“.

– Dobili smo obaveštenje da nam ističe ugovor i da dođemo na dogovore za njegovo produženje. Predlog koji je iznela Jana Ljubičić nema veze s poslom, već s klasičnim reketiranjem. Od nas je traženo da platimo po 12.000 evra za svaki od naša tri kanala, čiji program je preuzimao IPTV. Znali su da mi ne možemo da to platimo, nemamo toliki novac. Kad su nas isključili na KDS-u, obraćali smo se našim novinarskim udruženjima, ali ni UNS, ni NUNS nam nisu odgovorili. Povodom IPTV-ovog reketiranja obratićemo se svim svetskim organizacijama za zaštitu medija. Tužićemo Janu Ljubičić i dokazadaćemo da je zloupotrebila funkciju. Istovremeno dok od nas traži da platimo emitovanje našeg programa, IPTV prenosi 60 Pinkovih kanala. I, ne samo što oni ne plaćaju IPTV-u, nego IPTV plaća njima. Unazad četiri godine, Željko Mitrović od KDS PTT-a, IPTV, IPTV Republike Srpske i IPTV Crne Gore, dobija evro po korisniku. Znači, on mesečno dobija više od 500.000 evra za izmišljene kanale, od kojih samo dva proizvode program, dok se ostali emituju sa servera. Novcem koji uzimaju od pretplatnika, 12 evra mesečno, Mitroviću se plaća 60 kanala, a nas se reketira. To je strašan kriminal. Naš kanal sigurno nije gledan kao Pink 3 Info i, pogotovo, kao Pink, koji ima nacionalnu frekvenciju. Ipak, gledaniji smo od mnogih drugih televizija, čijim vlasnicima IPTV ništa ne naplaćuje. Garantujem da ni dinar nije tražen od vlasnika Televizije „Kopernikus“, koju vode braća Milovanović, od kojih je jedan predsednik Gradskog odbora u Nišu Srpske napredne stranke. Program te televizije ne gleda niko, čak ni članovi familije njenih vlasnika. Osim u  Jagodini, niko ne gleda TV „Palma plus“, ali ko sme da Draganu Markoviću Palmi naplati emitovanje na kablu. Ima još sijaset takvih primera, među kojima je i Studio B, koji je nekad bio zaštitni znak Beograda, a danas je najprljavija televizija u Srbiji. Uglavnom, izbacivanje iz IPTV-a naneće veliku štetu našoj televiziji, koja je najzaslužnija za Vučićev dolazak na vlast. Ostali smo samo na SBB-u, koji je privatna kompanija sa stranim vlasništvom, pa je i Vučiću teško da na njih izvrši pritisak i prinudi ih da nas ugase – kaže Bašanović.

Pored izbacivanja iz kablovskih sistema, Vučić izbacuje TV „Naša“ i iz poslovnih prostorija. Kako bi otežao rad televizije koja ga nervira, kreirao je i realizovao pravosudnu spletku, koja je završena iseljenjem redakcije.

Vučić je Vladi Tomiću, direktoru „Filmskih novosti“, u čijim prostorijama se nalazi TV „Naša“, još pre skoro godinu dana naredio da nas tuži za nepostojeći dug i da nas istera na ulicu. Naređenje je izvršeno. Dobili smo otkaz i moramo, na pravdi Boga, da se iselimo i tražimo novu adresu. Nemamo kome da se žalimo u ovoj zemlji. Možemo samo da budemo strpljivi, da sačekamo promenu vlasti i da se nadamo da će Srbija postati pravna država u kojoj će važiti zakoni i isti poslovni uslovi za sve – smatra Bašanović.

Dok se to ne dogodi, on će, kao i svi ostali kritičari vlasti, da bude na listi za odstrel. Aleksandar Vučić je progonom Zorana Bašanovića dokazao da je spreman da nanese svako zlo čak i ljudima s kojima ga veže dugogodišnje prijateljstvo i kumstvo. Uostalom, Bašanović je samo poslednji u nizu bivših saradnika i svedoka svih zločina Vučića i naprednjačkog kartela. Kad dođe vreme za svođenje računa, a ono se već približilo, njihovi iskazi će pomoći da se utvrdi odgovornost aktuelnog diktatora za sve zloupotrebe koje sada vrši. Vuči to zna, zato se plaši i pokušava da uništi sve ljude koji su se usudili da ukažu na tragove njegovih zločina.

knjige-oglas

 

 

Reketaš Vučić: Otima bogatima, daje sirotom sebi

vučić kosmajac

Aleksandar Vučić je najbogatiji političar u Evropi. Zloupotrebom službenog položaja kontroliše sve finansijske tokove, namešta tendere i bankarske kredite, ugrađuje se u poslove i brutalno ucenjuje tajkune i kriminalce. Kao Robin Hud, otimao je bogatima i delio sirotinji. Otimao je Miškoviću, Kariću, Dinkiću, Subotiću, Beku, Šariću, Đilasu i sličnima. Delio je sirotom sebi, bati Andreju, pa tati Anđelku i mami Angelini.

Slučaj Dragoslava Kosmajca u potpunosti raskrinkava Vučićev način reketiranja. Prvo je organizovao medijsku kampanju, zatim je montirao optužnicu, koja je na kraju odbačena kao neosnovana. Sredinom juna 2014. godine, Vučić je na konferenciji za novinare Kosmajca opisao kao „najinteligentnijeg čoveka u zrelim godinama, kojim su svi fascinirani“.

– U policiji postoje ljudi koji se viđaju sa Kosmajcem, koji je bog i batina. Svi se, bre, plaše i svi ćute o tome da ljudi iz policije i drugih službi imaju kontakte sa njim. Tražio sam da udare na Kosmajca, ali to do danas nije urađeno. Ni mediji nikada ništa nisu objavili o tom čoveku. Njegovo ime niko ne sme da pomene, ja sam jedini koji sme da kaže da je Kosmajac najveći narko-diler u Srbiji – izjavio je Vučić.

Da bi naglasio svoju hrabrost i spremnost na žrtvu, dodao je da se „ne plaši da bi mogao da bude ubijen kao Zoran Đinđić“ i da se neće smiriti dok Kosmajac ne bude uhapšen i osuđen.

U spektakularnoj policijskoj akciji, pred televizijskim kamerama, u novembru 2014. Kosmajac je uhapšen u svojoj kući. Istraga nije otkrila da se bavio trgovinom narkoticima, sud je odbio optužni predlog za utaju poreza, pa je procesuirana samo prekršajna prijava za zloupotrebe prilikom kupovine zemljišta. Posle četvorogodišnje političke i medijske hajke, pre nekoliko dana Viši sud u Beogradu prvostepeno je oslobodio Kosmajca optužbe da je nezakonito stekao 7,5 ari na Zvezdari.

kosmajac wp

Daleko od javnosti, Vučić je vodio privatni spor s Kosmajcem. Posle medijske i pravosudne hajke, „najopasnijem čoveku u Srbiji“ poslao je ponudu koja se ne odbija. Za odbacivanje krivične prijave za dilovanje droge i oslobađanje od drugih nezakonitih dela tražio je 20 miliona evra. Prema tadašnjim informacijama iz Vučićevog okruženja, Kosmajac je pristao da plati 8 miliona evra odmah i još četiri kad se završe svi sudski postupci. Sudeći po epilogu, dogovor je postignut, sve ovce su na broju, a Vučić sit.

Taj modelu reketiranja Vučić primenjuje već 15-tak godina. Još kao mladi radikal, 2004, predvodio je skupštinski Anketni odbor za utvrđivanje činjenica u trgovini električnom energijom. Vučić je tri meseca prikupljao dokaze o spornom poslovanju kompanije EFT, čiji vlasnici su tada bili tajkuni Vuk Hamović i Vojin Lazarević, saslušao je više od sto svedoka i potpisao Zaključak, kojim je zahtevano da „nadležni državni organi preispitaju eventualnu krivičnu odgovornost tih trgovaca strujom“. Krivičnu prijavu je devet godina kasnije podneo Antikorupcijski tim Ministarstva energetike, ali ona je zaturena u nekoj fioci u Specijalnom tužilaštvu.

– Lazarević i Hamović nisu oslobođeni odgovornosti. Naprotiv, platili su krivicu, ali ne državi – priznao je tada Vučić.

O načinu kako reketira tajkune govorila je i Nataša Jovanović. Na jednoj sednici Skupštine Srbije ona je prozvala Miroslava Miškovića, Miliju Babovića i Žarka Zečevića za razne malverzacije. U pauzi zasedanja, prišao joj je Vučić i skresao u lice da „nikada više ne pomene te ljude“ i da „ne priča o njima budalaštine, jer ne zna koliko pomažu stranci“. Naravno, oni nisu sponzorisali stranku, nego Vučića. Svi radikalski poslanici su znali koje tajkune ne smeju da pominju kako ne bi kvarili posao Vučiću.

Pet godina je Vučić kriminalizovao Stanka Subotića Caneta. Koristio je svaku priliku da ga optuži da je kralj duvana, švercer droge i šef najopasnije mafije u Srbiji, koja nekažnjeno ubija ljude, seče ih i u kesama baca u Dunav. Između ostalog, tvrdio je da je Subotić naručio i organizovao likvidaciju policijskog generala Radovana Stojčića Badže. Zbog tih izjava, Subotić je tužio Vučića, pa su se 2002. upoznali u sudnici Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, kod sudije Dragana Atanasijevića. Na Vučićevu sreću, dok su krivični postupci trajali, ubijen je Zoran Đinđić, pa se promenio odnos vlasti prema Subotiću. Umesto zaštite, našao se na udaru mutirane DOS-ove vlade. S jednakom žestinom progonili su ga predsednik države Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica. Iz fioke su izvukli stari slučaj „Mreža“, kojim je Subotića pokušao i delimično uspeo da reketira Dušan Mihajlović, dok je bio ministar policije.

Nužda nekad natera lisicu da s kokoškama spava, tako je i Subotić 2006. pristao na saradnju s Vučićem. Pokazalo se, to mu je bila korisna investicija. Godinama je izbegavao suđenje u Beogradu i strahovao od hapšenja po Interpolovoj poternici. Sve probleme je rešio kad se upustio u poslovni ortakluk s Vučićem. Subotićevo preduzeće „Futura Plus“ postalo je generalni distributer Vučićevih privatnih dnevnih novina „Pravda“. To je omogućilo nesmetan i nekontrolisan protok novca. Nije se znalo koliko para je završilo na računu „Pravde“, koliko u Vučićevom džepu. Sistem je nastavio da funkcioniše i nakon što su Tadić, Đilas i Miki Rakić oterali „Futuru“ u stečaj. Jedina promena je bila u tome što je Vučić pare od prodaje svojih novina dobijao u kešu. Plus proviziju.

Uporedo s poslovnom, Subotić i Vučić su uspostavili solidnu političku saradnju. Subotić je finansijski i logistički podržao razbijanje Srpske radikalne i nastanak Srpske napredne stranke. Skupo je platio odbranu od pravosudnog progona, ali, za utehu, može da se pohvali da je jedini čovek koga Vučić nije ni pokušao da prevari.

Neposredno po dolasku naprednjaka na vlast, pred više svedoka, Vladimir Cvijan, tadašnji Vučićev glavni operativac za montiranje sudskih postupaka, predložio je da se Subotić još jednom pritegne, kako bi se „dodatno otvorio“.

– Ne, ni govora. Takve igre možeš da vodiš s Miškovićem i Karićem, Subotić je opasan, s njim nema šale – odbacio je Vučić predlog da od odbeglog tajkuna traži još jednu reketašku ratu.

Vučić je ispunio svoje obaveze. Prvo je naredio da sud prihvati samo pola miliona evra kaucije (Mišković je dao 12 miliona), posle čega je ukinuta poternica za Subotićem, da bi ubrzo bio oslobođen optužbi za šverc duvana usled nedostatka dokaza.

U paketu sa Subotićem, Vučić je uspostavio saradnju i sa Darkom Šarićem. Šarić je 2008. kupio „Futuru Plus“, pa je nastavio praksu ulivanja novca u Vučićeve džepove. Samo u jednoj tranši, Šarić mu je dao pet miliona evra, navodno, na ime dugovanja prema „Pravdi“, ali te pare su završile u vinskom podrumu u Jajincima, ne na računu novina.

Od svog drugara Rakića, Vučić je u leto 2010. saznao da se sprema progon Šarića. Odmah ga je obavestio i obećao političku i svaku drugu pomoć. Naravno, uz nadoknadu. Poznato je sve što se kasnije događalo u lovu, hapšenju i suđenju „najvećem evropskom šverceru droge“. U leto 2016. Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu Specijalnog suda, kojom je godinu dana ranije Darko Šarić osuđen na 20 godina robije zbog organizovanja kriminalne grupe koja se bavila švercom narkotika. Postupak je vraćen na novo suđenje, a Šarić je zadržan u pritvoru zbog suđenja za pranje para. Po svemu sudeći, čim se stvore podobne političke okolnosti, i ovaj slučaj završiće oslobađajućom presudom, opet u režiji Aleksandra Vučića.

Iste usluge, ali po mnogo manjoj ceni, aktuelni vladar obećao je svom starom drugaru Dejanu Stojanoviću Keki. Još 2002, u „Beloj knjizi“, koju je priredio MUP Srbije, Stojanović je označen kao osnivač i vođa novobeogradskog klana, sa sedištem u Bloku 45, u kome je odrastao Vučić. Iako su se poznavali, Vučić nije hteo da lično kontaktira sa Stojanovićem, već mu je za vezu odredio Slavišu Kokezu, zajedničkog ortaka, koji se dobro snalazio u takvom okruženju, pošto je i sam bio hapšen tokom „Sablje“.

Na ime pomoći Srpskoj naprednoj stranci, Stojanović je Vučiću dao dva puta po 200.000 evra. Bar je tako pričao Vučić. Ako je dao i toliko, previše je. Godinama se skrivao u Južnoj Americi, nekoliko puta je bežao pred brazilskom i kolumbijskom policijom, sve dok, u martu 2016. godine nije zastarela optužnica za krijumčarenje kokaina.

Šef naprednjačkog kartela pomogao je i Sretenu Jociću, zvanom Joca Amsterdam. Vučić je i njega, kao i Šarića, obaveštavao o svim saznanjima i namerama vlasti. Poslednji srpski don starog kalibra, Joca Amsterdam, našao se na udaru optužbe da je naručio i platio ubistvo Gorana Marjanovića, zvanog Goksi Bombaš, koje je izvršeno u julu 1995. u Beogradu. Vučić je Jociću, s kojim se i privatno družio, obećao da će „založiti sav svoj autoritet kod Mikija Rakića“, pa ne mora da brine. Međutim, u oktobru 2008. ubijen je Ivo Pukanić, vlasnik zagrebačkog nedeljnika „Nacional“, pa je Jocić uhapšen zbog sumnje da je organizovao taj atentat. Da ne bi bio izručen Hrvatskoj, procesuiran je po optužnici za ubistvo Marjanovića.

joca amsterdam wp

I pre nego što je došao na vlast, Vučić se stavio na raspolaganje Jociću. U njegov advokatski tim ubacio je Cvijana, tada člana Predsedništva SNS-a, koji je direktno priznao političku vezu stranke i kriminalca.

– Jocić nije član moj stranke, ali me je angažovao kao branioca i insistirao da se uključim u predmet kad je shvatio da se protiv njega vodi politički montirani proces. Pravno gledano, ovo je nebuloza. Sreten Jocić je obećao da će, kad izađe iz zatvora, finansijski pomoći Srbiju i sagraditi još jedan most u Beogradu. Pitate me gde konkretno? Tamo gde mu to bude rekla buduća vlast – tvrdio je Cvijan, najavljujući dolazak SNS-a na vlast i izlazak njegovog klijenta iz zatvora.

Zasad, sve ide po planu. Jocićev kum i glavni operativac Slobodan Đurović u Zagrebu je osuđen za ubistvo Pukanića, a on je u Beogradu oslobođen optužbe usled nedostatka dokaza. Međutim, Jocić je osuđen na 15 godina robije kao nalogodavac ubistva Marjanovića. Pošto mu je kazna smanjena za godinu i po dana, u skladu s naprednjačkim Zakonom o amnestiji, Jocić je već odslužio polovinu kazne, pa je samo pitanje dana kada će zatražiti i dobiti uslovni otpust.

I pre nego što je zaglavio robiju, Jocić je znao od koga može da se očekuje pomoć. Prilikom slučajnog susreta s jednim novosadskim biznismenom, koji se 2008. našao na udaru vlasti Tadića i Ivice Dačića, Jocić mu je dao pametan predlog.

– Ovi „žuti“ su gori od nas, pravih kriminalaca. Mi ne udaramo po poštenim ljudima. Zato, ako ti je ostalo još nešto para, obrati se Vučiću, on može da ti sredi neku kombinaciju – posavetovao je Jocić svog nesrećnog prijatelja.

Taj predlog poslušao je Bogoljub Karić. Kad se kandidovao na predsedničkim izborima 2004. godine, Karić je gurnuo prst u oko svim politikantima koje je do tada finansirao. Uplašeni da će im uzeti glasače i pokvariti posao, svi su udarili po njemu, Vučić najžešće.

– Nema veće lopuže od Bogoljuba Karića. Ako on dođe na vlast, Srbija neće postojati, on će je opljačkati i uništiti. Karić je kupio sve političare iz vlasti. Oni ga, kao, progone, pokreću neke tužbe, onda on pobegne u London ili Moskvu. Na kraju, kad im plati reket, vrati se u Srbiju i nastavi da pljačka. Karić je svom pobratimu Ekremu Luki prodao deo „Mobtela“ i telekomunikacijske sisteme, kao da je to njegovo vlasništvo. Moraće da odgovara i da bude kažnjen. To ne može da urade korumpirani režimski političari, ali mogu ja, ja sam jedini čovek koji se ne plaši da kaže lopuži Kariću da će ga smestiti u zatvor – pretio je Vučić na isti način kao i Kosmajcu.

Takav stav o Karićima držao je i u aprilu 2010, kad je govorio da posle svakog susreta s Bogoljubovom suprugom Milankom i bratom Dragomirom prvo prebroji koliko ima prstiju na ruci, da mu nisu neki ukrali dok su se rukovali. U oktobru iste godine Vučić je uzeo Karićev Pokret „Snaga Srbije“ u koaliciju sa SNS-om. Iako je Vučić obavestio tadašnjeg šefa Tomislava Nikolića da je Bogoljub dao samo dva miliona evra i da se obavezao da toliki iznos plati pred svaku izbornu kampanju. Nikolić mu, naravno, nije poverovao. Po njegovoj proceni, Karić je od tada Srpskoj naprednoj stranci dao 50 miliona evra, ali 30 se zagubilo negde usput, verovatno u džepu kurira Aleka.

Talenat za mešetarenje Vučić je dokazao vrteći oko prsta Nikolića i Karića. Nikoliću se zaklinjao da Karić laže, samo obećava, a ne daje pare, a Kariću je pričao da je sve pare uredno predao Nikoliću. Nekoliko puta je lično sabotirao njihove dogovore o Karićevom povratku u Srbiju. Taman kad bi Nikolić obećao, za dobru apanažu, da Karić može bezbedno da se vrati, Vučić bi dao izjavu da „Bogoljub može da dođe, ali u zatvor“. Tek kad je Karić shvatio koja je jedina adresa na kojoj može da se reši optužnice za pljačku 60 miliona evra od Srbije, omogućeno mu je dođe i proslavi oslobađajuću presudu. Bogoljubu je to dovoljno da se razmahne, pa da, umesto salatom, počne da maše projektom „Tesla Grada“, koji će podići na Makišu, pa i ambicijom da po bagatelnoj ceni kupi Poljoprivredni kombinat Beograd. Pošteno je, opljačkanim parama, platio slobodu, red je da u njoj uživa.

U isto vreme, krajem 2016, Tužilaštvo za organizovani kriminal donelo je naredbu o obustavi istrage protiv Mlađana Dinkića, koja se vodila dve godine zbog osnovane sumnje da je zloupotrebio službeni položaj prilikom zaključivanja sporazuma sa 13 poslovnih banaka, kojima je 2002. na period od tri godine data na korišćenje imovina SR Jugoslavije.

– Zar je moguće da nema nikakvih dokaza protiv Dinkića i Karića? – vikao je premijer na ministarku pravde Nelu Kuburović, objavili su režimski mediji.

Dokaza ima u ogromnim količinama, baš kao i novca kojim je plaćen zaborav na njih. Iako je 2007. sa skupštinske govornice mahao zatvorskim odelom, spremnim za Dinkića, Vučić ga je, po dolasku na vlast, uzeo za poslovnog partnera. Dinkićeve kadrove rasporedio je na državne funkcije, a njemu je poverio kontrolu nad finansijskim kobinacijama s arapskim šeicima.

Rešenost da se bori protiv kriminala i korupcije Aleksandar Vučić je dokazao progonom Miroslava Miškovića. Vlasnik „Delta Holdinga“ godinama je finansirao Vučića i Nikolića, pomalo i njihove stranke, naročito u vreme raskola u SRS-u.

– Mišković je kupio Tomu, dao mu je šest miliona evra, tri za njega, tri za Srpsku naprednu stranku. Kad ga je pitao da li je obezbedio moju podršku, Toma mu je rekao da ne brine, „mali je podmiren“. E, pa, zajebali su se. Ako hoće moju podršku, Mišković mora sa mnom lično da razgovara, a ne sa velikim Tomom – ljutio se Vučić kao Mirko Topalović, zainteresovan da se utvrdi koliki je njegov deo.

Posle dve nedelje tihovanja, Vučić se nagodio s Miškovićem. Ipak, upravo je njega iskoristio da se predstavi kao neustrašivi borac protiv svemoćnih tajkuna. Montirao je optužnicu i sudski postupak. Veći deo optužnice vremenom je odbačen, Miroslav Mišković je osuđen na pet godina, a njegov sin Marko na tri i po godine zatvora zbog utaje poreza. Apelacioni sud u Beogradu, sredinom septembra prošle godine, ukinuo je tu presudu i naložio novo suđenje pred Specijalnim sudom.

Svi nabrojani primeri, a takvih ima u ogromnim količinama, odigrani su po istom scenariju. Svi tajkuni su dobili oslobađajuće presude, Vučić je stekao impozantnu imovinu, a građani Srbije će platiti štetu koja je naneta usled neosnovanog pritvora i drugih sudskih grešaka.

Marko Mišković je u januaru 2017. podneo tužbu protiv Srbije pred Međunarodnim centrom za regulisanje investicionih sporova u Vašingtonu. Naslednik vlasnika „Delte“ zahteva nadoknadu poreskog duga prema njegovoj firmi „Mera invest“ i očekuje da mu država isplati oko tri miliona evra. Za spor protiv Srbije, Mišković je angažovao austrijsku kancelariju „Šonher Rečsanvalte GmbH“ i beogradsku „Moravčević, Vojnović i partneri“.

Stariji Mišković će zadovoljenje pravde zatražiti pred sudom za ljudska prava u Strazburu. Pored odštete za vreme provedeno u pritvoru, tražiće da mu Srbija nadoknadi gubitke koji su nastali usled sprečavanja da putuje i realizuje poslove, što bi, kad sudski postupak bude okončan, moglo da dostigne cifru od 30 miliona evra. Dakle, građani Srbije će platiti Vučićevu propagandnu predizbornu predstavu s hapšenjem Miškovića.

Još dok je bio u bekstvu, Bogoljub Karić je pred sudom u Strazburu pokrenuo postupak protiv Srbije zbog oduzimanja zgrade „Aeroinženjeringa“ u Beogradu. Karić je angažovao kancelariju „Vajt and Kejs“. Iako je najavljivao da će tužiti Srbiju i zbog „Mobtela“, odmah po povratku u Beogradu, Karić je odustao od te namere jer, kako kaže, voli svoju otadžbinu i nema duše da je povlači po međunarodnim sudovima.

Slično je postupio Stanko Subotić Cane. U maju 2008, neposredno pre nego što je uhapšen u Moskvi, po srpskoj poternici, Subotić je podneo tužbu pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu zbog povrede prava na odbranu. Subotićev advokatski tim je tvrdio da su mu u postupku pred beogradskim Specijalnim sudom „povređene sve odredbe Zakonika o krivičnom postupku“, koje se odnose na pravo okrivljenog da angažuje branioca. Posle presude kojom je oslobođen optužbi za šverc duvana, Subotić je nameravao da sudskim putem traži odštetu od Srbije. Na kraju, odustao je od tužbe i zadovoljio se time što mu je vraćeno 538.000 evra kaucije, koju je dao kako bi mogao da se brani sa slobode, kao i nekretnine koje su mu zaplenjene. Kad je dobio rešenje o povraćaju sedam stanova u Kneza Miloša, stana u Knez Mihailovoj od 184 kvadrata, vile na Dedinju i porodične kuće u Ubu, Subotić je odustao od tužbe.

Odštetu nije tražio ni Mlađan Dinkić, zadovoljio se onim što je zgrnuo dok je bio u vlasti. Međutim, mnoge druge žrtve Vučićevih prevara debelo su naplatile vreme provedeno u pritvoru. Takva praksa će se nastaviti, zato je budžetom Srbije i za ovu godinu izdvojeno 40 miliona evra za plaćanje pravosudnih propusta.

Vučić je iz sudova isterao pravdu na ulicu. Kad mu se sa ulice vrati, uzalud će mu biti sve pare što je oteo reketiranjem. Dok se to ne desi, Srbija neće biti pravna država nego plen kriminalaca i njihovih zaštitnika iz vlasti.

knjige-oglas

 

Ministar Lončar namestio tender za opremu KBC Niš

Zlatibor-Loncar-Ana-Brnabic

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar umešan je u nameštanje tendera za nabavku opreme Kliničko-bolničkog centra Niš i zbog toga mora biti smenjen i uhapšen, tvrdi Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke.

Radikalski ekspertski tim analizirao je celokupnu dokumentaciju vezanu za sporni tender i utvrdio brojne nepravilnosti za koje odgovornim smatra ministra Lončara. Prema tim podacima, tender je produžavan i izmenjene su tehničke specifikacije uređaja, tako da bi se uskladile s opremom koju ima kineska firma „Sinofarm“, kako bi ona dobila vreme da pripremi ponudu i dobije posao vredan 18 miliona evra.

– Sve se radilo preko ministrove „prijateljske“ firme „Magna Farmacija“, koja je imala ulogu konsultanta „Sinofarma“. „Sinofarm“ nije ispunio uslove iz konkuresne dokumentacije, ali s tom firmom je 9. aprila prošle godine Ministarstvo zdravlja ipak potpisalo ugovor, iako dva zahteva za zaštitu prava tada nisu bila rešena. Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki prihvatila je zahtev firme „Medikom“ o poništavanju postupka u celini, što znači da ugovor ne može da se realizuje. Ministar je ipak nastavio da realizuje poništenu nabavku i sve se svelo na to da Lončar kupuje opremu bez tendera i javne nabavke – istakao je Šešelj.

Ovaj tender predstavlja školski primer zloupotrebe službenog položaja i načina na koji se krše zakoni kako bi se omogućila zarada prijateljskim firmama. Svaki detalj u postupku je sporan, što je potvrđeno i odlukama Republičke komisije, kojima su prihvaćeni zahtevi za zaštitu prava ostalih ponuđača, koji su oštećeni.

U budžetu Republike Srbije za 2017. godinu planirana je nabavka opreme za KBC Niš u vrednosti 2.285.860.000 dinara. Javna nabavka je objavljena 20. decembra 2016. s rokom za dostavljanje ponuda do 20. januara 2017, za kada je određeno i otvaranje ponuda. Vrednost posla je 1,9 milijardi dinara, bez PDV-a. Tražena oprema je prvo podeljena u 113, a kasnije u 119 pozicija. Za svaki uređaj određena je tehnička specifikacija, a potencijalni ponuđač bio je obavezan da za sve aparate dostavi dokaze o ispunjavanju zahteva. Već u prvobitnu konkursnu dokumentaciju ubačen je uslov koji diskriminiše domaća preduzeća. Za učešće na tenderu zahtevano je da se prilože dokazi da je ponuđač u poslednje tri godine imao realizaciju veću od 30 miliona evra. S obzirom da je Ministarstvo zdravlja u tom trogodišnjem periodu naručilo opremu ukupne vrednosti od 28.374.355 dinara, jasno je da ne postoji domaća firma koja bi mogla da ispuni taj uslov. Pošto u Srbiji ne postoji ponuđač koji bi mogao da formira celovitu ponudu, objedinjenu za sve uređaje, prednost su u startu dobile najveće evropske kompanije.

Rok za podnošenje ponuda odlagan je dva puta, prvo 25. januara 2017, a onda i 20. februara, dva dana pre otvaranja ponuda koje su poslali italijanski „Inso“ i dve austrijske firme, „Vamet“ i „Odelga med“. Pomeranjem rokova, firma „Sinofarm“ je dobila vreme da pripremi ponudu, pošto se do tada nije ni prijavila na tender. Istovremeno, na spisak tražene opreme dodati su novi uređaji i izmenjena je tehnička specifikacija, prilagođena robi kojom raspolaže samo kineska firma.

Kao u kriminalističkom filmu, izmena je izvršena 10. februara 2017, u petak, u 23 sata. Taj trik skratio je vreme ostalim ponuđačima da pripreme novu ponudu. Do isteka roka ostalo je 10 dana, ali kad se uračunaju po dva vikenda i dva neradna dana zbog državnog praznika, ostala su samo tri dana da se zadovolje konkursni uslovi. Svi ponuđači su se našli u vremenskom tesnacu, osim „Sinofarma“, koji je unapred znao koje uređaje i s kakvom tehničkom specifikacijom treba da ponudi.

Pored toga, šabačka „Magna Farmacija“ je „Insu“, „Vametu“ i „Odelgi“ ponudila svoje uređaje po znatno višim cenama u odnosu na cene koje je dala „Sinofarmu“. Izmenom specifikacije i povećavanjem razlike u ulaznim cenama, čiji ukupni iznos ide do oko 1,5 milion evra, ostali ponuđači su dovedeni u neravnopravan položaj.

Odluku o izboru najbolje ponude donela je Komisija za nabavku opreme za KBC Niš. Ni taj proces nije prošao bez tragikomičnih postupaka. Pored toga što su promenjena dva člana Komisije, fascinantno je vreme u kome su pregledane i ocenjene pristigle ponude. Ceo posao je obavljen za manje od tri sata.

– I to je urađeno na zahtev ministra Lončara. Svaka ponuda je imala najmanje 2.000 stranica teksta koji je morao da se pročita i analizira. Tri sata nije bilo dovoljno samo za listanje jedne, a kamoli četiri pristigle ponude. Zanimljivo je i to što je kompaniju „Sinofarm“ predstavljala nepostojeća osoba, izvesna Jasna Tomić. Ona je komunicirala sa dobavljačima i to isključivo preko i-mejla. Niko je nije znao, nije je upoznao, niti je ikad video. To je normalno, pošto ta osoba i ne postoji, izmišljena je. Pretpostavka je da je to ime vlasnika konsultantske firme „Magna Farmacija“ Jasne Stanivuk, a prezime Luke Tomića, šefa kabineta Siniše Malog, jer je poznato da su te dve osobe koordinisale sve ove aktivnosti, naravno zajedno sa ministrom Lončarom – tvrdi Vojislav Šešelj.

Iako je ceo tenderski proces montiran, prilikom otvaranja ponuda došlo je do velikog iznenađenja. Bez obzira na sve prednosti koje je imala, kompanija „Sinofarm“ nije dala najnižu cenu. „Sinofarm“ je tražio 1.544.987.297 dinara, bez PDV-a. Bolju ponudu dala je bečka „Odelga“, od 1,536.938.532 dinara. „Inso“ je tražio 1.634.667.170, a „Vamed“ 1.720.050.150 dinara.

Ministarstvo zdravlja je ponudu „Odelge“ proglasilo neispravnom, iako su i sve ostale imale iste nedostatke. Najpovoljnijom je proglašena ponuda „Sinofarma“, koja takođe nije bila potpuno ispravna, ali Komisija nije ragovala. Između ostalih bitnih nedostataka, ističe se da samo „Sinofarm“ nije dao zajedničku ponudu sa domaćom firmom, što je bio uslov iz tenderske dokumentacije. Ministarstvo zdravlja je 9. aprila 2017. potpisalo ugovor sa „Sinofarmom“ iako tada još nisu rešena dva zahteva za zaštitu prava.

kbc niš rešenje komisije wp

Republička komisija u postupku javnih nabavki 18. aprila 2017. godine donela je Rešenje 4-00-50/2017, kojim poništava postupak u celini. Poništavanje tendera znači da više ne postoji ni javna nabavka, pa ne može ni da se realizuje. Ipak, ministar Lončar je nastavio da krši zakon i realizuje ukinuti tender. Ministarstvo zdravlja uplatilo je avans „Sinofarmu“.

U to vreme usvojen je i zahtev firme „Odelga“, ali Lončar je, pravdajući se da je doveden pred „svršen čin“, nezakonito realizovao ugovor sa „Sinofarmom“.

kbc niš rešenje komisije wp odelga

– Sa stanovišta zakona i odluka Republičke komisije za zaštitu prava, ugovor sa kineskom firmom apsolutno je ništavan i to će da se dokazuje na sudu – istakao je Marko Maksimović, pravni zastupnik firmi „Medikom“ i „Odelga Med“.

Prema rešenjima Republičke komisije, Ministarstvu zdravlja je već naređeno da „Medikomu“ isplati 500.000, a „Odelgi“ trostruko veći iznos.

Suprotno zakonu, na osnovu poništenog tendera oprema je izručena i instalirana. No, ni tu nije kraj prevarama ministra Zlatibora Lončara. Sporna je i nabavka sajber noža, za koju je izdvojeno 800.000.000 dinara sa PDV-om.

– Završen je tender za nabavku sajber noža. Odvojen je novac, ugovor se potpisuje. Navedite mi zemlju gde pacijenti za osnovno zdravstveno osiguranje imaju dostupan gama nož, sajber nož – pohvalio se Lončar sredinom oktobra prošle godine.

Međutim, problem je u tome što Ministarstvo zdravlja nije kupilo sajber nož, nego linearni akcelerator iz sistema Edž.

– Ministar je napravio veliku propagandu oko nabavke sajber noža, koji zapravo nije nabavio. Za razliku od gama noža, koji se koristi samo za glavu, sajber nož se koristi za lečenje tumora i drugih problema i na ostalim delovima tela. Ministarstvo je kupilo linearni akcelerator, koji je mnogo jeftiniji, a platilo ga je po ceni sajber noža. Prihvaćena je jedina ponuda na tenderu, koji je dao proizvođač „Varijan“, opet preko zastupnika „Magna Farmacije“, kojima je plaćen 791 milion dinara – tvrdi Vojislav Šešelj.

Zbog ovog slučaja predsednik SRS-a zahteva smenu i hapšenje ministra zdravlja. Kakav će biti odgovor nadležnih organa može da se zaključi na osnovu reakcije režimskih medija. Svi su prećutali skandalozno nameštanje tendera, pa to može da se očekuje i od policije i tužilaštva. I ovaj primer kriminala i korupcije u vrhu vlasti moraće da na sudski epilog sačeka pad naprednjačkog kartela.

knjige-oglas

 

Izlivi crno-žutog primitivizma: Kurva Jerkovka i govnar ja

jerkov wp

Aleksandra Jerkov je ustaška kurva i profuknjača, tvrde radikali. Ljuti što je njihovog vođu nazvala osuđenim ratnim zločincem, opkolili su je u Skupštini i zasuli najvulgarnijim uvredama.

Znam koliko joj je bilo neprijatno, i ja sam se tako osećao kad me je na Fejbuku opkolila horda funkcionera Demokratske stranke, zatrpavajući me psovkama i gadostima na kojima bi im pozavidela i Vjerica Radeta. Kao i Jerkovka radikale, tako sam i ja „demokrate“ iznervirao istinom.

Sredinom oktobra prošle godine podelio sam link teksta iz „Blica“ u kome se navodi da će Dragan Šutanovac biti kandidat Demokratske stranke za gradonačelnika Beograda. Iz nepoznatih razloga, funkcioneri i glasači DS-a su patološki bes iskalili na meni.

Dokazujući da Šutanovac neće biti kandidat, raspalili su rafal uvreda na moj račun: „To je policijska izmišljotina… Radio je i još radi za Vučića… Lizao je dupe Vučiću… Nije novinar, on je govno…“ U pisanju i lajkovanju izliva žutog primitivizma istakli su se članovi Glavnog odbora Ivan Krstić Krcko i Goran Stojanović, sve uz podršku psihopata poput Dragana Trifunovića, Miljana Ivanovića i Predraga Zagorčića.

2

Šutanovac je, kao što se videlo, postupio kao ozbiljan političar, nije poturio nekog kolegu iz Gradskog odbora DS-a, nego je svoje ime stavio u vrh izborne liste. Dakle, pošto je u praksi potvrdio tačnost informacije iz „Blica“, običnom logikom moglo bi da se dođe do zaključka da su uvrede, upućene meni, zapravo usmerene prema njemu. No, to je njegov i problem njegovih kolega iz vrha DS-a, koji su sad uznemireni pljuvačinom po Jerkovki, a ćutali su, pretvarajući se da ne vide gadosti kojima su Krstić i Stojanović udarali po svakome ko im zasmeta.

Dok „demokrate“ ne raščiste u svojim redovima, neće se razlikovati od radikala, Jerkovka će biti ustaška kurva, a ja Vučićevo govno, kao i Šutanovac. Ovako, građani ne mogu da ih razlikuju. To se vidi i po izbornim rezultatima, koji su i DS i SRS gurnuli ispod cenzusa. Po zasluzi. Primitivizam se ne isplati, svejedno da li je crn ili žut.

PS

Istu vrstu političkog i botovskog stila DS-a i SRS-a njihovi simpatizeri dokazali su na mom nalogu na Fejsbuku. Za devet godina, samo dva puta su mi anonimni manijaci prijavljivali nalog. Prvi put su to uradili radikali, 2012, kad sam objavio tekst o tome kako je Šešeljeva sekretarica, danas poslanica Ljiljana Mihajlović otela stan porodici Barbalić. Drugi put, krajem prošle godine, prijavili su me „demokrate“, kad sam objavio dokument koji dokazuje da je Branislav Lečić, aktuelni potpredsednik DS-a, zloupotrebio funkciju ministra kulture i informisanja.

 

 

Stefanović: Ovako su Vučić i Rakić lovili generala Mladića

stefanović aleksandar

Aleksandar Vučić je pomagao Miodragu Mikiju Rakiću u lovu na generala Ratka Mladića. Na tajnim susretima u Vučićevoj kući u Jajincima, koja je korišćena kao centar „lovačkog udruženja“, angažovani su saradnici i kupovane informacije o komandantu Vojske Republike Srpske, za kojim je tragao Haški tribunal. Kakvu ulogu je u poteri imao Vučić otkriva Aleksandar Stefanović, bivši generalni sekretar Srpske radikalne stranke.

U svojoj ispovesti, pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću, Stefanović je opisao kako su Vučića angažovali saradnici CIA.

Vučić je još 2002. godine vrbovan od strane američke CIA, za koju sam i ja radio. Zoran Korać, agent CIA, bio je konkretno zadužen za tu akciju. Koraća je u Vučićev stan odveo Vladan Batić, tadašnji ministar pravde. Vučić je kasnije preko CIA stupio u kontakt s Mikijem Rakićem, za koga je posle tvrdio da su veliki prijatelji. Odakle potiče to prijateljstvo, neka sad objasni Vučić. Što god da kaže, to bi spadalo u domen protivprirodnog bluda. Vučić je bio idealan saradnik američkim obaveštajcima. Imao je imidž vođe ultranacionalista koji su se protivili Haškom tribunalu, pogotovo insistiranju da se uhvati i u Hag privede Ratko Mladić. Zbog toga se približio i porodici Mladić i često puta su Ratkovog sina Darka, Vučić ili njegov kum Nikola Petrović, izvodili na ručkove, večere… Ukratko, Vučić se predstavljao kao čovek kome je baš stalo da se u svakom pogledu zaštiti general Mladić – objašnjava Stefanović.

Pošto srpske bezbednosne službe nisu mogle da uđu u trag generalu Mladiću, pod pritiskom Zapada rukovođenje potragom preuzeo je Miodrag Rakić. U maju 2006. uhapšena je grupa jataka Ratka Mladića. Prvooptuženi je bio pukovnik Jovo Đogo.

– Sa Đogom sam se često viđao u restoranu „Aleksandrija“, koji je bio u vlasništvu Momčila Mandića, gde mi se on poverio da je glavni čovek za vezu sa generalom, o čemu smo često pričali. Nakon što je Đogo uhapšen, od njegove žene, s kojom sam održavao kontakt, preuzeo sam pismo koje je Jovo napisao u zatvoru i u kome je vrlo kritički govorio o tadašnjoj vlasti. To pismo dajem novinarki „Kurira“ Ani Mileusnić, koja ga je u celosti objavila. Zbog toga Ana dobija poziv iz policije da dođe na informativni razgovor. Vidno uplašena, obavestila me o tome. Savetovao sam je da na informativni razgovor obavezno povede advokata, koga ću ja da nađem i platim. Pošto je to prihvatila, odveo sam je u advokatsku kancelariju Zorana Stojkovića, koji je pristao da ode s njom u gradski SUP u Ulici 29. novembra. Posle toga, kod mene dolazi moj poznanik čiji identitet ne želim da otkrijem. On mi je rekao da jedan vrlo važan čovek hoće da razgovara sa mnom. Kad sam ga pitao ko je taj važni čovek, on mi je rekao da ću videti. Ja pristajem i sedamo u crni „audi u“ i on me vozi put Avale. Na izlasku iz naselja Jajinci, prema Avali, on skreće desno u jednu usku ulicu, pa opet desno i tu ulazimo u jedno dvorište, stajemo i izlazimo iz automobila, a u tom trenutku na vratima kuće pred koju smo došli pojavljuje se Vučić, prilazi mi i srdačno se pozdravljamo. On me zove da uđem u kuću, što i činim. On ide ispred mene i vodi me u podrum, koji po izgledu mogu da nazovem „vinskim podrumom“. Vučić mi je objasnio da jedan čovek hoće nešto da priča sa mnom, ali malo kasni. Tražio je da ugasim telefone i da mu ih predam, da ih on iznese iz prostorije. Usput mi govori da razgledam njegovu enoteku, gde u rafovima stoji, možda, par stotina flaša raznog vina. Kaže mi da mu je najdraža jedna boca francuskog šampanjca, koju mu je iz Francuske doneo Dragan Todorović, inače moj kum. Nudi me da popijem jedno vino i preporučuje kaberne, na šta ja pristajem. Sipao mi je vino u čašu i napustio prostoriju, da bi se posle kratkog vremena vratio u pratnji jednog čoveka, koga ja nisam nikada video, ali prepoznao sam ga po fotografijama iz novina. Bio je to Miki Rakić. Delovao je vrlo zbunjeno. Prilikom pozdravljanja čak menja boju lica – detaljno je opisao Stefanović.

vučić rakić

Za razliku od nervoznog Rakića, Stefanović je, kako kaže, zadržao pribranost i koncentraciju, pa je predložio da odmah pređu na stvar.

– Rakić se još više zbunio, rumenilo mu izlazi na lice, ali uz tuc-muc kaže mi da je tema Ratko Mladić i njegovo lociranje. Kaže mi da ima pouzdane informacije da ja znam gde se general skriva. Ostao sam pribran i dao sam mu sledeći odgovor: „Gospodine Rakiću, ja stvarno dosta toga znam, ali na Vašu žalost, ne znam gde se krije general Mladić“. Ja ga onda pitam da li je u kontaktu sa Darkom i Bosom, Ratkovom suprugom. On potvrđuje. Ja mu onda kažem da im daju „serum istine“, ali on odgovara da to ne rade, jer za tako nešto nemaju dozvolu. Pita me da li se Mladić krije u Beogradu i ja mu kažem da je general davno napustio Beograd. On tada, vidno nezadovoljan, ustaje i uz pozdrav napušta prostoriju, govoreći mi, usput, da, ako se predomislim, mogu uvek preko Vučića da stupim u kontakt sa njim. Ja ustajem, a posle kraćeg vremena u prostoriju ulazi onaj moj poznanik i kaže mi: „Ajmo, Rodrigez“, kako mi se inače obraćao. Uzimam telefone, izlazimo iz kuće, sedamo u kola i odlazimo. Miki Rakić je ostao u kući kod Vučića, koji se nije ni pozdravio sa mnom – navodi Aleksandar Stefanović i ističe da je sve što je rekao i napisao „lako proverivo“.

Zbog poslednjih nastupa u javnosti, u kojima iznosi poverljive informacije koje kompromituju Vučića, Stefanoviću je ugrožena bezbednost i to ne prvi put. Pre desetak godina, kad je trebalo da svedoči u Tribunalu u postupku protiv Vojislava Šešelja, Stefanović je saznao da mu Vučić radi o glavi.

Vučić je unajmio neke Bosance da me likvidiraju. To mi je konkretno preneo Jadranko Vuković, radikalski narodni poslanik, u restoranu studentskog doma „Lola“, u prisustvu Ljubiše Petkovića i advokata Zorana Stojkovića, uz sugestiju da bi bilo dobro da sednem sa Vučićem i rešim stvar. Obzirom da sam bio deo SRS-a, dobro sam znao na šta su spremni i istog momenta sam sa Petkovićem seo u kola i otišao kod Vučića. Zatekao sam ga sa ženom i decom u stanu u Ulici Mihajla Pupina broj 10a. Rekao sam Kseniji Vučić da izvede decu u drugu prostoriju, što je ona i uradila, a onda sam pitao Vučića u čemu je problem. Vučiću je bilo vrlo neprijatno. Prvo, jer smo godinama bili prve komšije. Drugo, ja sam ga lično, pri mom odlasku iz SRS-a, postavio na moje mesto, a pre toga sam mu godinama bio pretpostavljen u stranci i prema njemu sam gajio očinski odnos. On se, takođe, prema meni odnosio vrlo korektno. Pitao sam ga zbog čega hoće da me likvidira i kako ga nije sramota da to meni uradi, na šta je on odgovorio da to od njega zahteva Šešelj. To sam mu poverovao – izjavio je Stefanović.

Zbog tog iskustva, znajući s kim ima posla, Stefanović i sada očekuje da se nađe na Vučićevom udaru.

Vučić je spreman da, zarad svojih interesa, uradi sve. Zato sam, zbog svoje bezbednosti, koja mi je i te kako ugrožena, dokazni materijal za navedeno dostavio na deset poverljivih adresa. Ne daj Bože da se meni nešto desi, ima ljudi koji znaju gde su sklonjeni svi dokumenti, svi dokazi i sav audio i video materijal, koji će tek tada da bude plasiran u javnost – tvrdi Aleksandar Stefanović.

Svoju ispovest on namerava da objavi u knjizi „Nezaštićeni svedok“, čija priprema se privodi kraju. S obzirom na ove detalje, koje je dosad otkrio, Stefanovićevo svedočanstvo može značajno da doprinese razjašnjenju brojnih spornih aktivnosti Aleksandra Vučića, zbog kojih bi morao da snosi političku i krivičnu odgovornost.

knjige-oglas

Lekari traže smenu ministra Lončara

ministar zdravlja zlatibor loncar

Vlada Srbije treba da razreši dužnosti ministra zdravlja Zlatibora Lončara zbog urušavanja dostojanstva i ugleda lekarske profesije, navodi se u zahtevu Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

U obrazloženju zahteva, koji je 9. marta 2018, upućen premijerki Ani Brnabić, sindikalci su istakli da Lončar vređa kolege, ne poštuje Hipokratovu zakletvu i nesavesno se ponaša prema pacijentima, zbog čega ga smatraju odgovornim za loše stanje zdravstva u Srbiji. Ministar je, tvrde članovi SLFS, ignorisao njihove pozive za saradnju i predloge za poboljšanje urušenog zdravstvenog sistema.

– Kako ministar zdravlja odgovara za svoj rad Vladi, zahtevamo njegovu hitnu smenu, koju smatramo neophodnom merom zarad očuvanja ugleda i časti lekarske profesije – ističe se u zahtevu SLFS.

zahtev za hitnu smenu zlatibora lončara

Konkretan povod za ovu odluku Sindikata dao je ministar Lončar. Gostujući na Radio-televiziji Srbije izneo je niz neistinitih tvrdnji o kolegama iz kraljevačke Opšte bolnice „Studenica“.

Anesteziolozi te bolnice krajem januara odbili su da rade jer aparati za anesteziju nemaju potvrdu o funkcionalnoj ispravnosti, koja garantuje njihovu bezbednu upotrebu. Rade Panić, anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, rekao je da nije u pitanju štrajk ili obustava rada.

– Zakon zabranjuje korišćenje aparata koji nema potvrdu o ispravnosti. Rad s takvim aparatima predstavljao bi preveliki rizik i lekari bi snosili odgovornost za sve što se desi pacijentu. To je nebezbedno ne samo za pacijenta, čiji život može biti ugrožen, nego i za anesteziologe i sve u operacionoj sali – tvrdi Panić.

U kraljevačkoj Opštoj bolnici dnevno se obavlja 20-30 operacija. Zbog problema s aparatima, operacije se vrše samo u hitnim slučajevima, dok je većina odložena ili prebačena u drugu zdravstvenu ustanovu. Anesteziolozi su nekoliko dana radili bez atesta aparata. Pošto menadžment bolnice nije ispunio obećanje da će rešiti problem, lekari su procenili da više ne smeju da preuzimaju toliki rizik i da snose odgovornost ukoliko nešto krene naopako tokom operacije.

mrvić zoran wp

Kad je obavešten da lekari odbijaju da rade na neispravnim aparatima, direktor „Studenice“ Zoran Mrvić im je zapretio otkazom. Anesteziolozi su zahtevali da Mrvić potpiše pismenu naredbu, ali Mrvić je to odbio. Ministarstvo rada i njegova Uprava za bezbednost nisu reagovali, ali jeste ministar zdravlja.

– Ma, kako da ne… Koji anesteziolozi? Bave se politikom, nemaju veze sa medicinom. Ustao sindikat koji nije reprezentativan i sad spremaju štrajkove, zato što su plaćeni od nekih tamo. Šta misle, da mi ne znamo šta oni rade i ko ih plaća. Imamo podatke o protoku novca, kako im je uplaćeno, šta i kako rade – vikao je, vidno uznemiren, ministar Lončar.

Službe anesteziologije, reanimatologije i intenzivnog lečenja Opšte bolnice „Studenica“ demantovale su Lončara i zahtevale njegovo izvinjenje za uvredljive tvrdnje da su „strani plaćenici“ i „sitne plaćene grupe“ koje po pozivu „nekih tamo“ skidaju nalepnice sa aparata za anesteziju.

– Ministar Lončar je izneo niz tvrdnji, koje su jasnim dokazima utvrđene kao neistinite. Smatramo ga direktno odgovornim za iznošenje neproverenih i neistinitih informacija u javnost. Lončar je lekare koji su zabrinuti za sigurnost pacijenata predstavio kao „neku tamo grupicu“ koja organizuje štrajk i kao političke aktiviste, a ne prave lekare. I, najvažnije, izneo je neistinite tvrdnje da su aparati funkcionalno ispravni. Ministarstvu zdravlja je 6. februara 2018. upućen dopis sa dokazima ovlašćenih servisera aparata za anesteziju. Ljudi koji se leče u ustanovama sa funkcionalno neispravnim aparatima imaju pravo da znaju za stanje u kome se ti aparati nalaze, a zdravstvena ustanova je dužna da se brine za njihovo zdravlje, ne da ga ugrožava. Tvrdnja da su aparati za anesteziju i respiratori u „Studenici“ i uopšte aparati u Srbiji bezbedni direktno je opovrgnuta radnjama i delovanjem servisera koji su popravljali predmetne aparate. Ministar Lončar je svojim izjavama doveo javnost u zabludu – ističe Sindikat lekara i farmaceuta Srbije.

Takođe, Lančar je narušio ugled Sindikata, predstavljajući ga kao „političku organizaciju, plaćenu za podsticanje prekršajnih radnji lekara i organizovanje štrajka“.

– Molimo da se poštuju prava na sindikalno udruživanje i da se ustanova sindikata, kao takva, ne urušava i ne dovodi u vezu sa politikom. Osnovni zadaci SLFS, kao i drugih sindikata u struci, jesu predstavljanje, unapređenje i zaštita profesionalnih i radnih interesa naših članova, te zahtevamo poštovanje nas, kao predstavnika lekara i svih zaposlenih u zdravstvu – navodi se u dopisu SLFS, kojim se od Vlade Republike Srbije zahteva hitna smena ministra Zlatibora Lončara.

sindikat lekara

Za četiri godine ministarskog staža, u tri različite vlade, nekoliko puta je tražena ostavka Lončara. Lekari su ukazivali na njegovu odgovornost za katastrofalno stanje u zdravstvu, a političari na njegovu nikad razjašnjenu vezu s Dušanom Spasojevićem, vođom zemunskog klana. Pored toga, Lončar je imao značajnu ulogu u udesu helikoptera, kad je stradalo sedmoro ljudi. U prljavoj kampanji protiv jednih novina, ministar zdravlja je javno, na televiziji Pink, pokazao i čitao medicinsku dokumentaciju određenog pacijena. Iako je na najdrastičniji način prekršio lekarsku etiku i nekoliko zakona koji štite ljudska prava, nije snosio nikakvu odgovornost. Istražni organi nisu se bavili optužbom da je zloupotrebljavao službeni položaj prilikom sklapanja ugovora s farmaceutskom kućom „Novartis“.

Ipak, u najavama rekonstrukcije aktuelne Vlade, predviđene za sredinu aprila, pominje se i mogućnost da Lončara na mestu ministra zdravlja nasledi Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj i nosilac liste Srpske napredne stranke na nedavnim beogradskim izborima. Ako Lončar zaista bude smenjen, to neće biti urađeno na zahtev Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, već iz nepoznatih razloga kojima se rukovodi Aleksandar Vučić. U svakom slučaju, ministrove neistine o lekarima iz kraljevačke bolnice i insistiranje da rade na neispravnim aparatima, rizikujući živote pacijenata, zaslužuju ne samo političke, nego i krivične sankcije.