HAPŠENJE PERČEVIĆA – DEMONTAŽA MAFIJAŠKE ORGANIZACIJE SPS

Aleksandar Vučić ne trpi konkurenciju, zato je rešio da unišiti gang Ivice Dačića. Hapšenjem Gorana Perčevića pritegnut je još jedan obruč oko lidera Socijalističke partije Srbije. I, nije kraj.

Pod optužbom za najteža kriminalna dela kroz pritvorsku jedinicu beogradskog Centralnog zatvora već su prodefilovali brojni čelnici SPS-a. Partijski direktor Vladimir Zagrađanin hapšen je u aferi „Kofer“, a njegov naslednik Dejan Backović zbog malverzacija u Galenici. Branko Lazarević, šef Dačićevog kabineta, optužen je za otkrivanje službenih tajni narko-bosu Darku Šariću, kome je, upravo u to vreme, istaknuti socijalista Aleksandar Nikačević u podzakup iznajmio poslovni prostor u zgradi SPS-a. Branko Ružić, potpredsednik SPS-a, saslušavan je u istrazi pljačkaških radnji u Dunav osiguranju. Vanja Vukić, najbliži Dačićev saradnik, u javnosti je prozivan za reketiranje bivšeg fudbalera Nikole Virijevića. Za sada, policijki i sudski tretman izbegli su istaknuti socijalisti Milutin Mrkonjić i Žarko Obradović, koji ipak nisu izbegli medijsku kompromitaciju. Kroz takav proces već su provučeni mnogi socijalisti iz drugog ešalona, što čeka, nadam se, čak i nedodirljivog švercera Nemanju Đorđevića, zvanog Krmača.

Na udaru se, logično, najčešće nalazio Ivica Dačić. Kriminalizacija njegovog lika i dela počela je aferom „Kofer“, na kojoj je, kako je tvrdio Vučić, „srpsko pravosuđe doživelo najteži poraz jer je popustilo pod političkim pritiscima i odbacilo optužbe za primanje mita od 700.000 evra, koliko se nalazilo u koferu, namenjeno lično Dačiću“. Posle kofera, predsednik SPS-a upao je u društvo braće Šarić, pa i Rodoljuba Radulovića, zvanog Miša Banana, odbeglog šefa najjačeg narko-kartela u Evropi. Fotografije sa zajedničkih letovanja u Marbelji, koje mediji povremeno pomenu, pojaviće se na naslovnim stranama kad odluči glavni urednik svih srpskih medija, Vučić. Tada će „Informer“ i „Kurir“ preneti i najzanimljivije delove transkripata presretnutih telefonskih razgovora Dačića i Banane. Kažu, ima toga mnogo, više od 160 sati.

Slobodan Milošević je od SPS-a nameravao da napravi poslednji evropski bastion najmračnije varijante komunizma. Bez sposobnosti da razume civilizacijske tokove, ubeđen da mu odlično stoji Titov šinjel, samo zarad opstanka na vlasti uvodio je Srbe i Srbiju u unapred izgubljene ratove. S istim motivom, razorio je privredu i napravio prvu generaciju tajkuna, koji i danas upravlja imovinom otetom najsiromašnijem narodu u Evropi. Milošević je nekoliko puta dovodio Srbiju do ruba građanskog rata, s opozicijom se obračunavao pomoću kordona smrti okićenih crvenim beretkama… Ukratko, ojadio je državu. Međutim, on se bavio i politikom. Da, radio je to na nakaradan način, čije posledice ćemo svi još dugo da ispaštamo, ali nije bio, kao Dačić, surovi i sirovi kriminalac koji partiju koristi isključivo za pljačku.

No, ni Dačićeva nije gorela do zore, više nema načina da se mirno i bezbedno izvuče iz kola u koje se uhvatio. Dok čeka svileni gajtan iz Jajinaca, može da radi samo ovo što tri godine radi – da se ulizuje gospodaru, nadajući se da će ga umilostiviti. Pristao je da bude sve što diktator hoće, prodao je dušu vragu svome, nema moći i uticaja ni da pomogne sebi, a kamoli svojim partijskim mafijašima.

Istinu o svom robovskom statusu nije skrivao ni kad mu se Goran Perčević obratio za pomoć. Krajem prošle godine (2013.), vlasnik Interkomerca našao se na udaru pohlepe pojedinaca iz vrha naprednjačke vlasti. Baš kad su Vučićevi bilteni počeli da „otvaraju“ Perčevića, video sam se s jednim njegovim i Dačićevim bliskim saradnikom.

– Goran je gotov. Nikola Petrović i Andrej Vučić vrše strahovit pritisak na njega. Proverili su poslovanje Interkomerca, otkrili nepravilnosti i sada ga ucenjuju. Zatražio je Dačićevu pomoć, ali od toga nema ništa, Dačić ne može ni sebe da zaštiti. Kad je shvatio u kakvoj je situaciji, Goran je pobegao iz Srbije, ali vratio se posle desetak dana, nema gde da se skriva – ispričao mi je taj sagovornik iz vrha SPS-a.

Ne znam koliko u tome ima istine, ali posle sličnih informacija, potvrđenih iz drugog izvora, koje je objavio magazin „Tabloid“, reagovali su Petrović i Perčević.

U stilu svog idola Bebe Popovića, Petrović je tvrdio da ga „napadaju mafijaški mediji“, a kao ključni dokaz svoje nevinosti izjavio je da „Perčevića uopšte ne poznaje“, smatrajući, valjda, da se pritisak može vršiti samo na poznanike i samo s pištoljem prislonjenim na glavu. U istom tekstu, objavljenom, naravno, u „Informeru“, Perčević je demantovao da je bilo pritisaka, sve uz ocenu da „veću glupost nije čuo“.

Glupost mu je pre nekoliko dana pokucala na vrata. Zatekla ga je uplakanog u ormaru, šćućurenog u džepu tuđeg sakoa. Drhtavim rukama, mucajući neka nesuvisla opravdanja, uzeo je nalog za hapšenje i mirno odbauljao u CZ-a, da se u miru istražnog zatvora kaje što nije pametnije potrošio onih 12 miliona evra, za koliko je oštetio Univerzal banku. (Za sada, istraga nije usmerena protiv vodećih ljudi iz te banke, koje je, naivne, zli Perčević mangupski prevario.)

Za ovu priču, Perčević je tek ilustracija muka s kojima će se suočiti Dačić. Možda već za dva meseca, u januaru, za kada je Vučić nezvanično najavio rekonstrukciju Vlade. Ako se ostvare nagađanja, pa umesto Dačića u Vladu uđe Boris Tadić, doći će do svođenje računa dva najmračnija relikta prošlosti – Dačića i Vučića. U nežnijoj varijanti raspleta, Vučić će se zadovoljiti samo demoliranjem SPS-a, bez seče glave njenog lidera. Taj scenario je diktator već primenio u obračunu sa Demokratskom strankom i Draganom Đilasom. Međutim, nije Dačić Đilas, on se mnogo ozbiljnije zamerio Vučiću. Zato sam sklon pretpostavci da malog Slobu čeka lepa i tiha ćelija. Ne kažem da to nije zaslužio, ali priznajem da bih ga sakrio u ormar. Ipak je on mafijaš s ljudskim likom. Za razliku od Vučića.