Skip to content

ANDREJ VUČIĆ Agresivni ulični nasilnik s fantomskom firmom i bogatom istorijom privrednih prestupa

04/11/2016

 

Untitled-1

(DEO IZ KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV ALEKSANDRA VUČIĆA)

Funkciju predsednika Vlade Aleksandar Vučić zloupotrebljava da bi štitio sve saradnike, partijske kolege i izdašne tajkune, a najostrašćenije to radi u interesu svog brata Andreja. S obzirom na siledžijski temperament mlađeg brata, stariji ima pune ruke posla. Da bi čistio njegove finansijske, političke i nasilničke brljotine, ne samo što vrši pritisak na policiju, tužilaštvo i pravosuđe, nego mora i da kreira potpuno besmislene izgovore poput falsifikovane lične karte.

Aleksandar Vučić je duboko nesrećan čovek, čega god se prihvati, to propadne. Na isti način su završile sve njegove privatne egzibicije i političke avanture (hteo je, ali nije uspeo da napravi Veliku Srbiju; pretio je, ali nije mogao da pobije sto muslimana za jednog Srbina; tuđim životima je branio, ne i odbranio kosovsku kolevku srpstva). U maju 2014, dok je poplava uništavala Posavinu, premijer je u Obrenovcu, pokisao i tužan, pozirao pored kamiona s humanitarnom pomoći. Dok je on držao noćne krizne sednice Vlade, njegov sin Danilo je u sitne jutarnje sate izazivao incidente po splavovima. Četiri meseca kasnije, Vučić je smislio odličan plan: da bi evropskim mentorima dokazao privrženost trendu promocije ljudskih prava organizovaće Paradu ponosa, ali diskretno će se, pritisnut vladarskim obavezama, distancirati na bezbednu udaljenost, da se ne zameri primitivnijim, homofobičnim glasačima. Istovremeno dok su pripadnici LGBT populacije šetali Beogradom, Vučić je s lopatom u rukama čistio blato s rečnog nasipa kod Turije. Preznojio se tek kad je saznao za novi incident u režiji najbližih članova njegove porodice.

Odred žandara pretukao je Andreja Vučića, Predraga Malog i dvojicu pripadnika „Kobri“ Sašu Jovanovića i Sašu Stankovića.

Sve zainteresovane strane, plus mediji i samozvani umešači, iznosile su svoje viđenje slučaja, procenjujući ko je izazvao sukob, ko prekoračio ovlašćenja i kakve kazne ko zaslužuje. Premijer je zloupotrebio policiju, medije i, naravno, pravosuđe, kako bi, zamenom teza svog brata spasao odgovornosti za remećenje javnog reda i mira, kao i drugih krivičnih dela.

Prema jednoj verziji, koja deluje najuverljivije, Aleksandra Vučića su oko 11 sati te nedelje, 28. seprembra 2014, pozvali pripadnici „Kobri“ koji su bili zaduženi za zaštitu njegovog nestašnog sina. Obavestili su ga da je Danilo s grupom prijatelja krenuo prema centru grada, verovatno s namerom da učestvuje u nasilju nad učesnicima gej-parade. Premijer je odmah naredio „Kobrama“ da s njegovim bratom Andrejem presretnu huligane i pacifikuju Danila. U društvu s Predragom Malim i vojnim specijalcima, Andrej Vučić je počeo potragu za bratancem. Kod hotela „Slavija“ naišli su na žandarski kordon koji je imao više razumevanja za naređenja koja je dobio nego za autoritet premijerovog brata i „Kobri“ u civilu. Rešen da po svaku cenu ispuni zadatak i nađe Danila, Andrej se prvo upustio u žučnu raspravu, a onda je pokušao da na silu probije kordon. Nije uspeo. Žandari su ispunili dužnost i silom obuzdali siledžije, među kojima je bilo i naoružanih.

Prvorazredni skandal je odmah preplavio medije. Aleksandar Vučić je dojurio iz Turije, obavio razgovor s pripadnicima niškog odreda Žandarmerije i održao vanrednu konferenciju za novinare. Tri sata posle sukoba, dok je bata Andrej još vidao rane na glavi i leđima, Aleksandar nije znao da li će mediji otkriti kakvu ulogu je imao Danilo, pa je odigrao ulogu popustljivog gospodara, spremnog da razume tuđu nervozu i da prihvati izvinjenje.

– Došlo je do prekoračenja ovlašćenja, moj brat i pripadnici mog obezbeđenja su zadobili teže povrede, ali ta priča je završena. Komandant žandarmerije Milenko Božović se izvinio, neće biti privatnog gonjenja – rekao je Vučić. (B92, 28. septembar 2014.)

Dva dana kasnije, vladar je promenio ploču. Kad već opozicija i mediji nisu hteli i smeli da objave pravi uzrok incidenta, Vučić je krenuo u ofanzivu.

Njegovo novo objašnjenje je bilo jednostavno, dirljivo i puno netačnih informacija: Andrej je slučajno naišao na „Kobre“, pa s njima krenuo na ručak kod roditelja, koji stanuju u Krunskoj ulici, „samo 50 metara dalje“. Kad su ih žandari zaustavili, oni su uredno „pokazali lične karte“, ali „tada je počelo jezivo prebijanje“. Andrej je, tvrdi Aleksandar, pretučen samo zato što se preziva Vučić, a nekim policajcima je bilo žao što nije ubijen. Uz kukanje da „mržnju prema njemu ne treba širiti na njegovu porodicu“, premijer je pohvalio i siledžije iz svog obezbeđenja jer, „iako su bili naoružani“, nisu uzvratili kako su mogli. Pored toga, odjednom se setio da i „postoji još jedan snimak, koji dokazuje da je Žandarmerija izvršila teško krivično delo“, a on će biti „emitovan u utorak“, kako bi „javnost videla šta se događalo“.

Vučić može sve. Iako od „Slavije“ do stana Anđelka i Angeline Vučić ima bar hiljadu metara, on može da to skrati na 50 metara, a da krivično delo ometanja službenog lica u obezbeđivanju javnog reda i mira predstavi kao izraz tolerancije – eto, „divni momci“ nisu pucali i ubili nijednog žandara, a mogli su.

Da bi utisak bio jači, otvorenim pismom javnosti se obratio i Andrej Vučić.

– Nas četvorica smo išli ka stanu mojih roditelja u Krunskoj ulici i bili zaustavljeni od jedinice Žandarmerije, koja nas je uredno legitimisala i mislim da problem i nastaje zbog naših legitimacija, a ne zbog toga što smo bilo kome bilo šta uradili, ili nismo postupili po njihovom naređenju. Nijednog trenutka nismo pokušali da odgovorimo na brutalno iživljavanje pripadnika Žandarmerije, a službena legitimacija Saše Jovanovića (vojnog specijalca iz jedinice „Kobre“) vidi se sve vreme u njegovoj ruci, čak i u trenucima svirepog premlaćivanja. Uzgred, nisam rekao da odustajem od pridruživanja krivičnom gonjenju pripadnika Žandarmerije zato što postoji bilo kakva moja krivica, već zato što razumem težinu njihovog posla i nervozu zbog čuvanja onih koje nisu bili radi da obezbeđuju. Ne smeta mi ni zluradost mnogih, ali mi smeta laž i protiv nje ću se boriti svim zakonskim sredstvima. Znam i to da slučajno nisam Vučić, već brat Bojana Pajtića ili Borka Stefanovića, da biste tražili smenu moga brata, kako se često govori, autokrate, a nevladin sektor bi zahtevao i vanrednu sednicu Evropske komisije i Saveta bezbednosti UN ne bi li ocrnili Srbiju. Kriv sam što sam Aleksandrov brat, a on je kriv, valjda, uvek i za sve. Bilo im je važno da našu porodicu, ne po prvi put, stave na stub srama – napisao je Andrej Vučić. („Blic“, 30. septembar 2015.)

dsc_4826

Tim pismom skicirana je presuda žandarima, ali i svim ostalim građanima koji još nisu shvatili kakvu moć ima vladajuća familija. Uostalom, jedan od policajaca koji su učestvovali u incidentu rekao je da je Andrej Vučić, na zahtev da se legitimiše, odgovorio tako što ga je uhvatio za zaštitni prsluk i počeo da urla: „Znaš li ti ko sam ja? Sve ću vas ukinuti!“

Što je rekao, to je učinio.

Pet pripadnika Niškog odreda Žandarmerije je suspendovano, istragu su poveli MUP Srbije, Vojna policija i Vojnobezbednosna agencija, svi s istim motivom – da nađu i medijski eksploatišu svaki propust žandara i da sakriju istinu o bahatom diktatorovom bratu i istim takvim „Kobrama“.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je sredinom januara 2015. objavilo zvanične izjave optuženih žandara.

– Oko 11,20 časova primetio sam da se prema nama kreće grupa od četiri nama nepoznata lica. Napred navedena lica su stigla do samog kordona, a obzirom da se radi o licima koja su svojim izgledom i ponašanjem ličila na lica kojima je namera da pokušaju da probiju kordon i naruše javni red, od istih lica lična dokumenta zatražila su dvojica policijskih službenika u nameri da izvrše proveru identiteta istih. Policijski službenici su se tom prilikom ponašali krajnje profesionalno i uljudno, ali su lica odbila da daju bilo kakav identifikacioni dokument i pri tom su se ponašali krajnje drsko i bezobrazno. Tom prilikom jedno od navedenih lica je iz džepa izvuklo predmet za koji se nije moglo pretpostaviti o čemu se radi, ali je lice uz pretnje, psovke i vređanje pominjalo pripadnost Vojsci Srbije. Ista lica su napravila pokret prema kordonu, imali su nameru da isti kordon probiju i fizički se obračunaju sa policijskim službenicima koji su bili u pokretu za intervenciju. Navedena lica su glasno uzvikivala „ko ste vi da nas uopšte zaustavljate“, „znate li ko smo mi“, „vašu jedinicu ću ja da rasformiram“ i u jednom momentu su fizički došli u kontakt sa policijskim službenicima iz kordona u nameri da direktno svojom snagom pokušaju da probiju kordon i poremete raspored policijskih službenika. Jedno lice je skočilo i preko podignutih štitova uhvatilo komandira za formacijsku opremu u nameri da se sa njim fizički obračuna, na sebi je imalo duksericu sa kapuljačom, isticalo se svojom grubošću i nasilničkim ponašanjem. U jednom momentu, dok je trajao fizički kontakt sa licima, isto lice koje je prethodno fizički napalo komandira, po prestanku napada na njega, okrenulo se i zatvorenom šakom desne ruke udarilo me u bradu – opisao je jedan od suspendovanih žandara.

Ovaj deo njegovog iskaza identičan je izjavama ostalih pripadnika Žandarmerije koji su učestvovali u incidentu. Posebno je značajno što je naglasio ulogu „lica u dukserici“, koje se „isticalo grubošću i nasilničkim ponašanjem“. Na fotografijama i televizijskim snimcima vidi se da je crni duks s kapuljačom nosio samo Andrej Vučić.

– Prilikom odbijanja protivpravnog napada od sebe i ostalih policijskih službenika u jednom momentu sam primetio da je jedno lice, koje je imalo okrvavljenu glavu, palo i u tom momentu se mašilo za pojas i izvadilo pištolj, nakon čega je usledio udarac službenom palicom preko ruke u kojoj se nalazio pištolj. Lice je nakon toga ustalo, a ja sam uspeo da pištolj, koji sam ugledao na trotoaru, uzmem i sklonim ga kod sebe i jasno i glasno sam upozorio ostale policijske službenike da je jedno od lica bilo naoružano. Pištolj sam kod sebe zadržao iz bezbednosnih razloga sve do okončanja intervencije, a nakon toga ustanovio da se radi o pištolju marke „Glok“, crne boje i isti predao starijem zastavniku – tvrdio je drugi žandar, a snimci su otkrili da je „okvavljenu glavu“ imao samo jedan od pripadnika „Kobri“.

Treći pripadnik Žandarmerije tokom saslušanja otkrio je da se u cevi pištolja nalazio metak. On je rekao da su dvedesetak minuta posle indicenta kordonu prišla četiri civila, od kojih se jedan predstavio kao ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a drugi je pokazao službenu legitimaciju MUP-a. (Drugi je bio Veselin Milić, načelnik beogradske policije.)

– Video sam da su četiri NN muška lica mojim kolegama u kordonu zadala oko dvadesetak udaraca nogama i rukama po telu, glavi i zaštitnoj opremi, pri tom im upućujući psovke i uvrede, i to: „Jel znate vi ko smo mi, mater vam jebemo, jebaćemo vam mater, ko ste vi, da se vama legitimišemo…“ Tada jedno NN lice, koje nam prilazi i u desnoj ruci drži vojnu legitimaciju, izjavljuje da je pripadnik Vojne policije i da se radi o štićenom licu, nakon čega ja puštam lice koje ustaje i iz psovke „jebaću vam mamu, ne znate vi ko sam ja“ udaljava se ka prolazu zgrade preko puta – rekao je četvrti žandar, tačno opisujući agresivnog Andreja Vučića.

Režimski mediji ignorisali su izjave suspendovanih pripadnika Žandarmerije. Međutim, reagovao je Zaštitnik građana, koji je podneo krivične prijave protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije zbog napada na žandare. Iako su zakonom obavezni, Ministarstvo odbrane i VBA odbili su da Zaštitniku građana dostave sve podatke koje imaju o tom slučaju. Zbog odgovornosti za nezakonit i nepravilan rad svojih organa i odbijanja saradnje tokom istrage Zaštitnik građana je premijeru Vučiću podneo javnu preporuku da razreši dužnosti ministra Bratislava Gačića, a predsedniku Tomislavu Nikoliću da smeni direktora VBA Petra Cvetkovića. Vučić mu je odgovorio osmehom, Nikolić ćutanjem. Gašić je ombudsmana Sašu Jankovića nazvao „skandal-majstorom“ i pokrenuo medijsku kampanju kojom je pokušao da ga kompromituje insinuacijom da je 1993. učestvovao u spornim okolnostima oko samoubistva Jankovićevog prijatelja Predraga Gojkovića.

Suđenje osmorici pripadnika Žandarmerije počelo je u jesen 2015. godine. Za saučesništvo u izvršenju krivičnog dela napad na vojno lice u vršenju vojne službe u sticaju sa krivičnim delom zlostavljanje i mučenje optuženi su Predrag Mitrović, Slavko Stojanović, Dragan Savić, Dalibor Đorđević, Zlatko Gigić, Boban Lekić, Mitar Milosavljević i Rade Matić. Oni su negirali krivicu i ponovili tvrdnju da su postupali po zakonu, bez prekomerne upotrebe sile.

Voljom izvršne vlasti, sud, kao i javnost Srbije, nije saznala na osnovu kog zakona pripadnici Vojne policije obezbeđuju predsednika Vlade, što je u suprotnosti s Uredbom Vlade Srbije o određivanju poslova bezbednosne zaštite određenih lica i objekata; kako je tačno glasio zadatak pripadnika Vojske Srbije koji su bili u pratnji premijerovog brata; da li je njihov prolazak najavljen policiji na terenu; da li se na takve zadatke ide u društvu civilnih lica; da li bliskost pripadnika obezbeđenja sa bližim okruženjem štićene ličnosti može negativno da utiče na efikasnost zaštite… Umesto da Andrej Vučić, Predrag Mali i vojni specijalci Stojković i Jovanović odgovaraju zbog kršenja javnog reda i mira i drugih krivičnih dela koje su počinili 28. septembra 2014. napadom na odred Žandarmerije, Aleksandar Vučić je zloupotrebio funkciju predsednika Vlade, izvršio pritisak na policiju i pravosudne organe, što je rezultovalo optužnicom koja se zasnivala na njegovim izjavama u medijima, a ne na činjenicama, dokazima i izjavama svedoka.

Da bi sakrio istinu o skandaloznom ponašanju svog brata huligana Andreja, Aleksandar Vučić je odlučio da, serijom nezakonitih postupaka, kazni osmoricu pripadnika Žandarmerije, ugrozi im egzistenciju i prekroji sudbinu. Posle svih ostalih žrtava njegovih politikantskih avantura, uništavanje osam života za Vučića ne predstavlja nikakav problem. Uostalom, na isti način, uz istu vrstu patetike, nekoliko meseci ranije otkaz iz MUP-a Srbije dobio je policajac koji je u službenoj belešci napisao da je Vučićev sin Danilo na splavu „River“ napao golmana Vladimira Stojkovića. Kažnjavanje službenika policije koji obavljaju svoju dužnost nije jedina sličnost u ta dva incidenta. „Kobre“ su u obe krizne situacije obezbeđivale Vučiće, i sina Danila i brata Andreja. Valja istaći da su vojni policajci mnogo pametnije postupili na „Riveru“. Čim je izbila tuča, izveli su Danila Vučića i zaštitili ga od batina. Prema Uredbi Vlade Srbije, ni prestolonaslednik Danilo, ni princ Andrej nemaju pravo na vojno obezbeđenje. Aleksandar Vučić je u oba slučaja tvrdio da nisu krivi njegov sin i brat, nego policajci. Takođe, premijer je, kao krunski dokaz, pominjao „alternativne snimke“ koji će biti prikazani „u utorak“, ali taj „utorak“ nikada nije svanuo. Na kraju, ali ne manje važno, nikada nije razjašnjeno zašto je sedamnaestogodišnji Danilo u tri sata posle ponoći bio na splavu, kao što se neće ni saznati da li je Andrej zaista krenuo da ga traži i spreči da napadne pripadnike LGBT populacije koji su učestvovali na Paradi ponosa.

(Sutra: ANDREJ VUČIĆ Sporno poslovanje firmi  „Asomakum“ i „Pravda Pres“)

knjige akcija curuvija

KNJIGE PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702

Advertisements

From → Uncategorized

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: