Vučić protiv Dačića: Treniranje strogoće

Koliko je opasno baviti se kriminalom najbolje zna Ivica Dačić. Prvo je uhvaćen s koferom, pa s Mišom Bananom i Vanilom Šarićem. Drakonski je kažnjen. Osuđen je da trpi Aleksandra Vučića.

Ucenjen, Dačić je prodao dušu vragu svome i pristao da bude dvorska luda nad kojom se iživljavaju beznačajni Vučićevi cicibani. Pomiren sa sudbinom, bez mnogo roptanja prihvata sva poniženja. Dve i po godine ne sme da odgovori na prljave optužbe kojima ga, muževnija od Vučića, zasipa Zorana Mihajlović. Pred poslednju sednicu Vlade, Aleksandar Vulin je okupljene ministre, dok su čekali premijera, obavestio da je Vučić odlučio da nabavi belog konja. „Gde si odmah krenuo, Ivice?“ – upitao je Vulin svog bivšeg stranačkog šefa – „Vučić traži belog, a ne nilskog konja“. Dačić, osedlan, nije ni zarzao. Ćuti i kad ga Nebojša dr Stefanović čereči zbog nekakvog Miloševićevog ordena. Naprednjački bilteni objavljuju vesti o packama kojima ga Vučić kažnjava zbog kašnjenja od čak deset minuta.

Nema veze, Dačić je spreman da istrpi sve Vučićeve hirove. Zna, ako se ohrabri i pisne, neće dobro proći. Tiranin bi odmah pokrenuo medijsku, policijsku i pravosudnu hajku, koja bi ekspresno razbucala vrh SPS-a. Provučeni kroz kurirsko i informersko blato, put Zabele krenuli bi Bajatović, Antić, Mrkonjić, Peconi, pa i ugledni kapitalac-kriminalac Nemanja Đorđević, zvani Krmak.

Tako sada stoje stvari.

Međutim, uvek postoji mogućnost da u Dačiću oživi sećanje na ljudsko dostojanstvo, da se trgne iz hipnoze i odbaci strah od poremećenog gospodara. Kad bi odbacio ular, digao glavu i rekao „dosta je bilo“, počeo bi kraj Vučićeve diktature.

Dačić je, ne treba zaboraviti, preživeo i nadigrao mnogo ozbiljnije protivnike nego što je Vučić. Pre 13 godina, kad je obezglavljenom SPS-u pretilo rasulo, pobedio je ne samo Slobu i stare slobiste (Marjanovića, Minića, Anđelkovića, Jovanovića…), nego i Đinđića i „crvenog đinđićevca“ Baneta Ivkovića. Razbucao je i mafijaško krilo SPS-a, predvođeno Miloradom Vučelićem, kao i beznačajne avanturiste poput Vulina i Zečevića.

S tim iskustvom, verujem, ne bi imao težak posao u odbrani od Vučića. Kad bi prestao da saučestvuje u ubijanju Srbije, Dačić bi dobio priliku da se iz patologije vrati u politiku. Ne bi morao ni da ulazi u žestoke sukobe. Ne mora da iz šteka, koji je pripremio još dok je bio ministar policije, izvlači dokaze Vučićevih kriminalnih dela. Nema potrebe ni da se bavi diktatorovim svežim zlodelima. Dovoljno bi mu bilo samo da na vreme iskoči iz naprednjačkog voza koji slepi mašinovođa usmerava prema provaliji.

Sve ostalo došlo bi samo po sebi. Prekidom lanca straha, kojim je okovana cela Srbija, Dačić bi stvorio uslove za potpuno razobličavanje Vučićeve tragi-komične psihoze ugrađene u temelje nakaradnog režima. Bez atmosfere paranoje, diktator bi morao da upotrebi poslednji, njemu omiljen, način upravljanja – nasilje. A, kao što je mnogo puta viđeno, nasilje neminovno vodi u propast.

S Dačićem u opoziciji, Vučić ne bi ni tri meseca opstao na vlasti. Ne, ne bi Dačić uspeo da ga obori, to bi uradio sam Vučić. Autodestruktivni histerik, nesposoban za funkcionisanje u civilnim, demokratskim uslovima, ne bi podneo sudar s realnim životom i kalendarom, koji mu svaki dan pokazuje da se topi strpljenje ojađenih podanika. Ograničen vlastitim karakterom, Vučić ne može da nađe način da zaustavi sunovrat, bez obzira na medije koji sada taj pad prikazuju kao let.

Što pre napusti to jato, bolje za Dačića. Znam, mnogi će reći da on nije ni zaslužio novu šansu i opstanak na političkoj sceni. Ipak, kakav god bio, Dačić nije Vučić, on zna ko mu je tata, koliko dece mu ima žena, kad se venčao, da li je Srbin ili Hrvat… Verujem da je Dačić uzimao mito od Banane i ko zna koga sve ne, ali možda baš zato ima obavezu da javnost obavesti o kleptomaniji prepoštenog Vučića. Još samo kad bi se ohrabrio i na Vučićeve provokacije zbog desetominutnog kašnjenja priznao da se zadržao u razgovoru sa Ksenijom i da dr Slini preporuči da ubuduće vređa dr Fahrija, pa da umesto „Miljacke“ zapeva, kao nekada, „Ko to sinoć kroz Topolu prođe“…

Naravno, to se neće desiti. Zna to i Vučić. Zato bez zebnje testira Dačićevo strpljenje.

 

 

KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA „ISTINA O VUČIĆU“ NARUČITE NA TELEFON 063/123-2702